STARI RADIO TRANZISTOR SONYYTR 1835 HC+3 TRANSISTORS,BATERY AA 1,5VX4 SONY CORP TOKIO JAPANSONY INTEGRATED CIRCUIT.DIMENZIJE 12X 18X 3 CM ISPRAVAN

DJURO SALAJ radio klub 1958-1988 prelepa stona plaketa

ULTRA RETKO ZA INTERNU UPOTREBU RADIO TELEVIZIJE SRBIJE,ANALIZA SADRZAJA EMISIJE VESELO VECE,IZ 1974 GODINE

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost dobro očuvana. Izdavač: Radio Novi Sad, 1976. god. Broširan povez, 24 cm. 250 str. Ilustrovano Anton Eberst - 25 godina muzičkog odeljenja Radio Novi Sad Anton Eberst (Vršac, 27. april 1920, Srbija, Kraljevina Jugoslavija - Novi Sad, 19. Februar 2005, Srbija) bio je srpski klarinetista, profesor klarineta u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ , Novi Sad, organizator muzičkog života u Novom Sadu, muzički pisac, autor brojnih knjiga o klarinetu i o duvačkim instrumentima.

"Ryder Cup 2018" , održanog u Francuskoj 2018 godine . Radio je nekorišten u originalnom pakovanju . Stanje i kvalitet vidite na snimcima . Pažljivo pogledajte predmet na snimcima i ako nešto nije jasno pitajte jer nakon slanja predmeta nikakvu reklamaciju ne priznajem . Šaljem postexpresom nakon uplate cene i poštarine . ne šaljem u inostranstvo i menjanje me ne zanima .

Slike autentične ponudjenom predmetu Odraz od sunca prilikom slikanja Kov br 5

radio televizija beograd

PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE F-0

PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE F-0

Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

mejbel sinkler stobart Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Istorija radiofonije u tri epohe 1877-1906 1906-1948 dve knjige, solidno očuvane kutija1 Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM NINA ROBIĆA IZ 1966.G. Poslata iz Ljubljane 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Nino Miroslav Robić (1931 - 2014), slovenačko-hrvatski pevač zabavne muzike. Nino Robić je ušao u istoriju muzike kao pevač zlatnog doba slovenačke pesme, sa pesmama poput »Zemlja pleše«, »Življenje je vrtiljak« i »Ura brez kazalcev«. Nastupao je na Slovenskoj popevci početkom 1962. godine, na Zagrebačkom festivalu zabavne muzike (“Zagrebfest”), Opatijskom festivalu, Splitskom festivalu. Karijeru je započeo u Sloveniji 1956. godine u noćnom baru ljubljanskog hotela “Slon”, gde je pevao godinu dana, pa onda na Bledu, u Zagrebu, Istočnoj Nemačkoj i Sovjetskom savezu. Njegov repertoar su činile pesme lokalnih autora kao i aranžmani stranih hitova. Od 1962. godine bio je zaposlen kao radio urednik za popularnu muziku I i II programa Radio Ljubljane i kasnije do penzionisanja sredinom devedesetih godina kao urednik za Radio Sloveniju. Imao je dva brata, od kojih je jedan bio Ivo Robić, poznati pevač koji je postigao međunarodni uspeh.

Dusan Batakovic SRBIJA I BALKAN ,,ALBANIJA,BUGARSKA,GRCKA,1914-1918 PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBRIJE F-0

hanes lajdinger verena moric karin mozer volfram dornik Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Stari privezak auto radio i tv servis `ATOM` Beograd Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,u dobrom je stanju.

Radio Televizija Beograd Kulturno-obrazovni program Kulturno-istorijski spomenici publikacija na 20 listova o kulturno istorijskim spomenicima lepo očuvano videti foto pitanja dobrodošla

plaketa RTB AVALSKI TORANJ Yugoslavia dimenzije: 10x15 cm težina: 580 g mesing - Radio Televizija Beograd - 30 godine TVD Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Miroslav Jokić: ISTORIJA RADIOFONIJE U TRI EPOHE : DRUGA EPOHA - DIREKTNI PRENOSI 1906-1948 Mek povez sa klanom, 408strana, ilustrovano, izdavač: RADIO TELEVIZIJA SRBIJE - Beograd STANJE ODLIČNO!!!

Prof. dr. Bora Ristić Bora Ristić je rođen je u Vladičinom Hanu 1939. godine. Osnovnu školu završio je u Kumanovu, Autosaobraćajno-tehničku školu u Zemunu, a diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Radio je u nekoliko saobraćajnih preduzeća i ustanova. Postdiplomske studije završava 1977. na Institutu za ekonomske nauke, 1985. doktorira na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Iste godine Nastavno naučno veće Tehničkog fakulteta u Bitolju proglasilo ga je za redovnog profesora za predmete Bezbednost u saobraćaju, Regulacija saobraćaja i Saobraćajno planiranje. U ovoj ustanovi je radio do penzionisanja. Izdavač: Udruženje za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Makedoniji 89 stranica, posveta autora

Nova,nekorištena knjiga. Izdanje Radio-televizija Srbije i Matica Srpska, Beograd i Novi Sad 2013. Tvrdi povez,format 25 cm,188 strana,ćirilica. Sadržaj pogledajte na slici broj 3.

o autoru: Bora Ristić je rođen je u Vladičinom Hanu 1939. godine. Osnovnu školu završio je u Kumanovu, Autosaobraćajno-tehničku školu u Zemunu, a diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Radio je u nekoliko saobraćajnih preduzeća i ustanova. Postdiplomske studije završava 1977. na Institutu za ekonomske nauke, 1985. doktorira na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Iste godine Nastavno naučno veće Tehničkog fakulteta u Bitolju proglasilo ga je za redovnog profesora za predmete Bezbednost u saobraćaju, Regulacija saobraćaja i Saobraćajno planiranje. U ovoj ustanovi je radio do penzionisanja. 63 stranice, posveta autora IZDAVAČ: Udruženje za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Makedoniji Balkanski rat, San Stefanski mir, Bugarska, Berlinski kongres, Štip, brdo Kalenica

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ZORANA GEORGIEVA IZ 1964. Poslata iz Beograda 14. aprila 1964. godine Crno bela fotografija 9 x 14 cm Pevač Zoran Georgiev (1941 2018 ) makedonski pevač koji je proslavio makedonsku pop-muziku na svetu. Uspešnu karijeru počinje pobedm na opatijskom festivalu 1962. godine. Poznati su i njegove pesme – „Ciganka“ , „Jedna suza na tvom licu“, „Tražim tvoj osmeh“, „Stara gitara“, „Ko zna ko zna“… koje se i danas se rado slušaju. Dugo je radio u Radio Beogradu, snimao je za PGP. 2012. godine dobio je nagradu “Buba Mara” u Skopju za životno delo, no to je istovremeno i nagrada za pedesetogodišnjicu Prve nagrade Opatijskog festivala (1962) sa kompozicijom “Poljubac” Petrea Peševa koji je u alternaciji pevao sa Ninom Spirovom.

Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM MIĆE PIROMANCA IZ 1971. G. Kolor fotografija 11 x 7,5 cm Jugoslovenski harmonikaš i pevač, Milorad Mića Stanojević - Piromanac, rođen u selu Piroman, kod Obrenovcu 1951. Prvu ploču sa pesmom `Udaje se moja komšinica` snima sa crno-belom slikom na omotu i izdaje za produkciju `Šumadija` iz Batočine, 1969, pre vojske. Najveću slavu doživeo je početkom i sredinom 70-ih godina kada je snimio svoj najveći hit `I za senkom njenom patim`. I danas se u kafanama i na nekim radio stanicama mogu čuti njegove pesme poput `Teško meni, teško tebi`, `Majko, još jedan dan života mi daj` i druge. Otac Slavoljub, nepismeni muzičar, violinista, kafanski muzičar, izvodio je stranu, meksičku, špansku, italijansku muziku, a radio je šest godina u Radio Beogradu. Majka mu je kupila malu harmoniku, jer od violine nema ‘leba, za nju treba ceo orkestar, a sa harmonikom možeš stati i na ćupriji i zaraditi. Teča ga je učio da svira, a sam je učio pesme po sećanju … kafanska melodija uđe u uvo, pa kada dođe kući uvežba je. Sa 17 godina je stao za mikrofon u kafani Sutjeska u Obrenovcu i tu je njegov otac pevao neku pesmu. Bila je to “I za senkom tvojom patim”. Odmah je oca pitao da mu da i snimio u Diskos- u 1971. godine. Ploča još nije bila izašla, a pesme su se već vrtile po radio-stanicama. I tada je sve krenulo.Odsviraš jednu svadbu i imaš para da možeš da živiš kao car. Posle su došle turneje…Tokom karijere snimio je oko desetak ploča Pesmu `Sve što činis, sebi činiš` napisao je kao opomenu samom sebi i svom burnom životu. Ugrabio je trenutak sreće i rodila se pesma `Nemir stvaraš u meni kada me pogledaš ti`. Mićine pesme se pevaju, snimaju i presnimavaju, i bez dozvole autora. Doduše, i Mićinim kolegama nije poznato da je Mića autor skoro svih svojih pesama. `Senku` je presnimio Era, `Idem kući, već je kasno` Radiša, `Daj mi samo dan života` Dule Todorović, `Ajde, Jovo, ajde, Jovane` Milija Milić sa trubačima...