O Evagriju Sholastiku kao crkvenom piscu i istoričaru ne zna se mnogo. Smatra se da je bio rodom iz malog mesta Epifanija, u antičko vreme poznato mesto Hamat u Siriji, na reci Oronto. Završio je školu gramatike, radio kao advokat kao veoma obrazovan čovek tog vremena. Naziv „Sholastik“ dobio je je po tome što je imao široko pravno obrazovanje koje se mnogo cenilo u Rimskom carstvu. Sadržaj Uvod, 5 Evagrije Sholastik kao crkveni istoričar, 5 Knjiga 1, 11 Knjiga 2, 31 Knjiga 3, 67 Okružnica (Enciklika) Vasiliska, 68 Anti-enciklika Vasiliska, 71 Knjiga 4, 97 Knjiga 5, 121 Knjiga 6, 139

Von Adam bis Muhammad Bibel und Koran im Vergleich Stefan Jakob Wimmer und Stephan Leimgruber Od Adama do Muhameda Biblija i Kuran u poređenju Stefan Jakob Vimer i Stefan Lajmgruber U našem multikulturalnom vremenu, međureligijska kompetencija je više nego ikada ključ za miran suživot sa poštovanjem. U tom kontekstu, ova knjiga je zamišljena kao radno sredstvo za uporedno čitanje Biblije i Kurana u školama, veronauci i obrazovanju odraslih. Pored interkulturalnog dijaloga, predstavljeni su i ciljevi i metode međureligijskog učenja. Osnovne informacije, uključujući metode tumačenja, strukturu teksta i strukture i najvažnija izdanja Kurana i Biblije, pružaju osnovno osnovno znanje. U tu svrhu, tekstovi pogodni za poučavanje (uključujući i one iz Avrama, Mojsija, Isusa, Josifa i Marije) iz Biblije i Kurana se porede i komentarišu na sinoptički način. Brojni didaktički impulsi obezbeđuju plodnu praktičnu realizaciju čitanja Biblije i Kurana, bibliograf| Informacije i reference o audiovizuelnim medijima. dr Stefan Jakob Vimer, rođen u Minhenu 1963. godine, stručnjak za Orijent i poznavalac islama iznutra, studirao je i radio u Jerusalimu, Jordanu i Egiptu, od 1998. godine na Katedri za biblijsku teologiju LMU Minhena. , turistički vodič za Biblische Reisen GmbH (Štutgart), 2. predsednik Društva prijatelja Abrahamsa e.V. Prof.dr. Stefan Lajmgruber, rođen 1948. u Vindišu, kanton Argau (Švajcarska), zaređen za sveštenika 1976. godine, dugogodišnji veroučitelj i posvećen hrišćansko-islamskom dijalogu, od 1998. profesor veronauke na Katoličkom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Minhenu. nova

Vladeta Janković (1940, Beograd) radni vek je proveo kao profesor antičke književnosti i evropske drame na Beogradskom univerzitetu. Jedno vreme je služio kao naš ambasador u Velikoj Britaniji i zatim u Vatikanu. Objavio je više stručnih i nekoliko popularnih knjiga, bavio se prevođenjem, a na televiziji je godinama radio seriju kulturno-istorijskih programa „Mitovi i legende“. Na Svetu Goru i u Hilandar redovno dolazi pune četiri decenije i duboko je za njih vezan. U nastojanju da u domovini proširi znanja o našim svetinjama, sa prijateljima i stručnjacima osnovao je Društvo prijatelja Svete Gore Atonske, koje je tokom trideset godina postojanja organizovalo preko 200 predavanja i izdalo više knjiga, uključujući i deset tomova međunarodno priznate edicije „Kazivanja o Svetoj Gori“. Profesor Janković je i danas čest hilandarski poklonik i nastoji da za Manastir čini sve što može i ume, godinama je član Državne komisije za Hilandar, predsednik je Društva prijatelja Svete Gore Atonske, a za ovu knjigu kaže da je njegovo skromno uzdarje i „mali prinos“ obnovi posle požara. Uvođenje u Hilandar je izuzetna i znalački napisana knjiga koja će služiti na korist svima, bez obzira da li uz nju započinju imaginarno, ili im ona pomaže tokom realnog putovanja u „carstvo bez krune“, na Svetu Goru Atonsku, u manastir Hilandar. Delo profesora Vladete Jankovića, obogaćeno sa preko 400 biranih ilustracija, čitaocu pruža zadovoljstvo koje se prelazi u jednom dahu i kome će se on ponovo vratiti, kao što se i poklonici uvek vraćaju Hilandaru. 455 str.

OGNJENA MARIJA LIVANJSKA LJETA Budo Simonović Svetigora, 2014. 583 strane, tvrd povez. Riječ je o dokumentarističkoj prozi, koja donosi tekstove-svjedočenja preživjelih srpskih žrtava na području Livna 1941. godine. U knjizi, osmom izdanju, su i imena 1.587 stradalih u pokolju na praznik Ognjene Marije, mada njihov tačan broj nikada nije utvrđen. Promociju je pratila i izložba `Srbi livanjskog kraja – tragovi kroz vekove`. Knjiga `Ognjena Marija Livanjska`, s nepotpunim podacima, i na osnovu pričanja malobrojnih preživjelih Srba, štampana je 1991. godine, poslije Simonovićevog boravka na području Livna. Naknadno je, na širem području bivše države, sakupljao nova svjedočenja o stradanju srpskog življa u jamama livanjskog kraja. Najveće stradanje bilo je upravo na praznike Ognjene Marije. - Ustaše su izabrale da baš toga dana, kada se ništa ne radi, rade najstrašniji posao – ubijaju nevine ljude, uglavnom djecu - priča Budo Simonović, autor knjige. Prema svjedočenjima preživjelih, najprije su poubijani radno sposobni muškarci. U krvničkom pohodu nestale su cijele porodice, brojna sela ostala bez ijednog stanovnika. U jamu Ravni Dolac bačeno je 218 Srba, među kojima ih je 14-oro preživjelo. Od jedanaestoro, koji su doživjeli da ispričaju istinu poslije 50 godina, bila je i baka Cvijeta. - Sve dok sam radio na knjizi, sakupljao podatke, slušao strašne priče, u sebi postavljao pitanja – `Bože, hoće li ovo neko vjerovati`. Nastojao sam da svaki detalj ispitam do kraja - dodaje Simonović. Sjećanje kod potomaka, posebno starijih, živo je i danas, pričaju članovi Udruženja `Ognjena Marija Livanjska`, iz Beograda.

tempera . original potpisano 2000 godina 18 x 12,5 cm sa paspartuom 25,5 x 20,5 cm Pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo u Beogradu u 78. godini ISTAKNUTI srpski pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo je u Beogradu u 78. godini. Rođen u Zeleniku, osnovnu i srednju školu, kao i studije književnosti, završio je u Beogradu. Radio je kao profesor u Desetoj, Petoj i Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji i u Prvoj ekonomskoj školi, a potom je bio slobodan umetnik. Na postdiplomskim studijama bio je u Meksiku i Španiji, čiju je književnost i kulturu izuzetno voleo i popularisao. Nekoliko pesničkih knjiga objavio je na španskom, a na srpskom nekoliko antologijskih izbora hispanske poezije. Kao pesnik oglasio se 1971. zbirkom "Niotkud sna", posle koje su usledile knjige "Igrač u vazduhu" (1973), "Brava na svetlosti" (1983), "Antiatlantida" (1985), "Šesto čulo" (1986), "Arijadnine niti" (1987), "Dozivanje iza zova", "Udvarajući se modrini"... Autor je romana "Samurov kamen", kao i pet monodrama i jedne komedije. Priredio je i preveo mnogobrojne knjige vodećih pisaca španskog govornog područja: Pabla Nerude, Oktavija Paza, Gabrijele Mistral, Husa Horhea Padona, Garsilasa de la Vege, Gongore... Za prevodilaštvo dobio je nagradu "Miloš N. Đurić", a za esej Brankovu nagradu. Dobitnik je i španske nagrade "Lorkina zvezda", koje se odrekao u korist pesnika sa Kosova, Miloja Dončića. Gotovo da nema iole ozbiljnije antologije savremenog srpskog pesništva u kojoj nisu i pesme Branislava Prelevića, poete izuzetne senzibilnosti, retke individualnosti i odnegovanog jezika. Među poznanicima i prijateljima ostaće upamćen kao neobično tih i skroman, nenametljiv i plemenit čovek, spreman uvek da pomogne kolegama po peru, odmeren i uzdržan kada je reč o sopstvenom stvaralaštvu.

LJUBAV U RAJSKOM VRTU erotika potpisano 1986 godina 20 x 17 cm sa paspartuom 25 x 21 cm Pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo u Beogradu u 78. godini ISTAKNUTI srpski pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo je u Beogradu u 78. godini. Rođen u Zeleniku, osnovnu i srednju školu, kao i studije književnosti, završio je u Beogradu. Radio je kao profesor u Desetoj, Petoj i Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji i u Prvoj ekonomskoj školi, a potom je bio slobodan umetnik. Na postdiplomskim studijama bio je u Meksiku i Španiji, čiju je književnost i kulturu izuzetno voleo i popularisao. Nekoliko pesničkih knjiga objavio je na španskom, a na srpskom nekoliko antologijskih izbora hispanske poezije. Kao pesnik oglasio se 1971. zbirkom "Niotkud sna", posle koje su usledile knjige "Igrač u vazduhu" (1973), "Brava na svetlosti" (1983), "Antiatlantida" (1985), "Šesto čulo" (1986), "Arijadnine niti" (1987), "Dozivanje iza zova", "Udvarajući se modrini"... Autor je romana "Samurov kamen", kao i pet monodrama i jedne komedije. Priredio je i preveo mnogobrojne knjige vodećih pisaca španskog govornog područja: Pabla Nerude, Oktavija Paza, Gabrijele Mistral, Husa Horhea Padona, Garsilasa de la Vege, Gongore... Za prevodilaštvo dobio je nagradu "Miloš N. Đurić", a za esej Brankovu nagradu. Dobitnik je i španske nagrade "Lorkina zvezda", koje se odrekao u korist pesnika sa Kosova, Miloja Dončića. Gotovo da nema iole ozbiljnije antologije savremenog srpskog pesništva u kojoj nisu i pesme Branislava Prelevića, poete izuzetne senzibilnosti, retke individualnosti i odnegovanog jezika. Među poznanicima i prijateljima ostaće upamćen kao neobično tih i skroman, nenametljiv i plemenit čovek, spreman uvek da pomogne kolegama po peru, odmeren i uzdržan kada je reč o sopstvenom stvaralaštvu.

tempera . original potpisano 1986 godina 10,5 x 17 cm sa paspartuom 21 x 29,5 cm kasirano na karton Pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo u Beogradu u 78. godini ISTAKNUTI srpski pesnik, prevodilac, aforističar, dramski i pisac za decu Branislav Prelević preminuo je u Beogradu u 78. godini. Rođen u Zeleniku, osnovnu i srednju školu, kao i studije književnosti, završio je u Beogradu. Radio je kao profesor u Desetoj, Petoj i Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji i u Prvoj ekonomskoj školi, a potom je bio slobodan umetnik. Na postdiplomskim studijama bio je u Meksiku i Španiji, čiju je književnost i kulturu izuzetno voleo i popularisao. Nekoliko pesničkih knjiga objavio je na španskom, a na srpskom nekoliko antologijskih izbora hispanske poezije. Kao pesnik oglasio se 1971. zbirkom "Niotkud sna", posle koje su usledile knjige "Igrač u vazduhu" (1973), "Brava na svetlosti" (1983), "Antiatlantida" (1985), "Šesto čulo" (1986), "Arijadnine niti" (1987), "Dozivanje iza zova", "Udvarajući se modrini"... Autor je romana "Samurov kamen", kao i pet monodrama i jedne komedije. Priredio je i preveo mnogobrojne knjige vodećih pisaca španskog govornog područja: Pabla Nerude, Oktavija Paza, Gabrijele Mistral, Husa Horhea Padona, Garsilasa de la Vege, Gongore... Za prevodilaštvo dobio je nagradu "Miloš N. Đurić", a za esej Brankovu nagradu. Dobitnik je i španske nagrade "Lorkina zvezda", koje se odrekao u korist pesnika sa Kosova, Miloja Dončića. Gotovo da nema iole ozbiljnije antologije savremenog srpskog pesništva u kojoj nisu i pesme Branislava Prelevića, poete izuzetne senzibilnosti, retke individualnosti i odnegovanog jezika. Među poznanicima i prijateljima ostaće upamćen kao neobično tih i skroman, nenametljiv i plemenit čovek, spreman uvek da pomogne kolegama po peru, odmeren i uzdržan kada je reč o sopstvenom stvaralaštvu.

Georgije Florovski: `Putevi ruskog bogoslovlja 5-2` Izdavač: Odbor za prosvetu i kulturu Eparhije požarevačko-braničevske Prevodilac: đakon Tomislav Paunović Priređivač: protođakon prof. dr Zlatko Matić Tvrdi povez, ćirilica, 345 strana, 24cm Georgije Florovski (1893–1979) je retka ličnost u novijoj istoriji, među pravoslavnim bogoslovima. Njegova bogoslovska dela ne samo da obiluju mnoštvom informacija iz svetootačkog nasleđa, nego se prvenstveno izdvajaju pronicljivim sudovima o svetootačkom učenju. On svojom darovitošću i ogromnim trudom proniče iza slova svetootačkog nasleđa, tj. u sam duh sveukupnog hrišćanskog nasleđa, tj. Predanja. To mu je omogućilo da bude stvaralac na polju bogoslovlja, što znači da, služeći se duhom Predanja, odgovara na nove izazove i dileme koje se postavljaju pred čoveka i da na taj način produžava stvaranje crkvenog predanja, poput drevnih velikih otaca Crkve. Njegova preporuka da savremeno pravoslavno bogoslovlje ima potrebu za novom svetootačkom, novopatrističkom sintezom, doživela je u njegovim delima punu afirmaciju. O. Georgije je Bogoslov koji se, baš kao i veliki drevni oci Crkve, bavi egzistencijalnim pitanjima čoveka i na njih odgovara služeći se svetootačkim Predanjem. Na taj način, on svojim delima stvara okvir za donošenje novih dogmata koji će sledovati svetim ocima, a ipak će biti novi. Rečju, otac Georgije je svetao primer među bogoslovima, koji pokazuje kako i na koji način se čuva sv. Predanje Crkve i kako se koristi radi spasenja novih generacija u Hristu Gospodu. Rođen je u Rusiji, a sticajem istorijskih okolnosti i po promislu Božjem, živeo je i radio na Zapadu. Njegovom zaslugom ne samo da su mnogi pravoslavni otkrili, pomalo zaboravljeno, svoje autentično predanje, već su i zapadni hrišćani mogli da se upoznaju sa autentičnim zajedničkim nasleđem, tj. Predanjem iz prvog hiljadugodišta nepodeljene Crkve. Polazeći od toga da je Crkva u svetu da bi ga spasla, vodio je iskren i konstruktivni dijalog sa svima koji su se interesovali za egzistencijalna pitanja čoveka, a posebno sa zapadnim hrišćanima. Sve ovo je učinilo oca Georgija vaseljenskim učiteljem, poput velikih otaca Crkve. Ovo je bio povod i razlog da se naša Bogom spasavana Episkopija braničevska poduhvati jednog velikog i Bogu ugodnog dela, kao što je sabiranje i izdavanje njegovih dela na srpski jezik. Nadamo se da će ona poslužiti ne samo budućim bogoslovskim generacijama, već svim ljudima koji se interesuju za ontološka pitanja čoveka i sveta, da nađu pravi odgovor u okvirima Predanja Hristove Crkve. Episkop braničevski Ignatije

A.Peragraš O OGNJOPARDU ogled iz kriptozoologije MAH, Beograd, 2003. 130 ilustrovanih strana, tvrd povez, A4 format. Odlično očuvana. Konačno još jedna Peragrašova knjiga! – uzdahnuće mnogi poštovaoci ovog autora. Prethodna knjiga Ale i bauci, koju mnogi nazivaju kultnom, bila je, osim pasoša, jedini štampani deo prtljaga nekih putnika koji su početkom devedesetih odlazili u pečalbu preko mora. Na početku se mora reći da A. Peragraš jeste Aleksandar Palavestra, čovek sa istim inicijalima, arheolog, profesor i ekspert za ćilibar, koga u ovoj knjizi o ognjoprdu odaje ljubav prema ćilibaru kao Kerola ljubav prema matematici. A. Peragraš je A. Palavestrin Mister Hajd, naučnik zastranio u umetnost, istraživač podsvesti, čudnih stvari i tajanstvenih pojava u našem narodu. Poštovaoce dela A. Peragraša, pogotovo one koji pomno prate i proučavaju sve dostupne radove ovog autora, upućujemo i na sledeće tekstove: `Pingvin sisavac` i `Zlobna zeba` (Mladost, 1982), osam tekstova Ale i bauci koji prethode knjizi (`Politikin zabavnik`, 1987), dva teksta sa polemikom o vešticama (PZ, 2001), esej o lupar-guskama koje rastu na drveću (PZ, 2001), izvanredno elaborisan pogovor za knjigu Priručnik za gajenje domaćeg metamorfa R. Ćirića (Mah, 2002) i najnoviji tekst o kućnim gnomima (PZ, 2002). Kao što kostimi majmuna-pračoveka u filmu Odiseja u svemiru nisu dobili Oskara jer su članovi Filmske akademije bili uvereni da su majmuni bili pravi, tako ni knjiga Ale i bauci nikada nije dobila nijednu književnu nagradu – niko nije ni pokušao da je predloži za nagrađivanje jer su svi bili uvereni da je u pitanju naučna, naučno-popularna ili, u najgorem slučaju, `pseudonaučna` knjiga, a ne divan i neobičan primer prave književnosti zaodenute u ruho naučne esejistike. Na sreću, originalnost i duhovitost takve postavke odmah su shvatili čitaoci, tako da je prvo izdanje knjige brzo iščezlo iz knjižara. Trebalo je sačekati kraj raznih nedaća, vazdušnih i drugih opasnosti (za koje su ljudi odmah i spremno optužili ale i bauke) da bi izdavačka kuća Mah posle punih trinaest (!) godina publikovala drugo, dopunjeno i doterano izdanje. Ovaj izdavački potez podsetio je staru i upoznao novu generaciju čitalaca sa delom A. Peragraša. To je bila neophodna predigra i priprema terena za izdavanje ovog novvvog Peragrašovog dela, obima jednakog knjizi Ale i bauci. Kao i u prvoj knjizi, Peragrašova proza dejstvuje na više nivoa – obrazovana deca i obrazovani odrasli mogu da uživaju u suptilnim poigravanjima duha, da razdvajaju maštu od naučnih činjenica, da prepoznaju na koga se odnose posvete i aluzije. Međutim, i predškolska deca i neobrazovani odrasli mogu da uživaju u podsvesnim, mitološkim i kolektivno-nesvesnim aspektima ove literature. U knjizi se opravdano pojavljuje Šerlok Holms, jer je čitavo istraživanje tajanstvenog bića ognjoprda zasnovano na izvanredno malim detaljima, koje oko običnog čoveka ne bi uspelo da primeti. Dečja pesmica koja predstavlja početak, kraj i osnovu cele knjige upućuje nas i na Agatu Kristi i njene zaplete zasnovane na nevinim i naivnim dečjim brojanicama koje su najveća moguća suprotnost smrtonosnim dešavanjima u knjizi i koje ga time još više pojačavaju. U Ognjopardu, dečja pesmica s tragičnim završetkom o mišu i tikvi ukazaće da treba obraćati pažnju na sitnice, jer ponekad mogu imati nesagledive posledice. Može vam se tako desiti da iz neke naoko nevažne kratke pesmice naučite sopstvenu istoriju, kao i (azbučnim redom) alhemiju, anatomiju, antropologiju, arheologiju, astronomiju, botaniku, geografiju, etnologiju, zoologiju, hemiju, heraldiku, književnost, mitologiju, tehnologiju... Za razliku od Ala i bauka, Ognjopard je posvećen jednom jedinom iscrpno proučenom biću. Pisan je starinskim stilom Kerolovih ogleda sa obaveznim opisnim naslovima poglavlja, vinjetom na početku svake glave i kratkim citatima teksta ispod ilustracija. Učtivim, učenim i jasnim starinskim jezikom, Peragraš blagonaklono vraća svežinu i dah zaboravljene čednosti starih knjiga: Ognjopard je najnovija stara knjiga – tačnije `stara dobra` knjiga, i čitajući je osećamo se kao da smo iznenada pronašli izgubljeni rukopis nekog klasičnog autora, neko zatureno retko bibliofilsko izdanje ili zaboravljenu knjigu iz detinjstva. Ognjoprd u službi Karađorđevih ustanika `...Tanasko Rajić je malog ognjoprda mnogo voleo – bili su nerazdvojni. Da bi bonakonče ipak prikrio od radoznalih pogleda, mladić je napravio posebna kola (zatvorene ručne dvokolice, tačke) u kojima je vozio svog ljubimca. Kada je izbio Prvi srpski ustanak, Tanasko se odmah priključio ustanicima i postao Karađorđev barjaktar, ali je kola s ognjoprdom vazda terao sam. Pričao je da se u tim dvokolicama nalazi jedan naročit top iz Austrije, kojim samo on ume da rukuje. Zaista, u bojevima je iz Tanaskovih dvokolica sukljao strašan plamen, sejući pomor i užas među Turcima. Po uzoru na Rajićeva kola, i drugi ustanici su počeli da prave ručne borbene dvokolice, doduše bez bonakonske artiljerije. Bile su to čuvene domuzarabe, tačke sa zaklonom od dasaka koji je štitio onog ko ih gura, dakle neka vrsta primitivnog tenka. Uz pomoć domuzaraba, srpski ustanici su hrabro napadali i osvajali turske šance i utvrđenja. Misteriju ovog čudnog topa na domuzarabi, Rajić je vešto krio. Pametnijima je govorio da ne sme da im oda kakav je to top, pošto je tako obećao Karađorđu (koji je zaista bio upoznat s Rajićevom tajnom), a priprostom svetu i radoznaloj deci odgovarao je da je u dvokolicama strašni zmaj koji će ih spržiti ako ga samo pogledaju. Ne zna se koji je strah bio veći: od Karađorđa ili od `zmaja`, tek bonakon je za sve vreme Prvog ustanka ostao neprimećen, premda vrlo aktivan.` (Odlomak iz studije A.Peragraša `O ognjopardu`, XIX glava u kojoj ognjoprd seje užas za domuzarabe) Aleksandar Palavestra, arheolog i pisac: Polje za maštanje `Radi se o vrsti književnosti koja se poigrava žanrovima. Isto su tako nastale i `Ale i bauci`. Nisam ni sanjao da će ljudi toliko verovati u ovo i da će se pojaviti serija pseudonaučnih dela koja na slobodan način interpretiraju činjenice.` Nakon Ala i bauka, u izdanju Maha nedavno je objavljena druga knjiga A. Peragraša, poznatog i kao Aleksandar Palavestra, arheologa i profesora Filozofskog fakulteta, pod nazivom O ognjopardu – Ogled iz kriptozoologije. Kao i u prethodnoj, i u ovoj knjizi profesor Palavestra (poštovaćemo ipak piščevo pravo ime) otkriva priču koristeći maštu i zbilju. Ovog puta o dabru-bonakonu, važnom zbog sposobnosti da iz žlezde smeštene pod repom izbacuje zapaljivi gas, odnosno o ognjoprdu, što je srpska reč za tu čudnu životinju, a Palavestra je citira po Taktici Lava VI Mudrog iz IX veka. `VREME`: Poigravate se literaturom i naukom, pa svaki podatak koji navodite može, a i ne mora da bude tačan. ALEKSANDAR PALAVESTRA: To je vrsta književnosti koja se poigrava žanrovima. Isto su tako nastale i Ale i bauci. Nisam ni sanjao da će ljudi toliko verovati u ovo i da će se pojaviti serija pseudonaučnih dela koja na slobodan način interpretiraju činjenice. U mojim knjigama je to opravdano, one su književna dela, a ne naučna. I bonakon i dabar postoje u srednjovekovnim Fiziolozima. Bonakon je tamo opisan kao goveče, a dabar kao životinja koja odbacuje žlezde kad ga lovci jure. Pomislio sam, zašto ih ja, literature radi, ne bih spojio u jedno biće, u dabra koji ima neobične sposobnosti da ispod repa ispušta vatru. Onda su se neke stvari u priči same nameštale, naišao sam da Kastorija u Grčkoj ima veze sa imenom kastor-dabar. I tako dalje i tako dalje, nailazio sam na razne detaljekoje sam spojio u istoriju jednog bića. Knjigu počinjete kao četovanje, a završavate kao pustolovni istorijski roman. I jeste četovanje. Tekst sam zaista slao i-mejlom prijateljima, bilo je to u vreme bombardovanja, da bih i sebi i njima olakšao to vreme. U knjizi na jednom mestu postoji navod da upravo počinju prve sirene, i to je u čitavom tekstu jedini iskorak u stavrnost, kao fleš bek: na tom mestu su me prekinule sirene, ja nisam hrabar čovek, ali sam nastavio da pišem. Dakle: delove koje napišem slao sam prijateljima ne bih li komunicirao o nečem što je bilo drugačije od onog oko nas. U knjizi su navedeni njihovi autentični odgovori. Na kraju knjige, možda i zbog atmosfere u kojoj je nastala, oseća se patriotska nota, moj junak se bori protiv neprijatelja. Zaista je moguće da je i to uticaj okolnosti. Na momente se čini kao da se vaš junak našao u nekoj parodiji... Mislite na detalj da su zahvaljujući ognjoprdu Srbi u eneolitu imali gasovod? To jeste možda bilo malo oštrije. Bio je to moj odgovor na nenaučne i smešne teze koje se pojavljuju ne u literaturi nego, nažalost, u nauci. Ali ipak, i u tom delu pisao sam s ironičnom distancom i simpatijama. Uz nepostojeću životinju opisujete istorijske srpske junake, Tanaska Rajića na primer... Možda će mi to neko i zameriti, protumačiće da se podrugujem Tanasku Rajiću ili ko zna čemu. Svi znamo kakav je on bio junak, Vuk Karadžić ga detaljno opisuje i ja to citiram. Ali, ognjoprd uz Tanaska – to je, recimo, nešto što se o njegovom životu ne zna, a sasvim je moguće da se desilo. Tome uostalom i služi literatura, to je slobodno polje za maštanje. Ništa loše o Tanasku nisam napisao. Uostalom, uz njega i ognjoprd postaje junak. Ja volim da slobodno interpretiram podatke. Zašto bi, recimo, bio netačan podatak da je Džošua Vedžvud, deda Čarlsa Darvina, imao bonakona? Zašto je nemoguće da ga je čuvao u dvorištu? Kad istorijske ličnosti zatvore vrata za sobom, mi ne znamo šta one onda rade. I to daje slobodu. Da nije tako, literatura ne bi ni postojala. Ima se utisak da ste se zabavljali pišući O ognjopardu? Jesam, beskrajno. Jedva sam čekao da sednem i pišem. Još zabavnije su mi bile ilustracije. Sâm sam ih radio zato što mi je, za razliku od Ala i bauka, bio potreban jedinstven rukopis. Divno je bilo raditi, na primer, Alhemičarsku svesku, to je bilo igranje u vreme bombardovanja. Sonja Ćirić

Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu II ispravljeno i dopunjeno izdanje Izdavač: Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd Biblioteka Obraz svetački, knjiga 51 Priredio: Jovan Srbulj Prevod: Lada Jagušt-Akad Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 520 Ilustrovano. Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: UMESTO UVODA – KLITOS JOANIDIS Razgovori o duhovnicima - STARAC PAJSIJE Mitropolit Crnogorsko-Primorski, Gospodin Amfilohije Radović Georgije Papazahos, Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Atini Panajotis Sotirhos, novinar i pisac Monah Nikodim Bilalis (Svetogorac), bogoslov – pravnik – duhovni pisac Arhimandrit Nikolaj X. Nikolau, pisac duhovnih knjiga Nikolaj Zaharijadis: PODVIŽNIK STARAC PAJSIJE Doživljaji sa starcem Pajsijem Pouke za spasenje duše blaženopočivšeg starca Pajsija Duhovni biseri * * Starac Pajsije Svetogorac: RAZGOVORI O SPASENJU U DANAŠNJEM SVETU * * DUHOVNI ŽIVOT 1. DUHOVNI ŽIVOT U PORODICI Što čovek više ropće, to se više upropaštava Prepustimo Bogu da upravlja našim životom Sastradavanje sa bližnjim pomaže porodici Podvizavanje u vrlini unutar porodice Molitva u porodici Duhovni život supružnika Deca i duhovni život Odnosi sa rođacima i prijateljima Đavolove spletke na slavi krsnog imena 2. POSAO I DUHOVNI ŽIVOT Rad je blagoslov Izbor zanimanja Ljubav prema poslu Svako mora da učini duhovno korisnom nadarenost koju poseduje Teskoba i posao Osveštavanje posla Zanimanje ne čini čoveka 3. UZDRŽAVANJE U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU Kroz podvig čovek gubi vezu sa tvarnošću Deca i post Usrdni post Zadovoljstvo zbog laganog stomaka DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA 1. SVETSKO OBRAZOVANJE I ZNANJE Oštrouman čovek je očišćen čovek Znanje bez božanskog prosvetljenja je propast Nauka treba da se razvija duhovnim životom Duh Sveti ne silazi mehanički Osveštajmo znanje “Znanje nadima” (1. Kor. 8,1) Radimo ispravno na svojoj pameti 2. RACIONALIZAM NAŠEG VREMENA Razum [logika] u duhovnom životu Svetska logika muči čoveka Logika ovoga sveta kvari duhovna čula “Ne sudite po izgledu” (Jn. 7, 24) 3. NOVA POKOLJENJA Nestade duha žrtvovanja Nerazumna ljubav čini decu nesposobnom Poredak mračnih sila “Ne dirajte decu!” Mladi treba da prođu ispit čistote Istinita ljubav rađa kod mladih saznanje 4. BESTIDNOST I NEDOSTATAK POŠTOVANJA Drskost proteruje pobožnost Poštovanje starijih Počinju da sude i Bogu Bestidnost izgoni blagodat Božiju “Poštuj oca i mater svoju” Jaz među generacijama 5. UNUTRAŠNJI BESPOREDAK I SPOLJAŠNJI RAZVOJ Jadnici ovoga sveta oblače se onako kakvi su u duši Danas ne može da se razlikuje muškarac od žene Ljudi su žedni jednostavnosti “Žena da ne nosi muško odelo, niti čovek da se oblači u ženske haljine” Ulepšavanje (doterivanje): prljanje ikone Božije DANAŠNJA CIVILIZACIJA 1. MUDROST BOŽIJA I PRIRODNO OKRUŽENjE “Sve si premudro stvorio Šta su ljudi danas postigli Ljudi su izgubili strpljenje Vazduh su zagadili, kosti im zasmetale Zagađenje i upropašćavanje prirodnog okruženja 2. DOBA MNOGIH UDOBNOSTI, JEDNAKO DOBA MNOGIH POTEŠKOĆA I srca otvrdneše Ljudi su pored mašina sišli sa uma Svet je pretrpeo veliku štetu od televizije Monah i savremena pomagala Oskudica u mnogome pomaže Velika udobnost duhovno onesposobljava čoveka 3. POJEDNOSTAVITE SVOJ ŽIVOT, DA IŠČEZNE TESKOBA Iz svetovnih blagodeti proizilazi teskoba ovoga sveta Današnji život u neprestanoj jurnjavi, pravi je pakao Teskoba je od nečastivoga Skromnost u mnogome pomaže u monaškom životu Raskoš monahe čini svetovnim Pojednostavite svoj život! 4. SPOLJAŠNJA BUKA I UNUTRAŠNJI MIR Pokvarili su prirodu i njen mir Uništili su i mir Svetih Mesta Tihovanje je nevidljiva molitva Čovek čuje buku samo ako hoće Treba da poštujemo tihovanje drugih Dobre pomisli, protivotrov za buku Treba da steknemo unutrašnji mir 5. PREVIŠE BRIGA UDALJAVA ČOVEKA OD BOGA Ne otvarajmo istovremeno više frontova Ne poklanjajte srce veštastvu [materijalnim dobrima] Kada se radi spokojno uz molitvu rad se osveštava Od preterane brige zaboravlja se na Boga Mnogo poslova i staranja vezuju monaha za svet Gde je mnogo rasejavanja, tamo ima mnogo duhovnih “smetnji na vezama” Trebe da steknimo dobro staranje MRAČNE SILE 1. MAGIJE Magovi se koriste i svetinjama Svi oni koji se bave magijom, lažu Demonske, magijske radnje Đavo nikada ne može da čini dobro Kada magija uspeva Kako se skidaju čini Saradnja magova sa đavolom 2. O ĐAVOIMANIM LJUDIMA Čovek može da bude posednut demonima zbog prevelike gordosti Đavoimani i posednuti reaguju na bilo koju svetinju Nemojte pridavati značaj rečima posednutih Pomoć posednutima O egzorcizmima (molitvama za izagnanje demona) Posednuti prolaze kroz muke 3. STRAŠNA PRELEST Podvig i prelest Čuvati se maštanja Đavo se predstavlja kao anđeo svetlosti Snovi su obmana Treba biti oprezan kod viđenja Osobine prelašćenog Prelest i ludilo Treba se paziti prelašćenih Jeftini “darovi” prelašćenih Ispravljanje prelašćenih 4. “VARAJUĆI I VARAJUĆI SE” O prelesti Pentekostalaca O anastenarima O reinkarnaciji O “askezi” hinduista Hinduizam je napravio veliku štetu Obmanjivanje ljudi Povratak Pravoslavlju * * DOBRIM MISLIMA SAČUVATI SEBE U SVETU STRESA * * BORBA PROTIV POMISLI 1. DOBRE I RĐAVE POMISLI Pomisli sleva – najteža bolest Dobre pomisli donose duhovno zdravlje Onaj ko ima dobre pomisli videće sve dobro Pomisli čoveka koji je dostigao svetost i pomisli lukavog čoveka Čovekove pomisli ukazuju na njegovo duhovno stanje 2. BOGOHULNE POMISLI Koje pomisli su bogohulne Odakle potiču bogohulne pomisli Preziranje [nipodaštavanje] bogohulnih pomisli Kada smo sami krivi za bogohulne pomisli 3. VEROVANJE SOPSTVENOJ POMISLI Verovanje sopstvenoj pomisli – početak je prelesti Verovanje pomisli stvara psihološke probleme Ćudljivost nastaje od pomisli Umišljene bolesti Uz poslušnost sve se može prevazići 4. BORBA PROTIV POMISLI Duhovni život ima temelj u pomislima [temelji se na pomislima] Negovanje dobrih pomisli Očišćenje uma i srca Podvrgavajmo ispitivanju pomisli podozrenja Razgovor sa pomislima Saglašavanje sa pomišlju ZAVISNOST OD NEBA 1. PROMISAO BOŽIJI “Ištite najprije Carstvo Božije” Čovek često određuje bez Boga Blagoslovi čudesnog promisla Božijeg Prepustimo se promislu Božjem Bog sve okrene za dobrobit čoveku Dobročinstva Božija smekšavaju (potresaju) nam srce Blagodarnost prema Bogu i zbog malog i zbog velikog dobra 2. VERA I UZDANJE U BOGA Usrdno verujmo u Boga “Dometni nam vjere” Sve treba da nas uznosi Bogu Sila vere Uzdanju u Boga majka je vera Vera i ljubav “Bez mene ne možete činiti ništa” Doći će vreme kada će svi verovati 3. GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG Bog pomaže u onome što ne može da postigne čovek Bog se uvek stara za naše dobro “Ištite i daće vam se” Smirenje privlači blagodat Božiju Pomoć na početku duhovne borbe Božije sile su svemoćne Dobra volja [dobro nastrojenje] PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST 1. PRIHVATANJE NEPRAVDE Kako se odnositi prema nepravdi Radost zbog prihvatanja nepravde Kakav je dobitak od nepravde Nagrada u Carstvu nebeskom Sveta jurodivost 2. TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU Traženje opravdanja sprečava duhovno napredovanje Od opravdavanja ima dobrobit samo egoizam Onome ko sebe opravdava ne može se duhovno pomoći Ako ne objašnjavaš opravdaće te Bog Onaj ko na pravi način ispituje samoga sebe, ne opravdava se Opravdanje ne donosi olakšanje Uvek treba da uzmemo krivicu na sebe 3. O BOŽIJOJ I LJUDSKOJ PRAVDI Pravedni sud po Bogu Monaška prava zadržava Hristos za večni život Stvorili su drugo jevanđelje * * REČI BOŽIJE - UTEHA SRCU * * ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU 1. “PROĐOSMO KROZ OGANJ I VODU...” Krst iskušenja Iskušenja pomažu ljudima da dođu sebi Kroz bol nas posećuje Hristos “Koga ljubi Gospod onoga kara” (Prič. 3,12) Bol Božiji zbog čovekovih iskušenja Za vreme stradanja Bog daje istinsku utehu Iskušenja i stradanja po dopuštenju Božijem Neblagodarnost prema ljubavi Božijoj Treba da poredimo svoje iskušenje sa većim iskušenjem drugog čoveka Stradanja koja nam nanose ljudi 2. BOLESTI Bolesti pomažu ljudima Nebeska plata za bolest Trpljenje bolova Suočavanje sa bolom Saučestvovanje u bolu drugih Služenje bolesnima Bolesnikove muke i uzdanje u Boga Bolesna deca Žrtvovanje za dobro bolesnika Molitva za bolesnike 3. TELESNI NEDOSTATAK JE BLAGOSLOV OD BOGA Pravilno suočavanje sa telesnim nedostatkom Nebeska plata za telesni nedostatak Mentalno zaostala deca Duševne bolesti Pravilan odnos roditelja prema telesnom nedostatku njihove dece 4. DUHOVNI ZAKONI Kako deluju duhovni zakoni Miljenici Božiji Duhovni zakoni i ljubav Božija GREH I POKAJANjE 1. GREH MUČI ČOVEKA Očišćenje srca Izbavljenje iz tame sagrešenja Namerni gresi Treba da činimo dobro iz ljubavi prema Hristu Iskušenja u našem životu Grešni ljudi imaju mnogo razloga za smirenje 2. ISPITIVANJE SAVESTI Preispitujmo svoju savest Prikrivena savest Naopaka savest Ono što je lažno ne donosi spokojstvo Dobra savest pravilno obaveštava čoveka 3. ISPITIVANJE I POZNANJE SAMOGA SEBE Ispitivanje samoga sebe Stičemo iskustvo od svojih sagrešenja Treba da nađemo neprijatelja i da udarimo na njega Treba da se ogledamo u drugima Onaj ko tačno pozna samoga sebe, poseduje smirenje Poznajmo svoju bolest 4. OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA Priznavanje svoga greha Svest o grešnosti i napredak u duhovnoj borbi Moramo smerno da tražimo milost Božiju kako bismo se popravili Žalost zbog naših grehova Samoukorevanje da, ali očajavanje ne Duhovni rad sa lupom 5. POKAJANJE IMA VELIKU MOĆ “A kada dođe k sebi...” (Lk. 15,17) Suze pokajanja Rukodelje bez kraja Promena života „Greh je moj svagda preda mnom” Prinudno pokajanje Pokajanje donosi utehu Božiju ODGOVORNOST LJUBAVI 1. GENERACIJA RAVNODUŠNOSTI Ravnodušnost prema Bogu donosi ravnodušnost prema svemu ostalom Ljudi se danas okreću oko samih sebe Budimo odgovorni Vidim šta nas čeka i zato mi je teško Neznanje nije opravdanje 2. I SAMO PRISUSTVO HRIŠĆANA JE ISPOVEDANJE VERE Kvari se onaj ko je sklon kvarenju Uspavljivanje sveta Primeri najbolje govore Bog nas trpi Odbrana pravde Sučeljavanje sa huliteljima 3. “ČISTIMA JE SVE ČISTO” Duhovan čovek je “oganj koji sažiže” Naše je da mi ne činimo sablazni Neki rado prave sablazni Razglašavanje grehova 4. DELANJA RASUDNOŠĆU I LJUBAVLJU Rad na samome sebi Dobro treba ostvarivati na dobar način Obazrivost u ponašanju Duhovnoj iskrenosti osnovna osobina je ljubav “Slovo zakona ubija” Sve što činimo treba da činimo radi Boga Sticanje duhovnih čula Božansko prosvetljenje je najvažnije * * * * * RAZGOVORI SA GRČKIM DUHOVNICIMA O STARCU PAJSIJU SVETOGORCU SVAKI DAN UMIREM I SVAKI DAN HRISTOS ME VASKRSAVA Razgovor sa jeromonahom Atanasijom Simonopetrijskim, himnografom Svete Hristove Velike crkve „GOSPODE POMILUJ”: 100 DRAHMI, “SLAVA TEBI BOŽE”: 1000! Razgovor sa ocem Mojsijem iz Kelije Svetoga Zlatousta pri manastiru Kutlumuš “NEKA VAS PROGONI MILOST BOŽIJA” Razgovor sa “anonimnim” podvižnikom SADA ĆU TI SREZATI SVU TVOJU GORDOST I EGOIZAM! Razgovor sa jeromonahom Kirilom Karejskim iz kelije Svetoga Nikolaja “Bakrenog” NA PUTU KA JARKU STARCA PAJSIJA Razgovor sa ocem Gavrilom Novoskitskim VEČNA BUDUĆNOST Razgovor sa ocem Justom iz Kutlumuša NEBOPLOVNI STANOVNICI ISPOSNICA Razgovor sa jeromonahom Pajsijem “Matematičarem” (K-73)