Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

"Ksenija Jovanović, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, oktobra 1999. godine skromno je obeležila pedeset godina svog plodnog umetničkog rada. Tokom više od pet decenija, istaknuta dramska umetnica prepoznatljivog lika, ostvarila je na scenama beogradskih pozorišta preko stotinu pozorišnih uloga, igrala u trideset televizijskih drama, snimila na stotine radio-dramskih ostvarenja, uz tri filmske uloge. Velika umetnica je nosilac dva ordena i petnaest vrednih nagrada i priznanja: Orden rada sa zlatnim vencem dobija je 1973., a orden Sv. Save 2. reda 1997." - iz predloga Narodnog pozorišta za dodelu nagrade za životno delo "Dobričin prsten" dramskoj umetnici Kseniji Jovanović Čitaj dalje

"Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta." Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima. Čitaj dalje

У играној форми, кроз ПРИЧЕ, у дијалогу глумца и лектора , указује се на најчешће ГРЕШКЕ које се јављају у свакодневном говору, на пијаци, у парку, на родитељском или на састанку кућног савета, у позоришту, на стадиону, у трмвају, на сајму... У књизи се налазе 122 одабране епизоде, снимљене и на тонском запису у мп3 формату, међу којима су и РАДОВИ СТУДЕНАТА завршне године Групе за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, њих 14. Наслов: Српски на српском 1 Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 287 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-6195-073-5

Књига прати истоимени серијал Културно-уметничког програма РТС-а. Поводом обележавања 150 година постојања Народног позоришта, Културно-уметнички програм РТС-а припремио је документарно-играни серијал „Народно позориште у 10 чинова“, а књига, поред сценарија свих епизода садржи велики број фотографија и одабране слике из серијала. Аутор овог јединственог пројекта је Небојша Брадић, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма и некадашњи управник Народног позоришта у Београду. Наслов: Народно позориште : у 10 чинова Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 192 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-6195-152-7

Roman Čekaj do proleća, Bandini pojavio se 1938., a već sledeće godine Upitaj prah, najvažnije Fanteovo delo. Posle Fanteove smrti objavljeni su romani Put za Los Anđeles i Snovi sa Bunker Hila. Ovu poslednju pisac je izdiktirao pred smrt, kada je već bio slep. Kao mnogi talentovani američki pisci, Fante je postao poznati scenarista u Holivudu. Mrzeo je taj posao, ali godinama ga je radio, jer je to "plaćalo račune". Činjenica je da bio ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovsko (koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti), a koji ga je preporučio svom izdavaču. Čitaj dalje

Opis proizvoda Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Ovo je treća knjiga tekstova iz emisije "Beograde, dobro jutro" Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa radija Studija B - "Beograde, dobro jutro". Od jula 1975 do novembra 1976 autor je iz studija, sa tog visokog mesta oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta. U knjizi nije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava. Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod samo sto datuma. Povez knjige : broširani Strana : 300 Format : 20 cm Pismo : latinica

Autor: Dušan RadovićKo je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – „Beograde, dobro jutro“. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici.Od jula 1975. do novembra 1976. autor je sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod.

Autor: Miloš JevtićKad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti.

Autor: Ejmor ToulsMagični roman o čoveku kome je naređeno da ostatak života provede u luksuznom hotelu.On ne može da izađe iz svog hotela. Vi to ne biste želeli.Godine 1922. boljševički sud proglašava grofa Aleksandra Rostova za nepopravljivog aristokratu i osuđuje ga na kućni pritvor u velelepnom hotelu Metropol, tačno preko puta Kremlja. Rostov, nesalomivi i duhoviti erudita, nikada u životu nije radio, a sada mora da živi u tavanskoj sobici dok se pred vratima hotela odvijaju najburnije godine ruske istorije. Neočekivano, materijalna oskudica u kojoj se zatekao omogućiće mu da uđe u mnogo veći svet emotivnih otkrića.

Autor: Nurija Masot"Godine 1271, jedna serija ubistava zadaje muke redu Templara. Giljem de Montklar, glavni junak Senke Templara, izabran je da razreši tu misteriju."Giljem de Montklar se 1271. godine vraća u Kataloniju. Red ga zadužuje da obavi jedan zadatak: da sazna šta se desilo sa Serpentarijusom, poznatijim pod imenom Roher de Lot, građevinar i pripadnik Reda koji je pre stotinu godina nestao bez traga i glasa. Poznato je da se budio sa prvim zracima sunca i da je u predvečerje legao u svoju postelju, ali se ne zna šta je radio između zore i zalaska sunca.

Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu. I dalje budite na oprezu! Budite dobri, jedite povrće, delite stvari, radite domaće zadatke, jer ko nije dobar, završiće u knjizi Najgora deca 3!

“Knjiga Milana Nikodijevića Zabranjeni bez zabrane predstavlja početak vraćanja duga jugoslovenskoj kinematografiji. Naime, ‘crni talas’ je umetnički najsnažnije razdoblje u istoriji jugo-filma, ulazak u svetsku kinematografiju, gde je za budućnost načinjeno rezervisano mesto, početak snažnog stvaralačkog zamaha koji će podstaći potonje umetnike da unapređuju film na ovim prostorima. Autor je svojim dosadašnjim radom već dao vidan doprinos rasvetljavanju ove do skora tabu teme, čineći to znalački i pouzdano, da o hrabrosti i ne govorimo, u svojim radio emisijama, a posebno na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Ova knjiga je samo prirodni nastavak te zapažene delatnosti i sublimat koji na jednom mestu omogućuje uvid u izvornu reč glavnih aktera crnog talasa. Nikodijević to čini vešto, koristeći se svojevrsnom dramaturgijom komparacije iskaza iz koje proističu ‘složeni’ lični uglovi, međusobno suprotstavljene procene, ponekad grube optužbe, pa čak i na adrese ‘crnotalasne braće’. Poneke od iskaza Nikodijevićevih sagovornika, vreme je već demantovalo, većinu potvrdilo, ali, u svakom slučaju, budući čitalac će imati kompletnu informaciju kao i podosta naznaka o mnogim stvaralačkim i drugim karakteristikama naših najistaknutijih filmskih autora”. Aleksandar Avramović Milan Nikodijević je rođen u Kragujevcu 1956. godine. Dimplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Novinarstvom i filmskom kritikom bavi se od 1978. godine. Objavljivao je u gotovo svim dnevnim i nedeljnim listovima i književnoj periodici SFRJ, SRJ, SCG i Srbije. Na radio i televizijskim stanicama realizovao je serijale posvećene filmu i umetnosti. Dobitnik je više priznanja za medijsko stvaralaštvo. Dugogodišnji je direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Jedna od najvažnijih knjiga Petera Esterhazija, živog klasika mađarske i evropske književnosti. Roman o majci i o fudbalu, o Puškašu i o Božiku, o Ciboru i o Hidegkutiju. Glavni junak romana je dečak koji odrasta pored majke koja je zaluđena fudbalom i čiji je život trajno obeležila slava velike mađarske fudbalske generacije. Prateći uzbudljivu privatnu i javnu istoriju Srednje Evrope u drugoj polovini XX veka, roman Petera Esterhazija dolazi do naših dana u kojima su mitovi i idoli dobili sasvim nova lica. Peter Esterhazi (Budimpešta, 1950), romansijer, esejista, pripovedač. Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika. Potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje. Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal. Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac. Čitaj dalje

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. – V. Bajac Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji “Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu”, napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog “samrtničkog” izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom “Zbogom, mašto moja”.

Omaž vlastitoj generaciji dečaka koji su se hrabro borili protiv Čaušeskuovog režima i to platili glavom.Ceo dan na radiju se čulo zavijanje sirena. Nisu stali. Ni tog dana ni prethodnog. Nisam više mogao da slušam muziku niti da pratim sportski prenos. Bio sam slep i gluv. I nisam znao šta se dešava.Svaki dan smo slušali zabranjeni radio. Ali nismo pričali o tome. Nikome. Bilo je zabranjeno pričati o tome. Možda je i dalje zabranjeno pričati o tome, a neko me posmatra. Neka nas neko posmatra. Наслов: ДЕТИЊСТВО НА НЕБУ Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 100 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13x17 cm Година издања: 2023 ИСБН: 9788651521945

Ljubavne priče Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.

U neimenovani grad jedne uske provincije stiže činovnik koji odmah kreće da se upoznaje sa znamenitim stanovnicima, gubernijskom upravom i lokalnim zemljoposednicima, da bi zatim redom posetio njihova imanja kupujući „mrtve duše“. U to vreme u Rusiji posednici su plaćali porez na svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući tu i kmetove, tj. duše. Pošto se popis imovine radio na pet godina, posednici su morali da plaćaju porez i na one seljake-kmetove koji su u međuvremenu umrli. Tu rupu u zakonu rešava da iskoristi pridošlica činovnik, otkupljujući imena preminulih seljaka-kmetova, sve vreme nameravajuči da ih stavi pod hipoteku kako bi mogao da podigne ogromnu svotu novca iz državne kase.

Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. Čitaj dalje

Избор од 244 приче, груписане у више тематских области. Уводни текст указује на основна жанровска обележја, тематско-мотивске чиниоце, најзначајније ликове и језичко-стилска средства шаљивих народних приповедака. Приче су преузимане из сакупљачких збирки, часописа, антологија, необјављених рукописа, у временском распону од неколико векова, највише из Србије, али и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске... У избор су ушле и оне приповетке које називамо „посрбама“, а које су преведене временом постале део и наше усмене фолклорне традиције. Наслов: Клин-чорба : антологија шаљивих народних приповедака Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 342 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13,5x22,5 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-6195-162-6

Filosofski kuvar Marijana Rirmajer je redaktor, studijska do-maćica i voditelj na Bavarskom radiju i televiziji. Redaktorski je zadužena za programe magazinskog karaktera i tok-šou emisije, a kao autorka uređuje različite filmove i serije na savremene teme, o putovanjima, kulinarstvu i kuvanju. Peter M. Štajner, doktorirao je na filosofiji i, između ostalog, radio je kao asistent za filosofiju u Tibingenu i Vircburgu. Radi u Glavnoj upravi Društva „Maks Plank” u Minhenu. Sadržaj: Aperitiv Filosofija i pijanstvo Plodovi vrta uživanja Bekstvo od prokletog zadovoljstva Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti Idealizam uživanja Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja Filosofija između brzog i sporog načina ishrane Digestiv

Opis proizvoda Romansirana biografija prvog Srbina u Americi. Rodio se u Austrougarskoj, u porodici deseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima i priključio Karađorđevim ustanicima u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza, beži u Austriju, potom dezertira iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao u brod za Ameriku. U Novom svetu je bio poznat kao Džordž Fišer, a u krštenici je pisalo – Đorđe Šagić. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Vidi još informacija

Opis "Plavi žaket - Dušan Radović" Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima. Povez knjige : broširani Strana : 184 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Finkler Question WINNER OF THE MAN BOOKER PRIZE Julian Treslove, a professionally unspectacular former BBC radio producer, and Sam Finkler, a popular Jewish philosopher, writer and television personality, are old school friends. Despite very different lives, they've never quite lost touch with each other - or with their former teacher, Libor Sevcik. Both Libor and Finkler are recently widowed, and together with Treslove they share a sweetly painful evening revisiting a time before they had loved and lost. It is that very evening, when Treslove hesitates a moment as he walks home, that he is attacked - and his whole sense of who and what he is slowly and ineluctably changes.