Vjekoslav Majer - Slušamo radio , izdanje Mladost Zagreb iz 1971-ve . Knjiga - 4

Slobodan Stanišić - Ljubav zvana radio , izdanje RTS / Interpres . Potpis na predlistu osim toga kao nova..

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill. Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Odlično stanje Ilustrovano Retko u ponudi Ima posvetu Vlada Stojiljković (1938 – 2002), pesnik, prozni pisac, prevodilac i likovni umetnik. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nišu. Diplomirao je engleski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Radni vek je proveo u redakciji Dečjeg programa Radio Beograda. Autor je brojnih dečjih i drugih radio-drama izvođenih na gotovo svim jugoslovenskim radio-stanicama. Izlagao je na izložbama ULUPUS-a „Zlatno pero“ i preveo sa engleskog više knjiga od kojih romane „Vrli novi svet“ Oldusa Hakslija i „1984“ Džordža Orvela, „Lesi se vraća kući“ Erika Najta, „Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta i „Ibi ponovo jaše“ Alfreda Žarija. Bio je član redakcije Internacionalne revije SIGNAL, a sedamdesetih godina aktivno je učestvovao u signalističkom pokretu. Knjige: „Kišobran je rasprodan“, 1972; „Zamislite jedan datum“, 1974; „Sijalica od sto konjskih snaga“, 1976; „Da li da se ponašam“, 1978; „Odavde dovde“, 1978; „Blok 39“, 1979 (nagrade Neven i Mlado pokolenje); „Pegava i debeli“, 1982; „Pismopisac“, 1995 Signalizam Casopis signal miroljub todorovic

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena u dnu, nije nista strasno! Sve ostalo uredno! Antonio Lupatelli (1930. – 18. svibnja 2018.) bio je talijanski ilustrator, crtač stripova i pisac koji je radio pod pseudonimom Tony Wolf. Lupatelli je najpoznatiji po svojim ilustracijama dječjih knjiga, uključujući njegov rad u: Pinocchio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Šumski narod, koju je također napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, izdanje Brdbk, 2005 Jack i Jill Također je dao grafičke priloge adaptacijama knjiga švicarske TV serije Pingu o glini. Lupatelli je radio s Fratelli Fabbri Editori, Payot Film, Fleetway Publications i Dami Editore. Kao crtač stripova bio je jedan od nekoliko umjetnika koji su crtali za Fleetwayeve dječje časopise Playhour i Jack and Jill.[7][8] Među serijama na kojima je radio su Freddie Frog, Fun in Toyland, Little Sooty i Moony of the Moon.[9][10] U talijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. svibnja 2018.

Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ima posvetu Knjiga za decu i odrasle Vladimir Andrić (Obrenovac, 25. oktobar 1944 — Beograd, 16. februar 2021[1]) bio je srpski pisac, dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa Radio-televizije Beograd. Autor je televizijskih serijala za decu Laku noć, deco i Pustolov, šest pozorišnih drama, dvadesetak radio-drama i više filmskih scenarija. Režirao je prvu verziju filma Šešir profesora Koste Vujića. Dobitnik je brojnih nagrada za svoja književna dela (nagrada Politikinog zabavnika, Zmajevih dečjih igara, Neven, Zlatni ključić, i drugih.) tvrd povez ilustrovana 108 str format 22 cm

Прва, друга и трећа прича о Пртку The First, Second and Third Story About Farty Première, deuxième et troixième histoire de Prout-Prout Erste, zweite und dritte Geschichte von Furzchen Prima, seconda e terza parte da Scoreggione текст и илустрације Растко Ћирић превод на енглески и француски Сузана Матвејевић превод на немачки Афродита Ђешнић превод на италијански Мина Шиндик Језик: српски, немачки, енглески, француски, италијански 3. изд. Београд : Beopolis : Balkan publik, 2000. 63 стр. : илустр. ; 21 cm Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana ćerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Knjiga je odlično očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Šapat ispod obešenih - iz mojih dnevnika za nemačke okupacije Autor: Voja Čolanović Izdavač: Službeni glasnik Ćirilica, Mek Povez, 20 cm, 185 str. _____ Za minulih sedam decenija, uzalud sam (opet i opet) pokušavao da dokučim ne zašto sam vodio dnevnik – činili su to i drugi (da ne zaborave ono što bi inače zaboravili; da zabeleže svoje misli i osećanja; da pročiste um, uspostave perspektivu, razlabave ligamente) – nego zašto sam to radio u grču, bez odlaganja, maltene fanatično. Kao da je u pitanju bio sam život. Što se ishoda tiče, i sad je isto: odgonetke nema. Sem ako dnevnik nisam tako predano i osobenjački vodio da ne bih poludeo. (Voja Čolanović)

Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano knjiga je u odličnom stanju - kao nova Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Позивају се сви мали истраживачи! Хајде да сазнамо нешто више о пословима које можете да радите кад порастете. Отворите прозорчиће да бисте упознали тим људи који ради на изградњи куће или да бисте сазнали који све послови постоје у болници и како све можете да радите са животињама…

Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada.Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio osta...

Autor: Ričard Galand Žanrovi: Knjige za decu, Edukativni Pismo: Latinica Broj strana: 224 Povez: Mek Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2020. Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola TeslaZakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere...Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Vlado Jakelic Pavičić, Josip, hrvatski književnik (Požega, 26. II. 1895 – Rijeka, 21. III. 1963). Za I. svjetskog rata bio na galicijskoj fronti, odakle se vratio kao invalid. Diplomirao 1928. na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gdje je radio kao činovnik. Novelama se javio u periodici 1930-ih. Zbirka novela iz života ratnih invalida I. svjetskog rata Memento (1937., prošireno izdanje Crvenim slovima, 1946), ujedno kritika društvenih i političkih prilika u Hrvatskoj između dvaju svjetskih ratova, bila mu je zaplijenjena i uništena. Objavio je i više djela za djecu i mladež (Poletarci, 1937; Koliba u vrbiku, 1939; Djeca majke zemlje, 1946; Kamena kolijevka, 1950; Staza kroz stoljeće, 1951; Što pričaju dan i noć, 1959., i dr.) te autobiografski roman o djetinjstvu Knjiga o davnini (1959). Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Leopold Suhodolčan (10. kolovoza 1928. - 8. veljače 1980.) bio je slovenski pisac, najpoznatiji po svojoj prozi za mlade. Zajedno sa Stankom Kotnikom bio je jedan od idejnih začetnika natjecanja Čitateljska značka Slovenije koje se i danas održava kao motivacija za osnovnoškolce u čitanju i opismenjavanju. Suhodolčan je rođen u Žirima 1928. godine. Radio je kao učitelj i ravnatelj u Prevaljama u slovenskoj Koruškoj. Iako je pisao beletristiku za odrasle, poznatiji je po pisanju za mlade čitatelje. Njegove knjige za djecu prevedene su i objavljene i izvan Slovenije. Umro je na Golniku 1980. Središnja koruška knjižnica Ravne na Koroškem ima Suhodolčanovu spomen sobu. Dva puta je dobio Levstikovu nagradu, 1965. za knjigu Velikan in Pajac (Div i klaun) i 1979. za knjigu Piko Dinozaver i druge knjige. Biblioteka Vjeverica

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Mladost - Zagreb, 1979. god. Tvrd povez, 21 cm. 117 str. Ilustrovano Biblioteka Vjeverica Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 - Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“ . Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Sedi da razgovaramo - Dušan Radović, I izdanje I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. ...... Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“:

Sergej Dovlatov KOMPROMIS Autor:: Sergej Dovlatov Žanrovi:: Autobiografije i biografije Izdavač:: LOM Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 274 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Knjiga je NOVA..... -------------------------------- L2

ЏОН О`НИЛ - НЕНАДМАШНИ ГЕНИЈЕ ( Живот Николе Тесле ) Никола Тесла је један од најоригиналнијих мислилаца у историји људског рода. Не постоји ниједно подручје техничке цивилизације на којем он није радио као претеча или на којем његов рад није убрзао рад осталих научника, па се са разлогом сматра стубом цивилизације. Биографи и обожаваоци Аристотела кажу да је цивилизација управо онда почела када се родио овај велики филозоф. Нешто слично томе може се слободно рећи и за Теслу, јер је у савременој цивилизацији направљен џиновски корак тек онда када је Тесла дао решење проблема обртног магнетног поља и полифазног система наизменичних струја и тиме омогућио пренос електричне енергије на велике даљине. Имајући у виду да је књига Џона О’Нила до сада служила као највише цитирана у списку литературе многим домаћим и страним ауторима, она, без сваке сумње, представља “прави трактат” за многе читаоце који воле и поштују Теслу и његово истинско дело. Број страна: 315 Писмо: Ћирилица Повез: Тврди

Autor: Džon O`Nil Broj strana: 324 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Format: 21 cm Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije. Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine. Tesla je jedinstven genije koji nije pripadao samo našem narodu već celokupno čovečanstvu. Njegova genijalnost je utoliko veća što je nije upotrebio za brutalno uništenje naroda, već da kao filozof prirode ispita njene ćudi i da ih stavi na uslugu čovečanstvu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! I izdanje ! Ilustracije: Danica Rusjan Jakševac, Stjepan, hrvatski pjesnik (Brdovečki Sveti Križ, 16. XII. 1916 – Zagreb, 10. V. 1994). Od 1938. bio je zaposlen na Radio Zagrebu: dugogodišnji spiker, planer programa, instruktor kadrova te od 1952. urednik dječjega programa. Objavio je dvije knjige intimističke lirike (Pjesme, 1943; Glasim se nespokojem, 1956), a poznat je kao kajkavski i štokavski dječji pjesnik. Počevši u tradicionalnome krugu hrvatskoga dječjeg pjesništva (Vesela godina, 1969), već je u drugoj zbirci Voli, ne voli, voli (1972) unio kao jedan od prvih u nas temu dječjih ljubavnih preokupacija, a u svojoj najpoznatijoj zbirci Ima jedan razred (1981) i izražajno-jezične inovacije. Zahvaljujući melodioznosti i zvonkosti mnogi su njegovi dječji stihovi i stihovi za odrasle uglazbljeni. Režirao je kulturno-prosvjetne filmove, dramatizirao dječje bajke za Jugoton, a scenska su mu djela izvođena u lutkarskim kazalištima u Zagrebu i Subotici. Prevodio je sa slovenskoga jezika. Biblioteka Vjeverica

str 156 dim 21,5x30,5cm tezina oko 800g povez tvrd, kvalitetna hartija za stranice izdavac Prvo slovo Opis Knjiga „RŠUMDANI“ posvećena je pedesetogodišnjici književnog rada našeg velikog pesnika LJubivoja Ršumovića i obuhvata sve oblasti rada LJubivoja Ršumovića (književnost, televizija, radio, pozorište, karate, šah...). U ovoj specifičnoj vrsti monografije čestitku-sećanje na rad i druženje sa LJubivojem napisalo je oko 120 eminentnih ljudi među kojima su: Vladeta Jerotić, Jara Ribnikar, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Dobrica Erić, Milovan Danojlić, Momo Kapor, Raša Popov, Milena Dravić, Bora Đorđević, Vanja Bulić, LJiljana Blagojević, Branko Milićević, Jadranka Jovanović, Milka Stojanović, Živan Saramandić, Oliver NJego, dr Ilija Jorga, Marina Rajević-Savić, Vuk Bojović, Vladimir Ajdačić, Miloš Radović, Zoran Radisavljević, Miro Vuksanović, Ranko Guzina, Pero Zubac, Srba Ignjatović, Arsen Dedić, Dušan Petričić, Rambo Amadeus, Rastko Ćirić, Minja Subota, Bojana Šumonja, Boda Ninković, Dragomir Brajković, Milovan Vitezović, Dragan Lakićević i drugi književnici, ilustratori, novinari, glumci, sportisti, šahisti, pevači. U knjizi se nalazi izbor iz poezije i proze LJubivoja Ršumovića i veliki broj fotografija iz njegovog života i rada. Knjiga je podjednako zanimljiva i deci i odraslima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekako s jeseni 2009. godine, odabrana publika je imala zadovoljstvo da u studiju „M“ RTV Novi Sad, prisustvuje svojevrsnom muzičkom omažu u čast Isidora Hadnađeva. Povod tom događaju bilo je obeležavanje 100-godišnjice rođenja ovog Bečejca, čije je ime zlatnim slovima upisano u muzičku knjigu Vojvodine. Isidor Hadnađev je rođen 1909. godine u Starom Bečeju. Otac Lazar je bio umetnički stolar, a amajka Stefanija domaćica. Inače, porodica Hadnađev jedna je od one dve, najstarije porodice u Bečeju, prema pouzdanim podacima. Kasnije, stvorivši sebi ime, Isidor Hadnađev je, u brojnim intervjuima za medije, često isticao sledeće: „Moj otac je, kao umetnički stolar, radio i muzičke instrumente. Kao malo dete, odlazio sam u radionicu i slušao kako isprobavaju instrumente i posebno mi se svideo zvuk violine i tambure...“. U nostalgičnim sećanjima na neka davna vremena, osvetljavao bi atmosferu na Bečejskim ulicama: „U četvrtom reonu, u Bečeju, poznatom po imenu Lapurda, s prvim prolećnim, letnjim i jesenjim, ređe zimskim sumrakom, čuo se zvuk harmonike koji se rasprostirao ulicama i zaustavljao na roglju (uglu, ćošku). Nedugo zatim, uz pridružene tambure i okupljenu „mladež“, začula bi se pesma koja je trajala do duboko u noć... Upravo iz takve sredine je i potekao junak ove priče. Bio je dete kad je naučio da svira violinu i tamburu, a još kao dećkić često bi se priključivao starijim muzičarima koji su svirali tokom žetelačkih svečanosti. Ubrzo nastavlja školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru i 1928. godine stiče diplomu učitelja. Ali, u Somboru je završio i osnovno muzičko obrazovanje, kod tada poznatog pedagoga Antona Tune Osvalda. Svoje muzičko usavršavanje nastavio je u Beogradu, u muzičkoj školi „Kornelije Stanković“, a zatim i na Muzičkoj akademiji, u klasi poznatog pedagoga i akademika Mihajla Vukdragovića. Obogativši svoj prirodni talenat i formalnim muzičkim obrazovanjem, vratio se u rodni grad, u kome je vredno radio sve do 1960, godine. Već 1948, godine inicirao je osnivanje Niže muzičke škole, koja je ubrzo postala centar kulturnog i muzičkog života u Bečeju. Hadnađev je bio i njen direktor punih dvanaest godina. Vodio je i gradski mešoviti hor „Petar Konjović“, koji je bio podsticaj za negovanje horske muzike. To je kasnije bilo potvrđeno vrhunskim dostignućima Kamernog hora, pod upravom Milenka Šustrana. Poseban kuriozitet predstavlja podatak da jeIsidor Hadnađev bio prvi koji je još 1950. godine uveo tamburu kao nastavni predmet u lokalnoj muzičkoj školi. Bilo bi, istina, i inače vrhunskih dostignuća Janike Balaža i Svetozara Čiče Sladića, ali, da li bi i oni sami bilo onakvi kakvi jesu, da nije bilo Hadnađeva? Izuzetni muzički i stvaralački kapacitet Isidora Hadnađeva tražio je više prostora, te on 1960. godine postaje glavni urednik emisija narodne muzike u programu Radio Novog Sada. Kao urednik, ostavio je neizbrisiv trag u formiranju vrhunskih pevača narodne muzike, ali i u usavršavanju umetničkih i tehničkih umeća članova Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Njihove interpretacije podigle su renome ovog ansambla i njegovog rukovodioca Janike Balaža na najviši nivo. Hadnađeva je posebno zanimala izvorna, narodna muzika. Angažujući se i na polju melografskog rada, počeo je da prikuplja i beleži izvorne narodne pesme, pa jenjegova lista pesama spasenih od zaborava bila impozantna – prikupio je čak 650 autentično izvornih pesama! Uz to, sam se pozabavio komponovanjem, te je iza njega ostalo preko 30 narodnih pesama i spletova narodnih pesama. Među najpoznatijim narodnim pesmama su: „Tamburice kad bi plakat` znala“, „Pesma o ciganima“, „Htedoh piti, al` ne rujna vina“, „Vojvodino ravna“, „`Ajde nek` ide lanac i po livade“. Najpoznatiji spletovi vezani su za vojvođanske motive: „Kroz bačke sokake“, „Vojvodina peva“, „Sremom, Bačkom i Banatom“... Komponovao je i instrumentalne kompozicije „Veliko vojvođansko kolo“, „Malo bačko kolo“, „Tamburaško kolo 1,2,3,4“... Veliki deo njegovih muzičkih zapisa tradicionalnih srpskih seoskih i varoških pesama ostao je upamćen u interpretaciji eminentnih vokalnih solista: Jelene i Aleksandra Dejanovića, Mihajla Miše Oneščuka, Predraga Gojkovića Cuneta, Zvonka Bogdana, Vere Svobode, Gite Šerman, Merime Njegomir... Imao je vremena da učestvuje i u osnivanju specifičnog muškog vokalnog okteta „Neven“ kojim je rukovodio punu deceniju. Interesovanja i delatnost Isidora Hadnađeva nisu se iscrpela na polju izvorne narodne muzike. Napred je navedeno da je posle osnivanja muzičke škole vodio gradski mešoviti hor. Ali, to nije bio jedini hor koji je Hadnađev uspešno vodio. Između dva rata bio je takođe istaknuti horovođa nekoliko, tada poznatih mešovitih horova: „Hora jugoslovenske napredne omladine“, „Hora srpskog zanatskog pevačkog društva“, a bio je i dirigent „Srpskog crkvenog pevačkog društva“. Uspešno se bavio i komponovanjem horske muzike. Među horskim kompozicijama svetovnog karaktera najpoznatije su „Poklič slobodi“, „Iz sna slatkog što me budiš“, ali i dečje („Omladinska pesma“ i zbirka „Proleće“). Od duhovnih, crkvenih pesama ističu se „Kanon evharistije“ i „Hodite, poklonimo se“, koje i danas odjekuju srpskim pravoslavnih hramovima. Za svoj rad na polju razvoja, unapređivanja i širenja muzičke kulture, Isidor Hadnađev je nagrađen mnogobrojnim priznanjima. Da navedemo samo neka: „Oktobarska nagrada grada Bečeja“ (1978), plaketa za izuzetni doprinos u radu i afirmaciji Kulturnog centra mladih „Sonja Marinković“ iz Novog Sada, plaketa RTVNS za vanredni doprinos u realizaciji muzičkog festivala „Oj, Dunave, Dunave plovi“... Isidor Hadnađev je sa ženom Darkom imao sinove Radovana i Stanislava. Čika Isa, kako su ga zvali, umro je u Novom Sadu, 1990. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Zlatko Bourek Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Biblioteka Vjeverica