Blagoslovio - S blagoslovom Njegove Svetosti Arhiepiskopa pećkog Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla

Опис Преводи: НОВИ ЗАВЈЕТ Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ ПСАЛТИР Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ (Јевтић)

Dodatne informacije Pisac FRANO FANCEV Izdavač JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI – ZAGREB Izdanje 1934 Povez MEKI Strana 288 Stanje Dobro

Опис Превод црквеног грчког и словенског Псалтира Епископ АТАНАСИЈЕ умир. Херцеговачки (2. дорађивано издање) Издају: Манаситр ХИЛАНДАР, Манастир ГРАЧАНИЦА, Манастир ЦЕТИЊСКИ, Манаситр ТВРДОШ, Братство СВ: СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

Опис Превод црквеног грчког и словенског Псалтира Епископ АТАНАСИЈЕ умир. Херцеговачки (2. дорађивано издање) Издају: Манаситр ХИЛАНДАР, Манастир ГРАЧАНИЦА, Манастир ЦЕТИЊСКИ, Манаситр ТВРДОШ, Братство СВ: СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

ANDRE GRABARVIZANTIJA - vizantijska umetnost srednjega veka: (od VIII do XV veka)Prevod - Olivera ĐurićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1969200 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:I DEO: OPŠTE KARAKTERISTIKE VIZANTIJSKE UMETNOSTII. GEOGRAFSKI I ISTORIJSKI OKVIRII. POLJA UMETNIČKE DELATNOSTIIII. TEHNIKEIV. UTICAJ IDEJAII DEO: ISTORIJSKI PREGLED VIZANTIJSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTII. UMETNOST ZA VREME VLADAVINE IKONOKLASTA (726-843)II. POLET POSLE IKONOKLASTIČKE KRIZE I VELIKE ETAPE ISTORIJE OVE UMETNOSTI DO PADA VIZANTIJEIII. ARHITEKTURA OD IX DO XV VEKAOpšti podaci (85). Spomenici (93)IV. SLIKARSTVO, VAJARSTVO I ORNAMENTALNE UMETNOSTI OD KRAJA IKONOKLAZMA DO KRSTAŠKOG PLJAČKANJA CARIGRADA 1204Mozaik (105). Zidno slikarstvo (116). Minijature (128). Skulptura (148). Emalj (152). Zlatarstvo (154). Ukrašena svila (156)V. FIGURATIVNE UMETNOSTI OD XIII DO XV VEKADODATAKIstorijski okvir, datumi (178). Bibliografija (179). Karta Vizantijskog Carstva u srednjem veku (180-181). Table u boji (182). Spisak mesta gde se čuvaju rukopisi i predmeti reprodukovani u boji (183). Planovi (183). Spisak autora fotografija u boji (183). Fotografije arhitekture (184-192). Registar (193-200)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Byzantine Anđeli Antika Arabljani Arta Atina Atos Sveta Gora Balkan Bazilika Biblija Bogorodica Mistra Pantanasa Bugari Carigrad Dafni Emalj Epir Evropa Freska Zidno Slikarstvo Gotika Grci Grčka Grigorije Nazijanski Teolog Hios Hosios Luka Sveti Luka Fokida Hristos Isus Ikona Ikonoklazam Iran Iranska Italija Jermenija Jovan Zlatousti Justinijan Kahrije Kapadokija Kapela Palatina Karolinzi Kipar Klasicizam Komnini Kostur Krstaši Kubus Kupola Latini Makedonci Makedonija Mala Azija Makedonska Renesansa Mije Gabrijel Mistra Mozaik Muslimani Nerezi Ohrid Palata Portreti Profana Psaltir Rim Rimski Rusija Sicilija Sinaj Sirija Solun Srbija Srpski Starohrišćanski Svetac Marko Venecija Kliment Ohridski Svod Turci Vaznesenje Zapad

Knjiga Studije iz istorijske semantike bavi se pitanjima semantičke promene na bogatoj građi srpskog, slovenskih i indoevropskih jezika i uz to, u zavisnosti od istraživanog problema, i jezika drugih porodica, u širokom komparativnom kontekstu i istorijskom luku. Odlikuje je holistički i interdisciplinarni uvid u problematiku, kao i ukrštanje filološkog umeća i opštelingvističkog, pre svega kognitivno-tipološkog pristupa. Značenje se rađa i menja u sadejstvu, s jedne strane, opštih čovekovih konceptualnih sposobnosti, urođenih i oblikovanih zajedničkim iskustvom ljudske rase, a otelotvorenih u poligenetskim dijahronijskim procesima, i, s druge, kulturnih modela i semiotičkih sistema posebnih jezičkih zajednica. Stoga istorija reči, ponajviše u domenu apstraktnog pojmovnika, otkriva ne samo univerzalne puteve u konceptualizaciji i kategorizaciji pojava u opaženoj stvarnosti, već i specifične kulturne obrasce i slike sveta, kao i njihove različitim faktorima uslovljene mene, svedočeći o istoriji kulture. Rečeno se ilustruje odabranim semantičkim studijama u kojima se predstavljaju opšta pitanja istorijske semantike i rekonstrukcije značenja, procesi semantičkog pozajmljivanja prilikom oblikovanja slovenske bogoslovske terminologije u susretu prethrišćanske i hrišćanske kulture i formulaični jezik slovenskog običajnog prava, utemeljen u mitskoj slici sveta. Jаsminа Grković-Mejdžor rođenа je 1959. Osnovnu školu i gimnаziju zаvršilа u Novom Sаdu. Diplomirаlа južnoslovenske jezike nа Filozofskom fаkultetu u Novom Sаdu 1981, mаgistrirаlа 1984, doktorirаlа 1990. Redovni profesor nа Odseku zа srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fаkultetа u Novom Sаdu. Nа osnovnim studijаmа predаje Stаroslovenski jezik, Srpskoslovenski jezik i Uporednu grаmаtiku slovenskih jezikа, nа postdiplomskim Istorijsku sintаksu i Istorijsku leksikologiju. Gostujući profesor nа Filozofskom fаkultetu Univerzitetа u Bаnjаluci. Dobitnik nаgrаde Fondа Aleksаndar Belić pri SANU zа nаjbolju objаvljenu knjigu iz oblаsti nаuke o jeziku u 1994. godini (zа mlаde nаučne stvаrаoce), kаo i Povelje odborа zа obilježаvаnje petstote godišnjice prve ćiriličke štаmpаrije nа slovenskom jugu SANU, iste godine. Člаn Stаroslovenskog odborа SANU i Odborа odeljenjа zа književnost i jezik Mаtice srpske. Člаn redаkcije čаsopisа Zbornik Mаtice srpske zа filologiju i lingvistiku i čаsopisа Prilozi proučаvаnju jezikа. Rukovodilаc projektа “Istorijа srpskog jezikа” (2002-) koji finаnsirа Ministаrstvo nаuke i zаštite životne sredine Republike Srbije. Borаvilа nа studijskim usаvršаvаnjimа nа Držаvnom univerzitetu Ohаjа, SAD, i u Institutu zа slаvistiku Бečkog univerzitetа. Učestvovаlа nа brojnim nаučnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (Kolumbus, Krаkov, Moskvа, Ohrid, Sofijа itd.). Knjige: Jezik Psаltirа iz štаmpаrije Crnojevićа (1993), Spisi Dimitrijа Kаntаkuzinа i Blаdislаvа Grаmаtikа (1993), Đurаđ Crnojević, jeromonаh Mаkаrije, Oktoih prvoglаsnik, I-II (1996), Pitаnjа iz stаroslovenske sintаkse i leksike (2001).