Detalji predmeta Stanje Polovno Radio B92 Beograd, 1997.god., 183 str, 24 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost odlična

Detalji predmeta Stanje Polovno Radio Beograd, 1971.god., 233 str, 21 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

Detalji predmeta Stanje Polovno Razvoj radio-difuzije u Crnoj Gori 1904-2014. Jovan - Jodžo Ivanović 2014. Broj strana 403. Knjiga ocuvana.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac

Na globalnom planu, u proteklih petnaest godina radiokomunikacije doživjele su neviđen razvoj javnih mobilnih sistema (2G i 3G), privatnih mobilnih sistema (TETRA), navigacionih sistema (GPS, GLONASS, GALILEO), bežinih širokopojasnih pristupnih sistema (WiMAX) i digitalnih radio- i TV-difuznih sistema (DRM, DAB i DVB). Pomenuti radio- sistemi značajno su uticali i nastavljaju da utiču na svakodnevni život pojedinca, ali su i bitno ubrzali teorijski, praktični i tehnološki razvoj radiotehničkih sklopova i arhitektura. Ostvaruje se, ne tako davno proklamovani cilj, da bežina veza treba da je raspoloživa svugdje i u svakom trenutku. Sada se tome dodaje i zahtjev da kapacitet bežinog kanala treba da bude komparativan sa kapacitetom fiksne telekomunikacione infrastrukture. S tim u vezi, aktuelni istraživački fokus u ovoj oblasti bitno je promijenjen u odnosu na onaj od prije petnaest godina - usmjeren je na multimedijalne (na primer, 3D film, daljinski medicinski servis, itd.) i multi-standardne bežine primopredajnike velikog kapaciteta (reda 100Mb/s)1. Naravno, to nameće specifične zahtjeve za primopredajnike, u koncepcijskom i u tehnološkom pogledu. U ovom kontekstu, u hodu, uspostavljaju se novi standardi u obrazovanju budućih projektanta radio-uređaja.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Palavestra, Predrag, 1930-2014 = Палавестра, Предраг, 1930-2014 Наслов Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića : počeci srpske književne avangarde / Predrag Palavestra Врста грађе књига Језик српски Година 1977 Издавање и производња Beograd : Slovo ljubve, 1977 (Subotica : Minerva) Физички опис 423 str. ; 20 cm Збирка Posebna izdanja / Slovo ljubve, Beograd ISBN (Plast.) Напомене Tiraž 1.500 Izvori i napomene: str. 357-414 Registar. Предметне одреднице Митриновић, Димитрије, 1887-1953 -- Биографије Српска књижевност -- Авангарда УДК 821.163.41.09 Митриновић Д. 821.163.41.09:929 Митриновић Д. 821.163.41.02АВАНГАРДА Димитрије Митриновић (Доњи Поплат, 21. октобар 1887 — Ричмонд, код Лондона, 28. август 1953) био је српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејиста, песник и преводилац.[1] Биографија Детињство је провео у Зовом Долу код Невесиња где су његови родитељи били учитељи.[2] Основну школу завршио је у Благају, гимназију у Мостару, а студије филозофије, психологије и логике у Загребу, Београду, затим у Бечу и Минхену. Апсолвирао је у Тибингену 1914. године. Радио је у уредништву Босанске виле (1910 — 1913). Први светски рат провео је у Лондону, где је покренуо и уређивао часопис New Age (Ново доба),[3] који је касније прерастао у часопис New Europe. Митриновић је такође и иницијатор Антибарбарус клуба, Адлеровог друштва за студије индивидуалне психологије. Прву своју песму, Ленто долоросо, објавио је у Босанској вили 1905, под псеудонимом М. Димитријевић, под којим је и касније углавном објављивао поезију. Поред тог, користио је и псеудоним Антицус. Поред Босанске виле, објављивао је песме и у часописима: Бранково коло (1906 — 1907, 1909 — 1911), Дело (1906), Нова искра (1906-1907), Срђ (1906-1908), Српски књижевни гласник (1906, 1908, 1911), Словенски југ (1908), Вардар (1910), Зора (1910), Хрватски ђак (1908-1909, 1911), Одјек (1912), Савременик (1911). Митриновић је творац футуристичког манифеста у српској књижевности (Естетске контемплације, Босанска вила, 1913). По избијању Првог светског рата одлази у Лондон,[1] без финансија или познавања језика. Српска влада му помаже у тој ситуацији обезбеђивањем посла функције саветника српског посланства.[3] Упознао се 1914. са Кандинским за кога је рекао да је „типичан представник револуције, не само у сликарству".[3] Био је заговорник пансловенства и југословенског уједињења.[3] Митриновић је неколико година водио коресподенцију и био у вези са енглеском песникињом Ајрис Три.[4] Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је Предрага Палавестре. Он је, у хрестоматији Књижевност Младе Босне (Сарајево, 1965), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст српске авангарде. У том смислу, значајна је и Палавестрина монографија Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде (Београд, 1977). Награду Димитрије Митриновић додељује фондација Арс Лонга за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.[5] Референце Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 516. МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ О НЕВЕСИЊУ (31 ) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2013)Радио Невесиње, 19. 3. 2013. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Димитрије Митриновић, младобосанска фабрика идеја, геополитика Југославије, германска политика према Србима и Косово као симбол свих пораза”. . Приступљено 2021-05-31. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ајрис Три, жена која је укрстила судбине Димитрија Митриновића, Модиљанија, Чаплина, Џејмса Дина и Филипа К. Дика”. Приступљено 2021-05-31. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Мики Манојловић: Најзначајније је што сам жив”. Приступљено 2021-04-24. Литература Гојко Тешић, Антологија песништва српске авангарде (1902—1934), Светови, Нови Сад, 1993.

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FLOGISTON 8 Časopis za istoriju nauke RADIO AKTIVNOST Dodatne informacije Godina izdanja 1999 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Muzika kao primenjena umetnost, Vartkes Baronijan Univerzitet umetnosti, Beograd 1981. Udžbenički format, 164 strane. mek povez. Muzika, džez, teatar, televizija, radio... Stanje Veoma dobro.

Detalji predmeta Stanje Polovno gosti drugog programa Radio Beograda 1974-1994 Beograd, 1994.god., 127 str, 20 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost dobra

Video uređaji - za elektrotehniča radio i video uređaja. Oblast: elektrotehnika 4. razred. Autor: Zdravković/Presetnik/Tomić/Martinović. Izdavač: Zavod za udžbenike BG. Godina: 2012/2013.

Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio.

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Almanah - film Dvadeset godina akademije za pozorište, film, radio i televiziju Izdavač - Umetnička akademija , Beograd, 1971.god. Tvrd povez, latinica, ilustrovano, 247. strana. Dobro očuvana knjiga.

Marko Marković je svojim reporterskim umećem, izuzetno slušanim i gledanim emisijama, originalnim idejama... odavno zauzeo jedno od počasnih mesta u jugoslovenskom novinarstvu. To je i bio izazov Miroslavu Nešiću da što verodostojnije i detaljnije otkrije njegov način razmišljanja, rada, profesionalnih načela... koji su mu doneli takav ugled u struci, a mogu da budu od koristi svim generacijama novinara. Sećanjem na njegov doprinos razvoju sportske radio-reportaže, na nastanak kultnih emisija: Sportski pregled, Indirekt, Sportska subota, Radija 202, na saradnju sa novinarima, snimateljima, rediteljima... i na ovaj način sačuvan je deo istorije Radio-televizije Beograd kojoj je Marko Marković, kako je govorio; „dao sve, a i ona njemu".

Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom – od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Vojislav Despotov je rođen je 3. novembra 1950. godine u Zrenjaninu. Studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti, kao i nemački jezik sa književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisao je pesme, priče, romane, eseje, kritike, tv i radio drame, prevodio sa slovenačkog, nemačkog i engleskog (Keruak, Barouz, Hese, Breht, Deblin, Kermauner itd). Uređivao je časopise Ulaznica, Neuroart, Pesmos, Hey Joe, Transkatalog. Radio je kao dramaturg u dramskom programu Radio-Novog Sada. Pokrenuo je izdavačku kuću Četvrti talas. Umro je u Beogradu 19. januara 2000. „Sastavljen od 155 stranica zahuktale postliterarne hipernaracije u središnjem bloku teksta i više stotina oplinjavajućih mikro-citata, tehno-koana, pabiraka, instant-mudrosti, prefabrikovanih činjeničnih fraktala i medijskih tričarija, sistematski ležerno razbacanih po marginama, Psihopatak (nekad »Mrtvo mišljenje«) sada već mrtvog maga naše postmoderne i njenih neoavangardnih prethodnica, Vojislava Despotova, roman je koji je obavio posao za desetak kapitalnih knjiga koje do nas nisu stigle pravovremeno. A da su i stigle, ne bismo ih čitali sve, niti bismo ih mogli čitati sa toliko vedre groze koliko izaziva ova posprdna romaneskna oda ezoteričnim hipi idealima šezdesetih godina i njihovoj ironično-inverzivnoj transfiguraciji u posthumanistički košmar kraja XX veka.“ Vladimir Kopicl

Detalji predmeta Stanje Polovno Volker Klotz Kloc, citat i montaža mira đorđević radio drama Bogdan rakić Branko letić Ješa Denegri, umetnička avangarda Đerđ lukač, istorija razvoja moderne drame

Radioamater Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije 1948 i 1949 godina ukoričeno Odlično očuvano ! !! 2,07 Kg 1948 - 544 strane 1 Kg 1949 veći format - 368 strana 1070 grama Radio Amater

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige smanjena Povez mek Ilustrovano Broj strana 174 Stanje odlično Fondacija za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, izbor iz istoimene radio emisije Doba razuma

Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Šesta knjiga serijala Klub ranjenih duša. Persival Hejs, grof od Hardforda, uopšte nije oduševio Imodžen, lejdi Barkli, prilikom njihovog prvog susreta. Ona je zaključila da on poseduje sve one karakterne osobine koje ona ne podnosi. Persival uopšte nije želeo da ostavi neki dobar utisak, ali nije znao zašto je govorio i radio sve ono što inače nikada ne bi radio. Persival je u nasledstvo dobio tituli i imanje i tri rođake koje su živele na tom imanju. Lejsi Barkli mu je sve rekla o ’’Klubu ranjenih duša’’ smatrajući da novi vlasnik imanja ima pravo da zna sve o svojim stanarima. Međutim, nešto ga je zadržalo u novom domu. Možda ga je zaintrigirala Imodžen...

Kreni, stani, vrati, ubrzaj, uspori – tako je to u montaži. Knjiga na kojoj je autor, montažer slike i zvuka i pedagog, radio skoro dvadeset godina značajan je doprinos savremenoj filmskoj teoriji.

Kutija za pamćenje jesu sećanja na autoreve radio-dijaloge sa poznatim i značajnim ličnostima srpske i jugoslovenske kulture. Autor piše o ličnostima iz raznih sfera: o književnicima, režiserima, istoričarima, glumcima, slikarima, lekarima...