clio Budući da u životu savremenog čoveka mediji zauzimaju centralno mesto, početak XXI veka obeležila je ekspanzija njihovog proučavanja. Istraživačima u oblasti komunikacija i kulturoloških studija, stoga, ovo dragoceno štivo omogućiće lakše razumevanje suštine medija. Autor strogo razlikuje iskustvo stečeno potrošnjom medijskih proizvoda od spoznaje strukture i geneze medija. Delo ima za cilj proširivanje znanja stečenih svakodnevnim praćenjem medijskih sadržaja i čini korak napred u pogledu saznajnog domena koji nam obezbeđuju radio, televizija, dnevni i periodični listovi. Podjednako privlačna kako za zaposlene u medijskim kućama tako i za sve one koji shvataju značaj i ulogu medija u savremenoj kulturi – ova knjiga predstavlja doprinos u osvajanju stručnih znanja i veština, kao i opismenjavanja koje je neodvojivi deo savremene kulture.

Naslov: Novinarstvo kao sudbina Autor: Dragutin P. Gregorić Izdavač: Beograd : autorsko izdanje - Dragutin P. Gregorić Pismo: ćirilica Br. strana: 615 ; ilustr. fotogr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”. U knjigu Novinarstvo kao sudbina stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu. “Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji. Tekst preuzet sa interneta - autor teksta: A. Cvijić

377 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu.

377 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu.

376 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu.

K30 U dobrom stanju! Muran - Brajović - Stojanović Hajduci - Gorske priče Mijat Tomić - istinita priča A4, 128 strana, crno belo, broširano Prikaz stripa “Hajduci” autora Borka Brajovića, Marka Stojanovića i Sabahudina Muranovića Murana u izdanju Forma B Šta će drugo, mlad i snažan čovek da dela kad se na njega sruči sila carstva velikog i pritisne njegovu slobodu. Da li je sloboda zaista onakva kakvom je opisuju stari liberali, pardon, teoretičari iz čijih je mišljenja nastao liberalizam kao pravac? Oni kažu da je “sloboda jednih ograničena slobodama drugih”, a kako se stiče ta sloboda. Rođenjem, znanjem, vojevanjem? Nije ni bitno, kad se dobro zna da nijedan čovek nije istinski slobodan i nema istinsku moć da se oslobodi. Veliko razmišljanje o slobodi dato je u uvodu stripa “Hajduci” Borka Brajovića, Marka Stojanovića i Sabahudina Muranovića Murana, objavljenog 2018. godine. Suština hajdučke filozofije slobode jeste da se ona osvaja, ali i da mora da se odbrani. Što nije tako loše mišljenje ako se radi časno i pošteno, naravno. Strip je nastao iz građe koju je prikupio umetnik Borko Brajović, a Marko Stojanović je radio scenario. Crtač je Muran, neretko okarakterisan kao jedan od najboljih jugoslovenskih strip crtača. Muran i Brajović su sarađivali i na amaterskom filmu koju godinu ranije, i verovatno se tu rodila sama ideja da se napravi strip, s obzirom na to da likovi u stripu liče na ove u filmu produkcije Perić. Film se zove “Hajduk” i takođe govori o Mijatu Tomiću. Moramo napomenuti da je u stripu kratku kameo scenu imao i muzičar Željko Bebek koji je takođe i dao svoje mišljenje o stripu koje je izdavač preneo na poleđini izdanja. Predgovor za strip u izdanju je radio Zlatibor Stanković, a strip je premijerno prikazan na prošlogodišnjem Striporama festivalu u Nišu.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier). Asteriks (franc. Astérix) je izmišljeni junak, stvoren 1959. kao heroj serije francuskih stripova koji je pisao Rene Gošini i crtao Alber Uderzo. Uderzo je nastavio seriju i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Stripovi su prevedeni na mnogo jezika, čak i latinski i starogrčki. To je najverovatnije najpopularniji francuski strip na svetu. Asteriks je manje popularan u SAD i Japanu koji imaju razvijenu tradiciju svoga stripa. Ključ za uspeh ovog stripa je to što sadrži komične elemente za sve uzraste: mlađa deca vole vizuelne gegove, dok odrasli cene bistre i iskričave aluzije u tekstu. Asteriksov najbolji prijatelj je Obeliks. Serija Asteriks je jedna od najpopularnijih franko-belgijskih stripova na svetu. Ona je prevedena na 111 jezika i dijalekata.[1] Uspeh ove serije je doveo do adaptacije njenih knjiga u 13 filmova: devet animiranih, i četiri sa živom akcijom (jedan od kojih, Asteriks & Obeliks: Misija Kleopatra, ostvario je veliki uspeh u Francuskoj). Znatan broj igara je isto tako baziran na likovima ove serije, a postoji i tematski park u blizini Pariza, park Asteriks. Prvi francuski satelit, Asteriks, koji je lansiran 1965. godine, imenovan je po liku iz ovog stripa. Do godine 2017, 370 miliona kopija Asteriks knjiga je bilo prodato širom sveta,[2] pri čemu su kokreatori Rene Gošini i Alber Uderzo bili među najbolje prodavanim francuskim autorima u inostranstvu...

314 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U Pečuju, Mađrska, 21. avgusta 1921. godine, proglašena je Baranjsko-bajska srpsko-mađarska republika, a čuveni slikar Petar Dobrović je proglašen za njenog predsednika. Troje mladih Aleksandar Štajner, Helena Hajtfogel i Tivadar Kerekeš aktivno učestvuju u stvaranju republike. Međutim, nakon njenog pada prinuđeni su da beže. Aleksandar i Helena dospevaju u Sombor, Jugoslavija, gde pokušavaju da promovišu svoje revolucionarne ideje, iako za to ne nelaze podršku... Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Pavel Tihomirov: ZONA PREĆUTKIVANJA - Zapisi iz srpskog geta, Rivel Ko Beograd 2010, str. 238. Srbi na Kosovu i Metohiji 1999; Reportaža. Očuvanost 4. Павел Вячеславович Тихомиров Историчар, публициста, аутор две књиге запажене и у Србији: «Зона прећуткивања» (која је у Србији доживела два издања 2008 и 2009. године) и такође веома запажене књиге „О крсту светог владике Николаја“. Павел Тихомиров је аутор и многобројних текстова по српској проблематици. Рођен 9. фебруара 1970. године у Николајеву, данашња Украјина. После војног рока завршио је Николајевски бродоградилишни институт. Радио је у невладином, у почетку проруском Центру Социјално-Економског Развоја Украјинског Прицрноморја, али су због финансирања са Запада брзо преовладавали либерални а потом и русофобни тонови па почетком агресије неонацистичког НАТО пакта против Југославије напушта институт и долази у Црну Гору. По благослову Митрополита Амфилохија помагао је сестринству манастира Пећке Патријаршије на Косову општећи са представницима КФОР-а, УНМИК-а и.т.д. Вративши се 2000. године у Украјину, укључује се у друштвено-политичку делатност са отворено проруским усмерењем. Током 2001-03. године узео је активно учешће у раду Руског Покрета Украјине. Био је главни уредник журнала «Јужноруски вестник». Разочаравши се у политику РФ по питању сународника и саму методологију покушаја да се утиче на ситуацију, отишао је у Русију. Године 2010 на српском језику (превод Ранко Гојковић) изашла је нова књига «О крсту светог владике Николаја» чији су фрагменти на руском публиковани на РНЛ. Године 2017 у Брјанску залагањем посланика Брјанске Думе М.М. Иванова изашао је Зборник текстова „Хуманитарни проблеми Евроазијских интеграција“ (у коауторству са Зораном Милошевићем). У периоду 2003 до 2010. године радио је у православном издаваштву «Сатисъ». Са супругом Светланом васпитава десетеро деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.

Đorđe Đurđević : DOLAZAK TELEVIZIJE - Prikazi, osvrti, komentari, portreti, intervjui , RTS - RTB Beograd 2010, str. 448. Očuvanost 4; na jednoj strani ima manje podvlačenje Телевизија -- Историја -- Србија Radio-televizija Srbije objavila je knjigu Dolazak televizije, u kojoj su sakupljeni tekstovi o domaćoj televiziji, koje je kritičar dnevnog lista Borba Đorđe Đurđević objavljivao od 1964. do 1967. godine. `Reč je o uspomenama, o prelistavanju albuma koji je odavno požuteo, o pokušajima da se objasni ili donekle protumači pojava televizije`, rekao je Đurđević na promociji svoje knjige u sedištu RTS-a, u Takovskoj 10. Govoreći o zbirci svojih televizijskih prikaza, osvrta, komentara, portreta i intervjua, Đurđević je istakao da mu je bila želja da Dolaskom televizije, između ostalog, podseti i na mnoge emisije kojih više nema, jer su uništene, bilo iz tenholoških ili drugih razloga. `Serija Ogledalo građanina pokornog uopšte više ne postoji! Nema ničega od te serije, koja je imala veliku popularnost, ali zahvaljujući tome što sam napisao uvodni tekst o toj seriji, o svih 10 epizoda, i propratio je kritički, to je jedino što je ostalo od te serije`, rekao je Đurđević. Filmski kritičar Žika Bogdanović ocenio je da Dolazak televizije pokazuje vreme kada su televizijski poslenici bili uvereni da se stvara nova umetnost, koja ipak nije stvorena, jer je danas televizija nešto sasvim drugo. Voditelj Radio Beograda Dragan Ilić primetio je u Đurđevićevim tekstovima danas aktuelne probleme i to da je televizija u svom nastanku imala klicu onoga u šta se danas razvila. `Prepoznajem istu zabludu da televizija može da popravi stvari i menja svet nabolje. Istu opijenost sam video u njegovim tekstovima iz 1964. i u tekstovima koje smo pisali devedesetih godina. Već tada je uočio fenomen pojavljivanje TV lica, neopravdane TV popularnosti i želje da se slikaju samo da bi se pojavili na televiziji`, kaže Ilić.

310 Izdanje posvećeno velikom majstoru Archie Goodwin ( Arči Godvin ) Banja Luka 1998 strana 180 Meki povez ilustrovano , sa tragovima korišćenja inače dobro očuvano Betmen (engl. Batman) je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice.[1] Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima. Njegov alter-ego je Brus Vejn (engl. Bruce Wayne), multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači,[2][3] a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Po povratku iz bioskopa, tročlanu porodicu presreće ulični razbojnik Džo Čil i ubija dečakove roditelje. Brus se zaklinje na osvetu, a o njemu dalje nastavlja da se brine batler Alfred. Obučen u taman kostim, na kojem se nalazi prikaz slepog miša, bori se protiv lopova i kriminalaca. Betmen ima brojne neprijatelje od kojih su najpoznatiji Džoker, Pingvin, Zagonetač, Otrovni bršljan, Gospodin Ledeni, Žena-mačka, a najbolji prijatelj mu je Robin. Od 1943. godine do danas snimljeno je desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni, Kristijan Bejl, Ben Aflek i Robert Patinson... Archie Goodwin (8. rujna 1937. – 1. ožujka 1998.)[2] bio je američki strip pisac, urednik i umjetnik. Radio je na nizu stripova uz stripove, a najpoznatiji je po svojim radovima Warren i Marvel Comics. Za Warrena je bio glavni pisac i urednik naslova znamenitih horor antologija Creepy and Eerie između 1964. i 1967. U Marvelu je služio kao glavni urednik tvrtke od 1976. do kraja 1977. U 1980-ima uređivao je izdavački antologijski časopis Epic Illustrated i njegov otisak Epic Comicsa. Također je poznat po svom radu na Ratovima zvijezda u stripovima i novinskim trakama. Redovito se navodi kao `najomiljeniji urednik stripova ikad`. Rani život i karijera Archie Goodwin rođen je u Kansas Cityju, Missouri, i živio je u mnogim malim gradovima duž granice Kansas-Missouri, uključujući Coffeyville, Kansas. Svojim je gradom smatrao Tulsu u Oklahomi. Tamo je proveo svoje tinejdžerske godine u srednjoj školi Will Rogers i u trgovinama rabljenih časopisa tražeći EC Comics.[6] Goodwin se preselio u New York kako bi pohađao nastavu u školi vizualnih umjetnosti. Goodwin je počeo kao umjetnik crtajući karikature za časopise i kao slobodni `pisac i povremeni umjetnički asistent` u novinskom stripu Leonarda Starra Mary Perkins, On Stage.[3] Njegov prvi urednički rad bio je za časopis Redbook, na kojem je radio i prije i nakon služenja vojnog roka kao regrut.[8] Warren Njegovu prvu priču napisanu prije nego što je otišao u vojsku nacrtali su Al Williamson i Roy Krenkel i objavili ju 1962. neposredno nakon otpuštanja iz vojske. Nikada nije bio u osoblju Harvey Comicsa. Do 1964. bio je glavni pisac scenarija za Warren`s Creepy magazin. Velik dio njegovog rada tamo, prema Batmanovom uredniku Marku Chiarellu, bio je `omaž omiljenim stripovima njegove mladosti, E.C. liniji.` [5] Do drugog izdanja bio je sukreditiran (uz Russa Jonesa) kao urednik, i ubrzo postao urednik cijele Warrenove linije: Creepy, Eerie i Blazing Combat.[3][9] Radio je za Warrena između 1964. i 1967., kao glavni pisac i glavni urednik, u kojima je zaslužan za stvaranje mitologije za Warrenin klasični lik Vampirella, kao i za pisanje njezinih najuvjerljivijih priča. Nakon njegovog odlaska iz Warrena 1967., Goodwin bi povremeno objavljivao priče tijekom sljedećih 15 godina, a čak se i vratio na kratko kao urednik 1974. godine.[10] Poznato ime Prvu prozu Archieja Goodwina objavio je časopis Ellery Queen`s Mystery Magazine, koji ga je upozorio da ne može koristiti Archieja Goodwina kao pseudonim jer je to lik Rexa Stouta u knjigama Nera Wolfea. Prema Goodwinovoj supruzi Anne T. Murphy, urednici časopisa `onda su bili tako oduševljeni kada je uzvratio i rekao da je njegovo pravo ime da su upotrijebili anegdotu kao uvod u priču, koja je objavljena u broju iz srpnja 1962.` [11] Stripovi i DC stripovi Od 1967. do 1980. Goodwin je napisao scenarije za King Features Syndicate, uključujući dnevnu traku Secret Agent X-9, [3] koju je nacrtao Al Williamson, kao i radio na drugim trakama, uključujući Captain Kate. Njegovo iskustvo pisanja duhova, Dan Flagga, inspiriralo je `Priču o uspjehu` (nacrtao Williamson, koji je imao duhove na Flaggu) za Creepy #1 (1964.), poznatog među obožavateljima stripova po crnom humoru u EC stilu u prikazivanju kreatora čiji je jedini doprinos traka koja ga je učinila bogatim bio je njegov potpis.[12] Goodwin je kratko radio za DC Comics tijekom 1970-ih, gdje je uređivao ratne stripove G.I. Combat, Our Fighting Forces i Star Spangled War Stories, [9] i zamijenio Juliusa Schwartza na mjestu urednika Detective Comicsa[9] na godinu dana. Goodwinova suradnja s Waltom Simonsonom na pričuvnoj funkciji `Manhunter` u Detective Comicsu osvojila je nekoliko nagrada.[13][14] Goodwin je također napisao glavnu ulogu Batmana u Detective Comicsu, gdje su njegovi suradnici bili umjetnici Jim Aparo,[15] Sal Amendola, Howard Chaykin,[16] i Alex Toth.

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 64 - USKOCKA KRV TEKST I CRTEZ: IVICA BEBNJANEC. IP DECJE NOVINE,30.09.1966.GODINE. LATINICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 76 - OSVETNIKDEVOLSKIH SUMA SCENARISTA: M.JANKOVIC, CRTEZ: LJUBOMIR FILIPOVSKI. IP DECJE NOVINE,23.12.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

DUBOKO I HLADNO - Darko Perović Naslovna strana: Darko Perović Scenario: Darko Perović Crtež: Darko Perović Godina izdavanja: 2011 Format: 30Cm Povez: tvrdi Boja: crno-belo Broj strana: 96 Pismo: latinica Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Novo!! Novi album Systema je `zbirka` ranih radova Darka Perovića, koji živi i radi ovde u Beogradu, a fanovima Bonelijevih junaka možda je poznat po Magičnom Vetru za koji je uradio deset epizoda. Sa Španskim scenaristom Abulijem radio je na više kratkih priča, a stripove je objavljivao kako u staroj Jugoslaviji, tako i u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Brazilu... a uskoro će imati i album objavljen u Francuskoj od strane izdavačke kuće Soleil, koji privodi kraju. U albumu Duboko i hladno svoje mesto naslo je šest kratkih i jedan, naslovni - duzi strip.

DUPLI PAS - Ranko Munitić, Zorica Jevremović Autor: Ranko Munitić , Zorica Jevremović Izdavač: Radio Televizija Srbije, Beograd Godina izdanja: 2012. Broj strana: 224 Povez: mek Format: 23cm Ilustovano Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Ovi tekstovi uverljivo svedoče o vremenu tranzicije i pluralizacije medija. Umnožavanje TV ponude nije uzvisilo kreativne i kulturne standarde ovog medija, nego ih je snizilo, pretvorivši ga u jednom periodu u buvljak diletantizma i svetlucavog primitivizma. Dok je nekim kritičarima takva televizija davala obilje povoda za izrugivanje, zgražavanje ili uzvišeni gnev, „Munitići` su i tada bavili pojavama, u medijskom, odnosno kulturnom kontekstu, ukazivali na prirodu njihove pogrešnosti i dosledno ispovedali veru u televiziju koja uzdiže pogled ka smislu i duhu, umesto da ga spušta ka voditeljkinim dugim, razgolićenim nogama.

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 75 - PROKLETI BARABAS TEKST I CRTEZ: RADIVOJ BOGICEVIC. IP DECJE NOVINE,16.12.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

Samizdat Free B92, 1999. Nekorišćena, samo što ima potpis prethodnog vlasnika. Razgovori: Andrej Mitrović, Ljubinka Trgovčević, Ivan Vejvoda, Borka Pavićević, Branko Vučićević, Zagorka Golubović, Milutin Garašanin, Ljubomir Madžar, Corax, Jovan Ćirilov, Nikola Tasić, Sima Ćirković, Milan Nikolić, Sonja Liht, Mladen Lazić, Jelica Minić, Vida Ognjenović, Srbijanka Turajlić, Jelena Šantić, Vojin Dimitrijević, Daša Duhaček, Ivan Janković, Stojan Cerović, Mijat Damjanović, Radmila Nakarada, Dejan Janča, Veran Matić. Dvadeset sedam poznatih beogradskih intelektualaca, potpisnika kontroverzne peticije `Da prevlada civilizovanost` odgovara na jednostavno pitanje: `Sta ste radili u toku rata?` Alternativna hronika ratnih dana u Srbiji, ali i svedocanstvo o dilemama beogradskih gradjanskih i antiratnih aktivista, ukljestenih izmedju NATO bombardovanja, represije rezima u Srbiji i etnickog ciscenja na Kosovu.

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 67 - BITKA ZA VREME SCENARISTA: M.NINIC, CRTEZ: DESIMIR ZIZOVIC-BUIN. IP DECJE NOVINE,21.10.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 60 - SLEPI CAR DELJAN SCENARISTA: M.JANKOVIC, CRTEZ: ZIVORAD ATANACKOVIC. IP DECJE NOVINE,02.09.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 66 - HAJDUK VELJKO U PORECU TEKST I CRTEZ: ZIVORAD ATANACKOVIC. IP DECJE NOVINE,14.10.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 61 - MEGDAN POD BEDEMIMA - BOLANI DOJCIN - NAHOD MOMIR CRTEZ: NIKOLA MITROVIC-KOKAN. IP DECJE NOVINE,09.09.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 171 - TAJANSTVENI VITEZ CRTA I PISE: PETAR RADICEVIC. IP DECJE NOVINE,18.1O.1968.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 72 - ZLATNI GRAD SCENARISTA: MIODRAG JANKOVIC, CRTEZ: ZIVORAD ATANACKOVIC. IP DECJE NOVINE,25.11.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 65 - POBUNJENIK SA BOHINJA TEKST I CRTEZ: LEO KORELC. IP DECJE NOVINE,07.10.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

Izdavač: clio Godina izdavanja: 2004 Broj strana: 399 Povez: mek Format: 22 x 12 cm Iako je u studiji Mediamorphosis - razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč