Snovi prošlih vremena Uzbudljiv portret burnih vremena i dešavanja, satkanih od izdaje i patnje. U kompleksnom istorijskom kontekstu, od Ruske revolucije do modernog doba, u putovanju koje nas vodi od Sankt Peterburga do Izraela, preko Varšave i Pariza, Hulija Navaro ispisuje epsku avanturu dve porodice osuđene na sukobe, darujući nam dirljivu i nesvakidašnju priču o hrabrim ljudima koji su prevazišli razlike zahvaljujući neobičnom prijateljstvu. Dok okrećemo stranice ove knjige, udišemo intenzivni miris dima egipatskih cigareta, nepca nam uživaju u ukusu kolača od pistaća, a pogled luta ka suncu koje se u suton presijava na srebrnastim listovima maslina. Istovremeno osećamo strah, nepravdu, krivicu i svedoci smo nesposobnosti običnih ljudi da premoste duboki jaz između suprotstavljenih verskih ubeđenja i društvenih stilova. Likovi u ovom romanu žive sa mnom, od njih sam mnogo naučila i deo su moje lične istorije. Hulija Navaro

O knjizi: Uzbudljiv portret burnih vremena i dešavanja, satkanih od izdaje i patnje. U kompleksnom istorijskom kontekstu, od Ruske revolucije do modernog doba, u putovanju koje nas vodi od Sankt Peterburga do Izraela, preko Varšave i Pariza, Hulija Navaro ispisuje epsku avanturu dve porodice osuđene na sukobe, darujući nam dirljivu i nesvakidašnju priču o hrabrim ljudima koji su prevazišli razlike zahvaljujući neobičnom prijateljstvu. Dok okrećemo stranice ove knjige, udišemo intenzivni miris dima egipatskih cigareta, nepca nam uživaju u ukusu kolača od pistaća, a pogled luta ka suncu koje se u suton presijava na srebrnastim listovima maslina. Istovremeno osećamo strah, nepravdu, krivicu i svedoci smo nesposobnosti običnih ljudi da premoste duboki jaz između suprotstavljenih verskih ubeđenja i društvenih stilova. Likovi u ovom romanu žive sa mnom, od njih sam mnogo naučila i deo su moje lične istorije. Hulija Navaro

O knjizi: Uzbudljiv portret burnih vremena i dešavanja, satkanih od izdaje i patnje. U kompleksnom istorijskom kontekstu, od Ruske revolucije do modernog doba, u putovanju koje nas vodi od Sankt Peterburga do Izraela, preko Varšave i Pariza, Hulija Navaro ispisuje epsku avanturu dve porodice osuđene na sukobe, darujući nam dirljivu i nesvakidašnju priču o hrabrim ljudima koji su prevazišli razlike zahvaljujući neobičnom prijateljstvu. Dok okrećemo stranice ove knjige, udišemo intenzivni miris dima egipatskih cigareta, nepca nam uživaju u ukusu kolača od pistaća, a pogled luta ka suncu koje se u suton presijava na srebrnastim listovima maslina. Istovremeno osećamo strah, nepravdu, krivicu i svedoci smo nesposobnosti običnih ljudi da premoste duboki jaz između suprotstavljenih verskih ubeđenja i društvenih stilova. Likovi u ovom romanu žive sa mnom, od njih sam mnogo naučila i deo su moje lične istorije. Hulija Navaro

KOPNO NA VIDIKU ROMAN Šifra artikla: 384916 Isbn: 9788660361983 Autor : Ilona Hartman Izdavač : KONTRAST Dunav inače uopšte nije plav. Uvek sam mislila da jeste. Zbog „Lepog plavog Dunava”. Sada stojim na obali i zelen je. Isprano mlečnozelen, kao voda u čaši u koju umačeš četkicu kad vodenim bojama slikaš sladoled ‒ od pistaća. Jana Biler nikada nije upoznala svog oca Milana Blažeka. Sve što ona zn... Detaljnije Dunav inače uopšte nije plav. Uvek sam mislila da jeste. Zbog „Lepog plavog Dunava”. Sada stojim na obali i zelen je. Isprano mlečnozelen, kao voda u čaši u koju umačeš četkicu kad vodenim bojama slikaš sladoled ‒ od pistaća. Jana Biler nikada nije upoznala svog oca Milana Blažeka. Sve što ona zna o njemu je da radi kao kapetan na „MS Mocartu“, prilično neglamuroznom brodu za krstarenje Dunavom. Kada konačno rezerviše mesto na brodu gde „sve što se zbiva može da stane na dva podmetača za pivo”, osmodnevno putovanje od Pasaua do Beča sa skoro stotinu starijih gostiju koji bi da vide još malo sveta, ali „zaboga, nikako previše”, postaće ujedno i plovidba ka sopstvenim korenima i početak nežnog, emotivnog zbližavanja oca i ćerke, koji tek treba da nauče značenje reči porodica. Lepo je raspoložen, ali u prisustvu drugih gostiju više ne gleda u mom pravcu. Ljubazno se pozdravim i krenem u kabinu. Ponovo prodišem tek pošto sam zatvorila vrata i naslonila čelo na prozor. Napolju neko prolazi, noseći reku na drhtavim rukama. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Ilona Hartman Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KONTRAST Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8x21 Strana 100 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Lepo je raspoložen, ali u prisustvu drugih gostiju više ne gleda u mom pravcu. Ljubazno se pozdravim i krenem u kabinu. Ponovo prodišem tek pošto sam zatvorila vrata i naslonila čelo na prozor. Napolju neko prolazi, noseći reku na drhtavim rukama. Jana Biler nikada nije upoznala svog oca Milana Blažeka. Sve što ona zna o njemu je da radi kao kapetan na MS Mocartu, prilično neglamuroznom brodu za krstarenje Dunavom. Kada konačno rezerviše mesto na brodu gde „sve što se zbiva može da stane na dva podmetača za pivo”, osmodnevno putovanje od Pasaua do Beča sa skoro stotinu starijih gostiju koji bi da vide još malo sveta, ali „zaboga, nikako previše”, postaće ujedno i plovidba ka sopstvenim korenima i početak nežnog, emotivnog zbližavanja oca i ćerke, koji tek treba da nauče značenje reči porodica. Dunav inače uopšte nije plav. Uvek sam mislila da jeste. Zbog „Lepog plavog Dunava”. Sada stojim na obali i zelen je. Isprano mlečnozelen, kao voda u čaši u koju umačeš četkicu kad vodenim bojama slikaš sladoled ‒ od pistaća.