Milutin Milenković : VERODOSTOJNI RADIO, Rado-televizija Srbije Radio Beograd 1994, str. 208, drugo dopunjeno izdanje. Radio novinarstvo; Radio oprema. Očuvanost 4.

Od novinarstva na radiju do radijskog novinarstva. Za one koji se bave radijskim novinarstvom i medijima uopšte. Izdanje Radio Beograd, 1987. godine, 231 strana, mek povez, dobro stanje.

Đorđije Popović : RADIO U VOJVODINI / Novi Sad : Zajednica radio-difuznih organizacija SAP Vojvodine, 1985, Fizički opis 210 str. ; 20 cm Str. 7-9: Predgovor / Mario Plenković. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 199-210. Радиодифузија -- Војводина - Radio stanice -- Očuvanost 4-.

Neda Depolo : GORNJI BEZDAN ZVUKA, Radio-televizija Srbije Beograd 1999, str. 270. Izabrani tekstovi. Priredio Đorđe Malavrazić. Očuvanost 4. Neda Depolo, je bila dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996)

RTV TEORIJA I PRAKSA broj 47, Radio-televizija Beograd 1987, str. 260. Očuvanost 4.

Timoti Garton Eš DOSJE lična istorija U odličnom stanju. Radio B92, 1998. 230 strana. s

Radio Novi Sad, korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, 237str.,meki povez,22cm, š d42

Kolekcija Odgovori, razgovor koji je Miloš Jevtić vodio sa Putnikovićem na radio Beogradu. Tvrd povez, 223 strane, izdanje Dečije novine 1994, ilustrovano. Vrlo dobro očuvana knjiga. Posveta na predlistu.

Po likovima koje je stvorio Kris Karter, dobro očuvana, ISPADA PREDLIST 265 strana, izdanje Radio B92, Beograd 1997. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 RM

Dr Dragan Marković : MOJE PRESS GODINE , Beograd : Studio B, 1994 Fizički opis 219 str. : ilustr. ; 20 cm Predmetne odrednice Merković, Dragan -- Memoari Међународни односи -- Југославија -- У успоменама Nekontrolisane predmetne odrednice Studio B / Radio Jugoslavija / Jugoslovenski kulturno-informativni centar Njujork / Sjedinjene Američke Države / Kongo / novinarstvo Očuvanost 4-.

Mediji u vremenima sukoba Radio B92, 1998. 134 strane. Korice malo oštećene, kao na slici, unutra lepo očuvana. Predgovori : Frajmut Duve i Bernd-Piter Lange. Studija Evropskog instituta za medije (Diseldorf) uz podršku Evropskog fonda za kulturu (Amsterdam). Dušan Reljić(1956. Beograd), jedan od najboljih ex jugoslovenskih novinara, danas sef odeljenja za medije i demokratiju Evropskog instituta za medije, studirao je komunikologiju, politologiju i filozofiju u Londonu i Becu, gde je 1978. doktorirao. Autor je niza tekstova o medjunarodnoj politici, nacionalizmu, etnickim sukobima, i razvoju medija u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Iz predgovora Frajmuta Duvea predstavnik OEBS-a za slobodu medija: Reljicevo istrazivanje medija kao ratnog oruzja u nekadasnjoj Jugoslaviji, Severnoj Irskoj i Makedoniji spada u najvaznija istrazivanja o ovom problemu. Posebno je impresivan Reljicev zakljucak: pokretaci nasilja nisu mediji i njihovi novinari- nego mocnici koji se njima sluze. Ali, da li i kako novinari dopustaju da budu pretvoreni u ratnike, zavisi, razume se, i od njih i njihove profesionalne etike. Jednako je znacajno pitanje da li novinari ucestvuju u konsenzusu u pravnoj i gradjanskoj drzavi koja uvek mora stajati iznad narodnjackih aspiracija-ili hoce da je uniste. Sredstva za to imaju, to pokazuje ovo istrazivanje. s

METUSALEMOVA DECA - Robert Hajnlajn Naslov originala: METHUSELAS`H CHILDREN - Robert A. Heinlein Izdavac: Jugoslavija, Beograd Biblioteka KENTAUR Godina izdanja: 1978 Format: 21 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 188 Slika na koricama: Aleksandar Lukovic KICENJE KLOVNA Jedan od živih klasika americke naucne fantastike, Robert A. Hajnlajn je u ovom romanu ostvario jedno od svojih najboljih dela. Fabula je sagradena na pretpostavci jednog genetickog procesa, kojim covecanstvo biva podeljena na dve nejednake grupe... a koji stvara naizgled nerazrešiv problem. Rešenje se, medutim, odvija kroz jednu uzbudljivu odiseju u svemiru, sa neocekivanim završetkom i u apoteozi istrajnosti ljudskog napora u prostoru i vremenu. Robert A. Hajnlajn (1907–1988), americki pisac, jedan je od najpopularnijih, najuticajnijih i najkontroverznijih autora naucne fantastike. Hajnlajn, Isak Asimov i Artur Klark su mnogo godina bili poznati kao „Velika trojka“ SF žanra. Postavio je visoke standarde u pogledu naucne i tehnološke verodostojnosti SF romana, cime je i ucinio da se poboljšta literarni kvalitet ovog žanra. Prvi je pisac koji se svojim naucnofantasticnim pricama probio u casopisima za širu publiku (npr. The Saturday Evening Post, krajem 1940-ih), a medu pionirima je i kada je rec o naucnoj fantastici u modernom dobu masovnog tržišta. Hajnlajn je roden u Misuriju. Služio je pet godina u americkoj mornarici da bi potom studirao matematiku i fiziku na univerzitetu UCLA. Radio je raznolike poslove, a bio je i vlasnik rudnika srebra pre nego što je 1939. godine poceo da piše naucnu fantastiku. Njegova cetiri romana ovencana su nagradom Hjugo, a 1975. godine je nagraden prvom nagradom Grand Master za životno delo koju dodeljuje Americko udruženje pisaca naucne fantastike. Pedeset godina nakon objavljivanja, njegova tri romana dobila su nagradu Retro-Hjugo, koja se dodeljuje retroaktivno za godine u kojima nagrada Hjugo nije ni postojala. U svojim naucnofantasticnim pricama, Hajnlajn je neprestano obradivao prepoznatljive teme: važnost individualne slobode i samopouzdanja, obaveze pojedinca prema društvu, uticaj organizovane religije na kulturu i vlast, težnju društva da potiskuje nekonformisticko razmišljanje... Isto tako je ispitivao odnose telesne i emotivne ljubavi, zasnivanje vanbracnih porodica, kao i uticaj putovanja u svemir na ljudsku kulturu. Njegov inovativni i slobodoumni pristup pomenutim temama doveo je do toga da su njegova dela izazivala kontroverze. Njegov roman Svemirski vojnici iz 1959. godine, na primer, po mišljenju mnogih, zagovarao je militarizam, cak i fašizam, iako mnogi delovi u knjizi sadrže kritiku neprilagodljivosti i gluposti cisto militaristickog nacina mišljenja. S druge strane, zbog romana Stranger in a Strange Land iz 1961. godine proglašen je zagovornikom seksualne revolucije, kao i odgovorne nemonogamije. Nakon Hajnlajnove smrti, njegova supruga Virdžinija Hajnlajn objavljuje zbirku njegove korespondencije i beležaka, objedinjenih u neku vrstu autobiografskog uvida u njegovu karijeru, pod naslovom Grumbles from the Grave (Gundanja iz groba, 1989). ***Ocuvano***