Mesari, Drago Glamuzina Povez: tvrd Br. strana: 67 Profil, Beograd, 2009. nova knjiga Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MESARI - Drago Glamuzina Autor: Drago Glamuzina Izdavac: Profil, Zagreb Godina izdanja: 2009. Broj strana: 67 Pismo: Latinica Povez: Tvrdi Format: 20x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

MANJA OŠTEĆANJA ,NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST ODLIČNA Autor - osoba Benčli, Piter Naslov Ralje / Peter Benchley ; s engleskoga preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov Jaws Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 357 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Hit : ǂBiblioteka ǂModerne literature (Plast. sa omotom) Napomene Prevod dela: Jaws Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom. Mogao je to da bude tragičan i ironičan kraj za Pitera Benčlija tog sunčanog dana u Australiji 1974. godine. Posle ogromnog uspeha njegovog romana „Ajkula`, objavljenog iste godine, američki pisac učestvovao je u snimanju televizijskog dokumentarca o ajkulama. Tokom ronjenja u kavezu, Benčlija je zamalo ubila velika bela ajkula - i to sasvim slučajno. „Piter je bio u kavezu, a posada broda je bacala konjsko meso u vodu kao mamac za ajkule`, kaže za BBC Benčlijeva udovica Vendi. „Prelepa velika bela ajkula došla je da prezalogaji, ali je umesto toga promašila meso i u ustima joj se zaglavio konopac koji je držao kavez.` „Dok su ljudi nastavljali da snimaju, kavez se okretao naglavačke, ljuljao napred-napad. Ščepala sam konopac i iščupala ga između ajkulinih zuba.` „Mislim da sam taj dan spasla Piteru život`, dodaje ona smejući se. Vendi, koja se bavi zaštitom okeana, kaže da je ajkula potom narednih pola sata neobavezno plivala u okolini. Kulturološki fenomen Benčlijev roman se prodao u, procenjuje se, 20 miliona primeraka širom sveta, ali je istoimeni film, premijerno prikazan svuda u svetu tokom 1975. godine, postao prva filmska produkcija koja je zaradila 100 miliona dolara na blagajnama. U režiji tada mlađanog Stivena Spilberga, po scenariju koji je u saradnji napisao sam Benčli, Ajkula je i dalje jedan od filmova koji je zaradio najviše novca u istoriji. Ali taj uspeh će mučiti Benčlijevu savest sve do njegove smrti 2006. godine. „Znajući ono što znam sad, nikad ne bih mogao da napišem tu knjigu danas`, izjavio je autor u intervju kojim je promovisao komemorativno izdanje „Ajkule` 2005. godine. Lovljene i ugrožene Kajanje njenog pokojnog muža počelo je svega nekoliko meseci posle premijere filma 1975. godine. Njegov uspeh doveo je do mahnitog lova na ajkule u Sjedinjenim Državama. „Hiljade ribara pošlo je lov na ajkule radi trofeja nakon što su pogledali `Ajkulu`, napisao je slavni američki ekspert za ajkule Džordž Bardžis 2015. godine. Da sve bude gore, komercijalno ribarenje masovnih razmera postalo je pošast za populacije ajkula od osamdesetih godina prošlog veka pa nadalje. Studija objavljena 2013. godine u časopisu Marin polisi (Marine Policy) procenila je da se godišnje, u proseku, ubije oko 100 miliona ajkula širom sveta. Ajkule se uglavnom traže zbog peraja, od kojih se pravi supa u nekoliko zemalja, ali one su i kolateralna šteta u masovnom ribarenju. I suprotno onome kako su predstavljene u „Ajkuli`, ove životinje veoma retko predstavljaju opasnost po ljude. Međunarodni dosije o napadima ajkule, baza podataka koju vodu Univerzitet na Floridi, zabeležio je samo pet smrti ljudi u 64 slučaja neisprovociranih napada ajkula širom sveta 2019. godine. Vendi Benčli kaže da je njen pokojni muž posebno osećao grižu saveti zbog opisa ajkula kao stvorenja koja su zlopamtila prema ljudima. „Bile su to sedamdesete i ljudi zaista nisu znali mnogo o ajkulama. U zapadnom svetu ljudi su mislili da je samo mrtva ajkula dobra ajkula`, objašnjava ona. „Piter je ulio svo svoje znanje u knjigu i, naravno, učinio da ona bude što uzbudljivija.` „Ali onda je Spilberg digao stvari na novi nivo i napravio sjajan akcioni film.` Benčlijeva rezervisanost Prema Benčijevoj udovici, njemu se lično dopadala filmska adaptacija knjige, ali on je kasnije javno izražavao rezervisanost prema promenama koje su napravljene u odnosu na originalnu priču. „Postojali su elementi filma koje bi Piter voleo da nisu bili toliko naglašeni.` „Najvažnija stvar je da je on smatrao da je Stiven podario ajkuli preveliku osvetoljubivost i inteligenciju.` Vendi Benčli kaže da je, iznad svega, njih dvoje bilo „užasnuto` nekim reakcijama javnosti na „Ajkulu`. „Najveći deo reakcija na knjigu i film bilo je da su ajkule čudovišta.` Podstaknuti takvim reakcijama javnosti, Benčlijevi su narednih decenija organizovali mnoge kampanje u odbranu ajkula. Sarađivali su sa velikim brojem organizacija za očuvanje životne sredine, pomogli su da se snime dokumentarci o životinjskom svetu i išli su na turneju po čitavom svetu držeći predavanja. Bračni par je bio i deo kampanje u Kini početkom 2000-ih koja je isticala uticaj lova na peraja ajkula - Vendi Benčli kaže da je to pomoglo da se drastično smanji konzumacije supe od ajkulinih peraja u toj zemlji. Benčli ajkule horor pomorstvo more filmovani romani

SAVREMENA POEZIJA SIRIJE Izbor i predgovor - Muhamed Mufaku Prevod sa arapskog - Esad Duraković i Muhamed Mufaku Izdavač - Bagdala, Kruševac Godina - 1983 94 strana 24 cm Edicija - Poezija naroda Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MUHAMED MUFAKU - Predgovor ORHAN MUJESIR Iluzija Grobovi Zid sutrašnjice Ja i Hrist Elegija jedne žene Blato Lutke NIZAR KABANI Predstavnici Hljeb Hašiš i mjesec Iz dnevnika jedne Damskinje Ljubav Saslušanje AHMED SULEJMAN AL-AHMED Vrtoglavica Drvo Riječi imaju pravce kojima idu namjerno ALI AL-BUNDI Odlomci iz Katrena Žeć Neplodna majka Musa Ibn Nasir prosjači po ulicama Damaska MUHAMED AL-MAGUT San-san Dosije Šta je na nebu MUHAMED UMRAN Vreme Ljubav Ja sam svedok HALILM AL-BARADII Draga i čarobno ostrvo Putovanje u talasanje ljubavi i tuge Početak ABDULKERIM AL-NAIM Pismo na stamenim stablima Pohod u vrijeme smrti ALI KENAN Suza mrtvih ljiljana Bijeg na more Zujanje Na trgu roblja ALI SULEJMAN Opsana Ogledalo Ostaćeš u srcu MEMDUH UDVAN Čovek - broj Izvor vode Ova zemlja ovaj život SUNEJL IBRAHIM Prolog Peraja za putovanje i ljubav AIŠA ARNAUT Rođenje Zagađenje Kad god Zora detinjstva BENDER ABDULHAMID Jabuka Sunce u gradu Zaljubljenik FUAD KAHL Vatra i žeđ Spasi me morska ribo RIJAD SALIH AL-HUSEJIN Primiče se Vojnik Umjetnik Marseljeza neutronskog doba Pravda Bio bibliograski podaci o pesnicima Osnovna lektira Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Univerzalna auto antena ajkulino peraje.   Prekriva postojeću antenu i povezuje se kablom na nju(ima sopstvenu elektroniku) - tako da se dobija lepši izgled auta, a zadržava se dobar prijem signala.   Lepi se 3M stikerom koji se dobija u pakovanju.  Imam i u drugim bojama.Licno preuzimanje moguce u Kragujevcu za ostale gradove slanje po dogovoru. Uplatom predmeta na racun pre slanja jeftinije placate postarinu.

Vrlo lepa staklena figura u obliku ribe. Jedno zadnje peraje je sastrugano ali to ne remeti mnogo izgled ovog staklenog predmeta. Visina ribe iznosi oko 11 centimetara, dok je dužina oko 10.5 centimetara. Predmete šaljem post expresom ili tiskovinom ako ima potrebe. Za dodatne informacije i fotografije slobodno pitajte. Komunikacija preko sajta sasomange. Tu je telefon ako postoji interesovanje za više predmeta, kao i veću količinu informacija za određeni oglas. Ukoliko ste zainteresovani za antikvitete, slike, stari kovani novac, markice, razglednice, stripove, figure i unikate slobodno pogledajte ostale oglase. Svaki dan dopunjavam listu.  Врло лепа стаклена фигура у облику рибе. Једно задње пераје је састругано али то не ремети много изглед овог стакленог предмета. Висина рибе износи око 11 центиметара, док је дужина око 10.5 центиметара. Предмете шаљем пост еxпресом или тисковином ако има потребе. За додатне информације и фотографије слободно питајте. Комуникација преко сајта sasomange. Ту је телефон ако постоји интересовање за више предмета, као и већу количину информација за одређени оглас. Уколико сте заинтересовани за антиквитете, слике, стари ковани новац, маркице, разгледнице, стрипове, фигуре и уникате слободно погледајте остале огласе. Сваки дан допуњавам листу.

BOJE:  CRNA, SIVA, TAMNO SIVA, CRVENA I BELA BOJAMoze slike antene na viber radi pribliznijeg odabira nijanse boje.  Univerzalna auto antena ajkulino peraje.   Prekriva postojeću antenu i povezuje se kablom na nju (ima sopstvenu elektroniku)- tako da se dobija lepši izgled auta, a zadržava se dobar prijem signala.   Dimenzije otvora za vasu staru antenu 98x60mm.Lepi se 3M stikerom koji se dobija u pakovanju.  Licno preuzimanje moguce u Kragujevcu za ostale gradove slanje po dogovoru. Uplatom predmeta na racun pre slanja jeftinije placate postarinu.

Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

ISPRAVAN i MASIVAN stari ventilator Tezine 4,457 kg Kabli duzine preko 4 metra Visina sa perajima - 35 cm Postolje duzine - 22 cm Crni tockic na glavi ventilatora se okrece u dva pravca , ako budete zeleli da se ventilator vrti u jednom pravcu ili da bude fiksno fokusiran ..podesavate sami PREPORUKA da na maznoj povrsini stoji na nekoj podlozi tipa ..asura..platneni podmetac i slicno Stanje sa slike Šaljem predmete posle uplate zbog brže transakcije, neozbiljnih kupaca koji ne preuzimaju pošiljke, maloletnih lica. Vama je dosta jeftinije, meni je lakše. Hvala unapred na razumevanju STANJE SA SLIKE OSTALI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta

ISPRAVAN i MASIVAN stari ventilator Tezine 4,457 kg Kabli duzine preko 4 metra Visina sa perajima - 35 cm Postolje duzine - 22 cm Crni tockic na glavi ventilatora se okrece u dva pravca , ako budete zeleli da se ventilator vrti u jednom pravcu ili da bude fiksno fokusiran ..podesavate sami PREPORUKA da na maznoj povrsini stoji na nekoj podlozi tipa ..asura..platneni podmetac i slicno Stanje sa slike Šaljem predmete posle uplate zbog brže transakcije, neozbiljnih kupaca koji ne preuzimaju pošiljke, maloletnih lica. Vama je dosta jeftinije, meni je lakše. Hvala unapred na razumevanju STANJE SA SLIKE OSTALI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta

ISPRAVAN i MASIVAN stari ventilator Tezine 4,457 kg Kabli duzine preko 4 metra Visina sa perajima - 35 cm Postolje duzine - 22 cm Crni tockic na glavi ventilatora se okrece u dva pravca , ako budete zeleli da se ventilator vrti u jednom pravcu ili da bude fiksno fokusiran ..podesavate sami PREPORUKA da na maznoj povrsini stoji na nekoj podlozi tipa ..asura..platneni podmetac i slicno Stanje sa slike Šaljem predmete posle uplate zbog brže transakcije, neozbiljnih kupaca koji ne preuzimaju pošiljke, maloletnih lica. Vama je dosta jeftinije, meni je lakše. Hvala unapred na razumevanju STANJE SA SLIKE OSTALI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta

Veoma, veoma stara figura ribe još iz 50-ih sa pozlatom. Proizvodnja je Jugoporcelan Titov Veles. Jedino optećenje je na gornjem peraju na pozlati kako se vidi na slikama. Oštećenje je jedva primetno što se takodje vidi na slikama. Zbog ovog malog oštećenja stanje je označeno kao dobro. Obzirom na starost ovo je veoma retka ako ne i unikatna figura. Visina figure je 14 cm Za sve kolekcionare starih predmeta i ukrasa ali i one koji bi voleli da svoj dom ukrase ovakvim ukrasom. Pravi kolekcionarski primerak. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju, kao na slikama. Ako želite još slika mogu se postaviti ili poslati na mail. Srećna kupovina!

ČUDNE BILJKE I ŽIVOTINJE, ATLAS SVETA 1. ČUDESNI OBLICI ŽIVOTA NA ZEMLJI 2. BILJKE AMAZONSKI LOKVANJ ĐIN KOJI MENJA BOJU 3. ARGAN KOZJE DRVO 4. AFRIČKA AKACIJA PITOMI MASOVNI UBICA 5. AFRIČKA HIDNORA OTMIČAR INSEKATA 6. BAOBAB DRVO KOJE ČUVA VODU 7. VELVIČIJA BILJKA KOJA SE SAMO PRAVI MRTVA 8. VENERINA MUHOLOVKA ŽDERAČICA INSEKATA 9. VRČONOŠA PRIRODNA VE-CE ŠOLJA 10. GRBAVA MEŠINKA NAJPREFINJENIJI UBICA 11. DEVOJAČKO SRCE DA SE RAZNEŽIŠ... ILI UPLAŠIŠ ? 12. EUKALIPTUS OMILJENI ĐIN KOALA 13. JERIHONSKA RUŽA BILJKA KOJA VASKRSAVA 14. RUŽNOAFRIČKA ROSIKA SMRTONOSNI ZAGRLJAJ 15. KRVAVI ZMAJEVAC OD LEPKA DO KARMINA 16. KRVAVI ZUB GLJIVA KOJA LIČI NA KOLAČ 17. KUKUTA RAVNA SMRTNOJ PRESUDI 18. LITOPS ŽIVI KAMENČIĆI 19. MANČINELA ZA GINISA 20.RAFIJA PALMA ZA PODMETAČE 21. RUNOLIST SIMBOL HRABROSTI PLANINARA 22. SALVADORSKA VUČJA STOPA CVET DARTA VEJDERA 23. SRAMEŽLJIVA MIMOZA OSETLJIVA NA DODIR 24. SREBRNA BUKTINJA KAKTUS IZROD 25. TITAN ARUM SMRDLJIVI ĐIN 26. FIKUS DAVITELJ STISAK DO SMRTI 27. HEVIJA DRVO KOJE PLAČE 28. HURA ŽIVI DINAMIT 29. CRVENI NAPRSTAK LEK ZA SRCE KOJI UBIJA 30. ŠEĆERNA TRSKA PRSTE DA POLIŽEŠ 31. ŠIŠMIŠEV CVET CRN KAO POMRAČINA ŽIVOTINJE 32. AKSOLOTL POKEMON IZ MEKSIKA 33. BABIRUSA JELEN - SVINJA IZ PRAISTORIJE 34. BERDOV TAPIR PLANINSKA KRAVA DEBELE KOŽE 35. BLAVOR GUŠTER KOJI GLUMI ZMIJU 36. VIJOROGA KOZA MUDRI STARAC IZ PAKISTANA 37. GERENUK ANTILOPA PROPINJAČICA 38. GOLIJAT TARANTULA NAJVEĆI PAUK NA SVETU 39. GRETA OTO LEPTIR STAKLENIH KRILA 40. KAKAPO SOVA-PAPAGAJ 41. KAPIBARE VODENO PRASE 42. KITOLIKI DELFIN BRZI PLIVAČ BEZ LEĐNOG PERAJA 43. KLJUNAR MORATE GA VIDETI DA BISTE POVEROVALI 44. KOMODSKI ZMAJ `ČUDOVIŠTE` IZ INDONEZIJE 45. LENJI LORIJI SLATKI SISARI SA OTROVNIM UGRIZOM 46. NARVAL MORSKI JEDNOROG 47. OBLAČASTI LEOPARD STIDLJIVI LEPOTAN 48. OKAPI ZEBRA ŽIRAFA 49. ORHIDEJA BOGOMOLJKA BUBA PRIVLAČNIJA OD CVETA 50. PLAVI ZMAJ OTROVNI LEPOTAN 51. PRĆASTI MAJMUN MJANMARSKI KIJAVKO 52. RAKUNOLIKI PAS NI RAKUN NI PAS 53. RODA CIPELARKA NEPOMIČNI ĆUTLJIVAC 54. RUŽIČASTI VILINSKI OKLOPNIK VLADAR VRHA SVETA 55. SURLASTA ROVČICA SPRETNA POBEGULJA 56. ĆUBASTI JELEN DRAKULA NA ČETIRI NOGE 57. USTONOŽAC MUHAMED ALI ŽIVOTINJSKOG SVETA 58. FOSA MAČKOLIKI PREDATOR S MADAGASKARA 59. CARSKI TAMARIN `DVOJNIK` NEMAČKOG IMPERATORA 60. CRVENA PANDA MAČKA KOJA SVETLI IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BLIC BIBLIOTEKA BROJ STRANA: 63 IMA 63 ILUSTRACIJA FORMAT: 35 CM PISMO: ĆIRILICA POVEZ: MEK

Slobodan Marković - Riđi potomak ISPRAVIO sam ono što se vidi savijeno na slici! U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Povratak Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Prikaži više

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ - Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Čitaj dalje

Nalazimo se u predvorju apokalipse, pa su moguća dva puta ka samouništenju. To se može dogoditi u kratkom vremenskom periodu izbijanjem trećeg svetskog rata koji bi, po svoj prilici, imao blic krig strategiju i prividnu prednost kroz iznenađenje – kao glavni adut napadača. Međutim, usledila bi odmazda i nekontrolisana reakcija gotovo svih država na planeti. Drugi put ka samouništenju može biti dugoročan (polako pa sigurno) kroz nastavak vođenja lokalnih ratova, terorizma i održavanja prljavih tehnologija u začaranom krugu nafte, uglja i nuklearnog goriva, a sve bez dovoljnog razmatranja mogućeg iznenađenja u energetici npr. ostvarene ultra efikasnosti. Nasuprot tome, moguć je izlaz iz takve situacije, te ratovanje zbog energenata može izgubiti svaki smisao, a takvo rešenje postoji i ono je u harmoniji sa kretanjem živih bića u biosferi. Takvim pristupom imali bi održiv sklad sa životnom sredinom. Posmatranjem živih bića nije teško zapaziti da su gotovo sva kretanja oscilatorna. Kao što vetar njiše grane, tako se i mnoge druge biljke pri vetru savijaju zahvaljujući svojoj elastičnosti. Ptice lete mahanjem krila, slično kao i ribe koje osciluju perajima i repom. Prilikom kretanja ljudi i kopnenih životinja takođe se može govoriti o oscilatornom kretanju, a slično je i sa unutrašnjim organima. Verovatno sve to nije slučajno da kod živih bića postoje takva racionalna ostvarenja. Međutim, kroz razvoj energetike otišlo se u daleko manje efikasnom smeru kroz široku upotrebu rotacionih uređaja (turbine, elise, rotori, zamajci, zupčanici, remenice, lančanici, bregasti mehanizmi...). Tako se rasipa ogromna energija kroz buku, habanje, kavitaciju, a sve na štetu životne sredine. Nabrojane veštačke tvorevine u biosferi nikako ne mogu biti povoljnije od prirodnijih oscilatornih uređaja sa klatnom, čija je upotreba nesaglediva, ali najpre kod stacionarnih mašina (pumpe, kompresori, prese, elektrogeneratori...). Čitaj dalje

Ozbiljna igra Odlomak iz romana: Lidija se obično kupala sama. Tako je najviše volela, a tog leta nije ni imala nikoga s kim bi se kupala. A nije imala ni razloga za strah: otac joj je sedeo na obližnjem proplanku, slikao svoj „motiv s ivice ostrvlja” i pazio da se niko nepozvan ne približi. Ona pođe kroz vodu, sve dok joj ne dosegne iznad struka. Potom zastade podignutih ruku i prstiju prekrštenih iza vrata, dok se krugovi u vodi ne izravnaše, gledajući odraz svojih osamnaest godina u talasima. Zatim se povi i zapliva u smaragdnu, prozirnu dubinu. Uživala je u osećaju da je voda nosi – osećala se tako lakom. Plivala je mirno i tiho. Danas nije videla nijednog grgeča; ponekad bi se poigrala s njima. Jedanput je bila tako blizu da jednog uhvati rukom, da se ubola na njegovo leđno peraje. Kad izađe, hitro se obrisa peškirom, pa pusti da je osuše sunce i letnji povetarac. Opruži se na jednu ravnu stenu, izbrušenu talasima. Prvo leže na stomak da joj sunce ugreje leđa. Dotad joj već celo telo beše pocrnelo – jednako kao i lice. I pusti misli da lutaju. Pomisli, kako će uskoro večera. Propržiće svinjski but i spanać. Ukusno jeste – ali svejedno, večera je svakako najdosadniji deo dana. Otac nije previše pričljiv, a brat Oto je uglavnom nem i prek. Ima i on svojih briga, Oto. Na inženjerskom putu ovde je velika gužva i na jesen bi trebalo da otputuje u Ameriku. Jedini koji za stolom priča jeste Filip. Ali on nikad nije rekao ništa što bi ona poželela da čuje – ponajviše govori o prejudikatima, pravničkim smicalicama, unapređenjima i sličnim glupostima za koje niko ne mari. Kao da priča tek da bi se nešto reklo. A u međuvremenu svojim kratkovidim očima traži najbolje parče na poslužavniku. A ipak, toliko je volela i oca i braću. Čudno – da može biti toliko dosadno sedeti za postavljenim stolom sa svojim najbližima, koje je toliko volela... Okrenu se na leđa, stavi ruke iza glave i zagleda se u plavetnilo. Pa pomisli: plavo nebo, beli oblaci. Plavo i belo – plavo i belo... Imam plavu haljinu s belom čipkom. To mi je najlepša haljina, ali nije mi zato toliko draga. Draga mi je iz jednog drugog razloga. Zato što je to haljina koju sam onda nosila. Onda. I nastavi: Da li me voli? Da, da. Naravno da me voli. Ali da li me istinski voli – istinski? Seti se kako su jedne, ne tako davne, večeri sami sedeli u senici jorgovana. On upravo beše smelo pokušao da je pomiluje, a ona se uplašila. Ali i sam je odmah uvideo da je na pogrešnom putu, jer ju je uhvatio za ruku, onu kojom se odbranila, i poljubio je kao da je hteo da kaže: oprosti. Da, pomisli ona, sigurno me istinski voli. I nastavi da razmišlja: Volim ga. Volim ga. Razmišljala je toliko snažno da joj usta zapratiše misli, a misao se pretvori u šapat: volim ga. Plavo i belo – plavo i belo... I zapljuskivanje vode – pljus – pljus. Razmišljajući, ona iznenada shvati da je tek ovog leta otkrila koliko je lepo kupati se sam. Upita se otkud to. Ali lepo jeste bilo. Inače, kad se devojke kupaju zajedno, moraju stalno da vrište i smeju se i budu živahne. A mnogo je lepše biti sam i u tišini slušati kako talasi zapljuskuju stene. Ali dok se oblačila, ona zapevuši pesmu: Jednom dok si kraj mene sveštenik će te pitati da li želiš biti moj izabrani prijatelj. Sa švedskog preveo Dorijan Hajdu. Prikaži više

JUDI!!!!!!! Za enterijer restorana dalmatinske kuhinje ili hrvatske ambasade u Beogradu, dojavite im da je Jugan stigao. Jugan Splivalo Ribe, 1985 ulje na platnu, 51,2 x 60,2 cm plus ram potpisano datirano Jugan Splivalo – Slikar i more Zaspao je za čas i sanjao o Africi, kad je bio još mlad, i o dugim zlatnožutim obalama, kao i o bijelim obalama koje bjehu tako svijetle da ih je bolno gledati, i o visokim grebenima i velikim tamnim brdima. Sad je već svake noći živio na toj obali i u svojim snovima slušao je hujanje mora i gledao kako čamci urođenika plove po njemu. (Ernest Hemingway, ”Starac i more”) Piše: Marijan Grakalić U slučaju kada je slikareva preokupacije more i sve na njemu i u njemu, od riba pa do rakova, koralja. otoka, grebena, valova i njihove pjene iznad kojih prometuju oblaci satkani od vode i soli igrajući se povrh pučine zajedno s pticama i suncem, onda se tu ponajprije radi o poslanju koje nadilazi maštu iako ne može bez nje. Hrid i oko ribe, peraja, potom i ljuske, kraci, palme i cvijetovi agave, potom i tama nad vodom u kojoj je nesrećom nestao neki izgubljeni život da bi se u pejzažu koji slika jutro sve to promijenilo i postalo vedro i prozračno kao da je sama slika sad zauvijek raskrstila sa zaboravom, tek su neki od utisaka koji nas konstantno prate kroz slikarska djela i umjetnički život Jugana Splivala. Drugačije i ne može biti budući kada se radi o zagrebačkom slikaru i novinaru koji je svojim porijeklom snažno vezan za Jelsu, Vrbosku i otok Hvar, za svoje bodule Plenkoviće, Gamuline, Drinkoviće, Arbunoviće i druge, za taj zlatni otok i njegove panorame, vinograde, ribare i znamenite ljude, za Mediteran koji je osim u sjećanjima i legendama još snažno prisutan i u njegovu slikarstvu. Rođen je godine 1944. u talijanskom mjestu zbijega otočana pred fašistima, Santa Maria di Leuca, gdje se miješajuuuu vode jadranskog i egejskog mora i gdje je svojedobno uz prastari svjetionik podignuta bazilika De Finibuss Terrae (Na kraju Zemlje). Potom je u zbijegu u mjestu El Shat u Egiptu s drugim ljudima, mnogim Hrvatima s istočne obale Jadrana, kojeg čine obitelji otjeranih i onih antifašista što su tu našli utočište pred stradanjima. Prkosna otočka narav koju po ocu Stipi nasljeđuje i Jugan neodvojiva je od pučke vjere u konačnu pobjedu socijalne pravde, kulture i finoće. Tako je bilo i u ono nemilo ratno vrijeme kada njegov otac Stipe Splivalo zajedno sa Martinom Gamulinom i Marinom Franičevićem osniva prve Okružne odbore narodne pomoći po Hvaru tiskajući na sam dan napada nacista na Sovjetski Savez, 22. lipnja 1941. ”Naš izvještaj”, brošuru u tri stotine primjeraka sa stihovima Nazora, Krleže i Majakovskog. I poslije rata Stipe Splivalo imao je značajnu ulogu. Dok Jugan završava Drugu gimnaziju u Zagrebu, otac Stipe Splivalo postaje 1953. godine generalni direktor ”Plive”. U njegovo vrijeme broj zaposlenih povećao se sa 700 na 2500, a ta firma od skromnog izvoza od 250.000 dolara ubrzo bilježi izvoz od 10 milijuna dolara godišnje i više, prva na svijetu proizvodi tablete s vitaminom C, te doživljava pravu ekspanziju koja se manifestira i Plivinom izložbom u Londonu 1966. Taj trend konjunkture i dobrog poslovanja zadržao se sve do devedesetih dok nije uništena. Kao ljubitelj umjetnosti Stipe Splivalo kupovao je slike kako za ”Plivu” i njezinu galeriju tako i za sebe osobno, pa se Jugan veoma rano upoznaje s najznačajnijim umjetničkim osobama i dijelima toga vremena. Posebno s Miljenkom Stančićem, Ljubom Ivaniševićem, Otonom Glihom, Franom Kršinićem, Stipom Sikriricom i drugima. Veoma rano, već 1961. i 1962. godine Jugan priređuje tri izložbe svojih radova, (prvu u Drugoj gimnaziji u Zagrebu, a godinu kasnije u Klubu hvarskih studenata i potom i u Hvarskoj galeriji na Hvaru), uglavnom riba izraženih u hrabroj ekspresionističkoj maniri s bogatim pastoznim nanosima boje, često u plošnoj formi i kontrastima koji unose živost i dramatičnost u harmoniju slike. Događa se to pod budnim okom pokojnog profesora Grge Gamulina, a slikar Oskar Herman pronalazi bliskosti u snažnim pokretima kojima je špahtlom boja nabačena na sliku sa svojim slikarstvom. No težina oformljenosti likovnoga ukusa, sazrijevanje izvan institucija i relativno skroman repertoar motiva (more, ribe, riblje oči, lignje, magarci, grebeni, palme i gradele) navodi ga da prekine studij povijesti umjetnosti i arhitekture iako je već položio predmete kod Josipa Vanište i samoborskoga slikara i likovnoga profesora Kamila Tompe. Umjesto toga posvetio se studiranju prava koje je i diplomirao. Slikarstvo od tog doba postaje dio intime, onog osobnog svijeta koji ne želi biti javan. Zaposlio se na Radio Zagrebu kao novinar a slika u svom stanu u Kraševoj, danas Bauerovoj ulici, prima prijatelje i sanja o svjetskom festivalu bevande na Hvaru kao tipičnog i najboljeg mediteranskog pića. Nastaju brojni ciklusi, posebno upečatljiv je onaj koji tematizira buljooke riblje oči, potom i erotski sa falusoidnim ribama i vaginalnim školjkama, da bi potom slijedili zanimljivi i dojmljivi pejzaži nadrealna ugođaja kakvim Mediteran i inače zrači po svojoj prirodi. Istodobno, njegov stan atelijer gdje živi sa suprugom Lelom i sinom Stipicom postaje stalna pošta zagrebačkih i hvarskih intelektualaca, slikara, pisaca, režisera i općenito ljudi sklonih umjetnosti, hedonizmu i originalnosti. Ti su se dani brzo zgušnjavali u dugim razgovorima i druženjima, a ljetovanja u Vrbovskoj i na Hvaru postajala su vremenom atrakcijom koja se tiče samo onih beskrajnih kraljevstva koja se mogu doživjeti na ladanju kraj obale čije su slike bogorodica i kamen crkvi stariji od pamćenja. Neko vrijeme radi kao direktor Likovnoga centra grada Zagreba, i tek nakon trideset godina od prve, 1991., događa se nova izložba u zagrebačkoj galeriji ”Quorum”, a poslije toga u ”Mirmari”. Onda slijede i druge. Otkriće stakla odnosno umjetnosti staklene fuzije i njezine podatne oblikovnosti događa se nakon 2000-te godine i zadnji je veliki izazov kojem se ovaj slikar izdašno prepustio. U tom mediju ponovo nastaju strukture i motivi viđeni i prije, ali sada posve drugačijega izgleda, gracilnog i reljefnog, koloristički snažnog unatoč mekoći svjetla koji prelijevaju staklene oblike dočaravajući svijet mora i podmorja. Umjetnost nije zbijeg, ona nije bespomoćno sudjelovanje u nekoj igri niti poklonstvo nekim moćnim silama koje žele razoriti prostore vremena u kojem živimo. Upravo obratno. Stvaralaštvo Jugana Splivala, njegova umjetnost što ne preza od iznenadnih i snažnih rješenja, iako je dugo bila samozatajna i privatna, to sada najbolje pokazuje. Kao što o moru i prekomorju, o onoj obali o kojoj se sanja čudesan san može usnuti svugdje, tako se i more i ribe Jugana Splivala nalazi u nezaboravnoj dimenziji između mašte i zbilje, tamo gdje se susreće zlatni jadranski otok i Zagrebačko podne. Link: Staklene ribe Jugana Splivala Jugan Splivalo studirao je povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu i arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu (prof. Tompa, prof. i akad. slikar Vaništa) u Zagrebu. Diplomirao je pravo na Pravnom fakultetu. Poslije studija, radio je kao novinar na Hrvatskom radiju. Slikarstvom se bavi još od djetinjstva i član je HDLU-a. Educirao se kod hrvatskog slikara Otona Glihe i Oskara Hermana, recentnog predstavnika minhenske škole. Izložbe Zagreb – II. gimnazija Zagreb, Zavičajni klub studenata Otoka Hvara Hvar, Hvarska galerija Zagreb, Galerija “Quorum” Zagreb, Muzej Mimara, “Bedem ljubavi” Zagreb, Galerija “INA” Zagreb, Centar za likovni odgoj grada Zagreba Hvar, Općinska viječnica Jelsa Zagreb, Centar za likovni odgoj grada Zagreba Jelsa, Izložba na otvorenom Zagreb, galerija Badrov Mnogobrojne kolektivne izložbe “Splivalove slike izraz su njegove mediteranske prirode. One otkrivaju radost življenja, sklonost humoru. Slikar u njima izvrće stvari i mijenja im svakodnevno značenje, daje im drugi dublji, zagonetni smisao.” Akademik Vladimir Marković “Ovaj danas gotovo zaboravljeni mediteranski motiv, Splivalo uporno drži na životu u svojem slikarstvu. Splivalo ima vlastito prepoznatljivo strukturalno jedinstvo u načinu slikanja motiva svojih slika – posebno riba.” Dr. Marijan Susovski “Mrtve prirode u svojem je stvaralaštvu njegovao francuski ekspresionist Chaim Soutine, a kod nas Ante Kaštelančić. Kod Jugana Splivala vrhunac bizarnosti prizora jesu odstranjene riblje oči koje plivaju u crvenom amorfnom sadržaju. Odasvud nas s njegovih slika, kao nečista savjest, gledaju bistri i zamućeni pogledi riba.” Vlasta Tolić

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen