Selo Veselo Radio Beograd Ko se sa radijom druži guber mu je duži Knjiga zdravlja mudrosti i dobrog raspoloženja Prvo izdanje 1976 godine Dimenzije: 34m X 25cm Strana: 178 Tiraz: 3000 cirilica 2000 Izdanje: 1976 godine

RETKO,LEPO OCUVANO

K023 Na predlistu posveta prethodnom vlasniku

usna harmonika RADIO HARMONICA DELICIA Made in ČSSR 1989. god. dimenzije kutije: 11x4 cm - kombinacija metal - drvo Pogledajte slike. Odlična. Za kolekcionare i muzičare. RARE

PRODAJEM MAKETU STARINSKOG RADIJA IZ VREMENA DRUGOG SVETSKOG RATA ...IPRAVAN OCUVAN ..POSEDUJEM DVA KOMADA...

NEKORISCENO

RTL stari privezak Emperor Rosko Poznati DJ sa radija

Radio-tehnika,zbirka rešenih problema,Đorđe S.Paunović,Naučna knjiga 1981,628 strana,ocena 5 134

Radio priručnik za amatere i tehničare,Božo Metzger,Tehnička knjiga 1976,704 strane,nova 135

Tvrd povez u tri knjige, dobro očuvane ima potpis na predlistu ocena očuvanosti 3-4 A5

Радио позориште ИНДЕКС 202: ПОДИГНИМО УВИС ЧЕЛА Самностално ауторско издање, Београд, 1986.год. Меки повез, 240 страна, латиница. Врло пристојно очувано. КО ЗНА-ЗНА, А КО НЕ ЗНА- ЕВО ПРИЛИКЕ ДА САЗНА. Први независни радио у социјалистичкој Југославији. `„Индекс 202“ први студентски радио који је током 70-их, 80-их и 90-их радио у оквиру ЈРТ-а (Југословенска радио телевизија) а потом РТС-а (Радио телевизија Србије). Емитована је на фреквенцији радија „202“ (отуда и тај део у називу станице). Био је емитован као засебан програм са засебним уредништвом под надзором БУ. Током недеље у свом термину (од 13 до 14 часова) било је емитовано чувено „Индексово Радио Позориште“ које је имало првенствено сатиричне и шаљиве садржаје. Студентски радио програм „Индекс 202` емитован је као једносатна дневна емисија на станици „Београд 202` од 1971. Многа данас позната имена српског новинарства прошла су кроз редакцију „Индекса 202`. Током осамдесетих нарочито је било популарно „Индексово радио позориште“, а редовни програм „Индекса 202` постао је практично први независни електронски медиј у тадашњем социјализму на заласку. Маја 1989. екипа „Индекса 202`, у сарадњи са омладинском емисијом „Ритам срца“ Радија Студио Б, оснива Омладински радио Б92. Сарадња је трајала до јуна 1990. када се „Индекс 202` враћа на програм „Београда 202`.`

Metodi pripreme radio i televizijskih vesti 607str;ilustr 21cm. u dobrom stanju

Andre Rieu - Radio City Music Hall, Live in New York , originalno izdanje . Made in USA . DVD - 4+

Duhovita škola zdrave ishrane Zmajeva dijeta se bavi ozbilјnom tematikom koja je postala globalni (svetski) problem – gojaznošću kod dece. Loše navike, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost, uzroci su mnogih obolјenja u dečjem uzrastu. Uz pomoć učitelјice iz škole zdrave hrane, instruktora fitnesa i doktora Zmajka, naši Zmajići će se od burića masti pretvoriti u prave manekene. Zmajeva dijet je osvojila prvu nagradu na konkursu Radio Beograda za najbolјu dečju radio dramu. Autor teksta je doktor medicine, živi i radi u Beogradu. Ilustrovala: Jana Vuković Povez knjige : mek Strana : 48 Format knjige : 21x21 cm Pismo : ćirilica

Kožna smeđa futrola za naočare sa oznakom RTNS radio televizija Novi Sad) Iz 70-i godina Dobro očuvana K L 1

B. Istvan Foki Mek povez sa klapnom, ima posvetu, postoji sansa da je autorova, ali nisam siguran, 5 Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 1977. god. Broširan povez, 20 cm. 171 str. Ilustrovano Foki B. Ištvan je rođen u Bezdanu 26. septembra 1934. godine, gde je završio četiri razreda osnovne škole. U Sombor se seli 1956. godine i završava četiri razreda gimnazije, nakon čega odlazi u Suboticu gde završava više razrede i stiče učiteljsku diplomu. Kao učitelj je radio u Bogojevu i Telečki i tamo došao u prvi kontak sa radom sa decom. Istovremeno je pisao brojne takstove za ondašnje novine, kao i poeziju na mađarskom jeziku. Na Radiju Novi Sad je bio urednik i saradnik dečijeg programa na mađarskom jeziku sve do penzionisanja. Pisao je i piše pesme, prozu, radio drame, radio igre i pozorišne komade najviše za decu i omladinu ali i za odrasle. Radio igre su mu donele brojne nagrade a kasnije bile i povod za veliki broj njegovih knjiga. Prevodi poeziju i prozu sa srpskog na mađarski jezik. Sarađivao je sa mnogim domaćim književnicima od kojih izdvaja Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i Mariju Šimković sa kojima je pisao dvojezične knjige ili prepeve. Njegova prva knjiga, pesmarica za decu Mačji klavir, objavljena je 1972. godine na spskom jeziku. Nakon ove izdao je još šesnaest knjiga. Poslednjih godina bavi se prozom i stvarnim problematičnim pričama subotičke omladine (prostitucijom, krađama, noćnim živitom, druženjem...).

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova.Posveta autora na predlistu. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2023. god. Broširan povez, 20 cm. 373 str. Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina - 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jas nim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada. Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića...

Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo KU-V

La Linea-Linija 2 DVD Delta stanje diska manje i vise povrsinskih linija bez uticaja na rad disk pusten radio malo ok.Iz licne privatne kolekcije.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Knjiga koja ti daje preko 50 sjajnih razloga da zavoliš knjige, iako imaš milion prečih stvari koje bi radio. Ova knjiga namenjena je deci i odraslima, a posebno onima koji ne vole da čitaju.

Druga epoha: DIREKTNI PRENOSI (1906-1948) MP, 413 str. Fotodokumentovano Prvo izdanje - 2004 Tokom celog teksta autor zastupa stav da je radiofonija posebna, osma umetnost, poštujući celinu civilizacijskog razvoja, posebno naučno-tehnološko-tehničke ere, kao preduslova za njenu pojavu i razvoj. Nagrada za publicistiku Udruženja novinara Srbije. U drugoj knjizi koja se bavi epohom od 1906. do 1948. odnosno periodom direktnih prenosa, Jokić se bavi sazrevanjem svesti o novom mediju, ali i ograničenjima koja najčešće vidi kao nametanje jezika drugih umetnosti radiju (najpre pozorišne umetnosti od koje se, u slučaju radio drame preuzimaju tekstovi, glumačka interpretacija, način rada...). Na jednom kraju ove linije nalazi se to kopiranje na koje autor gleda kao na drugorazrdnu stvar, ali na drugom kraju stoji amaterizam koji Jokić sasvim očigledno, i sa pravom ceni i navodi kao klicu narednih visokih umetničkih dometa budućih generacija profesionalaca. Treba reći da u ovo vreme, a i sve do 60-ih ne postoje nikakve škole koje bi izbacile male ljude iz radija, reč je o ljudima što preuzetim iz drugih oblasti (najčešće pozorišta), što palih s neba, a rat je u velikoj meri doprineo razvoju radijske tehnike. Kako kaže Jokić “u prvim pionirskim godinama radio je nastajao iz amaterske strastu kako onih koji su pravili odašiljače i program tako i slušalaca koji su sami pravili svoje prijemnike, pa je to bio više tehnički nego programski trijumf“. Treba napomenuti da tokom sve tri knjige, Jokić odbrojava i pokušava da razdvoji nekakve periode „primitivizma“ i „profesionalizma“ što ga, mimo istoriografski korisne stvari (usled navođenja kada je ko šta radio) vodi u zabludu i neku vrstu „skraćivanja“ istorije, da ne kažem paradoksa – pokušava da ispriča istoriju, a zapravo samo čeka savremeni trenutak kada je radio drama navodno ostvarila svoj puni oblik i svoju moć. Međutim, pažljivi čitalac ima priliku da vidi koliko je istorija imala sasvim drugačiji tok i, ne želeći nešto da ostvari, živela svoj sopstveni život zaokružujući određene, danas veoma zanimljive radijske oblike. Otuda utisak antiklimaksa u trećoj knjizi koja se svodi na hvalospeve radiofonijskim stvaraocima iz vremena autora knjige.

ilustrovao ANTON HUTER str. 61 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. Aleksandar Popović (20. novembar 1929, Ub — 9. oktobar, 1996, Beograd) jedan je od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Njegova vrlo uspešna knjiga za decu je Sudbina jednog Čarlija. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 50 pozorišnih komada. Biografija Rođen na Ubu 20. XI 1929. godine. Po završetku gimnazije, odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem hiljadudevetstočetrdesetih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom hiljadudevetstopedesetih prihvatio je poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i počeo da piše radio-drame za decu. Sa prvim literarnim tekstovima pojavio se 1959. godine. Njegov raznovrstan opus sadrži drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije.