1 Gloria Feat.Zero 2 Tvrđava Feat. Josip Pejaković 3 Miris Bosne U Sitne Sate 4 Ostat Ću Te Željan 5 Radio Ljubav 6 Nebesko Platno 7 Priznajem 8 Krugovi U Žitu 9 Ljeto Feat. Bosanac Na Odmoru 10 Duboko U Bosni 11 Moj Brate Feat. Josip Pejaković 12 Šta Kad Poljubaca Nema Feat. Alen Hrbinić 13 Maturska 14 Ajna 15 Bonus : Aleje Ljubavi - Željko Samardžić Feat.Crvena Jabuka

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja. Naslov: Donji okrajak nadlaktice Izdavač: Задужбина Андрејевић Strana: 82 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2002 ISBN: 86-7244-306-3

Како је настао зенитизам, један од авангардних уметничких праваца у Србији. У књизи <и>Списак сеновитих имена аутор дочарава време прве половине 20. века, поетику београдских писаца и стварање овог аутентичног покрета. Наслов: Списак сеновитих имена и друге приче Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 151 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21,0 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6195-081-0

Mali Spirou 3: Ama što to radiš

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’

Opis proizvoda Fika je na poklon dobila konja. I to ne bilo kakvog konja! To je pravi islandski poni, koji je nekada radio u cirkusu. Tata i mama se ne slažu s tim da ona zadrži Lasea. Uz sve to, tog konjića želi i neki stari klovn koji želi da povrati svoju slavu. Fika je, međutim, obećala prijateljici Olgi da će brinuti o Laseu i učiniće sve da ga zadrži…

Autor: Ratko DangubićNovi roman pisca knjige Moving Day. Ostrvo od pepela je uzbudljiva ispovest razočaranog čoveka.Sve iluzije su se raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta. Ostala je još samo bespoštedna priča u kojoj ovaj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života.

Autor: Dragoslav Savić1968. godine, na talasima Prvog programa Radio Beograda prvi put se začula špica emisije "U pola četiri kod dva bela goluba".Emisiju neobičnog naziva i sasvim novog sadržaja pokrenuo je novinar Dragoslav Ž. Savić (1939-2013).Sastanak u pola četiri zakazivan je svake nedelje, a na njemu su se pričale stare, zaboravljene ili do tada neotkrivene priče iz prošosti Beograda. Priče istorijske i one oživljene sećanjima starih Beograđana.

Istražujući duboke veze između konceptualnog okvira savremenih neuronauka i novog poimanja mozga koje nam one pružaju, sa jedne strane, i aktuelnog menadžerskog diskursa globalnog neoliberalnog kapitalizma sa druge, autorka traga za načinima da se svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet. Za uspeh ove potrage presudan je upravo središnji, objedinjujući koncept u neuronaukama – plastičnost, koju Katrin Malabu vidi kao dinamični međuprostor između prihvatanja i davanja obličja, građenja i razaranja, determinisanosti i slobode, poslušne prilagodljivosti i eksplozivnog otpora. Tako shvaćena, plastičnost je prirodna antiteza fleksibilnosti – ideološkog avatara postojećeg društveno-ekonomskog poretka. Duboko analizirajući skrivena značenja i višestruke implikacije metafora o mreži, koje su u neuronaukama uveliko zamenile poređenja mozga sa telefonskom centralom ili računarom – a taj proces je upadljivo koincidirao sa promenana u organizaciji proizvodnje koje su iznedrile postfordovski kapitalizam druge industrijske revolucije – autorka nas poziva da joj se pridružimo u odgovoru na plastični izazov da u slici vlastitog mozga pronađemo obrise jednog drugačijeg sveta.

Priručnik za zdrav psihički razvoj detetaCentar za primenjenu psihologiju 2009 258 strana : ilustrovanoStanje : Odlično!

Sportski spomenar Radeći veoma popularnu i cenjenu emisiju Sportski spomenar, dugogodišnji novinar Radio Beograda Miroslav Nešić pretočio je svoje zabeleške i snimke u prigodnu knjigu u kojoj asovi starijih generacija svedoče o najvećim uspesima našeg i jugoslovenskog sporta. Tako je, sada u slici i reči, sačinio istorijski dokument našeg sporta, ali i sliku vremena entuzijazma, kada se za srebrnu olimpijsku medalju dobijalo 17 dolara, a političari naređivali „da sutrašnja utakmica mora da se dobije"...

Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin Džordžin otac odlučuje da se na izvesno vreme preseli na ostrvo Kirin kako bi na miru radio na svom tajanstvenom izumu. Kad mu se jednog dana učini da se na inače pustom ostrvu pojavio uljez, odlučuje da zadrži Timija da ga čuva. Kad Timi jedne večeri nestane, Džordž zna da je nešto pošlo naopako. Može li čuvena petorka da nađe uhodu i spreči krađu tajne formule?

Стари Београд Књига Код два бела голуба ИИ садржи петнаест прилога, односно емитованих текстова у веома популарној истоименој емисији Радио Београда 1 која је почела са емитовањем 1968-е године и траје до данас пет пута недељно у термину од 20 до 21 час. Наслов: Код два бела голуба II Издавач: Medijska knjižara Krug Страна: 173 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-910825-0-5

Пред Вама су каменчићи, драги будући читаоци. По том трагу крените и стићи ћете до писца, чувара православне традиције – сазнаћете зашто је то добро! Обећавамо да ћете се наћи у својој култури, на пријатном месту на коме никада нисте били. Постајете ли радознали? Наслов: Заувек вертеп - сценско извођење у слици и речи Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 229 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 23 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-6195-116-9

На самој средини 1992. године (6. јула), у једном разговору за поподневни програм Радио Новог Сада, први коаутор ове књиге утрошио је седам-осам минута бавећи се демократијом. Снимак је неки дан касније „скинут“ са траке, незнатно „умивен“, тако да је добио облик који дајемо у наставку:… Наслов: Демократија с наличија Издавач: Хришћанска мисао Страна: 348 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14.5x21 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-83643-51-4

Srpski na srpskom 3 Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima... A kako je još od vremena starih Latina znano da reči lete a da zapisano ostaje, odabrane tekstove iz emisije Srpski na srpskom, napisane od 2015. do 2021. godine, predajemo trećoj knjizi i novim tehnologijama QR koda za preslusavanje.

Nemački filozof Fridrih Vilhelm Niče (1844 — 1900) jedan je od najznačajnijih modernih mislilaca i najvećih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Studirao je klasičnu filologiju i neko vreme radio kao profesor u Bazelu. Smatra se da je presudno uticao na filozofiju, psihologiju i književnost dvadesetog veka. Najpoznatija dela su mu: Rođenje tragedije iz duha muzike, Ljudsko, suviše ljudsko, Tako je govorio Zaratustra, S one strane dobra i zla i posthumno objavljena Volja za moć. Šopen

Pred kratkom pričom je, kao i pred lirskom pesmom, uvek naročiti zadatak: u vremenskom tesnacu, ukradeno od stvarnosti ona treba da učini začudnijim od stvarnosti same. U novoj proznoj zbirci Miloš K. Ilić pravi svetove iščašene iz ležišta, ali neobično „zbratimljene”, onakve kakvi su na njenom kraju likovi u „velikoj saobraćajnoj gužvi”. A njima je zajednička zbunjenost, katkad dezorijentisanost, vernost željama ili strahovima zbog kojih se sudaraju sa bizarnostima, apsurdima, ali i velikom misterijom sveta koji ih okružuje. Knjiga štampana u nula primeraka sabira mnoštvo događaja, karaktera, sudbina, manje ili više uspešnih ali uvek tužno lepih pobunjenika, a pobuna je, ne samo sa kamijevskim predznakom, neizbežna tačka susreta svih nas. Miloš K. Ilić je rođen 1987. godine u Pančevu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Piše uglavnom kratke priče, koje je izdao u zbirkama Priče o pivu (2008) i Umorni kao psi (2017), kao i u periodici, zbornicima, antologijama i po internet portalima. Deca Nedođina (2021) je njegov prvi roman. Za Radio Beograd napisao je 12 radio-drama. Koristi se raznim pseudonimima, a najpoznatiji mu je Ana Miloš. Kao Ana Miloš je izdao zbirku priča Kraj raspusta i zbirku poezije Govori grad. Zbog autobiografske knjige Po zanimanju: Ana Miloš (2023) poništen je u većini književnih krugova.

Tekst serije muzičkih emisija posvećenih razvoju sinfonijske forme kroz vekove, iz šezdesetih godina prošlog veka, nije samo dokument vremena, nego i svedočanstvo o estetičkim stavovima značajnog muzičkog pisca, demonstracija znanja, promišljenosti, nadahnuća i specifičnog umeća iskaza. Čudesna je lepota jezika kojim autor piše - njegovi specifični literarni kvaliteti mogu biti istinski uzor i inspiracija današnjim piscima... Naslov: Putevima simfonije : radijska predavanja Izdavač: Радио телевизија Србије Strana: 272 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 19 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-81733-79-0

03282) SVET O NAMA 1941 - 1945 1 - 3 , Slobodan Nešović , Rad Beograd 1983 , panorama svedocanstava o tome sta je mislio svet o Jugosloviji u toku drugog svetskog rata. iz sadržaja : radio london, strana štampa , tajms, sovjetska štampa , čerčil ,odjek događaja od 27. marta , britanci i amerikanci o Draži Mihailoviću , smrt Nikole Tesle , emigrantska vlada u Londonu ,Teheranska konferencija, Krimska konferencija u Jalti , kriza oko Trsta , 3 knjige , tvrd povez, ilustrovano, latinica, format 15 x 20,5 cm , 847 + 498 + 763 strane,

Autor: Torsten HofmanTaktike pregovaranja za dobitnike.Život se sastoji od pregovora, a pregovori mogu spasti živote. Psiholog, kriminolog i ekonomista Torsten Hofman radio je za nemačku Saveznu kriminalističku policiju i Interpol, a sada vodi svoju firmu za strateške pregovore i krizni menadžment. U ovoj knjizi prvi put iznosi svoje insajdersko znanje. Njegov cilj je da saznanja koja je stekao prilikom rada na slučajevima otmica, ucena i pregovaranja sa teroristima pretoči u koncept koji možemo da primenimo u svom privatnom i poslovnom životu.

Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla. Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2004), pisac i dramatičar. Osnovnu školu je pohađao u Somboru i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic. U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mathauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata. Završio je gimnaziju u Somboru u skraćenom roku 1947, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Za vreme studija radio je kao fizički radnik, nastavnik matematike, prevodilac i humorista, zarađujući za život kao reporter u Radio Beogradu i kolumnista u humorističkom listu „Jež“. Po završetku studija radi kao novinar u Radio Novom Sadu i kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, a od 1955. godine kao upravnik Letnje pozornice u Topčideru. Od 1960. godine upravnik je Izložbenog paviljona u Beogradu, a od 1979. direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Godine 1981. odlazi u invalidsku penziju. Đorđe Lebović se javlja u književnosti pričom O ljudima u paklu i paklu u ljudima 1955. godine i novelom Živeti je ponekad visoko, objavljenom u prestižnom časopisu „Delo“ 1956. Sledi drama Nebeski odred, koju je napisao u saradnji sa piscem Aleksandrom Obrenovićem, po mnogima začetak moderne srpske dramaturgije. Drama je nagrađena Sterijinom nagradom u Novom Sadu. Za dramu Haliluja ponovo osvaja Sterijinu nagradu 1965. godine. Vanrednu Sterijinu nagradu dobiće 1968. za dramu Viktorija. Napisao je mnogo radio drama, TV-drama, serija i scenarija za dugometražne igrane filmove. Najviše uspeha među njima imale su drame Svetlosti i senke, Traganje po pepelu (prva nagrada na međunarodnom festivalu radio drama Prix Italia), Vojnik i lutka, Cirkus, Srebrno uže, Pali anđeo, Dolnja zemlja, Ravangrad 1900, Sentandrejska rapsodija, Ponor… Od filmova za koje je Đorđe Lebović napisao scenarija najviše uspeha imali su Most, Devojku s Kosmaja, Valter brani Sarajevo i Konvoj za El Šat. U rukopisu i rasuti po časopisima ostali su njegovi eseji i desetak novela (Zli umiru vertikalno, Kako je Greko zaradio hleb, Deset vodoravnih crta, Anđeli neće sići sa nebesa, Ako lažem, obesite me, moliću lepo, Sahrana obično počinje popodne, Važan esek i dr.). Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper idem, koji je ostao nedovršen.

Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Žerminal Čivikov, dugogodišnji novinar i istraživač u oblasti književnosti, rođen je 1945. u mestu Ruse, na Dunavu, u Bugarskoj, a od 1975.živi u Hagu, u Holandiji, odakle već godinama izveštava za nemačku radio stanicu u Kelnu „Dojče vele“ (Deutsche Welle) o zbivanjima u sudnicama haškog Tribunala. Godine 2006. objavio je knjigu o procesu Slobodanu Miloševiću u izdanju bečke izdavačke kuće Promedia Ferlag. Knjiga Žerminala Čivikova Srebrenica – krunski svedok naišla je na veliki odjek na nemačkom jezičkom području: skoro da nema lista, radio ili televizijske stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji nisu objavili prikaz ili osvrt na njegovu najnoviju knjigu. Ovim spisom Čivikov se osmelio da progovori o jednoj od najdelikatnijih tema posleratne evropske istorije. Autorovo istraživanje o masovnom ubistvu u Srebrenici, tokom etničkog rata u BiH, sprovedeno je vrlo temeljno, gotovo do najsitnijih detalja. Knjiga se čita sa uzbuđenjem, kao da je reč o dramskom zapletu u nekom kriminalističkom romanu. Čivikov je korak po korak, sa naglašenom skrupuložnošću posvedočio kako je Tribunalu u Hagu, sve do ovog trenutka uspelo da optužbe za najstrašniji zločin u Evropi posle 1945. godine temelji na iskazu jednog jedinog svedoka. Čitanjem ove knjige, objektivnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju, dovedena je ozbiljno u pitanje. Ogrešenje o zakone i pravdu i logiku zdravog razuma, vidljivo je na bezbrojnim primerima. Uostalom, konverzija pravne procedure u eminentno politički proces, neizbežno otvara mogućnosti velike manipulacije.