Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Kolekcionarstvo i umetnost
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
800,00 - 999,00
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 238 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
126-150 od 238 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Mobilni telefoni
  • Tag

    Audio kasete
  • Tag

    Antikvarne knjige
  • Cena

    800 din - 999 din

Wham!-Make it Big Kaseta (1985) Suzy stanje kasete ocuvana pustena radila ok.Omot 4+ kasetu nemate nigde drugde u ponudi osim ovde itd. Iz licne privatne kolekcije. Kaseta Retkost i Kolekcionarski Primerak!!!

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

Djordje Balasevic-Celovecernji the Kid Kaseta redje izdanje sa Pink Nalepnicama PGP RTB stanje kasete odlicno ocuvana pustena malo radila ok,Omot 5 iz licne privatne kolekcije. Kaseta Retkost i Kolekcionarski Primerak!!!

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Mr.Big-Lean into It Kaseta stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok Omot 4 cosak malo neravan nije strasno.Iz Licne privatne koleckije,ou kasetu nemate nigde u ponudi osim ovde. !!!KASETA RETKOST!!!

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

пријатељи порше лин Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

Prikaži sve...
900RSD
forward
forward
Detaljnije

Boban & Srki Boy-Ljubav Za Ljubav (1996) Zam stanje kasete ispravna ocuvana pustena malo radila ok,Omot 4+ iz licne privatne kolekcije kasetu skoro da nemate nigde drugde u ponudi itd. Kaseta Retkost!!!

Prikaži sve...
930RSD
forward
forward
Detaljnije

Rade Serbedzija-Ne Daj se Ines (Arsen Dedic,Josipa Lisac,Zdenka Kovacicek Kaseta (1974) Non Music Pop Poetry PGP RTB stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok,Omot 5- iz licne privatne kolekcije.

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Various-Narodna Kola-Hitovi Kaseta (1986) Jugodisk stanje kaseta ocuvana pustena malo radila ok,Omot 4.Kasetu nemate nigde u ponudi osim ovde. Iz Licne Privatne Kolekcije. !!!KASETA ULTRA RETKOST I KOLEKCIOANRSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Aretha Franklin-Aretha Sings the Blues Kaseta (1985) Suzy stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok,Omot 4.Iz Licne Privatene Kolekcije kasetu nemate nigde u ponudi osim ovde. !!!KASETA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Hari Mata Hari-Ja nemam Snage.da te ne Volim Kaseta (1997) Hi Fi Centar stanje kasete skoro nova ocuvana pustena malo radila ok, Omot 8 strana 5-.Iz Licne Privatne Kolekcije. !!!KASETA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
950RSD
forward
forward
Detaljnije

Funky G-Dodje mi Da kaseta (2000) City Records stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok,Omot 4 strane 4+,iz licne privatne kolekcije, kasetu skoro da nigde nemate u ponudi osim ovde. !!!KASETA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

Zvonko Bogdan-Zvonko Bogdan Peva Za Vas Prvo Izdanje(1974) PGP RTB stanje kasete pustena malo radila je ok,Omot 4- malo neravan iznutra fleke vidi se na slikama. !!!KASETA PRVO IZDANJE IZ 1974 ULTRA RETKO KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!!

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

GEOGRAFSKO RASPROSTIRANJE KULTURE KUKURUZA U JUGOSLAVIJI Napisao Dr. Milisav V. Lutovac Štampa državne štamparije Kraljevine Jugoslavije - Beograd, 1936 godine Format: 27,7 x 21,3 cm Broj strana: 10 ( numerisano od 59-68 ) Solidno stanje, ali presavijana nažalost, pa će tako i biti poslata. Posvećeno doktoru Aleksandru Arnautoviću, potpisano kao `pisac` Милисав В. Лутовац milisav lutovac МИЛИСАВ В. ЛУТОВАЦ, дописни члан, последњи Цвијићев непосредни ђак. Рођен је 7. марта 1901. године у селу Дапсићи крај Берана, а умро августа 1988. године у Београду. После завршене основне школе и гимназије у Беранама 1924. године студирао је на географској групи наука на Београдском универзитету. Дипломирао је 1928. године. Још прве године студија запазили су га универзитетски професори Јован Цвијић, Јован Ердељановић и Боривоје Ж. Милојевић, па је према њиховим упутствима после дипломирања и једногодишњег рада у Географском семинару Универзитета у Београду, положио докторски испит новембра 1929. године. Наставно-педагошки рад почео је као суплент у Другој мушкој гимназији у Београду. После двогодишњег службовања на конкурсу је изабран за питомца француске владе ради усавршавања у антропогеографији и привредној географији на Сорбони у Паризу. На завршетку ових студија, у периоду од 1931. до 1935. године, под руководством истакнутог географа-научника А. Деманжона одбранио је и свој други докторат (дисертација: La Métohija, Étude de géographie humaine) са највишом оценом (très honorable). По повратку у отаџбину наставио је са радом као професор у Другој мушкој гимназији у Београду, а затим 1937. године изабран је за ванредног професора новоосноване Економско-комерционалне високе школе (Економског факултета). После Другог светског рата био је професор у Шестој мушкој гимназији у Београду и у Војногеографском училишту при Војногеографском институту. У јуну 1948. године додељен је на рад Географском институту САН, у коме је касније био његов дугогодишњи директор. У јануару 1949. године постављен је за научног сарадника, затим за вишег научног сарадника 1950. и научног саветника 1959. године. Од 1958. године био је редовни хонорарни професор, а од 1961. године и стални редовни професор на Филозофском факултету у Београду, и шеф катедре за етнологију, а предавао је и антропогеографију и економску географију. Исте године, 21 децембра 1961. изабран је за дописног члана Српске академије наука. Основну проблематику научног рада Милисава Лутовца чини друштвена географија у ширем смислу (антропогеографија, економска географија, регионална географија и географија градских насеља). У то време он је био најистакнутији економски географ у нас, односно пионир у овој географској дисциплини, са оригиналном концепцијом међуусловљености и повезаности природних и друштвених чинилаца географске средине. Исто тако значајне научне резултате постигао је на антопогеографким проучаванима, као настављач Цвијићеве антопогеографске школе, у којима је за разлику од дотадашњих истраживача истицао већи привредногеографски и јачи социолошки значај. Од осталих научних активности бележи запажене резултате у области регионалне географије, коју хармонично повезује са економском географијом, и антропогеографијом у комплексну и складну целину. Поред наведеног, бавио се и синтетичким проучавањем миграција и етничких процеса становништва, уз то живо пратећи промене и преображај просторног пејзажа изазване новим привредним и друштвеним кретањима у земљи. Милисав Лутовац је имао врло широко научно интересовање и по тематици и по простору, а нарочито је значајно што су сва његова испитивања била везана за теренски рад и то у врло мало познатим и тешко приступачним крајевима. Тежио је да на терену постави јасне хипотезе и нађе адекватна решења показујући изузетне способности за тачна опажање и разлучивање битног од споредног, пишући концизним стилом и са особеном лепотом језичког израза. Радио је у два одељења Српске академије наука и уметности: Природно математичком одељењу и Одељењу друштвених наука. Био је председник Одбора за топономастику у Међуакадемијском савету. Радио је поред Географског и у Етнографском институту САНУ и у оба института је био председник Научног већа. Био је члан Академијског одбора за прославу стогодишњице рођења Јована Цвијића и одбор му је поверио редакцију Цвијићевог зборника и рад на издању Цвијићевих дела. Био је активни члан Српског географског друштва, као члан управе и уређивачког одбора, па му је друштво на годишњој скупштини 1966. године доделило Медаљу „Јован Цвијић“. Поводом тридесетогодишњице Географског института „Јован Цвијић“ САНУ 1977. године додељена му је „Повеља захвалности“ за свој дугогодишњи рад. Добитник је у то време и ширих друштвених признања значајне 13-јулске награде Скупштине СР Црне Горе и 7-јулске награде Скупштине СР Србије. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... 1

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

Tvrd povez, 55 strana, izdanje Matice hrvatske 1938, poezija Prično dobro očuvana, ima posvetu, i dva pečata, SFRJ i NDH, konzulat u Bratislavi Antun Nizeteo (Zadar, 5. veljače 1913. − 4. travnja 2000.), hrvatski domovinski i iseljenički književnik, prevoditelj, knjižničar, povjesničar i diplomat Rodio se je u Zadru. U Zadru i Sinju je išao u osnovnu školu. U Splitu je završio klasičnu gimnaziju. Poslije mature bio je neko vrijeme u uredništvu splitskoga dnevnog lista Novog doba. Zatim je otišao u Zagreb gdje je diplomirao na Pravnom fakultetu 1936. godine. Poslije studija odlužio je vojni rok u Zemunu. Zaposlio se je kao državni službenik u Iseljeničkom uredu Ministarstva socijalne politike. Otamo je 1941. premješten u Ministarstvo vanjskih poslova NDH i imenovan izaslanikom za kulturne veze u hrvatskom poslanstvu u Rimu. Dok je bio ondje surađivao je svodećim talijanskim slavistima. Primjerice L. Salviniju je pomogao sastaviti i prevesti mu antologiju Poeti croati. Također je pokrenuo europski književno-umjetnički časopis `Parallelo`.[1] Njegovom zaslugom u Rimu s uspjehom gostovala Hrvatska opera s Gotovčevim »Erom« kao i to da je B. Gigli gostovao u Zagrebu. Prvi je kod nas upozorio na talijanskog pisca Itala Sveva te je za Zabavnu biblioteku preveo njegov roman Mlada starost.[2] Koncem 1943. imenovan je nadstojnikom Odjela za kulturne veze Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske u Zagrebu, te izabran za odbornika Matice hrvatske i za urednika Suvremene knjižnice. Pored ostalih, uređivao je i objavio Mile Budaka, Side Košutić i Ante Cilige. Siječnja 1945. premješten je u hrvatski konzulat u Pragu gdje je dočekao kraj rata s dr. B. Gavellom i dr. L Vitezićem u pripremi velike izložbe hrvatske knjige. Sve pristigle knjige iz Zagreba ostale na dar praškoj Nacionalnoj knjižnici. Izabrao je ne vratiti se u domovinu, nego ostati u emigraciji. U emigraciji je surađivao s hrvatskim listovima i časopisima. Iste je godine otišao u München, u kojem je ostao do 1950. godine.[1] Odanle je otišao u Chicago u SAD, pa nakon jedne godine u New York gdje je radio u sveučilišnim knjižnicama i studirao. U New Yorku je surađivao s američkim profesorima hrvatskog podrijetla C. S. Mihanovićem i W. Reevom, s kojima je osnovao Hrvatsku akademiju Amerike koja djeluje do danas i izdaje godišnjak The Journal of Croatian Studies. Skupa s američkom prevoditeljicom Carolyn Hunter (u. 1991.) prevodio na engleski i u njemu objavljivao hrvatsku poeziju. Magistrirao je povijesne znanosti na sveučilištu Fordham 1956. godine. Magistrirao je knjižničarstvo na sveučilištu Columbia 1958. godine. Potom je odselio u Ithacu, država New York, gdje se je zaposlio kao knjižničar u knjižnici sveučilišta Cornella. Ondje je radio do odlaska u mirovinu 1978. godine. Sljedeće odredište bilo mu je Kensington u saveznoj državi Marylandu.[1] Od tada do povratka u domovinu živio je u Washingtonu

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

Lepa Brena-Lepa Brena Kaseta (1994) ZAM stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok.Omot 4 strane 4- potpis nenad skoro obrisan mal ose jos primecuje unutra omot malo cepnut pa saniran. Iz Licne Privatne kolekcije. !!!KASETA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
950RSD
forward
forward
Detaljnije

La Storia Della Mus Italiana Vol 13 Pupo Made in Italy (2000) Original Green Records stanje kasete ocuvana pustena malo radila ok,Omot 5-. Kasetu ne mozete nigde naci u ponudi na domacem Internetu osim ovde. !!!KASETA ULTRA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!

Prikaži sve...
899RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna knjiga 1956. Ilustracije: Dragica Tatarski Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Lično je upoznao dva srpska kralja, kralja Srbije Aleksandra Obrenovića pri poseti Beogradu 1. juna (17. maja) 1892, i kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića juna 1942. godine u Njujorku.

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

једно од првих / можда и прво од страних лиценцних издања у србији / југославији после санкција маском / аутоматик Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

dvolist velikog formata dobro očuvano ANTIKVARNO -Rondo -Šta radiš sa kolenima Jovane -Sonya -Parlez-vouz francais -Rozi -Amo žene -Bela noć -Ramona -Sećaj se mene -Venecijana -Susie -Tanjka foxtrot -Beč, grad mojih snova -Ca c`est Paris -O` čuj me sad -Hajd bibi -Immorteli -Ti!.. Kad ćeš mi doć

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman jednog muzicara Henri Duvernois (zapravo: Henri Simon Schwabacher, rođen 4. ožujka 1875. u Parizu, † tamo 30. siječnja 1937.) bio je francuski književnik. Sin mađarskog trgovca dijamantima i Nizozemke počeo je raditi kao tajnik u Bibliothèque Charpentier u dobi od sedamnaest godina. Kao novinar potom je pisao za časopise kao što su Le Journal, Le Matin, Fémina, Comoedia, Candide i L`Illustration, gdje je ubrzo objavio novele na preporuku Catulle Mendès. Prvi veliki književni uspjeh postigao je 1908. romanom Crapotte. Godine 1910. oženio se s Margarethom Liebmann, koja je radila kao cirkuska umjetnica i glumica pod imenom Rita del Erido. Tijekom Prvog svjetskog rata doživio je ozljedu, a zatim je radio kao medicinska sestra u Villi Molière. Tamo je upoznao Guillaumea Apollinairea, s kojim je ostao u kontaktu putem pisama sve do svoje smrti. O svojim ratnim iskustvima objavio je 1919. roman Edgar, koji je André Breton nazvao jednim od najnadrealističnijih romana na svijetu. Sacha Guitry je 1921. uredio svoju novelu Morte la Bête za pozornicu. Kao rezultat toga, u suradnji njih dvojice nastale su uspješne jednočinke poput La Dame de Bronze et le Monsieur de cristal ou Seul. Od 1922. sprijateljio se s glumicom Gaby Morlay, za koju je adaptirao i producirao svoju dramu Jeanne kao film. Od 1920. do 1950. prema njegovim knjigama snimljeno je ukupno dvadesetak filmova. Od ranih 1930-ih napisao je nekoliko sjajnih romana, uključujući fantastičnu priču L`Homme qui s`est retrouvé. Također financijski uspješan autor posjedovao je vilu u Antibesu u kojoj su gostovali kolege književnici poput Marcela Prousta, Jeana Cocteaua, Rachilde, Edmonda Jalouxa i Mauricea Donnaya, glumica Mistinguett, pjevač Dranem, slikar Kees van Dongen i drugi. Proglašen je zapovjednikom Legije časti i dobio je Grand Prix de Littérature 1933. godine. 1937. umire od želučane bolesti i pokopan je na groblju Père Lachaise pored Oscara Wildea i Georgesa Courtelinea...

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Guillermo Díaz-Caneja Gómez (Madrid, 14. listopada 1876.-Madrid, 23. travnja 1933.)1 bio je španjolski pisac i komičar. Biografija Učio je crtanje na Školi lijepih umjetnosti San Fernando i studirao deklamaciju na Konzervatoriju u Madridu. Završio je poslovne studije, a književnosti se posvetio tek u tridesetoj godini.2 U istom gradu radio je godinu dana u poduzeću zarzuela, ali nije volio estradni život i napustio je tu profesiju. Zatim je napisao knjigu priča, Escuela de humorismo (1913.), koja je bila njegova prva knjiga, nakon koje je uslijedilo nekoliko neuspješnih romana, od kojih je 1918. osvojio nagradu Fastenrath od Kraljevske španjolske akademije. Prazna omotnica.3 Iz zatim je njegova karijera uzletjela i počeo je biti među najprodavanijima. Obožavatelj i prijatelj Benita Péreza Galdósa, njegov rad ponavlja karakteristike, žanrove i likove realizma devetnaestog stoljeća i ima određeni moralni sadržaj. Preporuča stare obiteljske vrijednosti i kastiljanske vrline. Među ostalima se ističu Grešnik, 1914. i Hotelski misterij, 1928. Bio je i autor komedija (A Benefit, 1920. i Pilar Guerra, 1920., koju je kasnije adaptirao u roman, a dva puta je po njoj snimljen film: u 1926. režirao José Buchs, a 1941. Félix de Pomés).4​5​6​7​ Umro je od napada hemiplegije u Madridu, 23. travnja 1933., ostavivši udovicu i sina.

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dopbrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Miroslav Feldman (Virovitica, 28. 12. 1899 - Zagreb, 30. 5. 1976), jugoslavenski književnik, liječnik, pjesnik i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Dr. Miroslav Feldman je rođen u Virovitici, 28. 12. 1899 u židovskoj obitelji.[1][2][3] Studirao je medicinu u Zagrebu i Beču. Nakon fakulteta vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju gdje je radio kao liječnik u Virovitici, Pakracu, Osijeku, Sarajevu i Zagrebu.[3] Tijekom Drugog svjetskog rata tj. po dolasku ustaša na vlast prebjegao je u Split, odakle se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ). U NOVJ-u je organizirao sanitetsku službu tj. bio referent saniteta ratne mornarice za Istru i Hrvatsko primorje, lekar u bazi NOVJ-a, te u jugoslovenskom izbjegličkom logoru El šat na poluotoku Sinaj u Egiptu. Isto tako je bio upravnik pokretne bolnice Trećeg bosanskog korpusa, te zatim pokretne poljske bolnice Četvrte jugoslovenske armije.[2][4] Dr. Feldman je bio predsjednik jugoslavenskog i hrvatskog P.E.N.-a. Književnu karijeru započeo je kao pjesnik, ali je najznačajniji kao dramatičar. Pisao je psihološke drame s elementima groteske te djela s naglašenom socijalnom kritikom u kojima satirički progovara o pojavama u hrvatskoj provinciji i o životu viših društvenih slojeva.[3] Miroslav Feldman je preminuo u Zagrebu, 30. 5. 1976 godine. Pokopan je na Mirogoju.[5][6] Djela `Arhipelag snova`, `Vožnja`, `Zec`, `Profesor Žič`, `U pozadini`, `Iz mraka`.

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiski blok ima sitne staracke pegice, nista strasno! JOHN LAW , Stefan Pollatschek , Nolit Beograd 1938 , Roman o rađanju banknote , Stefan Pollatschek ( 1890 - 1942) bio je austrijski pisac i novinar. Potiče iz jevrejske porodice. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon aneksije Austrije Nemačkom carstvu 1938. godine, Pollatschek je sa porodicom izbegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Pollatschek, koji potiče iz jevrejske porodice, u početku je radio u komercijalnoj profesiji. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon što se Austrija pridružila Nemačkom carstvu 1938., Pollatschek je sa porodicom pobjegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Njegova prepiska i lični zapisi smatrani su izgubljenim do 2015. godine. Do tada, vanjski život pisca bio je donekle rekonstruiran, pre svega svedočenjem njegove ćerke, pisac Gerde Hoffer (1921–2012), koja se nastanila u Izraelu 1978. godine. Gerda Hoffer umrla je 2012. godine i ostavila arhivu Društva Theodora Kramera sa svojim nasledjem ne samo svoje beleške, prepisku itd., Već i beleške svog oca. [2] Roman Dr. Ascher i njegovi očevi, stvoreni 1939-42., Sa imanja su objavljeni tek 2004. godine, nakon što ih je ćerka Gerda Hoffer objavila.

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije

PRVOSLAV DAVINIĆ PREKINUTA MISIJA AUTORSKO IZDANJE BEOGRAD 2O14 PRVOSLAV DAVINIĆ, magistirirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, doktorirao na temu nuklerarne bezbednosti, od 1967. radio u departmanu UN za razoružanje, ambasador MIP SRJ za pitanja razoružanja 1991. godine ... Za ministra odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran 2OO4. godine. Ostavku dao krajem 2OO5. godine posle niza isfabrikovanih političkih afera, moćnih i tajnih, poslovnih, političkih i finansijskih lobija, kojima je isključivi motiv bila LIČNA KORIST a ne intersi VOJSKE i DRŽAVE !!! Morao je ode i otišao je SVOJEVOLJNO !!!! Tužili su ga, vodili sudske pocese protiv njega i sve sudske pocese Prvoslav DAVINIĆ je DOBIO !!! Redak čovek od INTEGRITETA koga nisU mogli ni uspeli da SLOME !!! Za Srbiju, nažalost Don Kihot, ali dobro je da ih ima makar i na tragu !!! (Mihajlo Grušić) .................................................................... R e f e r e n c e 1. Zašto Vojska nije adekvatno opremljena? 2. Zašto nije rešavano pitanje vojne imovine? 3. Zašto nije vršena kontrola vojnoindustrisjkog i trgovačkog .. kopleksa? 4. Zašto nije izvršena korenita reforma vojnih službi bezbednosti? 5. Zašto vojne službe bezbednosti nisu stavljene pod efikasnu .. demokratsku kontrolu? 6. Zašto je iz vojske OTPUŠTENO 7.OOO ljudi? 7. Zbog čega je sprečena izgradnja 12.OOO vojnih stanova? 8. Kako je sve zloupotrebljavano vojno tužilaštvo! 9. Ko je hteo da iskoristi vojnu imovinu za nevojne svrhe ............................................................. BELEŠKA O AUTORU Na poleđini slika i biografija autora !!! BROŠ LATINICA 368 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO EKSTRA !!!

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

format: MC (kaseta) artist: SERGEJ (Bosnia, Yugoslavia) title: Sergej (neformalni naziv je po prvoj pesmi `Modra sećanja`) release date: 1988 label: PGP RTB, 510033 style: pop UNPLAYED, NEW - nikad puštena kaseta Sergej Šotrić je došao u Beograd i sa tadašnjom top studijskom ekipom snimio odličan pop album. Arnažmane je radio Laza Ristovski, remiks Boban Petrović, a snimatelj je bio Vesa Maldaner. Ovo je sofisticirani, laid back pop, sasvim atipičan za vreme kada je snimljen, i kada su divljali razni Hariji i Merlini. No, ovde sama muzika nije bitna, već raritetnost izdanja. I ploča je veoma retka, ali kaseta...! Još i više. Ovu sam kupio na rasprodaji i nisam je nikad pustio. Naime, kupio sam 10-ak kaseta (tj. sve koliko ih je bilo u prodavnici na Autobuskoj stanici u Beogradu, gde sam se snabdevao jeftinim kasetama za presnimavanje), koje sam koristio za presnimavanje, jer su bile na rasprodaji, a jednu sam ostavio sebi za kolekciju i odlozio nje na policu. Ovo je sigurno jedini primerak na svetu koji nije nikad pušte, 32 godine nakon izdavanja ovog albuma. Na naslovnoj strani se vidi pečat sa cenom rasprodaje, a omot je i probušen zumbom. I kutija je originalna. p.s. naravno da se danas kajem što sam iskoristio za presnimavanje na stotine kaseta sa PGP rasprodaja, među njima npr. i makar 10-ak DR STEEL i drugih danas raritetnih naslova na kasetama koje koštaju po 100-200 EUR. Ali ko je to mogao znati tada...

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lev Izraelevič Zubok (28. decembar 1894, Radomisli [2] — 13. maj 1967, Lenjingrad) — sovjetski američki istoričar. Doktor istorijskih nauka (1940), profesor (1938) Rođen u radničkoj porodici. 1913. emigrirao je sa rođacima u SAD.[3] Pridružio se američkom revolucionarnom pokretu[1]. 1919. pridružio se Komunističkoj partiji SAD. Godine 1922. diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dobrovoljno je odlučio da napusti SAD i na poziv Profinterna[1] vratio se u SSSR 1924. godine. 1925. pristupio je KPSS(b). 1924-1930 radio je kao zamenik šefa anglo-američkog odeljenja Profinterna. 1929-1941 predavao je na Moskovskom institutu za filozofiju, književnost i istoriju. 1930-1949 predavao je na Višoj partijskoj školi pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije boljševika. 1938-1949, a od 1957. bio je viši naučni saradnik Instituta za istoriju Akademije nauka SSSR. 1942-1949 predavao je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. 1948-1961 predavao je na Institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Godine 1949. suspendovan je sa nastave na Višoj partijskoj školi i na Moskovskom državnom univerzitetu zbog optužbi za kosmopolitizam[4][5]. Oženjen dva puta - prvi put 1919. sa Sesilijom Iljinišnom Grac, iz jevrejskog grada Ržiščeva (Kijevska gubernija), posle njene smrti 1931. sa Aleksandrom Mihajlovnom Naidu. Iz prvog braka ostao je sin jedinac - Martin Zubok (1926-2009). Unuk - Vladislav Martinovič Zubok, amerikanista po obrazovanju, objavljuje istoriju Hladnog rata, političku i intelektualnu istoriju Sovjetskog Saveza. Trenutno je profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Prikaži sve...
990RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj