Autori: Sindi Viringa, Martin ŠinglerRec je o znalacki pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoreticari, vec, pre svega, kao strucnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Ova se knjiga moze citati i kao udzbenik i iz nje se moze uciti kako se pravi program, a razmatranja su joj uvek konkretna, sa mnogobrojnim navedenim primerima iz prakse.Predmet studije autora u knjizi "Radio" nadilaze sferu prakticizma i govore i o radio-novinarstvu, ali i radio-umetnosti, pre svega, o radio-drami, koja je uvek sadrzavala senzibilitet rezervisan samo za odabrane. Ova knjiga je sacinjena sistematicno, a odgovara na sva pitanja koja mogu biti postavljena u vezi sa ovim medijem, pisana je cistim jezikom, a opremljena i organizovana kao dobar prirucnik. Iako smo mi civilizacija slike, radio je medij koji upotpunjava medijski prostor, sveprisutan je, na svakom mestu i u svakom trenutku. Radio je jedini medij u devedesetim koji belezi porast narudzbi za oglasavanje.

Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Radio Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Interesantan stari nemački stoni radio sa satom i alarmom RS-1001 iz osamdesetih godina. Sasvim lepo očuvan ali na žalost poluispravan. Radio radi super, jako lepo hvata stanice uz pomoć svoje žičane antene i ima super zvuk ali sat ne radi, ne pomera se, ima svetlo na njemu ali mu fali i onaj točkić za okretanje. Ručno se okreću brojevi ali kao da su slepljeni ili fali neki, pa svakako sat ide kao neispravan a poslužiće kao radio. Radi na struju preko svog strujnog kabla. Dimenzije su mu oko 25x14x8 cm. 500 din, a evo zašto i ne radi

Autor: Ivan VidakGlavni junak Vidakovog romana Kalman Gubica bački je dobošar, seoski glasonoša vijesti iz velikog svijeta, odnosno njegovih događaja. Nakon udara munje (direktno u glavu!), trpi i bori se protiv Glasa nestalog oca koji po njegovoj psihi čekića kao po nakovnju. Ovaj sukob glasova u i preko Kalmana osnovna je potka Radio Sige i razvoj radnje ovoga romana može se opisati kao povijest junakovog unutarnjeg otpora tim glasovima, odnosno kao priča o njegovim porazima i njegovoj slabosti. Radio Siga suptilan je i promišljeni roman, koji čitatelja istovremeno nasmijava, podučava, očarava ali još više uznemirava i užasava – bez eksplicitnih i prvoloptaških rješenja i efekata. Kad jednom pronađete finu frekvenciju Vidakovog Radija, više je ne napuštate. Neven Ušumović

Opis proizvoda Glavni junak Vidakovog romana Kalman Gubica bački je dobošar, seoski glasonoša vijesti iz velikog svijeta, odnosno njegovih događaja. Nakon udara munje (direktno u glavu!), trpi i bori se protiv Glasa nestalog oca koji po njegovoj psihi čekića kao po nakovnju. Ovaj sukob glasova u i preko Kalmana osnovna je potka Radio Sige i razvoj radnje ovoga romana može se opisati kao povijest junakovog unutarnjeg otpora tim glasovima, odnosno kao priča o njegovim porazima i njegovoj slabosti. Radio Siga suptilan je i promišljeni roman, koji čitatelja istovremeno nasmijava, podučava, očarava ali još više uznemirava i užasava - bez eksplicitnih i prvoloptaških rješenja i efekata. Kad jednom pronađete finu frekvenciju Vidakovog Radija, više je ne napuštate. - Neven Ušumović

Iz recenzije: ’’Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698). U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.’’

Opis proizvoda Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698).U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.

Радио пријемници - за 4.разред електротехничке школе Наслов: Радио пријемници Издавач: Завод за уџбенике Страна: 247 (cb) Писмо: ћирилица Формат: - cm Година издања: 2000 ИСБН: 86-17-08222-4

Autor: Ingeborg BahmanRadio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698).U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.

Radio - drame Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698). U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti. Prikaži više

Autor: Nešković Nataša"Usmerene radio veze", autor Nešković NatašaPlaniranje usmerenih radio veza podrazumeva određivanje i definisanje konfiguracije mreže, kapaciteta sistema, kriterijuma kvaliteta i raspoloživosti i radio-frekvencijskih opsega. Takođe, treba imati u vidu i izbor lokacija, opreme, stubova i objekata. Kroz "Usmerene radio veze" detaljnije su obrađivani individualni parametri radio-relejnog sistema kao što su: tip, veličina i visina montaže antena, proračun kvaliteta i raspoloživosti, diversiti konfiguracije i frekvencijsko planiranje. Od izuzetne važnosti je i propagacija radio talasa kroz atmosferu i njen uticaj na performanse digitalnih radio-relejnih sistema. Principi, modeli za proračun i merenja ukazuju na očiglednu, izvesnu, nepredvidivost propagacije radio talasa kroz atmosferu. Osnovna svrha planiranja radio-relejnog sistema jeste da se dobije pouzdan sistem prenosa koji mora da zadovolji unapred postavljene zahteve za kvalitet i raspoloživost. Za projektanta je važno da dobro poznaje metode predikcije nivoa signala na mestu prijema, kao i zahteve za kvalitet i raspoloživost. Prilikom projektovanja radio-relejne veze neophodno je izračunati kvalitet i raspoloživost, odnosno neraspoloživost, veze usled efekata propagacije, padavina, problema interferencije i otkaza uređaja. Veoma važan aspekt projektovanja je i taj što je broj raspoloživih radio kanala ograničen, tako da je frekvencijsko planiranje važan deo sistemskog planiranja radio-relejnog sistema. Zadatak projektanta je da izabere frekvencijski opseg (često nije u nadležnosti projektanta nego nadležne nacionalne administracije) i vrstu opreme i to na najekonomičniji način. Takođe, treba imati u vidu i buduća proširenja sistema. Generalno, jedan radio-relejni sistem čini više pojedinačnih radio-relejnih veza. Pri tome, radio-relejna veza predstavlja način prenosa signala između dve tačke koji se obavlja posredstvom elektromagnetnih talasa. Za konverzije elektromagnetnog talasa u električni signal i obrnuto koriste se primopredajne antene. Usmerene radio veze podrazumevaju da je terminalna oprema na fiksnim lokacijama ili može biti transportabilna, ali je u toku rad na fiksnoj lokaciji. Usmerene radio veze služe prvenstveno za profesionalne veze. Podrazumeva se da se emitovanje signala vrši usmerenim antenama. Realizuju se u frekvencijskim opsezima od 300 MHz do 100 i više GHz (do 1GHz realizovale su se veze malog kapaciteta u sistemima starije generacije).

Autori iskazuju dužno teorijsko uvažavanje jednog masovnog medija koji je danas svuda prisutan, ali kao predmet proučavanja uglavnom zanemaren. Dobri, uslužni duh radija, koji nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevice - prilikom vožnje kolima, rada u bašti ili izleta na planinu - za nas je vremenom postao mahinalno korišćena datost.

Ovde Radio Beograd Zbornik povodom pedesetgodišnjice 1929-79 g. Mek povez,300 str,odlicno ocuvana,posveta jednog od clanova redakcijskog odbora. Istorija Radio Beograda vr274

Radio DVD , originalno izdanje . Made in USA / Canada DVD - 5-

IP – radio mreže iznad 70 GHz Naslov: IP – radio mreže iznad 70 GHz Izdavač: Задужбина Андрејевић Strana: 96 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-525-0076-5

Opis proizvoda U ovoj svesci je sabrano ono što je preostalo od priloga koje sam pravio za Lepi ritam srca. Morao sam da dam ime prilozima, pa sam smislio neodređeni naziv Logika beskonačnog života i snimio džingl na rumunskom jeziku sa izjavama tipa drumul e bun este asfaltat, sint agricultor ili askulte omule, astea sunt ultime boabe logice. Da tačno znam šta sam hteo tim nazivom, osmelio bih se da ove spise tako i nazovem. Možda sam samo hteo nešto otvoreno i bez okvira.

Radio izgubljeni grad Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

original

Disk u odličnom stanju. Dolazi sa bukletom sa tekstovima. Francuski rege/Dub/hip-hop/funk. https://www.discogs.com/release/3927235-RWan-Radio-Cortex

Radio frekvencijsko zračenje u okolini GSM baznih stanica Naslov: Radio frekvencijsko zračenje u okolini GSM baznih stanica Izdavač: Задужбина Андрејевић Povez: meki Pismo: Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN:

Label: B92 ‎– CD 221 Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2008 Genre: Folk, World, & Country Style: Tracklist 1 Krasnokalipsa Backing Vocals – Florentina SanduContrabass – Đorđe StijepovićFeaturing [Rap] – Marčelo 2:42 2 Ding Deng Dong Backing Vocals – Florentina Sandu 2:53 3 Turkish Blues 3:04 4 Laj Laj 3:56 5 Pour Enfants Et Personnes Sensibles Vocals – Draga Jovanović, Jelena Marković 3:16 6 Romozom 3:10 7 Chiquita Backing Vocals – Jelena RevišinVocals – Jelena Marković 8 Oh Ma Cherie Backing Vocals – Jelena Revišin 3:45 9 Madame Boucxereaux Backing Vocals – Jelena Revišin 2:57 10 Liza 3:19 11 I`m Gypsy Contrabass – Đorđe Stijepović 2:23 12 Pelo IV 3:31 13 Radio Romanista Contrabass – Đorđe Stijepović 2:40 14 Luna Vocals – Jelena Marković 3:45 CD 5 Omot 5- Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

OMOT 5 CD 5 NOV NESLUŠAN Label: Biveco ‎– CD330 Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2019 Genre: Jazz Style: Tracklist 1 Naissus Red 2 Dreams And Stars 4:11 3 Next Social Picture 4:05 4 Abstract Blue 5:59 5 Smoking Area 2:43 6 Friendly User 2:34 7 Protection At Work Guitar – Željko Ljubić 2:57 8 Liquid Frequency Guitar – Željko Ljubić 5:31 9 Sky Over Fortress 4:59 Companies, etc. Phonographic Copyright (p) – Forum Artisticum Credits Bass – Dimitrije Simović Drums – Ivan Cvetković (2) Mastered By – Č. Ilić* Mixed By – M. Cvetanović* Piano, Keyboards, Synth – Bojan Bojković Producer, Mixed By – B. Bojković* Trumpet, Flugelhorn – Marijan Cvetanović Written-By – B. Bojković* (tracks: 3 to 9), I. Cvetković* (tracks: 4), M. Cvetanović* (tracks: 1 to 5, 7 to 9) Notes Recorded in Studio V Radio Niš and at B. Bojković home studio Barcode and Other Identifiers Barcode (Text): 9 788687 119918 Barcode (Scanned): 9788687119918