Opis Škola za bas gitaru Nikola Matić Knjiga je polovna, u odličnom stanju

Detalji predmeta Stanje Polovno Vitomil Zupan MENUET ZA GITARU U DVADESET I PET PUCNJEVA NARODNA KNJIGA BEOGRAD 1979 g 480 STRANA MEKI POVEZ KNJIGA JE VRLO DOBRO OČUVANA #19 Za početak bilo bi dobro objasniti šta je to menuet. To je stara francuska igra, ples u paru u kom se partneri nisu dodirivali. Svako je plesao za sebe, jedno naspram drugog i jedno oko drugog; takođe je i muzički oblik u taktu ¾. Roman Vitomila Zupana Menuet za gitaru: U dvadeset i pet pucnjeva (Menuet za kitaro: Na petindvajset strelov) upravo od početka zrači jednom takvom muzikalnom atmosferom koja ima svoj vrhunac u središnjem delu romana i na kraju pada jednim tupim prizvukom, ne pripremajući nas za takav kraj. Vitomil Zupan spada u sam vrh slovenačke književnosti, kako po zanimljivim i vrlo smelim tematikama tako i po vrlo modernim književnim postupcima. Za prikaz njegovog romana Menuet za gitaru važno je napomenuti da je pisac Zupan sam bio učesnik NOB, odnosno OF (Osvobodilna fronta), mada u rat nije ušao kao levičar nego kao član sportskog društva „Soko“. Nakon Drugog svetskog rata i dobijanja Prešernove nagrade za roman Rojstvo v nevihti (1947), Zupan je od strane vlasti optužen za nemoral, pokušaj ubistva i antidržavno delovanje, nakon čega je zatvoru odslužio osam godina robije; svoje zatvorske dane opisao je u romanu Levitan (Levitan, 1982). Pored desetak romana, pisao je i drame, eseje, poeziju, prozu za decu, a bavio se i prevođenjem. Vitomil Zupan (1914, Ljubljana – 1987, Ljubljana) Upravo je Menuet roman koji je Zupanu doneo slavu i koji, zajedno sa Levitanom, spada u njegova najbolja dela. Na početku ovog dela pisac nas uključuje u radnju, tako da ne budemo samo posmatrač već i učesnik. Glavni junak, Jakob Bergant – Berk, takođe je i pripovedač, i zahvaljujući toj ja-formi ovaj roman, iako je svojevrstan memoar, ipak doživljavamo kao fikciju. Pisac prevodi autobiografsku građu u roman, te ispovest postaje i fikcija. U ovom romanu možemo da vidimo da je za Zupana umetnost izazov, a književnost je neki vid provokacije. Izabrao je za „partizansku“ književnost „zabranjene“ teme kao što su seks, Informbiro, špijunaža, sumnje partizana u oslobodičalku borbu, kao i njihove erotske avanture. Pred nas Zupan, kroz svog glavnog junaka Berka, dovodi sve ono o čemu se u književnosti ređe piše, odnosno ono što se u to vreme nije smelo pisati, kao što je predstavljanje seksa kao središnjeg principa u životu, rata kao totalnog haosa (hajke), odnosno dočaravanje izgubljenosti boraca i njihove sumnje u partiju i ishod rata. Jakob Bergant-Berk u rat ulazi iz ličnih razloga i iz nekog vida patriotizma. Ne ide u oslobodilački rat zbog nekih viših, herojskih ciljeva nego zbog saznavanja novog doživljaja sveta. Pratimo jednu individuu, koja je od početka romana vrlo istaknuta, gotovo anarhistička. No, u ratu i te kako vladaju kolektivni principi i ideje, te je Berk suprotstavljen svojim potpuno drugačijim doživljajima. Dok se ne nađe u neprilici, pred Nemcima, on gotovo ne oseti nikakav duh kolektiva i zajedničke borbe. Rat je viđen očima mladog umetnika, pritom vrlo senzibilnog, i dobija potpuno nove poetske dimenzije. Zupan je u ovom romanu iskoristio postupak kojim relativizuje i širi sliku svega onoga što proživljava glavni junak. Naime, komponovao je roman iz dva vremenska ugla: jedan je iz Berkovog dnevnika, a drugi je od prvog udaljen trideset godina i nalazi se u Španiji, gde se Berk sreće sa bivšim nemačkim oficirom koji se borio na drugoj strani. Tako da je rat posmatran kroz dva vremenska ugla, i sa dve različite strane. I tako, oslobodilački rat i revolucija, koje su shvatane samo u istorijskom i kolektivnom kontekstu, u ovom romanu imaju vrednost samo slučajnog vremena i prostora jedne individue i njegovog čulnog doživljaja istog. Roman bi mogao da se podeli na tri celine povezane vremenom koje se menja, jer je ono potpuno subjektivno i samim tim relativno. U prvom delu romana upoznajemo glavnog lika, Berka, koji je tek krenuo u rat; osećamo njegovu mladost i nezrelost, želju za življenjem života pa makar i na frontu. Stranice su ispunjene njegovim humorom, neozbiljnošću, seksualnim doživljajima i prostačkim vokabularom. Vreme teče dosadno i spor. Dok Berk čeka da ih razvrstaju po brigadama ne dešava se ništa. Samim tim, Berk ima viška energije koju troši na opasne dosetke i provociranja drugih partizana i svojih nadređenih. Atmosfera i brzina razvijanja radnje se naglo ubrzava u središnjem delu romana u kom počinje borba (hajka). Berk u prvoj bežaniji od Nemaca upoznaje Antona, koji postaje njegov verni saputnik, skoro potpuno različit od njega, ali sa ključnim sličnostima. Središnji deo romana se razvija haotično, čitamo ga brzo i bez daha, i uviđamo unutrašnje promene našeg junaka Berka. Naime, primećujemo da radnju pratimo očima jednog potpuno drugačijeg borca od tipičnih heroja iz partizanskih filmova. Isprva bezglavi anarhist Berk sada sve više postaje vojnik, tačnije mašina kojoj se odupire. Nesvesno se gubi njegova nezavisna individua i borba u njemu ipak budi humanost i saosećanje, najviše prema svom drugu Antonu. U momentima kada se borba smiruje, kada mogu da odmore i da se okrepe, Berk i Anton se ponovo odvajaju u svoje mehure individualnosti, ali ovoga puta su sve sličniji. To uviđa i Berk i krsti ih „Don Kihotom i Sančo Pansom u OF“. U trećoj celini borbe se smiruju, rat se privodi kraju, i to se oseti, ali potpuni kraj rata nikako ne dolazi. „Bliži se i bliži, a kraja rata nema“, očajno zapisuje Berk u svojim memoarima. Pred kraj borbe Anton se odvaja od Berka i ne vide se godinu dana. Rat još nije završen, ali Anton se iznenada pojavljuje u brigadi u kojoj je Berk. Kako je roman isprepleten usputnim mudrovanjima, svaki lik izgovara rečenice koje se ispostava da su njihove maksime. Moć izgovorenih rečenica je za našeg pisca Vitomila Zupana snažna i ponekad proročka; poput Antonove replike, tokom hajke mnogo puta aludirane, da „mnoge pogodi metak u poslednjem satu rata“. „Menuet za gitaru“, 1985, Globus, Zagreb, prev. Mirjana Hećimović Berk sa tom mišlju nastavlja kroz rat, ne očekujući da će se to desiti baš Antonu, ali izvesno osećajući da ta rečenica nije bezazlena. Anton tako i gine, pred Berkovim očima, dok sede za stolom kao bivši ljubavnici koji su se našli posle mnogo godina sa još tinjajućim emocijama u sebi. Partizan koji je u prizemlju rasklapao pušku, jer je bilo izvesno da je rat gotov, slučajno je opalio metak u visinu u pravcu Antona. Scena je neverovatno snažna, a opet, ako se roman pažljivo čita, i očekivana. Odjednom, shvatamo da roman ne samo da postaje priča o Antonu, već roman jeste priča o njemu, jer: „Anton miriše po španjolskim gitarama, on je menuet za gitaru“. Takav kraj nije kulminacija romana, on je tup pad, od kojeg ne možemo ostati ravnodušni. Vremenski odvojena radnja u Španiji, sa izvesnim Jozefom Biterom koja se uplete među stranice romana, i u kojoj su bila samo mudrovanja i rasprave o strategijama rata i slično sada postaje nešto drugo. Berkovo letovanje baš u Španiji, nalaženje slučajnog prolaznika sa kojim vodi konstruktivne dijaloge, zapravo je traganje za Antonom u situaciji mira, a ne rata. Rat je bio ples, a Berk i Anton su u tom ratu plesali menuet, zajedno su tražili nova životna iskustva, sanjali, osećali, mislili, živeli. Za njih važan je bio put, a ne cilj. Sve što su na tom putu prolazili, prolazili su zajedno. Motiv penjanja na breg metafora je duhovnog uzdizanja njihovih života i njihovog prijateljstva. Paradoksalno, rat ih je načinio humanijim; bio je iskustvo koje ih je vodilo ka duhovnom sazrevanju. Bila je samo stvar izbora kako doživeti rat. No, kako ga preživeti bila je stvar sudbine. Sara Stepanović

Detalji predmeta Stanje Polovno Stanje kao na slikama. Izdavač: Ostalo Poreklo: Domaći izvođač Žanr: Pop Label: Croatia Records – BLU-RAY 6083671 Format: Blu-ray, Album Country: Croatia Released: 2018 Genre: Pop Style: Europop Tracklist 1 Uvodni Govor 2 Boli, Boli 3 Nisi Ti Bio Za Mene 4 Šumi, Šumi, Javore 5 Vrati Se S Kišom 6 Ne Zovi Me U Ponoć 7 Šaj, Rode, Šaj 8 Srce U Srcu 9 Jel’ To Taj 10 Oči Tvoje Govore 11 Ostariću, Čekajući Na Te 12 Majko, Majko 13 Hopa Cupa, Srce Lupa 14 Nino 15 Gdje God Bio 16 Nisam Ti Ja Bilo Tko 17 Šteta Baš 18 Samo Je Nebo Iznad Nas 19 Simply The Best 20 Da Se Nađemo Na Pola Puta 21 Najbolji Klub U Gradu 22 Kao Vino I Gitara 23 Viljamovka 24 Na Balkanu 25 Tetovaža 26 Život Sam Promijenila 27 Srećo Moja 28 Maki, Maki 29 Zvijezda Tjera Mjeseca 30 Tuđe Slađe 31 Zora Je 32 Došlo Doba Da Se Rastajemo Notes Recorded 2018 Pogledajte ostale moje aukcije: https://www.limundo.com/Clan/BJB Skladiste CD14

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor: Milan B. Popović Izdavač: Narodna Knjiga / Alfa Godina: 2007. Tip dela: Zbirka pesama Jezik: Srpski Recenzent: Nebojša Lakić “Oka da ne ispustim dah” je treća po redu zbirka pesama, a ujedno i završni deo trilogije “Bolji od svog života”, beogradskog autora Milana B. Popovića (započeta sa dve prethodne zbirke, “Molitva tetoviranog srca” i “Vreme brutalnih dobronamernika”). Izdavač, kao i u prethodna dva slučaja, je Narodna Knjiga/Alfa. Čitajući savremenu poeziju, čovek ne može, a da se ne zapita šta li je pesnik hteo da kaže, o čemu on to priča, gde je tu smisao?! Ali, davno su prošla vremena jasnih poruka, sad je vreme drugo, pesnik ne želi da ugodi čitaocu, niti da mu nešto poruči, već naprotiv, pušta svom “Ja” da se izrazi kako mu kad padne na pamet, na srce, ili na jezik. Milan Popović u čudesnoj zbirci stihova naslovima svojih pesama i poglavlja, otkriva donekle svoje “Ja”, pa se čini da čezne za mirom (“Umiri me”), spasenjem (“Spasi me”) i čuvanjem (“Čuvar mi budi”). Inače, i dalje (kao i u prethodnim zbirkama), igra se rečima, inverzijama (izuzetno bogat jezički fond) i ne teži za jasnoćom, ali samo u prvi mah. Dublje li zakopamo, i potražimo smisao, otkrićemo pravo bogatstvo pesničke duše koja treperi bezbrojnim nijansama osećanja, kao što su: zaluđen, sleđen, sluđen, obgrljen, prigrljen, pripojen, otopljen, isečen, seciran, natekao, podbuo, ugušen… A poeziju voli, jer “piše dok diše”. Iako uglavnom okrenut sebi, i svom doživljaju haoticnog sveta, obraćajući se nekome za pomoć (ko zna kome?), ponekad veoma kritički i snažno, pesnik se okreće drugima, dajući zaista originalan presek vremena u kojem živimo. Pesma (poema?) “Plezir za prezir”, dotiče sve pore ovog našeg poremećenog vremena. Slikajući “simbole tzv. modernog društva”, pesnik ne krije svoj prezir i ogorčenje. On uočava: “očeve uzorne, bivše švalere, koji drhte da im ćere ne zakeve, a sve bi se one dale za pare”. Tu su i “sektaši odvratni” i “omladina neradna”, i “kuje naše ovdašnje, silikonke lažne”, “izdavači književni, koji ne čitaju autore svoje”, “politika od kuge bolesnija”… Zaključak pesnički o našem vremenu je da: “hronike crne i novine žute boje ovdašnje živote”, a da je “u blato živo moral zabijen”. Knjiga je, kao i prethodne dve, obogaćena ilustracijama i modernim dizajnom, deo za koji je zaslužan Jakša Vlahović, gitarista beogradskog gothic/thrash metal sastava Abonos. A kad smo kod Abonosa, valja napomenuti da je sastav snimio pesmu Urlik, po tekstu Milana Popovića, i taj CD, kao limited single edition, prati knjigu. Pesma je snimljena u smederevskom studiju Paradox, Srđan Branković je potpisan kao producent, i bez ikakve sumnje, zvuči bolje od svega što je Abonos do sada snimio (a to je album prvenac iz 2004. godine). Abonos je u međuvremenu prošao kroz nekoliko personalnih izmena, da bi se danas ustalila postava: Marija Dokmanović – vokali, klavijature, Jakša Vlahović – gitare, Milan Janković – bubanj i Tomaš Ljumović – bas gitara. Produkcija je znatno ubedljivija od one ponuđene na prvom albumu, gitarski rifovi su mnogo više u “straight in face” elementu, a upravo ta heavy-thrash metal rifologija, uz tek ponegde iskorištene klavijature, daje snažan pečat ovoj pesmi. Marija je prezentovala pohvalan vokalni rad, ne koristeći isključivo soprano tehniku, već i metal vriskove a la Kimberly Goss (Sinergy). Abonos bi u svakom slučaju trebao nastaviti ovim putem i u budućnosti, a u to ćemo se vremenom i sami uveriti. Šta reći na kraju o pesničkoj zbirci Milana B. Popovića? Za običnog, nezainteresovanog, površnog čitaoca – nije! Ali za pesničkog poznavaoca i sladokusca, koji voli ponirati dublje u suštinu stvari, ova poezija predstavljaće pravo uživanje i otkriće

Polovna ploča, izuzetno očuvan omot i vinil. Članovi grupe Kozmetika: Vladimir Jovanović – vokal, gitara Marko Pešić – sintisajzer Slobodan Konjović – bas Mihajlo Mihajlovski – ritam mašina. Kozmetika – 1983 A1 Utisci (gosti: Raša Đelmaš, Goran Vejvoda, Nebojša Krstić) A2 Jedne Noći Na Terasi Na Moru (gosti: Raša Đelmaš, Vuk Vujačić) A3 Kundalini A4 Ona Hoće Sve Da Zna (gosti: Nebojša Krstić ,Srđan Šaper, Bora Pavićević, Zoran Radetić, Goran Vejvoda, Zlatko Manojlović) A5 Belzebub (Goran Vejvoda, Raša Đelmaš, Vuk Vujačić) A6 12-erac B1 Zanatlija (gosti: Bora Pavićević, Žarko Kalmić) B2 Ne Da/Ne Nego I/Ili (gosti: Bora Pavićević, Vlada Nikodijević, Goran Bregović ,Goran Vejvoda, Žarko Kalmić, Dragana Šarić, Biljana Trifunović) B3 Bluz Kontrolora Letenja B4 Gaja (gosti: Bora Pavićevič, Đorđe Ilijin, Goran Vejvoda) Priča o bendu Kozmetika počinje još neke 1974. godine kada slikar Vladimir Jovanović, režiser Marko Pešić i dobro znani radijski poslenik Slobodan Konjović uz Sašu Nikolića formiraju bend Dijamantski psi (da li je potrebno govoriti o Bowievom uticaju). Ovaj bend nije dugo potrajao jer su Pešić i Jovanović otišli na stan i hranu u ustanovu zatvorenog tipa zbog gajenja marihuane. Po njihovom povratku u civilstvo bend nastavlja sa radom, a od 1978. godine postoji pod imenom Kozmetika (tada je u sastavu pored gore navedenog Jovanovića, Pešića i Konjovića, za ritam mašinom bio Miško Mihajlovski, kasnije znan kao polovina D’Boysa, a još poznatiji kao brat legendarnog Zvonka) što je pored prvog značenja koju ova reč nosi trebalo da predstavlja i kovaniču od reči Kosmička etika. Paralelno sa radom, bend je izdavao časopis `Izgled`, tako da se s pravom može govoriti o jednom od prvih art-rock konceptualnih projekata koji je išao tragom onoga što su Bowie i Brian Eno radili tih godina. Album grupe Kozmetika poradjao se gotovo četiri godine i na neki način ga doživljavam kao testamentarno delo šminkerskom Beogradu tog doba, kao testament svim onim ludim žurkama (za iste se pričalo da su se na onim elitnijim služile palačinke filovane heroinom, ali to je verovatno samo urbana legenda - ipak sam bio mnogo mali u to doba da bi sam znao) kojima je grad obilovao, a i kojih je kasnije nastao i razio se tzv. Novi talas početkom osamdesetih. Sniman je mahom u kućnim studijima u Jovanovoj i Jevremovoj ulici (za one koji manje znaju geografiju Beograda, to su prve dve ulice koje su iznad one u kojoj se nalazi `silikonska dolina`), Sloba Konjović je bio snimatelji, završni remix potpisuju on i Marko Pešić, a postprodukciju Rade Ercegovac i Boban Petrović. Sa tehničke strane album je zanimljiv izmedju ostalog što se na njemu dosta nasnimavalo, ali nasnimavalo u onom smislu kako se danas koriste semplovi (recimo u numeri Bluz kontrolora letenja gde se koriste glasovi surčinske kontrole leta), kao i po ogromnom broju gostiju na ploči. Verovatno je (pored elitističkog perfekcionizma koji provejava kroz ovu ploču - ali nikako ne u negativnoj konotaciji) sve ovo i uzrokovalo da se album ovoliko dugo stvara. Kao što rekoh, spisak gostiju na albumu je poduži. Dakle pored glavne trojke, na albumu su izmedju ostalih saradjivali pomenuti Miško Mihajlovski, ali i Goran Vejvoda, Raša Djelmaš, kasniji idoli i još kasniji savetniki Šaper i Krstić (Krstić inače peva numeru Utisci), Vuk Vujačić, Bora Pavićević.... pa sve do Bebi Dol, Zlatka Manojlovića i Gorana Bregovića (!). Album donosi deset pesama, većinom instrumentalnih. Pored dobro znane pesme Utisci, kao potencijalni hitovi slovili su Ona hoće sve da zna i Zanatlija, a bilo bi nepravedno ne spomenuti i fantastičan instrumental Jedne noći na terasi na moru (za koji se čudim da ga niko niti na jednoj radio stanici nije još iskoristio kao podlogu za emisiju), takodje instrumentale (ali uradjene kao minimalizam) 12erac i Kundalini, ili psihodelični prizvuk u Ne da/ne nego/i ili (na tekst Biljane trifunović) i instrumentalu Gaja. Neosporna je želja da se ovaj album uradi u maksimalnoj tehnološkoj produkciji tog doba. Tako da je vrlo zanimljivo što se pored izvodjača za svaku numeru, na albumu precizno navode i instrumenti koji su korišćeni (dakle neće pisati bas, nego Fender bas), a to korišćenje savremene tehnologije tog doba ide dotle da se na albumu urednop navodi da je za pripremu omota korišćen Apple kompjuter i Epson printer, što sa ove distance, barem meni, deluje beskrajno simpatično sa priličnom dozom melanholije. Kozmetika nije mnogo svirala (što i ne čudi s obzirom na tehničke zahteve) i nedugo po objavljivanju ovog albuma prestaje da postoji. Paradoksalno, jedna politička emisija uspela je da rad ovog benda otrgne od zaborava, ali ne i da širu javnost upozna sa bendom. S obzirom na vreme i uslove nastajanja, ovaj album predstavlja jedan od onih domaćih proizvoda čije je preslušavanje pod obavezno. Nikada nije reizdat u CD formatu, ali koliko sam primetio po nekim forumima, našao se već neki vlasnik vinila koji je to uredno izripovao i pruzio na dar javnosti. Branislav Nikolić, april 2006.