VAVA I NJEN PARALELNI SVET Autor: Ratko Nikić Izdavač: Fleš, Zemun Godina izdanja: 2003 Broj strana: 168 Pismo: latinica Povez: mek Format: 21x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Vava, žena koja je sebe smatrala Bosankom – Jugoslovenkom, bila je prva proročica koja je shvatila i iskoristila snagu medija, dok su političari shvatili njenu snagu i potencijal, koristeći njena iskrena levičarska i projugoslovenska ubeđenja, kako bi Svevišnjeg, zvezde i planete okrenuli na Slobinu i Mirinu stranu. Bio je to početak anesteziranja naroda i raspirivanja masovnog optimizma u najgorim trenucima, kada je nacija više verovala smirenoj i blagoj ženi rođenoj u Bosanskom Novom nego mudracima iz establišmenta. Od 35 godina radnog staža, Dubravka Melka je 30 provela kao građevinski tehničar u preduzeću `7. juli`. Nikada nije napustila ideale komunizma. Bila je aktivni društveno-politički radnik. Možda je zato proricala da će Srbija postati Kalifornija, a da će Milošević vladati samo 49 godina. Ona se volšebno pojavila u noćnom programu Radio Beograda 1987. godine, što je tada predstavljalo presedan, radio-igru koja se pretvorila u senzaciju i početak masovne hipnoze u kojoj su cvetale ruže, u kojoj se rađala nova Srbija u kojoj se nikada neće ratovati, u kojoj front na Kosovu nikada neće biti otvoren. Posle iskustva na radiju, Vava je prešla u tada najtiražniji nedeljnik u SFRJ – Radio i TV reviju, gde je odgovarala na pisma čitalaca. Svake nedelje, 10 odgovora je hipnotisalo građanstvo druge Jugoslavije. Ona je tada plaćana kao običan honorarac. Na Radio `Politici` je vodila `Vavigricu`, a postala je saradnik i Studija B, Radio Pančeva, zagrebačkog `Vikenda`, sarajevskog časopisa `Una`... Njen telefon je bila najtraženiji. Nikada joj, međutim, korisnici njenih proricanja nisu bili zahvalni. Na adresu `Revije`, posle godinu dana neopisive slave, Vava je dobila samo jednu čestitku za Novu godinu. S tekstom: `Ko mi je ukrao gume s auta`. Obećavali su joj devize, zlato, vile, ali njeni prijatelji tvrde da nikada nije naplaćivala usluge nesrećnim ljudima. Niko je nikada nije nazvao varalicom, što se za njenu profesiju smatra najvećim komplimentom.

Џејмс Мекгрегор Бернс (1918-2014) био је најпродаванији амерички историчар и политиколог чији је рад добио и Националну награду за књигу и Пулицерову награду. Рођен у Бостону, дипломирао је на Вилијамс колеџу, где се вратио да предаје историју и политичке науке након што је докторирао на Харварду и служио у Другом светском рату. Радио је као Вудро Вилсон професор владиног емеритуса на Вилијамс колеџу и као истакнути стипендиста за лидерство на Универзитету Мериленд до своје смрти 2014. Beograd 1961. 317 str. ilustrovana, očuvana JAN.21/4

Gojko Šantić : DVOJSTVO ISTOGA, Muzej pozorišne umetnosti Srbije 1992, str. 70. Eseji, zapisi, tekstovi o glumi. Očuvanost 4 ; ima posvetu od autora. Gojko Šantić (Mostar, 23. jun 1946) je srpski glumac. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1967. u klasi profesora Mate Miloševića. Dobitnik je Akademijine nagrade „Strahinja Petrović“ za diplomski ispit. Od iste godine je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je i trenutni istaknuti član.[1] Na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, Dubrovačkih ljetnih igara, Crnogorskog narodnog pozorišta i Niškog narodnog pozorišta odigrao je sedamdeset uloga. Gostovao je i nastupao na najznačajnijim scenama širom bivše Jugoslavije i Evrope.

Velimir Bata Zivojinovic- Samo cu da gledam sta radite `Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca ostavio je veliki trag u domaćoj, ali i svetskoj kinematografiji. Da li dete sreće ili miljenik sudbine, u svakom slučaju, imao je naklonost celog sveta. Nezamenljiv po duhu, humoru, neposrednosti, a najviše po talentu, Batino mesto na mapi legendi niko neće uspeti da popuni. U knjizi simbolično nazvanoj “Samo ću da vas gledam šta radite“ sakupljene su zanimljivosti iz različitih Batinih intervjua, a u vezi sa njegovom Lulom, decom, glumom, najvećim ulogama i politikom. Knjiga je ilustrovana fotografijama iz njegovog privatnog života i kultnim scenama iz filmova.` Izdavač: Ringier Axel Springer doo, Beograd Godina: Broj strana: 63 Povez: meki Biblioteka: BLIC U veoma dobrom stanju kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice beba bebe o bebi o bebama prirucnici halo niveja uygoj deteta o uygoju deteta odrastanje cuvanje nega briga pracenje razvoja deteta razvoj troje tri praseta prase prasici bajke price bajak prica edicija edicije puz puzevi puzic puzici prva knjiga nemacki jezik na nemackom jeziku deca iz esena pisu i slikaju za decu za citanje i ucenje sa sim karticom slike fotografije slika fotografija tocak tockovi vozilo vozila kamion kamioni voz vozovi lokomotiva lokomotive sfrj nostalgija iy iz stare jugoslavije predmet predmeti azdaje car bajka bajke usmena srpska knjizevnost ala ale zmaj zmajevi narodna umotvorine basne basna anegdote poslavice zagonetke slikovnica slikovnice carli braun snupi laguna lagune subotica subotice ljubav ljubavi o ljubavi slika slici bjka bajke marije paskval majmun

Bata Živojinović - Samo ću da vas gledam šta radite `Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca ostavio je veliki trag u domaćoj, ali i svetskoj kinematografiji. Da li dete sreće ili miljenik sudbine, u svakom slučaju, imao je naklonost celog sveta. Nezamenljiv po duhu, humoru, neposrednosti, a najviše po talentu, Batino mesto na mapi legendi niko neće uspeti da popuni. U knjizi simbolično nazvanoj “Samo ću da vas gledam šta radite“ sakupljene su zanimljivosti iz različitih Batinih intervjua, a u vezi sa njegovom Lulom, decom, glumom, najvećim ulogama i politikom. Knjiga je ilustrovana fotografijama iz njegovog privatnog života i kultnim scenama iz filmova.` Blic biblioteka Broj strana: 63 L/ Kutija 1

Zoran Dušković: ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGAĐA, Zajednica književnika Pančevo 1996, str. 401. Izabrani tekstovi, zapisi, proza. Očuvanost 4 i na prvoj strani ima veća posveta (pogledati sliku). Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara 2015 navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji – dodala je Blaga. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge – ocenila je Violeta Blaga.

nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio `korisnik iz senke`, kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno `kreće` unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne. U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije `službe` uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito `Osmočlana banda`, (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme. Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana. `Sistem ne funkcioniše`, rekao je jednom prilikom, a `nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje.` Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude `proročki glas` iz obaveštajne zajednice. Ali kako je Snouden uspeo da `skine`, prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova? Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata? Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta. Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, `radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje`. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. - Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu. krznute korice po obodu

TOMA ZDRAVKOVIC 68 neispričanih priča Dejan Ćirić Izdavač: Novosti, Beograd Godina izdanja: 2014 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Ćirilica Broj strana: 352 Knjiga `Toma Zdravkovic 68 neispricanih prica` je jedinstveno delo koje obiluje autenticnim, zanimljivim, duhovitim, uzbudljivim i pre svega vrlo emotivnim ispovestima Tominih prijatelja, kolega i saradnika o životu i karijeri ovog veoma posebnog i velikog coveka i umetnika. Polazna osnova u stvaranju ove knjige je bio spoj tuge i srece u Tominom životu koji ga je u potpunosti definisao i kao coveka i kao umetnika. Autora je ta njegova specificnost povela ka neispricanim pricama, ka otkricu tajne koju je Toma Zdravkovic nosio a koja je vezana za najiskreniju i najlepšu ljudsku emociju - ljubav. Ova knjiga je riznica uspomena, secanja, fantasticnih anegdota, suza, smeha i pre svega veoma iskrenih i dubokih emocija koje su Tomu karakterisale u svakom segmentu njegovog života, rada, trajanja, postojanja. `Bio je pesnik i nesrecnik`, `Nosio je u sebi nešto što mi ne možemo da shvatimo`, `Živeo je po svojim pravilima i po svojim snovima`, `Bio je simpaticni mangup`, `Ocima punim tuge je znao da omadija publiku`, `Sve je radio impulsom srca`, `Svaku kafanu je pretvorio u mali Kolarcev univerzitet`, `Nije hteo da nade svoju srecu` samo su neki od naslova iza kojih se kriju do sada neispricane price o jednom od najvecih umetnika svih vremena na ovim prostorima. Sa velikim pijetetom i iskrenim emocijama o Tomi su govorili Miša Janketic, Žarko Lauševic, Cune Gojkovic, Olivera Katarina, Bora Todorovic, Danica Maksimovic, Tozovac, Zoran Kalezic, Kemal Monteno, Arsen Dedic, Neda Ukraden, Zdravko Colic, Lepa Lukic, Goran Bregovic, Dragan Džajic, Tereza Kesovija, Zafir Hadžimanov, Merima Njegomir, Esma Redžepova, Halid Bešlic, Novica Zdravkovic, Muharem Serbezovski, Šaban Šaulic, Boki Miloševic i mnogi drugi. ***Odlično očuvano***