Opis Pavlić Ratko Državni sekretarijat za narodnu odbranu UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Grupa autora Tehnička knjiga 1962

Opis Čarls Bukovski LOM 2007

Opis Miodrag Radojlović Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Đorđe Stojanović autorsko izdanje 2000

Opis Miomir Filipović Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Ivan Stambolić Radio B92 1995

Opis Antonio Tabuki Radio B92 1995

Opis Žoze Saramago Radio B92 1997

Opis Dejvid Oven Radio B92 1996

Opis Radosavljević Darka Radio B92 1996

Opis Radomir Putnik Radio-televizija Srbije 2002

Opis Vasilije Popović Radio-televizija Beograd 1969

Opis Moma Martinović Radio televizija Srbije 1997

Opis H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Opis Džejms Krist Kreativni centar 2008

Opis Akcije državne bezbednosti protiv špijuna 1946-1996. Kako su ustaše Branko Jelić i Bruno Busić radili za KGB, da li su Budimir Lončar, Josip Vrhovec i Ante Marković radili za CIA, a Vane Ivanović i Ljubo Sirc za englesku tajnu službu, da li je Fadilj Hodža bio agent Sigurimija, ko je crveni Džems Bond…

Opis Protekle su tri godine. Bernard Samson i dalje se nalazi u Upravi na istim poslovima, još uvijek bez izgleda da se bilo što u njegovu životu izmijeni na bolje. Njegova supruga Fiona je prebjegla u Istočni Berlin i ta izdaja ostavila je trajne posljedice: u službi prema njemu odnose se s nepovjerenjem, a i stari prijatelji više mu nisu naklonjeni kao ranije. Sve je krenulo loše. Međutim, nakon putovanja u Washington i razgovara s Jimom Prettymanom, koji je nekada radio za londonsku centralu i bio umiješan u prebacivanje pola milijuna funti iz Centralnog fonda u jednu njemačku banku, ta nakon boravka u Kaliforniji, gdje doživljabva veliko iznenađenje, Samson nastoji utvrditi pravu istinu. Zanemarujući sva dobronamjerna i ona druga upozorenja, on provodi vlastitu istragu koja ga navodi na sumnju da su Fiona i njen bijeg na Istok u uskoj vezi s tim slučajem . . .

Opis Ima danas različitih teorija o tome kako je cenzura, ta mrgudna reč i simbol represije nad umom, najednom 2014. godine postala oštrica političkog rečnika, na koju su se mnogi posekli. Cenzuru u Srbiji, kao zlo nadvijeno nad slobodom govora i kazivanje mislećih ljudi, pominjali su u to doba i predstavnici OEBS-a i EU u Beogradu i Briselu, ali i srpski narodni poslanici, poverenici za pravdu i poverenje, opozicionari, novinska udruženja i deo javnosti. Srbija je optužena da sprovodi državnu cenzuru, da gasi elektronske društvene mreže, da smenjuje urednike, hapsi ljude sa fejsbuka, da hakuje portale i pokušava da sakrije istinu od svog naroda. – Nema cenzure u Srbiji ! – branio se premijer Aleksandar Vučić i tražio izvinjenje evropskih zastupnika za neosnovane optužbe. Ovo se dešavalo u vreme prolećnog potopa i vanrednog stanja koji je zbrisao petinu Srbije, ali i tokom jeseni kada su sa tv ekrana i radio talasa nestale emisije “Kažiprst”, “Utisak nedelje”, “Insajder”, “Sarapin problem” i druge. I dok su u vladajućoj stranci i Vladi Srbije govorili da je država nedužna osumnjičena za neslobodu javnog izražavanja od strane nekih političkih zaverenika, kako domaćih, tako i iz inostranstva, ugroženi cenzurom i njihovi prijatelji su dokazivali na slučajevima oborenog portala redakcije „Peščanika”, smene šefa deska Srđana Škora u „Večernjim novostima”, utuljivanje sajta „Blica”, policijskog saslušanja pisaca fejsbuk poruka o žrtvama poplava, da je cenzura u Srbiji uzela maha.

Opis Kristofer Paolini rođen je 17. novembra 1983. godine u Los Anđelesu. Postojana ljubav prema fantaziji i naučnoj fantastici nagnala ga je da započne roman prvenac Eragon s petnaest godina, po završetku srednje škole. Roman je bio gotov tri godine kasnije, a njegovi roditelji su finansirali objavljivanje. Promocije knjige radili su na lokalnom nivou, kostimirani kao junaci romana. Knjiga je privukla pažnju velike izdavačke kuće Random, koja ju je izdala godinu dana kasnije. Roman je postigao neverovatan uspeh, a druga knjiga iz serijala, Prvorođeni, ponovila je uspeh prve i prevazišla očekivanja književne kritike i publike. Sledeće godine prikazan je i film snimljen prema knjizi Eragon.

Opis Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli…

Opis Nikad ne odlazi u biblioteku noću. Nikad ne veruj strancu sa probušenom gumom. Nikad ne ulazi u kola. Nikad, nikad, nikad. Sara i Dženifer oduvek su bile najbolje drugarice. Kad je došlo vreme za odlazak na fakultet, njih dve su napravile listu stvari koje nikad ne smeju raditi. Ali dovoljan je jedan trenutak nepažnje – samo jedna neoprezna odluka – i njihov život pretvara se u noćnu moru: tri godine zarobljeništva u podrumu nemilosrdnog sadiste. Deset godina kasnije, Sara nastoji da vodi normalan život, sve dok ne sazna da bi njihov otmičar uskoro mogao izaći iz zatvora. Progonjena pismima koja joj stižu od njega i utvarama potisnute prošlosti, ona shvata da skrivanje više nije opcija. Moraće da uroni nazad u krug očajanja i straha iz kojeg je mislila da se izvukla i zađe duboko u svet, opskurnih kultova i drevnog izučavanja tehnika mučenja, gde je zakopana istina stravičnija od bilo čega što je mogla da zamisli… Šta god mislila, znaj da je gore od toga. „Otkažite sve obaveze i recite zbogom spavanju. Ova knjiga se ne ispušta iz ruke.“ – Džefri Diver