Sezdeset osma - Licne istorije - 80 svedocanstava - Priredio Djordje Malavrazic - Objavljeno povodom 40 godina od velikih studentskih demonstracija u Beogradu - Radio Beograd 2 i Sluzbeni glasnik Beograd - 2008 godina .

Nova,nekorištena knjiga. Izdanje Radio-televizija Srbije i Matica Srpska, Beograd i Novi Sad 2013. Tvrdi povez,format 25 cm,188 strana,ćirilica. Sadržaj pogledajte na slici broj 3.

Poeticki memoari Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1995. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa pecatom na par strana,mek povez,format 20 cm,158 str. (47)

Politicki zivot Jugoslavije 1914-1945 / Zbornik Radova Grupa autora Izdavac: Treci program radio Beograda 1973 Mek povez, strana 601 Stanje kao na fotografijama, knjizni blok malo zapraljan, unutrasnjost odlicno ocuvana.

Svjetska štampa, televizija i radio o XIV Zimskim olimpijskim igrama. Knjiga je odlično očuvana. Izdavač: Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara Broj strana: 174 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 23.5x23.5

o autoru: Bora Ristić je rođen je u Vladičinom Hanu 1939. godine. Osnovnu školu završio je u Kumanovu, Autosaobraćajno-tehničku školu u Zemunu, a diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Radio je u nekoliko saobraćajnih preduzeća i ustanova. Postdiplomske studije završava 1977. na Institutu za ekonomske nauke, 1985. doktorira na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Iste godine Nastavno naučno veće Tehničkog fakulteta u Bitolju proglasilo ga je za redovnog profesora za predmete Bezbednost u saobraćaju, Regulacija saobraćaja i Saobraćajno planiranje. U ovoj ustanovi je radio do penzionisanja. 63 stranice, posveta autora IZDAVAČ: Udruženje za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Makedoniji Balkanski rat, San Stefanski mir, Bugarska, Berlinski kongres, Štip, brdo Kalenica

Mek povez, ćirilica,276 strana Čime su se zapravo bavili Peta uprava KGB i druge njegove regionalne ispostave? Ko, gde i kako je prisluškivao američke predsednike i zašto su saradnici stanica radio-elektronske obaveštajne službe Šesnaeste uprave KGB SSSR nagrađeni ratnim ordenima? Kako je naučno-tehnička obaveštajna služba pomagala izgradnji novih vidova sovjetske vojne tehnike? Čime su se bavili saradnici komande „F“ u inostranim rezidenturama? Za koga su u „skrovištima“ i tajnim spremištima na teritoriji zapadne Evrope oni ostavljali oružje i radio-stanice? Šta je trebalo da se dogodi u slučaju nastanka „izuzetnog perioda“? O tome i mnogo čemu drugom govori se u ovoj knjizi poznatog ruskog istoričara Aleksandra Severa, napisanoj na osnovu nekadašnje tajne dokumentacije KGB SSSR.

Narodni heroj JANKO ČMELIK,u dobrom je stanju. Autor:Janko Šago. Izdavač:Sremske Novine,Sremska Mitrovica 1981. Format:20,5cm x 14cm. Broj Strana:315 strana,ilustrovana,tvrd povez,latinica. Janko Čmelik (svk. Janko Čmelík; Stara Pazova, 16. novembar 1905 — Hrvatska Mitrovica, 12. maj 1942), revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Poticao je iz siromašne zemljoradničke porodice vojovađanskih Slovaka iz Stare Pazove. Pošto mu je otac umro par godina nakon završetka Prvog svetskog rata, ubrzo nakon osnovne škole je sa majkom počeo da se bavi zemljoradnjom. Pošto nisu imali dovoljno zemlje, radio je kao nadničar kod bogatijih seljaka. Kako je od najranijih dana osetio težak zemljoradnički život bio je opoziciono opredeljen. Posećujući čitaonicu Slovačkog narodnog doma došao je u dodir sa komunistima i 1935. godine postao član tada ilegalne Komunističke partije. Bio je veoma društveno aktivan i uticao je na poljoprivredne radnike i siromašne seljake da se organizuju i bore za bolje uslove života. Od 1936. je bio sekretar partijske ćelije, a od 1937. godine sekretar Mesnog komiteta KPJ u Staroj Pazovi. Učestvovao je u organizaciji štrajka poljoprivrednih radnika u Staroj Pazovi, a aktivno je radio i sa omladinom. Od 1938. je vršio dužnost sekretara Sreskog komiteta KPJ za Staru Pazovu, a 1940. je bio izabran za člana Okružnog komiteta KPJ za Srem. Politički je delovao i kroz Slovačku čitaonicu, gde je bio član Uprave. Veoma aktivno je radio na razvijanju zadružnog pokreta, a tokom 1939. godine je radio na stvaranju organizacije Zadružne omladine. Zbog svoje aktivnosti, bio je izabran za predsednika Zemljišne zajednice, koja je sporovela odluku o podeli dela državne zemlje bezemljašima. Zbog političke aktivnosti je bio u nemilosti režima Kraljevine Jugoslavije, a veleposednici su mu zabranjivali da dolazi na njihova imanja i „podbunjuje radnike”. Njegova kuća bila je sastajalište komunista, u kojoj su odravane partijske konferencije, značajne za revolucionarnu aktivnost u ovom delu Srema.

Sveta Lukić: PREKO GRANICA - Deset portreta modernih stvaralaca, Svjetlost Sarajevo 1984, str. 224. Sadržaj na slici. Eseji. Očuvanost 4-; Sveta Lukić (Beograd, 18. oktobar 1931 - Beograd, 31. januar 1997), književnik, estetičar, književni istoričar, filmski, radio i televizijski scenarista. Diplomirao na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a počeo je da objavljuje književne radova još 1951. godine. Radio je u Izdavačkom preduzeću `Prosveti` i uređivao biblioteke `Karijatide`, `Književni pogledi`, kao i Malu enciklopediju Prosvete. Uređivao je časopise `Delo`, `Kultura`, `Čovekova sredina`, sarađivao u časopisu `RTV-teorija i praksa`. Objavio je pet romana o Beogradu i Srbiji, više knjiga studija i rasprava (Umetnost i kriterijumi, Estetička čitanka, Po književnoj Jugoslaviji, Celo jato, Novi mediji - nova umetnost i dr. Objavljivao je knjige proze, pripovetke, lirske proze, pisao je filmska scenarija i radio-dramatizacije književnih dela. Knjige su mu prevođene na engleski, italijanski, poljski, mađarski, rumunski, slovački. U Televiziji Beograd ogledao se u različitim žanrovima, pisao je za Redakciju programa iz kulture, naučnu, obrazovnu... a poznate su njegove TV drame: Posle odmora, 1965; Kalendar Jovana Orlovića, 1968; Na dan požara, 1969; Poslednje sovuljage i prvi petli, 1983; Vrenje, 1986; serija Slom, 1979. Za svoj književni rad dobio je Ninovu nagradu za publicistiku `Dimitrije Tucović`, za književnu kritiku `Milan Bogdanović` i `Đorđe Jovanović`, nagradu sarajevske `Svjetlosti` i RTB-a.

06934) IST 6 KULTURA U PROŠLOSTI VALJEVSKOG KRAJA 1 i 2 , grupa autora , Valjevo 1977 / 1979 , izbor tekstova emitovanih u emisijama Radio Valjeva, 2 knjige , mek povez, format 12 x 20,5 cm , latinica, ilustrovano, 101+ 208 strana

Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno.

Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Luka Gorgolini Broj strana 252 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015 Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

SOMBORSKE NITI LAZE KOSTIĆA (Milan Stepanović) Studija o somborskim godinama znamenitog srpskog pesnika Laze Kostića (1841-1910), koji je u ovom gradu živeo i radio između 1895. i 1910. godine. Милан Zlatna grana memorija 2007 89 str. ilus 27 cm Stanje odlično S.S.S.

Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Katarina Sturceneger Broj strana 225 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015.god. Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а издавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године.

SOMBORSKE NITI LAZE KOSTIĆA (Milan Stepanović) Studija o somborskim godinama znamenitog srpskog pesnika Laze Kostića (1841-1910), koji je u ovom gradu živeo i radio između 1895. i 1910. godine. Милан Zlatna grana memorija 2007 89 str. ilus 27 cm K.N.S. O. CRNI 0

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karl-Heinz Janßen (* 17. studenog 1930. u Carolinensielu; † 26. ožujka 2013. u Hamburgu)je bio njemački novinar i od 1963. do 1998. urednik tjednika Die Zeit. Radio je kao povjesničar na suvremenoj njemačkoj povijesti.

Živojin Tasić ŽIVOT U PUNOM SJAJU Zavičajni klub studenata - Klub mladih Leskovac 1966 - 1981 Monografija Жика Тасић ЖИВОТ У ПУНОМ СЈАЈУ Завичајни клуб студената - Клуб младих Лесковац 1966 - 1981 Издавач Радио 016 , Лесковац , 2023. 201 страна Тврде корице Димензије књиге 21,5 x 21,5 cm Нова књига

NOVO prometej Siniša Korica rođen je 17. 02. 1949. godine u Laćarku, opština Sremska Mitrovica. Ekonomski fakultet je završio u Subotici 1971. godine, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radio je na različitim mestima u privredi: “Mitros”, “Heroj Pinki” (finansijski direktor), “Elnos” (zamenik generalnog direktora), “Elektrovojvodina” (direktor ekonomskih poslova). Radio i u organima vlasti: bio potpredsednik Izvršnog veća opštine Sremska Mitrovica, u dva mandata član Izvršnog veća Vojvodine i član Saveznog izvršnog veća i Savezni sekretar za tržište i cene u vladi Milke Planinc. Jedno vreme bio i u politici, član Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i to u vreme koje je neposredno prethodilo “Jogurt revoluciji”. Privreda, ograni vlasti, nauka (magistratura), politika motivisali su ga da napiše pet knjiga od kojih je “Prometej” objavio “Autobiografiju istorije”, novosadski “Dnevnik” – “Novi prilozi za stare iluzije”, a “Sremske novine – “Šešir u Trećem šoru”. Živi u Novom Sadu, oženjen je, ima dve ćerke i troje unučadi. Nije član ni jedne političke stranke. istorija srba srpskog naroda srbije srpska

Naslov: This is Serbia Calling Autor: Matthew Collin Izdavač: London : Srpent`s Tail Pismo: latinica Br. strana: 245 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana, kao nova je. This is the story of a courageous group of young people living under Milosevic`s repressive rule who waged a ten year battle for freedom, armed only with a radio transmitter, some rock`n`roll records, and a dream of truth, justice and another kind of life. They called themselves Serbia`s `lost generation`; the government called them traitors, spies and terrorists. Despite police raids and state censorship, they refused to be defeated, and kept on broadcasting their message. This is Serbia Calling chronicles a decade (1990-2000) in which B92, an extraordinary radio station, through its use of rock music, email and the Internet, kept alive the voices of dissent. The book ends with the fall of Milosevic and B92 going back on air. unused

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti i u svakoj od oblasti dao verdan doprinos. Krepko zdravlje i inventivan duh dopustili su mu je da piše do kraja života Pavle Dželetović je rođen 01.januara.1931. godine u Suvom Dolu kod Lipljana, Kosovo i Metohija – Južna Srbija. Tri razreda osnovne škole završio je u Suvom Dolu, a četvrti, kao izbeglica u Drugom svetskom ratu u Vrnjačkoj Banji. Nižu gimnaziju završio je u Prištini. Srpsku učiteljsku školu u Prizrenu, Višu pedagošku školu kao i filozofski fakultet u Skoplju, a magistrirao u Beogradu. Preko trideset godina bavio se književnom kritikom. Radove je objavljivao u književnim časopisima „Bagdala“, „Oko“, „Gorocvet“, „Stremljenja“, „Zbornik kluba pisaca Čukarice“, „Praskozorje“. „Bilten“, koji izlazi u Izraelu na srpskom jeziku, „Stig“ i drugim. Objavio je više eseja, članaka i feljtona u dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Ekspres Politika“, „Jedinstvo“, „NIN“, „Duga“, „JU Novosti“, „Svedok“ „Glasu javnosti“ kao i u radio emisijama Radio Beograda, Radio Prištine, Radio Novog Sada. Od 1975. godine živeo je i stvarao u Beogradu. Autor je knjiga: „Čedoljublja“ – zbirka pesama za decu, „Nostradamusova proročanstva“, „Šiptarska 21. SS-divizija Skenderbeg“, „Stradanje Jevreja na Kosovu i Metohiji“, „Kosovski boj u slici i reči“, „Kačaci Kosova i Metohije“, „Šiptarski nacionalni fašistički komiteti“, monografije njegovog rodnog sela „Suvi Do“, „Koreni balističkog pokreta, masovnost i zločini“, „Ko su i šta hoće Šiptari“, „Tvorci tajnog plana“, roman „Braća“, „Kosmetski svetionik“ „Kosmetske sudbine“ i d ruge“. Bio je recenzent nekoliko knjiga, časopisa i udžbenika. Neke od njegovih pesama ušle su u antologiju pesama za decu izdate 1993. godine. Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti. Dobitnik je Povelje Svesrpskog saveza, Kraljevskog književnog kluba „Karađorđević“ za pripovetku „Vukajlova kazivanja“, kao i mnogih drugih pohvala, plaketa i priznanja, od raznih organizacija i institucija. Pavle Ivanov Dželetović je bio stvaralac čije je delo imalo i imaće značajne efekate u realnom životu jer bio neprikosnoven borac za Srbiju i srpstvo. O tome svedoče njegova dela koja će vremenom dobijati na snazi jer su vrelo isitne o Kosovu i Metohiji. Krepko zdravlje, britka miso i inventivan, viteški duh dopustili su mu da piše kraja života (88). Pavle Ivanov Dželetović je inače, pre svega, bio redak „pater familias” koji je sa suprugom Verom, uspeo da sačuva na okupu tri genearcije svoje porodice.

Izdavač: Svetovi, Novi Sad Godina izdanja: 1993. Povez: Broširan sa omotom Format: 17 cm Broj strana: 224 Stanje: Veoma dobro Robert Muzil je bio jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Počeo je da piše roman `Čovek bez osobina` 1921. godine i na njemu je radio sve do smrti, ne prestajući da radi na korekcijama. Za života je objavio samo prvi tom (Prva knjiga, prvi i drugi deo, 1930) i drugi tom (Druga knjiga, treći deo, 1932). Šest godina kasnije objavio je u časopisu jedno poglavlje, a 1943. u Lozani Muzilova udovica objavljuje treći tom romana – iz delova pripremljenih za štampu i delova na kojima je autor radio do poslednjeg dana.Sklon introspekciji i analiziranju projekcija stvarnosti na čoveka, Robert Muzil je izabrao pravu osnovu za svoje gigantsko delo koje neki kritičari svrstavaju i u vrhunsku satiru: Beč i raspad Austrougarskog carstva 1913, koji daju pečat prvom tomu knjige, idealno su mesto i vreme za `Čoveka bez osobina`. Svet je na istorijskoj prekretnici, rat je u vazduhu a moralna i opšta destrukcija pokazuju svoje iskeženo lice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpska pravoslavna crkva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941 - 1945 Veljko Djuric Misina Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Obrazovanje U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Karijera Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.