Milutin Milenković : VERODOSTOJNI RADIO, Rado-televizija Srbije Radio Beograd 1994, str. 208, drugo dopunjeno izdanje. Radio novinarstvo; Radio oprema. Očuvanost 4.

Od novinarstva na radiju do radijskog novinarstva. Za one koji se bave radijskim novinarstvom i medijima uopšte. Izdanje Radio Beograd, 1987. godine, 231 strana, mek povez, dobro stanje.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 41

povodom pedesetogodišnjice istroijat.. odlično očuvana bogato ilustrovana JAN.21/4

Đorđije Popović : RADIO U VOJVODINI / Novi Sad : Zajednica radio-difuznih organizacija SAP Vojvodine, 1985, Fizički opis 210 str. ; 20 cm Str. 7-9: Predgovor / Mario Plenković. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 199-210. Радиодифузија -- Војводина - Radio stanice -- Očuvanost 4-.

Mek povez, 296 strana, deo sadržaja ima na slikama Format 24cm, ilustrovana, izdanje Radio Beograda 1979

Mek povez. U odličnom stanju.

STRATEGIJE PROGRAMIRANJA KOMERCIJALNOG RADIJA Kako se pravi dobar radio Institut za pozorište, film, radio i televiziju - Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Izdaje - Samizdat B92 - Beograd Knjiga se bavi pitanjima kako i zašto je od omiljenog, angažovanog i provokativnog medija komercijalni radio u Srbiji postao samo jukebox? Gde su nestale prave radio zvezde? Da li su Internet i digitalne platforme utočište i inkubator autentične radio kreativnosti? Da li će radio budućnost osigurati konsultanti i `samo hitovi` ili eksperiment, inovativnost i hrabrost `malih ljudi koji žive u radiju`? I, uopšte - da li slušate radio... Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 9 od 10 Mek povez 345.strana

SELO VESELO knjiga zdravlja mudrosti i dobrog raspoloženja Uži format, 80 ilustrovanih strana. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

... HČ

Autor Marcel Boll,430 strana,izdanje iz 1954. godine,ilustrovano Malo požutela,inače nije loše stanje.

Izdavac RTB 1970. 200 strana,24 cm. Dobro ocuvan.

korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, 112str.,meki povez,20cm, š m75

RADIO BEOGRAD hronika Radio Beograda 1924 *1929 * 1945 * 1989 Rađanje i stasavanje, Svetle boje usred mračne zbilje, Bokorenje i razgranavanje, Od radija za sve ka radiju za svakog, Otvoreni radio... odlično očuvana, kao nova sa posvetom namenjena direktoru Radio Beograda Vladimiru N.

Miroslav Mira Mitrović: NEVIDLJIVI SAPUTNIK, RTS- Izdavaštvo 2006, str. 251. Očuvanost 4. Miroslav Mira Mitrović /1920-2006/ predratni i posleratni spiker Radio Beograda, preminuo je u 86. godini, u svom domu na Zlatiboru. Mitrović je tvorac i prvi urednik najpopularnije zabavno-humorističke emisije Radio Beograda – “Veselo veče” od 1949. godine, radio i pozorišni stvaralac. Zahvaljujući njegovom angažmanu, stvorena je plejada radio glumaca, počev od čika Proke, Rafa, Čkalje, Perice Slovenskog, Ljube Didića, Branke Veselinović, prvih velikih radio zvezda, koje su kasnije tumačile uloge i na televiziji. Miroslav Mira Mitrović, jedna od najvećih legendi Radio Beograda, bio je dugogodišnji urednik Zabavno-humorističkog programa. Autor je zbirke humoreski “Živeo prvi svetski mir” i knjige “Smehotvorci”. Njegova dela prevođena su i izvođena na desetak stranih jezika. Bio je i glumac, reditelj i reporter. Zapisi o istorijatu Radio Beograda, o ljudima i događajima, sabrani su njegovoj knjizi “Nevidljivi saputnik”. Očuvanost 4.

168 str Srdačno -- Damir Čot Lokalni radio ISTORIJA radio stanica Њ02

ASPEKTI RADIJA , Svjetlost Sarajevo 1978, str. 368. Izbor tekstova i predgovor Dr Mira Đorđević. Zbornik tekstova: B. Brecht, M.McLuhan, H.Bredow, E.Feldmann, G.Dorfles, T.V.Adorno, D.McWhinnie, A.Zweig, A.Braun, H.Vormweg, R.Pradalie, G.Maletzke, K.Schoning. Sadržaj na slici. Očuvanost 3; na desetak strana ima podvlačenja hemiskom olovkom. Predmetna odrednica: radio - povijest radio - psihološko gledište radio - sociološko gledište radijski žanrovi

Dragoslav Simić / Milan Petrović : DRAŽESNI KGB - JAVI SE : Radio Slobodna Jugoslavija iz Bukurešta izveštava , Udruženje novinaa Srbije 2009, str. 220. Očuvanost 4. Milan Petrović stalni dopisnik Politike iz Bukurešta, Beograđanin ~ Dorćolac, u nadi da če stići do voljene Ruskinje, 1948. prepliva Dunav i zauvek ostaje u Rumuniji, a karijeru započinje u „Radio Slobodnoj Jugoslaviji“ koja program emituje iz Bukurešta. Dobitnik nagrade UNS-a za životno delo 2009. i dobitnik nagrade u Rumuniji za istu knjigu prevedenu na rumunski jezik i objavljenu u Bukureštu. Pojava ove dokumentarne knjige prvi put je našoj stručnoj i široj javnosti donela saznanja da je u Bukureštu od 1949. godine, funkcionisala radio stanica pod patronatom Sovjetskog Saveza koja se zvala “Radio slobodna Jugoslavija”. U tom radiju bio je novinar Milan Petrović.

Neda Depolo : GORNJI BEZDAN ZVUKA, Radio-televizija Srbije Beograd 1999, str. 270. Izabrani tekstovi. Priredio Đorđe Malavrazić. Očuvanost 4. Neda Depolo, je bila dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996)

Momir N. Brkić : MIKROFON POD MIKROSKOPOM - Iza fasade Radio Beograda : Crveno na belo / Izdavač autor Beograd 2000, Fizički opis 220 стр. : слика приређивача ; 23 cm Поштена и храбра књига / Милутин Јелић: стр. 212-213 Употреба новинара / Ђорђије Ускоковић: стр. 214-217 Аут[о]биографска белешка: стр. 219. Radio Beograd 1991 - 1994 -- Srbija -- Političke prilike -- 1991-1994 -- Zbornici Očuvanost 4.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Oto Merin - Hans Hajnc Stukensmit ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! O Ajnstajnu .... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Ponegde podvlacene knjige. Tvrdokoricene u originalnom omotu. Religija pojam, struktura i funkcije. Znacenja, teorije, preplitanja, susreti Susnji. Je rodjen 02.maja 1934 god. u Rudopolju. Filozofski fakultet zavrsio je Zagrebu 1959. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1965 sa tezom `Pojam zakona u sociologiji`. U Institutu drustvenih nauka u Beogradu radio je 12 godina kao naucni saradnik zatim na Filozofskom fakultetu u Nisu do 1978. Za docenta je biran 1967god radio je kao redovn iprofesor u Institutu za drustvena istrazivanja Sveucilista u Zagrebu. Na Sveucilistu je predavao Metodologiju drustvenih nauka i Sociologiju religije. Do 1993 radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sada ue redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu sociologija religije. Izdanje u samo 500 primeraka.

Stevica Smederevac: EVROPSKO MEDIJSKO PRAVO I ZAŠTITA NACIONALNOG INTERESA. Iz sadržaja: Međunarodno medijsko pravo i nacionalni interesi, Značaj pojma `nacionalni interes` u eri globalizacije, Pregled međunarodno - pravnih normi u oblasti radio difuzije od početka do danas, Zaštita nacionalnog interesa - uloga medija... itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije, Beograd 2013. 192 strane, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura