veći format , izdalo društvo za zaštitu i proučavanje ptica srbije novi sad. - 194 str.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prouzrokovači bolesti suncokreta i njihovo suzbijanje Aćimović, Milivoje SADRŽAJ: - PLAMENJAČA - BELA TRULEŽ - SIVA TRULEŽ - PEGAVOST - MRKA PEGAVOST - KONCENTRIČNA MRKA PEGAVOST - MRKOCRNA PEGAVOST - CRNA PEGAVOST - MRKOSIVA PEGAVOST - RĐA - BELA RĐA - PEPELNICA - UVELOST - VERTICILIOZNA UVELOST - UGLJENASTA UVELOST - BAZALNA TRULEŽ STABLA - FUZARIOZNA UVELOST - BAKTERIJSKA UVELOST - TRULEŽ GLAVICE - SUVA TRULEŽ - VOLOVOD Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jednogodišnja biljka, čije botaničko ime Heliantus potiče od grčkih reči (grč. helios – sunce i grč. anthos – cvet) iz porodice je glavočika (Asteraceae). Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija. Stablo je visine 50-250cm. Najviše zabeleženo stablo suncokreta je imalo 9,17 m.[2] Stablo je različitog stepena razgranosti; listovi krupni, prosti, grubi, hrapavi, često pokriveni tvrdim dlakama, sa dugom drškom, naspramni ili naizmenični. Cvetovi-krunice vrlo krupni, na dugim drškama, od više redova najčešće žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno, ređe malo ispupčeno. Disk cveta je spiralno uređen. Generalno, svaki cvet (floret) je približno isto orijentisan prema sledećem pod zlatnim uglom, 137.5°, čime se formira šablon međusobno povezanih spirala, pri čemu su broj levih spirala i broj desnih spirala sukcesivni Fibonačijevi brojevi. Tipično, postoje 34 spirale u jednom smeru i 55 u drugom; međutim, u veoma velikim suncokretnim glavama može da bude 89 u jednom smeru i 144 u drugom.[3][4][5] Ovaj patern proizvodi najefikasnije matimatički moguće pakovanje semena unutar cvetne glave. Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili i ulje od suncokreta. Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke. Početkom 16. veka misionari su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom. Rasprostranjenost U Nemačkoj se suncokret najviše počeo uzgajati tokom Drugog svetskog rata a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Hranjenje ptica zimi Suncokret je najvažnija vrsta semena koje se koristi za zimsko prehranjivanje sitnih ptica u hranilicama za ptice. Rado ga jedu i ptice koje se uvek hrane semenjem (zelentarka, zeba) kao i one koje se leti hrane insektima (velika senica, brgljez). Važno je uvek koristiti neslani suncokret.

Kao na slikama Život pčela / Moris Materlink ; [s francuskog preveo Laza Atanacković] Novi Sad : Matica srpska, 1949 (Novi Sad : `Zmaj`) 179 str. ; 20 cm Čitalac se susreće sa knjigom za koju samo po naslovu može pomisliti da je tipično stručna, pčelarska knjiga. Već sa prvim redovima, uviđa da je drugačija, a daljim čitanjem, da je sasvim osobena i da pripada knjigama koje se čitavog života čitaju i kojima se neprestano vraćamo. Knjiga „Život pčela“, Morisa Meterlinka, predstavlja biser među delima posvećenim pčeli i pčelarstvu, ali i značajno književno delo. Vodi nas na kraj devetnaestog veka, kada je pisana, u vreme burnog razvoja nauke, epohalnih otkrića, u vreme koje je najavljivalo nove tokove civilizacije. Upoznajemo se sa pčelarskim saznanjima toga vremena, sa naučnim i filozofskim dilemama, kako onim koji se tiču pčele i pčelarstva, tako i opšte ljudskim. Za sto godina proteklih od njenog izdavanja, naučna i praktična saznanja o pčelama umnogome su se menjala, ali je knjiga izdržala sav teret vremena i po svemu je i danas veoma aktuelna. Objavljivanjem knjige „Život pčela“, Morisa Meterlinka, obnavljamo sećanje na velikog belgijskog pisca i nobelovca i obeležavamo stogodišnjicu njenog prvog izdanja. Nadamo se da će se knjizi obradovati kako oni koji se bave praktičnim pčelarstvom, tako i ljubitelji književnosti. Meterlink, uostalom, mnogo je poznatiji kao književnik − pisac, pesnik i prevodilac. Generacijama koje nisu bile u prilici da se susretnu sa ovom knjigom, nudimo njeno ponovljeno izdanje, ovog puta u ediciji „Pčelanik“, Narodne biblioteke „Jefimija“ iz Trstenika. Ta edicija je osnovana početkom 2001. godine i u njoj se objavljuju knjige iz oblasti pčelarstva. Nažalost, nije bilo vremena niti prilike za novi, savremeniji prevod, ni za možda drugačije izdanje Meterlinkove knjige. U celini je preuzeto izdanje Matice srpske iz 1949. godine, uključujući i beleške o piscu. Da fusnote, koje su često i opširne, ne bi opterećivale glavni tekst, primedbe autora i prevodioca su date na kraju knjige još u navedenom izdanju Matice srpske, a to je zadržano i u ovom. Bibliografija koju navodi Meterlink, zaista je impozantna. Zadivljujuće je sa koliko ozbiljnosti, dubine, ljudske širine i naučne preciznosti Meterlink prilazi pčeli. Ali on, nadasve, prilazi sa ljubavlju, kako prema pčeli, tako i prema čoveku. Jer, on voli i poštuje Prirodu. Nјegova knjiga odiše humanizmom i stremljenjem ka boljem ljudskom društvu. On je i naučnik i zaljubljenik u pčele, i pesnik i filozof. Meterlink nas uči mirnom i pažljivom posmatranju onoga čime se bavimo i što volimo, osobini od koje se savremeni čovek prilično udaljio. I danas, u vreme visoko razvijenih tehnologija i neprestane čovekove težnje za zaradom, smeran i ozbiljan pristup svakom poslu i interesovanju predstavlja uslov pravog uspeha i nepomućene radosti. Ova knjiga nas i vodi tom idealu. Predrag Cvetković Sadržaj Uz ovo izdanje Knjiga prva Na letu košnice Knjiga druga Roj Knjiga treća Osnivanje naseobine Knjiga četvrta Mlade matice Knjiga peta Svadbeni let Knjiga šesta Pokolj trutova Knjiga sedma Napredak vrste Primedbe i napomene Bibliografija Beleška o piscu Grof Moris Polidor Mari Bernard Meterlink (franc. Maurice Polydore Marie Bernard Maeterlinck; Gent, 29. avgust 1862 — Nica, 6. maj 1949), bio je belgijski književnik. Pisao je pesme, eseje i drame. Biografija Meterlink je izvršio veliki uticaj na evropsku književnost pre svega kao osnivač simbolističke drame. Najpoznatije su: Princeza Malen (1889), Žena uljez (1890), Peleas i Melesandra (1892) i Plava ptica (1908). Dramska napetost je u ovim delima potisnuta ili dopunjena liričnošću, razmišljanjima o smrti, sudbini i smislu života. Likovi su apstraktni, a atmosfera je bajkolika. Umesto naturalističkog i realističkog slikanja svakodnevice, sa scene deluju reči, slike, dekor i svetlost. Zbog toga što reči nisu jedini element delovanja na gledaoce ovo pozorište naziva se i magično. Meterlink je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1911. godine. Pčele, Pčelarstvo...

GAJENJE GLJIVE ŠIITAKE Prof.dr Petar S.Maksimović Gajenje gljive šiitake Naslov: Gajenje gljive šiitake Autor: Petar S. Maksimović Izdavač: PARTENOON Mesto: Beograd Godina: 2009. Broj strana: 295. Ova publikacija o gljivama ŠIITAKE i njihovom gajenju nalisana je prema Nastavnom planu i programu Agronomskog fakulteta u Čačku za predmet POVRTARSTVO, u okviru kojeg se izučava gljivarstvo. Ona treba, pored već objavljenih knjiga o šampinjonima i gljivi bukovači, da poboljša i upotpuni materiju o gajenim gljivama, i time pomogne studentima da lakše savladaju gradivo i iz ovog dela predmeta. Pored toga, ova publikacija ima za cilj da uz sažeto date pouke pomogne i zainteresovanima da se u najkraćim crtama upoznaju sa gljivama ŠIITAKE, o njihovim zahtevima i načinu gajenja. Ona treba da im pruži najneophodnije informacije na osnovu kojih bi mogli proceniti da li ispunjavaju uslove potrebne za njihovu proizvodnju ili šta bi trebalo da učine, naprave i dograde kako bi započeli sa gajenjem ŠIITAKE. Svaka nova proizvodnja za početak nije laka ni jednostavna. To je tačno. Ali upornim i pedantnim radom, i uz dobro poznavanje tehnologije proizvodnje može se ostvariti dobar rezultat. Naročito ako se zna, da su gljive kao što je slučaj sa ŠIITAKAMA, ne samo interesantne kao životne namirnice već da imaju i značajna lekovita ^vojstva važna za ljudski rod. Zainteresovani za ovu vrstu proizvodnje treba prethodno da se dobro upoznaju ne samo sa značajem ove egzotične vrste gljiva, pa da na osnovu toga krenu u proizvodnju i da kao nedovoljno nepripremljeni pretrpe neuspeh, a očekivali su dobit, nego treba i da se dobro upoznaju s tim koje uslove za proizvodnju traži gljiva ŠIITAKE, koji sve načini njenog gajenja postoje, koje objekte treba imati, kakve su tržne prilike i tako dalje, pa tek onda da se odluče za tu novu vrstu proizvodnje. To je pravo rešenje. Materija obrađena u ovoj publikaciji podeljena je, pored uvodnog dela, na devet poglavlja, a svako poglavlje razvrstano je na više delova kako bi se svaki segment ove problematike što bolje objasnio i razumeo. Svakako, svi oni koji žele detaljnije studije o gljivi šiitake moraće potražiti dodatnu literaturu, jer ova publikacija nije ni imala zadatak da udovolji svim teo-retskim potrebama, već samo da pruži najosnovnija znanja o načinu gajenja i proizvodnji ove vrste gljive. Ovom prilikom želim da zahvalim svim autorima čije sam podatke i iskustva koristio, a cenjenim recenzentima na pomoći i sugestijama koje su mi pružili da bi se ova publikacija mogla pojaviti pred čitaocima. Autor Prof. dr Petar S. Maksimović Sadržaj Uvod Osvrt na istorijat gajenja gljive šiitake Proizvodnja šiitake u svetu Značaj gajenja gljive šiitake Šiitake kao ljudska hrana Lekovita svojstva šiitake Mesto šiitake u klasifikaciji gljiva Naučni naziv GLAVA PRVA MORFOLOŠKO-BIOLOŠKE OSOBINE I USLOVI USPEVANJA Morfološke osobine Biološke osobine Životni ciklus šiitake Način razmnožavanja šiitake Uslovi uspevanja Klimatski faktori Hranljiva podloga (supstrat) i ishrana šiitake Potrebe šiitake za organomineralnom hranom Uloga organskih materija Uloga mineralnih materija Uloga vitamina u gajenju gljiva Način ishrane gljiva šiitake GLAVA DRUGA VAŽNIJI SOJEVI GLJIVE ŠIITAKE Načini podele sojeva Važniji sojevi i njihove karakteristike GLAVA TREĆA OBJEKTI ZA PROIZVODNJU GLJIVE ŠIITAKE Izbor mesta za proizvodne objekte Vrste proizvodnih objekata Nadstrešnica za slamu, seno i drugi materijal Hala za prihvat i pripremu sirovina za supstrat Magacini i silosi zrnastih proizvoda Bazen za kvašenje (namakanje) supstrata Hala za inokulaciju Objekti (prostori) za inkubaciju Hala za vlaženje (namakanje) i oživljavanje supstrata Komora za razvoj primordija Hala za fruktifikaciju (plodonošenje) Staklenici kao gajilišta gljiva Plastenici – plastični tuneli kao gajilišta Podrumi kao gajilišta gljiva Sortirnica ubranih proizvoda Rashladni lrostor – hladnjača Sušare za sušenje gljiva Hemijsko – mikrobiološka laboratorija Centar za mehanizaciju Prateći objekti Održavanje i dezinfekcija proizvodnih objekata GLAVA ČETVRTA REPRODUKCIJA MICELIJA ŠIITAKE Kratak osvrt na gajenje – umnožavanje micelija Tehnološki postupci umnožavanja semena micelija Proizvodnja čistih kultura Proizvodnja micelija preko prenosnih materijala (drugi stepen umnožavanja ) Umnožavanje micelija za komercijalnu proizvodnju ( treći stepen umnožavanja ) Ocenjivanje kvaliteta micelija GLAVA PETA TRADICIONALNI NAČIN PROIZVODNJE ŠIITAKE NA OBLICAMA DRVETA Drvo osnovna sirovina kao podloga (supstrat) za šiitake Sezona seče stabala drveća Sečenje stabla na oblice drveta Uskladištenje oblica drveta Provera vlažnosti u oblicama drveta Završna priprema oblica drveta Kvašenje – natapanje oblica drveta Pravljenje otvora na supstratu za micelije Inokulacija oblica drveta micelijama Način slaganja inokulisanih oblica drveta posle inokulacije Inkubacija oblica drveta Praćenje faze inkubacije micelija Indukcija micelija Ciklus sazrevanja micelija Formiranje primordija Plodonošenje – sazrevanje plodonosnih tela (fruktifikacija) Produženje roka sazrevanja plodonosnih tela Povećanje prinosa i kvaliteta plodnica šiitake Berba plodonosnih tela ( plodnica ) Vreme mirovanja Proizvodnja šiitake u drugoj i narednih godina GLAVA ŠESTA TEHNOLOŠKE OSNOVE PROIZVODNJE ŠIITAKE NA OPLEMENJENOJ STRUGOTINI DRVETA Specifičnosti gajenja Važnije organske materije kao komponente supstrata, Leguminozne biljne vrste Jednogodišnje leguminoze Višegodišnje leguminoze Mineralne materije kao dodaci supstratu Važniji sastavi hranljivih podloga Usitnjavanje grubih organskih materijala Postupak mešanja sirovina za supstrat Podešavanje rN vrednosti Vlaženje mešavine supstrata Kontejneri (posude) za supstrat Ambalažiranje (punjenje) supstrata Toplotni tretmani supstrata Zasejavanje supstrata micelijama (inokulisanje) Inkubacija (prorastanje) micelija kroz supstrat Neophodni uslovi za dobru inkubaciju micelija Važnije zarazne pojave za vreme inkubacije Rast i razvoj micelija za vreme inkubacije Skidanje omotača sa supstrata Sazrevanje micelija na mešanom supstratu Mere nege za vreme sazrevanja plodonosnih tela Berba plodonosnih tela šiitake Postupak sa obranim plodonosnim telima i njihovo klasiranje Kvalitativne i kvantitativne promene posle berbe plodonosnih tela Čuvanje plodonosnih tela (plodnica) na nižim temperaturama Mere nege posle berbe plodonosnih tela (plodnica). GLAVA SEDMA NEKA ISKUSTVA 0 GAJENJU ŠIITAKE KOD NAS Tehnologija proizvodnje gljive šiitake po Đ. Popoviću Sastav i priprema hranljivog supstrata Termička obrada hranljivog supstrata Zasejavanje hranljivog supstrata micelijama Priprema gajilišta za proizvodnju Mere nege za vreme inkubacije Mere nege za vreme plodonošenja (fruktifikacije) Tehnologija proizvodnje gljive šiitake po 3. Grčiću Sastav i priprema hrannjivog supstrata Termička obrada hranljivog supstrata Zasejavanje hranljivog supstrata micelijama Priprema prostorije (gajilišta) za inkubaciju i fruktifikaciju Faza inkubacije Berba plodonosnih tela Mere nege između talasa berbi Tehnologija proizvodnje gljive šiitake po R. Tereku Sastav i priprema hranljive podloge Termička obrada hranljivog supstrata Zasejavanje hranljivog supstrata Mere nege za vreme inkubacije (prorašćivanja) supstrata micelijama Mere nege za vreme plodonošenja GLAVA OSMA PRERADA GLJIVA ŠIITAKE Konzervisanje šiitake sušenjem Čuvanje šiitake zamrzavanjem Čuvanje plodnica šiitake u slanom rastvoru (salamurenje) Čuvanje plodonosnih tela šiitake u rastvoru kiseline (mariniranje) Čuvanje gljiva u konzervama GLAVA DEVETA BOLESTI i ŠTETOČINE GLJIVA ŠITAKE I NJIHOVO SUZBIJANJE Bolesti šiitake i njihova podela Povoljni uslovi za pojavu i razvoj bolesti Patološke gljivice uzročnici bolesti šiitake Gljive suparnici Gljive kao „korovi“ Gljivična oboljenja koja se javljaju posle berbe šiitake Virusne bolesti (viroze) Štetočine direktni ili indirektni uzročnici smanjenja prinosa šiitake Insekti Ptice kao štetočine šiitake Sisari kao štetočine gljive Puževi kao štetočine šiitake Ostale štetočine zapuštenog prostora Degenerativne promene kod gljiva Važnija sredstva za zaštitu gljiva protiv bolesti i štetočina Fungicidi Insekticidi Značaj pravilne primene pesticida LITERATURA IZVOR KORIŠĆENIH SLIKA OD AUTORA POTSETNIK TABELE SLIKE Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 07