Opis SRPSKI DOBROTVORI Kuća duhovne vatre – Sima Andrejević Igumanov – Skroman, inteligentan, duhovan, nesebičan, veran otadžbini, zaljubljenik u Prizren, dalekovid, sačinio je 1880. godine testament koji, i danas, može biti obrazac za večno trajanje. Iza sebe je ostavio dve Zadužbine: Prizrensku bogosloviju i svoju palatu u centru Beograda. „Sima Igumanov, po ugledu na velike dobrotvore kojih je kod Srba, hvala Bogu, uvek bilo, založio je sav svoj imetak, celog sebe, u prosvetne, humanitarne i druge uzvišene ciljeve roda svog, uzrastavši tako u velikog dobrotvora vascelog roda srpskog; zato je postao i ostao uzor svima koji su u mogućnosti da prate njegov primer.“- Patrijarh Pavle Dunavski kapetan nežnog srca – Miša Anastasijević – Od ovčara, učitelja, turskog pisara, zemljoradnika, drvoseče, tegljača lađi na Dunavu, dućanskog pomoćnika, samostalnog trgovca, carinika, knjazovog poverenika – postaje jedan od najbogatijih i najhumanijih Srba XIX veka. „Roditi se siromah pa se obogatiti, jako obogatiti, i usred velika bogatstva ne ponijeti se ni skameniti srce, nego ga otvoriti nevoljama svojih bližnjih i unapređenju svog naroda, to je vrlina koju u svako doba, a osobito u naše, kad nesebičnost preteže, možemo nazvati vanrednom.“ Knjiga na dukatima – Ilija Milosavljević Kolarac – Čitavog života je neumorno i pošteno radio i štedeo, posrtao i usrajao, zadojen rodoljubjem i velikom željom da sve stečeno jednoga dana testamentom ostavi otadžbini za trajno razvijanje znanja i kulture. Tapija na znanje – Luka Ćelović Trebinjac – I kada je postao bogat trgovac, ostao je skroman i radan, tih i sasvim povučen. Bio je ubeđen da svako ima svoj dug prema otečestvu. Pošto je posebno cenio znanje – celokupno bogatstvo je poklonio Beogradskom univerzitetu. Vitez sa perom u ruci – Sava Popović Tekelija – Plemić, prvi srpsli doktor nauka, neumorni prosvetitelj, veliki borac za nacionalna prava, esteta, patriota, poliglota, pisac, polemičar, osnivač Tekelijanuma, doživotni predsednik Matice srpske, jedan od najvećih dobrotvora. Daj da bi opet imao – Đorđe Vajfert Prvi srpski o industrijalac, vlasnik rudnika i pivara, vizionar, bankar, rodoljub, pokrovitelj kulture, ljubitelj trkačkih konja, mason, strelac, kolekcionar, nosilac brojnih odlikovanja, veliki dobrotvor. On je primer, on je istorija, on je uspeh. Blago u testamentu – Nikola Spasić – Opančar golubijeg srca, čovek koji je imao i obraz i čast; skroman, vredan, uporan, jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda. Sve što je stvorio, a njegovo bogatstvo se procenjivalo na više od deset miliona tadašnjih dolara, poklonio je svom otečestvu.„Ne moraš sve potrošiti što danas zaradiš. Ostavi nešto na stranu, nek se nađe zlu ne trebalo, niko ne zna šta nosi dan a šta noć.“ – Životni moto Nikole Spasića. Vidoviti pastir iz Idvora – Mihajlo Idvorski Pupin – Fizičar koji je promenio svet i dobrotom menjao ljude. Mihajlo Pupin Idvorski je sanjao rodni Idvor i ponavljao poruke majke Olimpijade. Na vrhuncu slave, kao izumitelj epohalnih patenata koju su promenili čitavu planetu, kao dobitnik najvećih naučnih i drugih priznanja, ostao rodoljub i dobrotvor, verni hrišćanin, skroman čovek, uvek spreman da pomogne sopstvenoj domovini. **Autor – Milomir Kragović – Pisac, novinar, publicista, dugogišnji urednik knjiga u kompaniji „Novosti“. Rođen je u Raškoj. Napisao je četrdeset knjiga poezije, proze, publicistike, objavio je dvadesetak knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je najznačajnije književne i društvene nagrade. Njegova dela su prevedena na slovenački, nemački, engleski, rumunski i kineski jezik. Živi i piše u Zemunu.

Opis Momo Kapor – Komplet 7 knjiga O Momi Kaporu, možete više pročitati, ovde. Pogledaj celu ponudu – Momo Kapor, ovde. Najlepše priče Lepa priča je ona koja ima prosto lepu priču(zanimljivu i intrigantnu fabulu, sa neočekivanim obrtom). Ta lepa priča dešava se u sadašnjosti (u trenutku pisanja), svuda tamo gde je njen autor „skitao“, na Adi Ciganliji, uSarajevu, Njujorku, Parizu, Dubrovniku ili krševitoj i ratničkoj Hercegovini. Rečju, ceo svet joj je u ruci, u malom prstu. Lepa priča neguje poseban tip junaka. Kaporu su dragi „autsajderi“, „foliranti“, „skitnice“,„sanjari“, „zanesenjaci“, odnosno svi „pomereni“ tipovi urbanog, andergraund senzibiliteta. U poslednje vreme ništa manje, ako ne i više, dragi su mu ruralni, ratnički, „autentični“ (naši, pre svega iz rodne Hercegovine) likovi. Lepa priča traži i posebnu vrstu jezika. Nonšalantnog, kozerskog, sa primesama intelektualnog slenga. U svakom slučaju, komunikativnog, pitkog poput omiljenog pića. A najlepše Kaporove priče, po potpisniku ovih redova, jesu one za koje svaki čitalac (a to znači svaki potencijalni pisac) zažali, kad ih je pročitao,što ih sam nije napisao. Ili bolje reći, obraduje se iskrena srca piscu koji ih je napisao. 2. Ivana Šta sve može da se dogodi jednoj mladoj ženi odrasloj u gradu, kada u ratnom vihoru izgubi rodni grad, krov nad glavom, porodicu i udoban život uspešnog arhitekte i bude prinuđena da utočište pronađe u zabitom srbijanskom selu Šljivovu u trošnoj zapuštenoj kući na imanju svojih predaka. 3. Konte Pustolovni roman o konte Niku Kažanegri, vršnjaku dvadesetog veka, koji posreduje u trgovini falsifikovanim slikama i u dubokoj starosti poverava piscu romana da sredi njegove nezavršene memoare… Kapor ističe da u ovoj priči ništa nije izmišljeno i da je glavni junak romana stvarno postojao baš kao i falsifikatori umetničkih dela koji se u romanu pominju. 4. Od istog pisca Ako iko, Momo Kapor je u našim prilikama i neprilikama nanovo ustoličio podlisje naših novina, tih jutarnjih molitava savremenog čoveka. Njegove su stranice duhovite, maštovite, superiorne i takoreći bez distance opervažile naše pokašto turobne, a najčešće tragične i nejasne dane razantnom svetlošću jednog od najizvornijih i najpopularnijih pripovedača našeg govora. Ova knjiga, odista je Odisejev brodski dnevnik, kako i autor i sam o njoj sudi. Putovanja dugog trideset i šest godina. I nipošto okončanog. 5. Razmišljanja dokonog šetača 47 priča beogradskog pisca Mome Kapora, u kojima se ovaj pripovedač i dokoni šetač kreće kroz svet koji je lako prepoznatljiv, naslikan sa mnogo pojedinosti koje u sebi nose dah jednog vremena. *Među hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muva napale naš mali siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend. Osnovane su čak i državne komisije koje bi trebalo da svetu otkriju sprske brendove, a brenda nigde ni od korova, kao da je u zemlju propao.* 6. Ljubavne priče Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. 7. Ispovesti Lena, mlada devojka, dolazi kod ostarelog pisca da joj pomogne da napiše diplomski rad o njegovom delu. On joj govori o svom životu, tako da se ovaj intervju pretvara u svojevrsnu testamentarnu ispovest sa mnoštvom podataka, dokumenata, opisa putovanja i portreta slavnih i nepoznatih prijatelja. U toku tog dugog razgovora među njima se razvija čudan odnos; pisac u toj mladoj devojci zlatne kose pronalazi duh svojih mnogih ljubavi, razvejanih po vremenu. Tipičnim kaporovoskim obrtom, na kraju ovog autobiografskog romana, završava se bogato i obimno delo o životu ovog poznatog pisca, punom žestine, strasti i nostalgije, koje će se sa zanimanjem čitati.

Opis Momo Kapor – Komplet 8 knjiga O Momi Kaporu, možete više pročitati, ovde. Pogledaj celu ponudu – Momo Kapor, ovde. Najlepše priče Lepa priča je ona koja ima prosto lepu priču(zanimljivu i intrigantnu fabulu, sa neočekivanim obrtom). Ta lepa priča dešava se u sadašnjosti (u trenutku pisanja), svuda tamo gde je njen autor „skitao“, na Adi Ciganliji, uSarajevu, Njujorku, Parizu, Dubrovniku ili krševitoj i ratničkoj Hercegovini. Rečju, ceo svet joj je u ruci, u malom prstu. Lepa priča neguje poseban tip junaka. Kaporu su dragi „autsajderi“, „foliranti“, „skitnice“,„sanjari“, „zanesenjaci“, odnosno svi „pomereni“ tipovi urbanog, andergraund senzibiliteta. U poslednje vreme ništa manje, ako ne i više, dragi su mu ruralni, ratnički, „autentični“ (naši, pre svega iz rodne Hercegovine) likovi. Lepa priča traži i posebnu vrstu jezika. Nonšalantnog, kozerskog, sa primesama intelektualnog slenga. U svakom slučaju, komunikativnog, pitkog poput omiljenog pića. A najlepše Kaporove priče, po potpisniku ovih redova, jesu one za koje svaki čitalac (a to znači svaki potencijalni pisac) zažali, kad ih je pročitao,što ih sam nije napisao. Ili bolje reći, obraduje se iskrena srca piscu koji ih je napisao. 2. Vodič kroz srpski mentalitet Beogradski pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Ova knjiga predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji način objašnjava Srpski narod i njihov način života. Čitaoci ove knjige će pronaći i naučiti, kroz samoironičan i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive, a koga preziru, šta vole da jedu i šta piju, kako provode svoje slobodno vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju; jednom rečju VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET je knjiga o onom šta je to što čini Srbe iznutra. 3. Ivana Šta sve može da se dogodi jednoj mladoj ženi odrasloj u gradu, kada u ratnom vihoru izgubi rodni grad, krov nad glavom, porodicu i udoban život uspešnog arhitekte i bude prinuđena da utočište pronađe u zabitom srbijanskom selu Šljivovu u trošnoj zapuštenoj kući na imanju svojih predaka. 4. Konte Pustolovni roman o konte Niku Kažanegri, vršnjaku dvadesetog veka, koji posreduje u trgovini falsifikovanim slikama i u dubokoj starosti poverava piscu romana da sredi njegove nezavršene memoare… Kapor ističe da u ovoj priči ništa nije izmišljeno i da je glavni junak romana stvarno postojao baš kao i falsifikatori umetničkih dela koji se u romanu pominju. 5. Od istog pisca Ako iko, Momo Kapor je u našim prilikama i neprilikama nanovo ustoličio podlisje naših novina, tih jutarnjih molitava savremenog čoveka. Njegove su stranice duhovite, maštovite, superiorne i takoreći bez distance opervažile naše pokašto turobne, a najčešće tragične i nejasne dane razantnom svetlošću jednog od najizvornijih i najpopularnijih pripovedača našeg govora. Ova knjiga, odista je Odisejev brodski dnevnik, kako i autor i sam o njoj sudi. Putovanja dugog trideset i šest godina. I nipošto okončanog. 6. Razmišljanja dokonog šetača 47 priča beogradskog pisca Mome Kapora, u kojima se ovaj pripovedač i dokoni šetač kreće kroz svet koji je lako prepoznatljiv, naslikan sa mnogo pojedinosti koje u sebi nose dah jednog vremena. *Među hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muva napale naš mali siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend. Osnovane su čak i državne komisije koje bi trebalo da svetu otkriju sprske brendove, a brenda nigde ni od korova, kao da je u zemlju propao.* 7. Ljubavne priče Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. 8. Ispovesti Lena, mlada devojka, dolazi kod ostarelog pisca da joj pomogne da napiše diplomski rad o njegovom delu. On joj govori o svom životu, tako da se ovaj intervju pretvara u svojevrsnu testamentarnu ispovest sa mnoštvom podataka, dokumenata, opisa putovanja i portreta slavnih i nepoznatih prijatelja. U toku tog dugog razgovora među njima se razvija čudan odnos; pisac u toj mladoj devojci zlatne kose pronalazi duh svojih mnogih ljubavi, razvejanih po vremenu. Tipičnim kaporovoskim obrtom, na kraju ovog autobiografskog romana, završava se bogato i obimno delo o životu ovog poznatog pisca, punom žestine, strasti i nostalgije, koje će se sa zanimanjem čitati.