Autori: Sindi Viringa, Martin ŠinglerRec je o znalacki pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoreticari, vec, pre svega, kao strucnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Ova se knjiga moze citati i kao udzbenik i iz nje se moze uciti kako se pravi program, a razmatranja su joj uvek konkretna, sa mnogobrojnim navedenim primerima iz prakse.Predmet studije autora u knjizi "Radio" nadilaze sferu prakticizma i govore i o radio-novinarstvu, ali i radio-umetnosti, pre svega, o radio-drami, koja je uvek sadrzavala senzibilitet rezervisan samo za odabrane. Ova knjiga je sacinjena sistematicno, a odgovara na sva pitanja koja mogu biti postavljena u vezi sa ovim medijem, pisana je cistim jezikom, a opremljena i organizovana kao dobar prirucnik. Iako smo mi civilizacija slike, radio je medij koji upotpunjava medijski prostor, sveprisutan je, na svakom mestu i u svakom trenutku. Radio je jedini medij u devedesetim koji belezi porast narudzbi za oglasavanje.

Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Radio Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Iz recenzije: ’’Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698). U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.’’

Opis proizvoda Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698).U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.

Autor: Ingeborg BahmanRadio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698).U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.

Радио пријемници - за 4.разред електротехничке школе Наслов: Радио пријемници Издавач: Завод за уџбенике Страна: 247 (cb) Писмо: ћирилица Формат: - cm Година издања: 2000 ИСБН: 86-17-08222-4

Autor: Nešković Nataša"Usmerene radio veze", autor Nešković NatašaPlaniranje usmerenih radio veza podrazumeva određivanje i definisanje konfiguracije mreže, kapaciteta sistema, kriterijuma kvaliteta i raspoloživosti i radio-frekvencijskih opsega. Takođe, treba imati u vidu i izbor lokacija, opreme, stubova i objekata. Kroz "Usmerene radio veze" detaljnije su obrađivani individualni parametri radio-relejnog sistema kao što su: tip, veličina i visina montaže antena, proračun kvaliteta i raspoloživosti, diversiti konfiguracije i frekvencijsko planiranje. Od izuzetne važnosti je i propagacija radio talasa kroz atmosferu i njen uticaj na performanse digitalnih radio-relejnih sistema. Principi, modeli za proračun i merenja ukazuju na očiglednu, izvesnu, nepredvidivost propagacije radio talasa kroz atmosferu. Osnovna svrha planiranja radio-relejnog sistema jeste da se dobije pouzdan sistem prenosa koji mora da zadovolji unapred postavljene zahteve za kvalitet i raspoloživost. Za projektanta je važno da dobro poznaje metode predikcije nivoa signala na mestu prijema, kao i zahteve za kvalitet i raspoloživost. Prilikom projektovanja radio-relejne veze neophodno je izračunati kvalitet i raspoloživost, odnosno neraspoloživost, veze usled efekata propagacije, padavina, problema interferencije i otkaza uređaja. Veoma važan aspekt projektovanja je i taj što je broj raspoloživih radio kanala ograničen, tako da je frekvencijsko planiranje važan deo sistemskog planiranja radio-relejnog sistema. Zadatak projektanta je da izabere frekvencijski opseg (često nije u nadležnosti projektanta nego nadležne nacionalne administracije) i vrstu opreme i to na najekonomičniji način. Takođe, treba imati u vidu i buduća proširenja sistema. Generalno, jedan radio-relejni sistem čini više pojedinačnih radio-relejnih veza. Pri tome, radio-relejna veza predstavlja način prenosa signala između dve tačke koji se obavlja posredstvom elektromagnetnih talasa. Za konverzije elektromagnetnog talasa u električni signal i obrnuto koriste se primopredajne antene. Usmerene radio veze podrazumevaju da je terminalna oprema na fiksnim lokacijama ili može biti transportabilna, ali je u toku rad na fiksnoj lokaciji. Usmerene radio veze služe prvenstveno za profesionalne veze. Podrazumeva se da se emitovanje signala vrši usmerenim antenama. Realizuju se u frekvencijskim opsezima od 300 MHz do 100 i više GHz (do 1GHz realizovale su se veze malog kapaciteta u sistemima starije generacije).

Autori iskazuju dužno teorijsko uvažavanje jednog masovnog medija koji je danas svuda prisutan, ali kao predmet proučavanja uglavnom zanemaren. Dobri, uslužni duh radija, koji nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevice - prilikom vožnje kolima, rada u bašti ili izleta na planinu - za nas je vremenom postao mahinalno korišćena datost.

IP – radio mreže iznad 70 GHz Naslov: IP – radio mreže iznad 70 GHz Izdavač: Задужбина Андрејевић Strana: 96 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-525-0076-5

Opis proizvoda U ovoj svesci je sabrano ono što je preostalo od priloga koje sam pravio za Lepi ritam srca. Morao sam da dam ime prilozima, pa sam smislio neodređeni naziv Logika beskonačnog života i snimio džingl na rumunskom jeziku sa izjavama tipa drumul e bun este asfaltat, sint agricultor ili askulte omule, astea sunt ultime boabe logice. Da tačno znam šta sam hteo tim nazivom, osmelio bih se da ove spise tako i nazovem. Možda sam samo hteo nešto otvoreno i bez okvira.

Radio hit , izdanje Juvekomerc . CD - 5 Buklet - 5

RADIO MATER, 9 od 12 brojeva iz 1983. (nedostaje april, jul, avgust) A4 format, 9 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama mali tragovi stajanja (uvećajte sliku, prvi broj ima mali zapis na korici). Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Radio, auto, semafor za košarku, integrisana kola, audio-tehnika, FM/AM prijemnik za 2 metra

RADIO AMATER, 1989. Časopis za elektroniku i telekomunikacije Ukoričeno, brojevi za 1989. godinu. A4 format. Zaprljane spoljašnosti. Unutra odlično.

Porridge Radio - Every Bad CD je nov, nekorišćen. Digipak, near mint. Label: Secretly Canadian Ukoliko imate još neko pitanje ili želite još neku sliku slobodno pitajte / tražite

RADIO MATER, 1978. Komplet sadrži april, jun, jul/avgust, septembar, oktobar i decembar A4 format, 6 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Sporoanalizirajuća amaterska televizija, antene, amaterske gradnje, prijemnici...

RADIO MATER, komplet iz 1979. (nedostaje april, maj i novembar; jul i avgust je dvobroj) A4 format, 8 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama mali trag prašine. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Antenski prilagođivači, merač frekvencije, prijemnik za ARG na 144 MHz, bezkontaktni tasteri, fototajmer, osciloskop...

RADIO MATER, 1983. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 2, 3, 5, 6, 7/8 i 12. A4 format, 6 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja.. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Alarm za auto, ekspanovani spektar, prenos signala, ram antene, vobler, ukt pojačivač, YU repetitori, frekvencmetar...

RADIO MATER, 1980. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 1, 5, 6, 7/8, 9, 11 i 12. A4 format, 7 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja i na jednom mala žvrljotina. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Elektronski higroskop, taster, kvad antena, solarne ćelije, modulator svetlosti, strujno kolo, generator pravouglih impulsa, žmigavac za 220 V...

RADIO MATER, 1983. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 1, 2, 3, 4, 5, 6, 9 i 12. A4 format, 8 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja, jedna žvrljotina i poneko zacepljenje i žuta mrlja. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Generatori svetlosnih impulsa, savremeni ukt uređaji, digitalna integrisana kola, indikator nivoa kiseline u akumulatoru, transverter, automatski punjač akumulatora, varikap diode...

Književnost i radio,Đorđe Malavrazić,posveta autora,Radio Beograd 2004,550 strana,nova 142

Elektronika radio opreme `MEICO` Germany,cenovnik iz 1979 godine,nedostaje zadnja korica. Funkgeräte-Elecreonic Endverbraucher-Preisliste 3/79. Format:21cm x 15cm. Broj Strana:11 strana,mek povez.

Steve Hillage ‎– Motivation Radio Label: PGP RTB ‎– LP 5729, PGP RTB ‎– LP-5729, Virgin ‎– V 2777, Virgin ‎– V2777 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: Jan 1978 Genre: Electronic, Rock Style: Psychedelic Rock, Prog Rock, Ambient Omot 4(selotejo po ivicama).Ploča 5-.Pitajte.

2LP VESELO VEČE, snimci nastali u periodu 1966-1979 god. Izdanje povodom 30 godina popularne radio emisije. STANJE PLOČA ODLIČNO OMOT 4- PLOČE 5 Zemlja izdanja: Yugoslavia UČESTVUJU: M.P. Čkalja, Mija Aleksić, Branka Veselinović, Petar Slavenski, Miroslava Bobić, Dragan Laković, Dušan Jakšić, Mića Tatić, Dragutin Dobričanin, Žika Milenković, Đuza Stoiljković, Mihajlo Viktorović, Nada Blam, Milan Puzić, Ivan Hajtl, Slavka Jerinić, Srba Milin, Čedo Vukanović, Ljuba Didić, Predrag Laković, Frane Pejković, Ivo Rogulja, Ciga Milenković, Rejhan Demirdžić, Rudi Alvađ, Branislav Jerinić, Bata Paskaljević, Stanislav Avramović, Zvonko Jovičić, Olivera Marković, Ljiljana Šljapić, Zoran Rambosek, Ljubiša Bačić MUZIČKA PRATNJA: Zabavni ansambl RTB A 1. Špica i raport Vesele večeri 2. Čika Proka 3. Parodija (Romansa) 4. Daj pare 5. Kredit 6. Naši u inostranstvu B 1. Raf Maksić 2. Beše park 3. Halo Frankfurt 4. Pored šanka 5. Striko Joko 6. Sarme 7. Šjor Marinko C 1. Roman u 54 reči 2. Tigar koji peva 3. Antikvarnica 4. Lalina zdravica 5. Opereta `Jubilej` D 1. Ćurani 2. Kaleja 3. Obrnuto 4. Dva Ahbaba 5. Studentska soba

Svojim brutalno sirovim i na momente vulgarnim stilom, oslobođenim bilo kakve liričnosti i metafore, Dejan Milošević je satkao jednu jedinstvenu knjigu o vlastitom nekonvencionalnom životu u predgrađu Beograda u aktuelnom trenutku. Ova priča o običnom, malom čoveku prikazuje ga kao simpatičnog gubitnika, ponekad siromašnog u materijalnom, ali bogatog u duhovnom smislu, natopljenog alkoholnim isparenjima i sasvim običnim ludilom, na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili pravila igre u kojoj se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa… Pod snažnim uticajem jednog Čarlsa Bukovskog, koji je na neki način bio zvezda vodilja prilikom pisanja ovog romana, Milošević se u svom delu oslobađa okova tradicionalnog, konformističkog i svega konvencionalnog u svom buntovnom stilu usmerenom protiv establišmenta i tradicije. IGRA ANĐELA je priča o kneginji Milici. Jedinoj ženi koja je vladala Srbijom u deset vekova njene istorije. Ovo je svedočanstvo o borbi žene da opstane uprkos svemu. Da sačuva svojoj deci očevinu. I njih same. Da veliki poraz pretvori u pobedu. IGRA ANĐELA je knjiga dokaza o trijumfu života nad smrću. Opstajanja nad propadanjem. O mudrosti i snazi u vreme slabosti i sunovrata. „Krvavi ranč“ prvi je roman mladog autora Filipa Markovića u izdanju "Prosvete". „Da li je vredno žrtvovanje ljubavi zarad pravde“, pitanje je jedne nevine devojke koja je izgubila sve. Bila je svedok zločina koji joj je uništio porodicu, a nakon nepravde koja je usledila, pobegla je daleko, kako bi sakupila snagu i povratila ono što joj pripada. Ovo je knjiga o različitosti i bolu, i o toleranciji kao jedinoj šansi čovečanstva. Tanja Pavišić je stvorila svet u kome se susreću stvarnost i mašta, gde se prepliću duhovno i profane, gde se vodi večna borba između dobra i zla, svetla i tame, života i smrti… Los Anđeles, poznat i kao grad anđela, za Lija je grad đavola. Razočaran u sve, karijeru, ljubav, život, dane provodi u malom, zapuštenom stanu, a noći po mračnim barovima u predgrađu Los Anđelesa. Društvo mu prave skitnice, sitni kriminalci, prostitutke. Ali, život je nepredvidiv i Li će se slučajno naći u situaciji u kojoj će morati da odluči da li će i dalje nastaviti sa dotadašnjim neispunjenim životom ili promeniti nešto... Naslov: Bukovski ovo nikad nije radio Izdavač: Prosveta Strana: 120 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-07-02264-9