Solidno očuvana knjiga. Ima posvetu na unutrašnjosti korice. Eter je četvrti roman poznatog hrvatskog književnika Pavla Pavličića u kojem govori o dvojici zagrebačkih novinara koji odlaze u jedan panonski gradić da naprave reportažu o divljim radio stanicama. Tu otkrivaju jednu neobičnu radio stanicu koja emitira vijesti što se obično ne objavljuju u javnosti. Prikupljajući podatke o njoj, bivaju uvučeni u lokalnu aferu više nego što su se nadali i željeli...

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlicno ocuvana knjiga bez pisanja, posvete i slicno. Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

Dr med. Konstantin Peičić – Pravila dugovečnosti (Dispanzer za kardiovaskularne bolesti u Somboru, Sombor, 1982, broš, 87 str., ilustrovano) Konstantin Peičić. Rođen je 1802. godine u Borovu. Završio medicinske nauke u Pešti, a studirao i pravo i filozofiju. Radio u Somboru kao lekar od 1831. do 1834. Živeo i radio i u Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Pančevu i Pešti. Utemeljivač zdravstvenog prosvetiteljstva u nas. U Somboru napisao 1834. godine knjigu `Rukovoditelj k izgubljenom zdravlju`. MK-0X

Autobiografija za prijatelje Šta sam sve radio, video i čuo Miloš Ćirić

Detalji predmeta Stanje Polovno Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu. LimundoGrad

Detalji predmeta Stanje Polovno Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Sve o sportskoj radio reportaži Аутор - особа Марковић, Радивоје Наслов "Gol, gol, gol!" / Radivoje Marković Врста грађе књига Језик српски Година 1978 Издавање и производња Gornji Milanovac : Dečje novine, 1978 Физички опис 327 str. : ilustr. ; 22 cm Збирка Sportska biblioteka ; knj. 6 Напомене Na nasl. str. mesto izdanja Beograd. Jozef laufer VIl Šmiger vadim sinjavski nikolo karozio dimitrije stefanović hrvoje macanović ari barosa Предметне одреднице Радио-репортажа -- Преноси фудбалских утакмица УДК 796.332:654.191 COBISS.SR-ID 12315143

TREĆI PROGRAM Br. 59 – IV (Jesen) (Radio Beograd, Beograd, 1983, broš, 443 str.) MK-0X

Detalji predmeta Stanje Polovno Izdavač: Prosveta - Beograd; 1996; Broširani povez; ćirilica; 12x20 cm; 148 str.; Očuvana knjiga. Čitana i ne jednom, ali nije oštećena, sem ćoška prednje korice, donji levi ugao (vidi se sa fotografije). Nema posvete, pisanja ni rukopisa po njoj. Unutra čista i uredna! Građanski rat u BiH. . . ! Retko u ponudi! Kolekcionarski primerak! Nema je po ovoj ceni na netu! Preporučujem kupcima! Do oktobra 1992. godine, živeo i radio u Sarajevu, kao dramski pisac i reditelj. Na Televiziji Sarajevo radio je kao reditelj i odgovorni urednik Redakcije igranog programa. Od 1992. godine je živeo i radio u Beogradu kao samostalni umetnik. Anđić je autor tridesetak dramskih i proznih dela. Pisao je radio i televizijske drame i serije, pozorištne drame, kratke priče i romane. Njegova najpoznatija dramska dela su „Jedilište (Omer-paša Latas)", premijera 1977.godine i „Princip G" (o Sarajevskom atentatu),1981. godine - obe u režiji autora i u izvodjenju Narodnog pozorišta u Sarajevu. Izabrane drame Dušana Anđića objavila je sarajevska izdavačka kuća „Svjetlost" 1985. u ediciji Antologija savremene književnosti naroda i narodnosti Bosne i Hercegovine u 50 knjiga. Anđić je autor više proznih dela: "Smrt u Sarajevu" ("Prosveta" Beograd, 1994, prvo izdanje, 1995, drugo izdanje), "Balkanska priča", roman, 2009, "Kratka priča o nestajanju i nastajanju", 1014, "Hagada - Sarajevska priča", , roman 2015, "Ko je ubio predsednika", roman, 2016. godine (sve u izdanju Izdavačke kuće "Rabic" iz Sarajeva).

Priča o radio-zvezdi Foks Olsonu koji je imao sve što je u životu želeo: talenat, odanu ženu, verne obožavaoce, savršen život. Međutim, njegov automobil biće pronađen smrskan u reci, ali telo će nestati. Da li je Foks mrtav ili je uspeo da se spase? Dejv Brendsteter stiže u kalifornijsku varošicu da ispita slučaj. U razgovoru sa porodicom, obožavaocima, saradnicima i protivnicima, Djev shvata da je mnogim ljudima odgovaralo da Fred nestane. Da li će iskusni detektiv uspeti da reši slučaj nestale radio-zvezde?

Slobodan Žunjić je 2014. dobio Nagradu „Nikola Milošević“, koju dodeljuje Radio Beograd 2. Razgovor sa dobitnikom je vodio Đorđe Malavrazić, osnivač Nagrade „Nikola Milošević“ i glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

,,Puškinova brda" opisuju period kada je Sergej Dovlatov radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

TREĆI PROGRAM Br. 25, God. VII - Proleće 1975. (Radio Beograd, Beograd, 1975, broš, 581 str.) MK-0X

“Jednog jutra ostrvljani nađoše čoveka na plaži, tamo gde su morska struja i sudbina nanele njegov splav. Bio je drugačiji od njih…” Armin Greder je rođen 1942. u švajcarskom gradu Bilu, gde je izučio zanat tehničkog crtača, radio kao maketar i objavio prve satirične crteže. Godine 1971. emigrirao je u Australiju i radio kao grafički dizajner, pravio crtane filmove, a potom predavao grafiku i ilustraciju na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu. Nosilac je brojnih međunarodnih nagrada, kao što je Bologna Ragazzi Award, a bio je nominovan i za nagradu Hans Kristijan Andersen.

Obrada zvuka Alek Nisbet za radio tv i film 1988 mek povez 20 cm stanje vrlo dobro, bez nedostataka

Detalji predmeta Stanje Polovno Radio Beograd/Bagdala Kruševac, 1978.god., stanje kao na slikama, unutrašnjost odlična osim /vidi sliku/

Detalji predmeta Stanje Polovno Radio B92 Beograd, 1997.god., 183 str, 24 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost odlična

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac

Na globalnom planu, u proteklih petnaest godina radiokomunikacije doživjele su neviđen razvoj javnih mobilnih sistema (2G i 3G), privatnih mobilnih sistema (TETRA), navigacionih sistema (GPS, GLONASS, GALILEO), bežinih širokopojasnih pristupnih sistema (WiMAX) i digitalnih radio- i TV-difuznih sistema (DRM, DAB i DVB). Pomenuti radio- sistemi značajno su uticali i nastavljaju da utiču na svakodnevni život pojedinca, ali su i bitno ubrzali teorijski, praktični i tehnološki razvoj radiotehničkih sklopova i arhitektura. Ostvaruje se, ne tako davno proklamovani cilj, da bežina veza treba da je raspoloživa svugdje i u svakom trenutku. Sada se tome dodaje i zahtjev da kapacitet bežinog kanala treba da bude komparativan sa kapacitetom fiksne telekomunikacione infrastrukture. S tim u vezi, aktuelni istraživački fokus u ovoj oblasti bitno je promijenjen u odnosu na onaj od prije petnaest godina - usmjeren je na multimedijalne (na primer, 3D film, daljinski medicinski servis, itd.) i multi-standardne bežine primopredajnike velikog kapaciteta (reda 100Mb/s)1. Naravno, to nameće specifične zahtjeve za primopredajnike, u koncepcijskom i u tehnološkom pogledu. U ovom kontekstu, u hodu, uspostavljaju se novi standardi u obrazovanju budućih projektanta radio-uređaja.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Петрић, Небојша Наслов Добро дошли у авантуру : тв живот и искљученија / Небојша Петрић Врста грађе књига Језик српски Година 2007 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд : Радио-телевизија Србије, Истраживања РТС, Издавачка делатност, 2007 (Београд : ПГП РТС) Физички опис 142 стр. : фотогр. ; 20 cm Други аутори - особа Божовић, Бранислав Збирка ǂЕдиција ǂТВ полица ǂБиблиотека ǂПосебна издања / [Радио-телевизија Србије] ISBN 978-86-81733-50-9 (брош.) Напомене Тираж 500 О писцу: стр. 135 Стр. 137-140: "Где ја стадох, ти продужи ---" / Бранислав Божовић Денис. Предметне одреднице Авантура. Телевизијска емисија -- 1999-2007 УДК 654.197(497.11)"1999/2007"

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Muzika kao primenjena umetnost, Vartkes Baronijan Univerzitet umetnosti, Beograd 1981. Udžbenički format, 164 strane. mek povez. Muzika, džez, teatar, televizija, radio... Stanje Veoma dobro.

Video uređaji - za elektrotehniča radio i video uređaja. Oblast: elektrotehnika 4. razred. Autor: Zdravković/Presetnik/Tomić/Martinović. Izdavač: Zavod za udžbenike BG. Godina: 2012/2013.