Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Decembar 1990, br. 2 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keti Aker, Rejmond Čendler, Čarls Simić, Bob Dilan, En Biti, Vilijam Barouz, Beat antologija… Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Odlično očuvano! Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Septembar 1990, br. 1 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keruak, Baraka, Barouz, Beat poezija, Bob Dilan, Hiršman, Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ništa - Petar Mihajlović Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2013 Broj strana: 213 Format: 20 cm Povez: Broširani Podnaslov ovog romanesknog prvenca ima dvostruko, krajnostima suprotstavljeno, značenje: hteo bi da kaže kako je sve u životu ništavno, a istovremeno Ništavnost zapravo opovrgava. Autor i te kako o mnogo čemu govori, a ako ćemo i o kvalitetu romana – štošta u njemu zaslužuje superlative. Glavna ravan romana je privid, takoreći prevara čitaoca: grubost jezika i postupaka glavnog junaka krije ranjivog, senzibilnog „grubijana“. Knjigu čine urbani mitovi i gradska modernost, vrlo prepoznatljiva realnost Beograda preko atmosfere kancelarija, kafana, porodičnih odnosa, devojaka i žena, ljubavi („Ljubav je tu, ali je ne vidimo. Ona je nešto kao bakterija. Kao virus.“). Kritikom grada kojem nesumnjivo pripada, drski junak daje i sliku današnje Srbije. Mihajlović koristi realnu topografiju kao ineke postojeće ličnosti (pravi mali biljur je opis atmosfere, već mitske, Bajine Bašte). Ipak, ovo nije prepisana stvarnost: reč je o autentičnom, osmišljenom književnom delu, važnom prilogu urbanoj (de)mistifikaciji Beograda. Razmišljanje o procesu pisanja i piscu knjigu podiže na viši nivo. Ali koristeći istovremeno i humor i morbidnost, autor kao da pravi eksperiment u kojem dokazuje kako je roman sve bolji i ubedljiviji kako mu se bliži kraj, kao uostalom i njegovom junaku. A kraj je nadrealan. Možda zato što pisac misli da je „život stoka neopevana“. A šta je onda smrt? Vladislav Bajac Petar Mihajlović je rođen 1979. godine u Kragujevcu. Studirao je medicinu, upisao treću godinu prava, a onda diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za tekst drame Samo ne u Švajcarsku dobio je nagradu „Slobodan Selenić“, a za dramu Radnička hronika Sterijinu nagradu na konkursu za originalni domaći dramski tekst. Po njegovim tekstovima izvedeno je nekoliko predstava, radio-drama i radio-minijatura. Scenarista je više dugometražnih igranih filmova u nastajanju i koscenarista jedne od popularnih televizijskijih serija. Izdao je zbirku kratkih priča Serijski samoubica (2000). Živi i radi u Beogradu.

Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom

Opis "Rad: Od kamenog doba do robota - Džejms Suzman" Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Beograde, dobro jutro 1 - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Povez: Mek Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta. Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Kao novo. Bez posvete. Trideset deveti maj - Marko Tomaš Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 85 Format: 17 cm Povez: Broširani Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić). Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru. „Kada bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ne sretnem ponaosob, dopustite da Trideset deveti maj to uradi na svoj usamljenički način.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Stvaranje sveta i vreme - Aurelije Avgustin Godina izdanja: 2018 Broj strana: 132 Povez: Mek Kad me pitate šta je vreme – ne znam.Kad me ne pitate – znam.AvgustinU ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Kao novo. Bez posvete. Rad: Od kamenog doba do robota - Džejms Suzman Godina izdanja: 2022 Broj strana: 376 Povez: Mek ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Svaštara - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 152 Povez: Mek Pesme, crtice, odlomci, dokumenti ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo. Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Smrt i malo ljubavi - Aleksandra Marinjina Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2004 Broj strana: 364 Format: 20 cm Povez: Broširani Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.”

Kao novo. Bez posvete. Mod i Aud: roman o saobraćaju - Gunstejn Bake Godina izdanja: 2017 Broj strana: 218 Povez: Mek Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud.Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…Za ovaj uzbudljiv i izazovan roman Gunstejn Bake je 2012. dobio Evropsku nagradu za književnost.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Kako da postanete lider - Više Autora Godina izdanja: 2008 Broj strana: 85 Povez: Mek Nećete postati lider ako se ne potrudite. Ako želite da budete efektivan lider, morate da radite na tome. Ovaj vodič će vam biti od koristi jer će vam pomoći: • da steknete poverenje osoba sa kojima radite, • da se prilagodite promenama, • da koristite veštinu ubeđivanja da biste uticali na druge

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Mod i Aud - Gunstejn Bake Izdavač: Heliks Godina izdanja: 2017 Broj strana: 217 Format: 20 cm Povez: Broširani Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud. Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…Za ovaj uzbudljiv i izazovan roman Gunstejn Bake je 2012. dobio Evropsku nagradu za književnost.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Uniženje - Filip Rot Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2011 Broj strana: 193 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Sajmon Aksler, jedan od vodećih američkih pozorišnih glumaca, povlači se u samoću. U njegovom životu neočekivano se pojavljuje žena sa kojom se upušta u neobičnu erotsku avanturu, toliko rizičnu i kontroverznu da u njoj ne nalazi zadovoljstvo i utehu, već se nezadrživo kreće ka tragičnom kraju. Filip Rot majstorski raskrinkava sve ono što nam u životu predstavlja oslonac: ljubav, seks, nadu, talenat, profesionalni ugled… Izgubio je magiju. Pokretna sila se istrošila. Nikad nije omašio u pozorištu, sve što je radio bilo je uverljivo i uspešno, a onda se dogodila ta strahota: nije mogao da igra. Izlazak na pozornicu postao je mučenje. Umesto uverenosti da će biti čudesan, bio je siguran da će omašiti. To se dogodilo tri puta zaredom, a poslednji put nikoga nije ni zanimalo, niko se nije pojavio. Nije mogao da dopre do publike. Njegov je talenat bio mrtav.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Stvaranje sveta i vreme - Aurelije Avgustin Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 128 Format: 18 cm Povez: Broširani Kad me pitate šta je vreme – ne znam. Kad me ne pitate – znam. Avgustin U ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Tvrdi povez B.B.\ Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Sloboda u krvi - Igor Sahnovski Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 154 Format: 21 cm Povez: Broširani U Rusiji bliske budućnosti sve je isto kao i danas. Sve je isto kao što je bilo nekad. Sve je onako kako će uvek biti. Osim ako neko odluči da ima dovoljno jak razlog da pokuša da promeni stvari. Najtanja, gotovo nevidljiva granica razdvaja život skromnog, baksuznog službenika Turbanova od sveta vlastodržaca, nemaštinu od velikog novca, zakonoposlušnost od zločina, praznik – od kraja sveta. Jednom, spasavajući voljenu ženu, Turbanov prelazi tu granicu… Sloboda u krvi je roman o ljubavi i unutrašnjoj slobodi „privatnog“ lica, silom prilika uvučenog u politički apsurd. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.

Aristokratsko stopalo, Beli badnjaci Olivera Katarina Vučo veoma dobro očuvane ..... Beli badnjaci ilustrovao Milić od Mačve ....... Aristokratsko stopalo by Olivera Katarina Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Ðorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Ðorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Ðanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.

U knjizi je data hronika jednog vremena, koje obuhvata pedeset godina zanimljivih događaja i životnih sudbina posetilaca hotela Moskve, ljudi raznih profila i zanimanja. Njeni gosti bili su profesori, diplomate, filmski radnici, doktori, privrednici, ali i avanturisti, tapkaroši, kockari, ljudi izgubljenih nada iz šezdesetih godina dvadesetog veka pa do kraja prve decenije dvadeset i prvog. To je period u kom su se dogodile tektonske promene u Srbiji. Srbija, Beograd, samim tim i hotel Moskva, bili su pod režimom tri države: Jugoslavije, SR Jugoslavije i Srbije i više državnih uređenja – od čvrste ruke Titovog komunizma pa do višepartijskog sistema. Mnogo se toga menjalo u hodu i u državi i u životu ljudi. Sve to vreme hotel je radio bez prestanka. Svi likovi i imena u ovoj knjizi, kao i mesta radnje i događaji su stvarni. Autor je savremenik i svedok dešavanja mnogih ljudskih sudbina u tih 50 godina i pokušao je da ih zabeleži u knjizi. 180 str.

Novo, nečitano, nema posvete. FBI princip - Torsten Hofman Godina izdanja: 2019 Broj strana: 288 Povez: Mek Taktike pregovaranja za dobitnike.Život se sastoji od pregovora, a pregovori mogu spasti živote. Psiholog, kriminolog i ekonomista Torsten Hofman radio je za nemačku Saveznu kriminalističku policiju i Interpol, a sada vodi svoju firmu za strateške pregovore i krizni menadžment. U ovoj knjizi prvi put iznosi svoje insajdersko znanje. Njegov cilj je da saznanja koja je stekao prilikom rada na slučajevima otmica, ucena i pregovaranja sa teroristima pretoči u koncept koji možemo da primenimo u svom privatnom i poslovnom životu. Bilo da je reč o pregovorima zarad povećanja plate, kupovine stana ili o razgovorima sa klijentima, najvažniji su dobra priprema, prava taktika i uspostavljanje dobrog odnosa sa sagovornikom. Hofman nam daje jednostavno primenljiva i delotvorna uputstva kako da u svojoj svakodnevici uspešno pregovaramo i kako da u teškim situacijama lakše ostvarimo svoje ciljeve. Njegove strategije pregovaranja temelje se na tehnikama kojima se služi FBI i najnovijim saznanjima iz oblasti neuropsihologije.

Iz pedesetih godina Vrlo retka igracka koja je radila na papirne kapisle Okida oroz jedva ali okida

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Opis Ova knjiga je kompas za sve postojeće i buduće intelektualce. Ono što započnete s njom ima sve predispozicije za brilijantnost. Napisana je sa jednim ciljem - da omogući čitaocu DA NAUČI KAKO DA UČI, na svakom mogućem planu ličnog razvoja. Ljudski mozak je deset hiljada puta moćniji od bilo kog računara. Mi koristimo samo oko 1% njegovog kapaciteta. Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaže da bolje iskoristimo neograničenu moć mozga. Pomoću Mapa uma - koristeći slova, brojeve, boje, linije, crteže - sa lakoćom i uživanjem postižemo izuzetne rezultate u poslu, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beležaka, planiranju, donošenju odluka, rešavanju problema i, podrazumeva se, - u pamćenju i učenju na svim nivoima. Otkrijte kako Mape uma mogu da uvećaju vašu memoriju, otključaju vašu kretivnost i oplemene način na koji razmišljate i učite. Toni Buzan (Busan, Busan) ) ”(Engleske mape uma). Autor i koautor više od 100 knjiga. Rođen 1942 u Londonu, Busan se sa porodicom preselio u Vancouver, Kanada, sa 11 godina. Majka je radila kao stenograf na sudu, otac je bio inženjer elektrotehnike [3]. Mlađi brat je Barri Buzan. Toni Buchan je 1964. godine dobio dvostruku diplomu sa odlikovanjima iz psihologije, engleskog jezika, matematike i opštih nauka sa Univerziteta British Columbia [izvor nije naveden 2432 dana]. Nakon fakulteta, Busan je radio kao radnik na farmi i na gradilištu. 1966. preselio se u London i započeo rad u časopisu Intelligence koji je objavio Mensa-70, zajednicu sa kojom je počeo sarađivati tokom studija na fakultetu. U isto vreme radio je kao slobodni učitelj u školama u siromašnim oblastima Istočnog Londona [4]. Busan ima širok spektar interesovanja: studira u plesnoj školi, piše muziku, piše priče o životinjama pod pseudonimom Movgli, piše poeziju, dok dizajner stvara svoju odeću i nameštaj za svoj dom [3]. Toni Buchan je kreirao sopstveni softver za podršku stvaranju „mapa uma“ pod nazivom iMindMap u decembru 2006. Većina njegovih nastavnih aktivnosti uglavnom je podeljena na: zajedničko razumevanje širokih mogućnosti i potencijala mozga i njegovih funkcija, memorijske veštine, veštine čitanja, kreativnosti i kako se moždane funkcije mogu poboljšati u starosti. Toni Busan popularan je kao autor knjiga o mozgu, duhovnoj inteligenciji, pamćenju, kreativnosti i brzini čitanja. Autor je i koautor 82 knjige, uključujući četiri sveske poezije. Njegova dela „Knjiga kartica intelekta: razgranato razmišljanje“, „Naučite sebe da razmišljate“, „Povežite svoje pamćenje“, „Koristite i telo i duh“, „Vodič za razvoj sposobnosti učenja za buduće generacije“ objavljena su više nego u 100 zemalja i preveden je na 28 jezika. Busan je osnivač i predsednik Fondacije za mozak i sportske olimpijade uma. Toni Buchan je uz pomoć znanja iz oblasti pamćenja uspeo da dobije brojne počasne diplome iz različitih oblasti nauke i umetnosti. Postavio je rekord u pamćenju velikih količina informacija, smislio teoriju inteligencijskih kartica (alat za razvoj pamćenja i razmišljanja), a postao je i autor mnogih najprodavanijih knjiga. Osnivač je prvenstva u sećanju, koje su sada veoma popularne u međunarodnom kulturnom i sportskom životu. Toni Buchan je osnivač Fonda za mozak, predsednik Fonda za mozak i tvorac koncepta mentalne pismenosti. Busan je redovan učesnik, domaćin i producent brojnih televizijskih, video i radio emisija: Misli svojom glavom (BBC TV), serije Otvoreni um (ITC), Očaravajuće slika “(cjelovečernji dokumentarni film o zagonetkama mozga). U novembru 1997. godine, u vazduhu pred pola milijarde publike, oborio je rekord javnog konkursa za pamćenje višecifrenih brojeva koji je u to vreme bio otvoren za sve. Većinu svog vremena posvećuje ljudima sa smanjenim sposobnostima učenja. Takođe je vlasnik najvišeg svetskog nivoa „koeficijenta kreativnog razmišljanja“. Njegov najnoviji izum bio je razvoj drugog u nizu tokom poslednjih 500 godina, poslednjeg „glavnog sistema“ memorije: samo-ekspandujuće opšte mnemonske matrice (CEM3). Izdavač FINESA

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Nivo za napredne - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2010 Broj strana: 119 Format: 21 cm Povez: Broširani Alek Popov se, u svom maniru, otvoreno ismeva pojedinim bugarskim, ali i slovenskim osobinama, a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura, neznanje, nepoštenje, (ne)snalaženje, bahatost – prisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne. Uz to, još su im pridodati i kafkijanski zapleti i neočekivana rešenja. U britkoj kritici bugarskog mentaliteta, Popov ne štedi ni sveobećavajući Zapad (naročito u pričama koje se bave prostorom bivše Jugoslavije). Ta autorova oštrina i gruba iskrenost ponekad su prosvetljujuće, a uvek duhovite – do suza; no beskompromisnost cinizma, ironije i crnog humora ponekad dovedenog do nelagode, zalečena je jasnom dobronamernošću i željom da ljudi i svet oko njih – budu bolji. Autor, ipak, kao da nam poručuje da taj proces teče veoma teško i sporo. Da li zato što je to zaista tako, ili samo zato da bi sebi obezbedio još dovoljno materijala za ismevanje a zarad dobrobiti čitaoca i njegove književne zabave? Kako god bilo, Bugarska i Istočna Evropa (a bogme i ceo svet) još su prepuni apsurda i paradoksa. A Alek Popov, srećom, još piše i opisuje… V. Bajac Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Knjiga je kao nova. Razbrajalica za Andreasa Sama - Filip Čolović Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2019 Broj strana: 166 Format: 20 cm Povez: Broširani Dva vremenska toka ovog romana sa više ukrštenih ličnosti no što su to Andreas Sam i njegov književni tvorac, čine zapravo lavirint sastavljen iz faktografije i fikcije: nesumnjivi i sumnjivi dokumenti isprepletani su sa izmišljenim verzijama (ne)poznatog. Dvostruka prošlost (istog junaka i ove i Piščevih knjiga) sastoji se od sećanja, fotografija, kadrova filma i života. Ovo je igra citatnosti: domišljenih i skrivenih citata, asocijativnosti, produbljene i produžene ideje Piščevog ciklusa o detinjstvu i porodici (Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik) u kojoj je Andreas Sam Piščev lik – dečak, Pisac – sam, ali i njegov drug – vršnjak. On lebdi između svih ovih sopstvenih verzija i, u zbiru, dovodi čitaoca do Grobnice za Borisa Davidoviča kao uzroka za Piščevu građu Časa anatomije, tog udžbenika za moral i intelektualnu čistotu. Smrt u Piščevom delu ima nastavak i u Čolovićevom: ovde je u obličju devojke koja ga, kao Bergmanova simbol-slika Smrti, vodi do novosadskog stratišta i zapravo do Enciklopedije mrtvih. Autor ovog romana koristi fizičke i duhovne seobe kao čin potrage za identitetom i njegovim istovremenim brisanjem: bilo nasilno, od Drugog, ili voljno ka gubljenju nacionalnog. Razbrajalica za Andreasa Sama je svakako ozbiljna dečja igra, ali i igra odraslih sa neizvesnim krajem (izvesna je samo smrt). Ona je omaž i knjiga-orden dodeljen D. K.-u u 30. godini Piščevog produženog života. – Vladislav Bajac Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Uglavnom je poznat po dokumentarnim filmovima koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je nekoliko godina zaredom u razmenama Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union), gde je sa svojim dokumentarnim filmovima predstavljao Beograd i Radio televiziju Srbije. Pisao je radio-drame. Autor je nekoliko scenarija za različite televizijske forme, a režirao je i brojne igrane serijale. Takođe, reditelj je dva TV filma, Albatros (2011) i Ono malo časti (2016). Njegove pesme i kratke priče našle su svoje mesto u nekoliko antologija i književnih časopisa. Do sada je objavio dve knjige poezije Zemlja i krv (2003) i Kamena svetlost (2005), zbirku pripovedaka Najbolji od svih svetova (2011), kao i romane U đavoljoj koži (2008) i Zima bez brata (2015).