VINIL je ocuvan za ocenu 5- /// za omot pogledajte slike - prodaje se u stanju kao na slikama Radovanović, Pignon, Devčić, Kalčič ‎– Elektronski Studio Radio Beograda

omot 4 (slike, potpuno ceo) vinil 5-/5 prvi pres i inače tragično retke ploče !!! iner je BELE BOJE sa crnim slovima, dok kod narednog presa ploča je u unutrašnjem omotu koji je crvene boje sa kombinovano crnim i belim slovima matrix EKV211553 7.4.93 ovaj pres je najverovatnije bio namenjen isključivo radio stanicama, te je (opet najverovatnije) iz tog razloga na prednjoj strani penkalom napisano radio podrinje loznica

Prvo izdanje, objavljeno za `M` produkciju Radio Novog Sada 1988. godine u tiražu od 500 primeraka. Ploča je nekorišćena, vinil 5 MINT. Omot izuzetno očuvan, stanje kao na slikama. Fotografije su originalne. Label: `M` Produkcija Radio Novog Sada ‎ – NL00104 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1988 Genre: Classical Style: Neo-Classical Tracklist A Gnossiennes No. 1, 2, 3, 4, 5, 6 20:55 B1 Avant – Derniè res Pensées - Idylle , Aubade, Méditation 4:10 B2 Les Trois Valses Distinguées Du Précieux Dégoû té- Son Binocle 1:20 B3 Piè ces Froides– Danse De Travers No.2 1:20 B4 Gymnopediés No. 1, 2, 3 13:00 Credits Artwork, Photography By – Borivoj Popržan Composed By – Erik Satie Photography By – Dragan Kurucić Piano – Branka Parlić Producer – Diana Eberst Recorded By – Julije Stefanides Notes Recorded at Studio M Radio Novi Sad. 500 copies only

ULTRA RETKA PLOCA STAMPANA U OGRANICENOM TIRAZU SAMO 100 PRIMERAKA PLOCE NAMENJENE RADIO STANICAMA ZA EMITOVANJE U SLUCAJU SMRTI JOSIPA BROZA TITA - MELODIJE IZVODE ZAGREBACKI SOLISTI(NEPROVERENO ?) 2LP PLOCE 5 / 5 MINT OMOT 5- GATEFOLD JUGOTON J-27/28

PLOČA JE PROMOTIVMA, NOVA, NEKORIŠĆENA, NEIZVAĐENA IZ CELOFANA (MINT!) VINIL: 5 MINT OMOT: 5 A1 Radio Drama: Drama U Radiju A2 Godina Kulture A3 Odlazim A4 Car Core A5 Novosacki Vašar A6 Grill B1 Rokvić Radivoje B2 Fatamorgana B3 Rumba Argentino B4 Ja Sam Video, Video B5 Tetoviranje B6 Reč Dve O Biznisu B7 Felićita B8 Pećinko

Vinil u celosti preslušan, zvučno odličan - ocena 5/5- (near mint). Omot očuvan, stanje kao na slikama (probušena fabrički rupica na omotu gornjem uglu, što je PGP RTB radio kada su ploče prodavali na rasprodaji). Album iz 1984. godine u izdanju PGP RTB-a, vrlo retko u ponudi! Uz album dobijate i nov spoljni zaštitni omot. Preuzimanje u Somboru ili slanje Postexpressom. Moguća dostava do Novog Sada uz prethodni dogovor. Pogledajte i moje ostale oglase. . .

Stanje> Ploca mint, Omot 5, VEOMA RETKO U OVOM STANJU OCUVANOSTI! ----------------------- Opsirnije: ----------------------- --------------Михаило Миша Блам (Београд, 15. децембар 1947 — Београд, 19. јун 2014) био је српски џез музичар, контрабасиста, композитор, џез публициста, аранжер и музички педагог. Биографија Рођен је у старој дорћолској јеврејској породици. Његов отац Рафаел је такође био џез музичар и оснивач Народног оркестра Радио Београда (сматра се да је донео џез у Београд), а деда Маркус Давид један од оснивача Радио Београда. Када је имао 4 године, почео је да учи виолину, али су родитељи убрзо схватили да то није инструмент за њега. Уписују га у музичку школу „Станковић“, смер клавир. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду и то на катедри за контрабас. Магистрирао је на Академији у Белгији и положио аудицију код чувеног диригента Херберта фон Карајана. Један је од иницијатора џез одсека у музичкој школи Станковић, у којој је касније радио као професор, пошавши стопама свога оца. Сестра му је чувена глумица Нада Блам. Женио се четири пута, а био је ожењен и чувеном певачицом Изворинком Милошевић, са којом је имао сина Давида. Најстаријег сина Маркуса добио је с првом супругом Биљаном Вуковић. Преминуо је изненада, 19. јуна 2014. године. Сахрањен је на јеврејском гробљу у Београду.[1][2] Музичка каријера Џез концерт у нишком Народном позоришту 1981. године: Нада Кнежевић (вокал), Миливоје Марковић (саксофон), Миша Блам (контрабас) Професионално је почео да се бави музиком 1964. године. Већ као средњошколац свирао је у Камерном оркестру Душана Сковрана, а затим и у Београдској филхармонији, под диригентском палицом Живојина Здравковића. Следи ангажовање у Берлинском радио оркестру, тада под руководством Херберта фон Карајана. Након тога одлази у Њујорк, где почиње џез каријеру свирајући по клубовима. Упознаје Чета Бејкера и са њим ради две године. У Југославију се враћа да би одслужио војни рок, свира у у Симфонијском оркестру ЈНА, а затим наставља џез каријеру у Немачкој, Израелу, Доминиканској Републици, Уганди. Свирао је и у Великом народном оркестру РТБ-а, џез секстету Марковић-Гут, Великом џез оркестру РТБ-а, Оркестру Мише Блама и другим. Снимио је преко 40 албума као контрабасиста и бас гитариста. Једини је контрабасиста на Балкану који је снимио три солистичке плоче џез музике. Поред џеза, свирао је и класичну, фанк и народну музику.[3][4] Сарађивао је са многим врсним домаћим и страним музичарима: Бором Дугићем, Душаном Прелевићем, Бокијем Милошевићем, Душком Гојковићем, Шабаном Бајрамовићем, Тонијем Скотом, Четом Бејкером и многим другима.[5] Компоновао је и музику за неколико представа: „Имитација живота“ (по тексту Мирјане Бобић Мојсиловић), „Муке са слободом“ (текст -Вида Огњеновић) и друге.[6] --------------------------------- Predmet prodaje je LP Miša Blam ‎– Sećanja Label: Beograd Disk ‎– LPD 0014 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Jazz Style: Bop, Gospel, Jazz-Funk, Latin Jazz, Swing Tracklist A1 Dobro Jutro Music By, Arranged By – Miša Blam 4:07 A2 Sećanje Music By, Arranged By – Miša Blam 8:00 A3 Golden Gate Quartet Composed By – O. Wilson* Vocals – The Golden Gate Quartet 2:26 A4 Bočekova Balada Arranged By – Miša Blam Composed By – Josip Boček 3:37 A5 J. S. Bach Šala 1:14 A6 Golden Gate Quartet (Liv) Composed By – O. Wilson* Vocals – The Golden Gate Quartet 2:22 B1 Uvelo Lišće Arranged By – Miša Blam Composed By – J. Kosma* 4:38 B2 Idemo Odmah Composed By – S. Gut* 3:54 B3 Sedam Dvadesetpet Composed By – Miša Blam 7:25 B4 Insert 12 Composed By – Miša Blam 4:53

Reizdanja je mnogo, original samo jedan. Da Vam skratim traženje povoljnije cene, postoji više primeraka ovog albuma u prodaji, a Vi se odlučite za prodavca. Album izdat u samo 500 primeraka. Omot - kao na slici. Stanje ploče (vinila) - near mint. A1 Mlad i Radostan 3:32 A2 Došla Su Tako Neka Vremena 2:55 A3 Neautentični Sneg 3:57 A4 Pesak i Sunce 3:12 B1 Okean 4:50 B2 Plavi Tonic 5:40 B3 Mama Luna 5:55 Companies, etc. Recorded At – Studio 1 Radio Novi Sad Credits Bass – Daniel Stari Design – Boro Popržan* Drums – Robert Radić Engineer – Jan Šaš Guitar – Horvat Žolt Keyboards – Jasmina Mitrušić Producer – Rex Ilusivii Vocals, Music By [Uncredited], Lyrics By [Uncredited], Arranged By [Uncredited] – Slobodan Tišma

TRIO DAG Sećanja 1974. ORIGINAL RTB LP MINT OMOT-4 / PLOCA-5 racklist A1 Svitanje A2 Jutro Jednog Fauna A3 Ljubav A4 Cvet Starog Samuraja A5 Tragovi U Pesku B1 I Sad... B2 Na Drini Ćuprija B3 I Na Kraju Zvuk Companies, etc. Recorded At – Studio 10 Radio Beograd Printed By – Jež, Beograd Credits Acoustic Guitar, Electric Guitar, Vocals, Arranged By, Producer – Aleksandar Milovanović Acoustic Guitar, Harmonica, Vocals, Producer – Dragan Popović Bass Guitar – Dragislav Vokić*, Robert Nemeček Drums – Mihailo Popović*, Nikola Jager, Raša Đelmaš Flute – Branimir Malkoč Lyrics By – Marina Tucaković Music By – A. Milovanović* (tracks: A2 to A5, B3), D. Popović* (tracks: A1, B1, B2) Organ, Electric Piano – Slobodan Marković Percussion, Vocals, Design, Producer – Grujica Milovanović Producer, Engineer – Slobodan Petrović* Sitar – Ljubomir Ristić* Violin – Ljubica Perović, Vera Mirković Notes Recorded at Studio X, RTB. Catalog number LPV 5238 on the cover, LP 5238 on the labels. Music By credit for the track B1 `I sad...` misspelled on the back cover: `S. Popović`.

PLOCE KAO NOVE MINT OMOT 5 INERI 5 Bijelo Dugme – Mramor Kamen I Željezo (Bijelo Dugme UŽivo) Bijelo Dugme - Mramor Kamen I Željezo (Bijelo Dugme UŽivo) album cover More images Label: Diskoton – LP-8282, Kamarad – LP-8282, Diskoton – LP 8282 Format: 2 x Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1987 Genre: Jazz, Rock, Funk / Soul, Pop, Children`s Style: Blues Rock, Prog Rock, Hard Rock, Jazz-Rock, Pop Rock, Folk Rock A1 Mramor Kamen I Željezo 2:14 A2 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 A3 Svi Marš Na Ples 3:58 A4 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 A5 Top 3:36 B1 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 B2 Ako Možeš, Zaboravi 6:40 B3 Selma 2:21 C1 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 C2 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 C3 Meni Se Ne Spava 5:09 C4 Odlazim 5:23 D1 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 D2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 D3 Lažeš 4:48 D4 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Recorded By – Tonska Kola 4 Radio Zagreba Printed By – GIP `Beograd` Lacquer Cut At – Jugoton – ULP 2147 Pressed By – Jugoton – ULP 2148 Backing Vocals – Amila*, Lidija*, Zu* Design – Bojan H. Halilović*, Dalida Duraković, Leila Mulabegović Engineer [Studio] – Rajko Bartula-Doktor Engineer [Tonska Kola 4 Radio Zagreba] – Mladen Škalec Executive-Producer, Tour Manager [General] – Radomir Marić - Raka* Lacquer Cut By – SB* Lighting – Dragan Zurovac - Kiki* Other [Driver] – Muslić Sulejman - Suljo, Petrušić Slobodan - Tata Other [External Associates] – Nino Sek I Dino Other [Sound Technician] – Željko Other [Stage] – Aki, Hari, Mirče, Joco Other [Tonska Kola 4 Radio Zagreba Crew] – Terenska Ekipa Radio ZGB Performer – Alen Islamović, Goran Bregović, Ipe Ivandić, Lazar Ristovski*, Vlado Pravdić, Zoran Redžić Photography By [1 Monochromatic on each Inner Sleeve] – Trio (5) Photography By [2 Monochromatic on side A and B inner sleeve] – Ivo Pukanić Photography By [Colour on both Inner Sleeves] – Goranka Matić Photography By [Monochromatic on both Inner Sleeves] – Kemal Hadžić Producer – Goran Bregović, Zoran Redžić Technician [Sound] – Božidar Lukić Cigo, Braco Radović Tour Manager [Bosnia and Herzegovina] – Milanović Hari* Tour Manager [Croatia] – Vladimir Mihaljek - Miha* Tour Manager [Macedonia, southern Serbia] – Velibor Džarovski - Džaro Tour Manager [Serbia, Montenegro] – Radomirović Vitomir - Vitko* Tour Manager [Slovenia] – Pavle Ilić (2) Tour Manager [Vojvodina] – Veljkovski Dragan - Džango* `OVA PLOČA JE NASTALA NA JUGOSLOVENSKOJ TURNEJI `87` = `This album is recorded on Yugoslavia tour 1987` on back cover (the tour was titled `Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo`, like the actual Bijelo dugme studio album). Two LP live album set packaged in plain (not gatefold) cover, discs come in printed inner sleeves out of paper with lyrics and monochromatic photographs on one side and colour photograph on the other side. Catalogue number with hyphen - LP-8282, appears on spine, back cover and inner sleeves, the one without hyphen, LP 8282, on side B and D centre labels. Track A1 is Serbo-Croatian cover of the song `Marmor, Stein und Eisen bricht` composed by Christian Bruhn based on the idea by Drafi Deutscher (`dam-dam, dam-dam`) and first released 1965 by Drafi Deutscher and His Magics, hier using the lyrics written by Toni Studeny of the first Yugoslav version - `Mramor, kamen i željezo (Mramor, Stein und Eisen)` - released on the 28th of June 1966 by Roboti. Its title and at the same time the album title are here misspelt, missing comma. Track A2 is cover of the song `A... Milicija trenira strogoću` composed by Goran Bregović (with the lyrics by Duško Trifunović) first released in February 1983 by Ratimir Boršić - Rača, the song title is here misspelt on back cover: `A, MILICIJA TRENIRA STROGOĆU` (comma instead of ellipsis) as well written alternatively on inner sleeve: `A MILICIJA TRENIRA STROGOĆU` and on centre label: `Milicija trenira strogoću`. Track B1 title misspelt on centre label: `Sve će to mila moja prekriti ružmarin, snjegovi i šaš` (`ž` instead of `z`) and on back cover: `SVE ĆE TO O MILA MOJA PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ` (the word `o` appears in the lyrics but not in the song title). The title on inner sleeve - `SVE ĆE TO, MILA MOJA, PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ` is orthographically correct but not identical to the original title on the album Bitanga i princeza where it is written without commas. Track B2 title misspelt on back cover: `AKO MOŽEŠ ZABORAVI` and centre label: `Ako možeš zaboravi` (missing comma), also track D1 title in the same way: `LIPE CVATU SVE JE ISTO K`O I LANI` on back cover as well `Lipe cvatu sve je isto ko i lani` on centre label. Track D4 title misspelt on centre label: `Sanjao sam noćas da te nema` (the closing `m` omitted). Matrix / Runout (Matrix on side B centre label): Ulp 2147 Matrix / Runout (Matrix on side D centre label): Ulp 2148 Matrix / Runout (Runout side A): ULP 2147 A 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side B): ULP 2147 B 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side C): ULP 2148 A 21 09 87 SB Matrix / Runout (Runout side D): ULP 2148 B 21 09 87 SB Rights Society: SOKOJ Other (YUgoslav Standard code): jus nn4

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL SAVRŠEN, KAO UPRAVO ODŠTAMPAN! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Kreni Prema Meni A2 Sunca Sin A3 Zemljotres A4 Ona Sve Zna A5 Najbolje Se Putuje B1 Ono Što Pokušavam B2 Hipnotisana Gomila B3 Daleko Od Srca B4 Ja Radim Teško B5 Reći Ću Ti

LP PLOCA 5- OMOT 5- DISKOS LPD-20001633 Folk,World & Country,Folk - ANSAMBL JUZNI VETAR A1.ZASTO SI SE NAPIO A2.LJUBI ME LJUBI A3.IMA LI ZA MENE SRECE A4.SRECNO LJUBAVI A5.STA MI RADIS PROKLETI ZIVOTE B1.GDE STE SADA PRIJATELJI B2.7000 SUZA B3.RUZA I TRN B4.KADA ME PREGAZI VREME

Povez: tvrdi (u zaštinoj/ukrasnoj kutiji) Izdavač: Arhiv Vojvodine i Pravoslavna reč Godina izdanja: 2021. Obim: 7000 Format: 24 x 17 Stanje: vrlo dobro Srbi u Ugarskoj 1790-1918 Iz istorije Srba i srpskohrvatskih odnosa Istoriografski članci i rasprave /knjiga 1 i knjiga 2/ Zapamćenja Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu, Bosnu i Hercegovinu Biskup Štrosmajer Hrvat, velikohrvat ili Jugosloven Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka /knjiga 1 i knjiga 2/ Iz prošlosti Srema, Bačke i Banata Znameniti Srbi o Hrvatima Genocidom do velike Hrvatske Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848-1914 Istorija srpske štampe u Ugarskoj /1791-1914/ Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. godine Izabrana dela akademika Vasilija Krestića u 15 knjiga. Nepodeljeno je mišljenje javnosti da je akademik Vasilije Krestić jedan od naših najvećih i najznačajnijih istoričara. Bavi se istorijom Srba u Hrvatskoj, istorijom srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenske ideje. Posebno je izučavao političku istoriju, istoriju društva i društvenih pokreta, kao i kulturnu istoriju. Dela akademika Krestića na najbolji način objašnjavaju istorijske prilike u kojima smo se našli. Koliki je značaj istorijskih radova akademika Krestića govori i podatak da su mu radovi prevođeni i objavljivani na engleskom, francuskom, nemačkom, mađarskom, češkom, bugarskom i grčkom jeziku. Njegovo naučno interesovanje vezano je za širi prostor južnoslovenskih zemalja u razdoblju od 18. do 20. veka. Kao poznavalac austrijskih arhiva više godina je bio član ekspertskog tima Srbije koji je radio na restauraciji arhivske građe odnete iz Srbije tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Učestvovao je u pisanju Memoranduma SANU.

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

PLOCE 5 INERI 5 SINGL 5 MINT OMOT NEAR MINT , SVE KAO NOVO Đorđe Balašević – U Tvojim Molitvama (Balade) Đorđe Balašević - U Tvojim Molitvama (Balade) album cover More images Label: PGP RTB – 3120074 Format: 2 x Vinyl, LP, Album Vinyl, 7`, Single Country: Yugoslavia Released: Dec 1987 Genre: Pop Style: Chanson, Ballad A1 Ne Volim Januar A2 Bezdan A3 Olivera A4 Slow Motion B1 Samo Da Rata Ne Bude B2 Neki Novi Klinci B3 Ne Lomite Mi Bagrenje C1 Protina Kći C2 Priča O Vasi Ladačkom C3 Život Je More C4 Slovenska D1 Neko To Odgore Vidi Sve D2 Prva Ljubav D3 Svirajte Mi: Jesen Stiže Dunjo Moja D4 Odlazi Cirkus E 1987 F Poluuspavanka Arranged By, Keyboards – Aleksandar Dujin Bass – A. C. Kravić* Drums – M. Karlović* Guitar – D. Jovanović - Krle* (tracks: A1 to B3, D1 to D4), Elvis `ŠMI` Stanić* (tracks: C1 to C4) Music By, Lyrics By – Đ. Balašević* Producer – Đ. Petrović* Recorded By – Jan Šaš Double live LP with bonus 7` single. Songs A1, A1 and D3 recorded live at Zetra, Sarajevo, Nov. 1986. Songs A3, B1, D1, D2 and D4 recorded live at Studio M, Novi Sad, May 1987. Songs A4 and B2 recorded live at Šalata, Zagreb, July 1987. Song B3 recorded live at Sava Centar, Belgrade, Dec. 1986. Songs C1 to C4 recorded live at Ledena Dvorana, Zagreb, Nov. 1986 Songs from bonus single 1987 / Poluuspavanka recorded at Sudio 5 PGP-RTB, Radio Novi Sad, Autumn 1987. Matrix / Runout (Runout Side A): 3120074 / I A 8 12 87 Matrix / Runout (Runout Side B): 3120074 / I B 8 12 87 Matrix / Runout (Runout Side C): 3120074 / II A 8 12 87 Matrix / Runout (Runout Side D): 3120074 / II B 8 12 87 Matrix / Runout (SP Runout Side A): БАЛАШЕВИЋ A Matrix / Runout (SP Runout Side B): БАЛАШЕВИЋ B Rights Society: SOKOJ

PLOCA EXCELLENT ODLICNA , NEMA OGREBOTINA OMOT VERY GOOD + RTB IZDANJE Duško Gojković* – Belgrade Blues Dusko Goykovich - Belgrade Blues album cover More images Label: PGP RTB – LPV 4201 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Jazz Style: Modal, Hard Bop, Big Band, Latin Jazz A1 Duško Gojković Sekstet*– Belgrade Blues Written-By – N. Pierce* 6:15 A2 Duško Gojković Sekstet*– We Written-By – Sherman*, Tobias*, Woods* 5:15 A3 Duško Gojković Sekstet*– It`s The Talk Of The Town Written-By – Livingston* 4:30 A4 Duško Gojković Sekstet*– Be My Love Written-By – Brodsky*, Kahn* 7:50 B1 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– La Campimania Written-By – F. Boland* 3:50 B2 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– You`re Too Beautiful Written-By – Rodgers - Hart* 4:02 B3 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– Lullaby Of The Leaves Written-By – Petkere*, Young* 3:03 B4 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– Doo-Doosh Written-By – F. Boland* 3:25 B5 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– Mr. X Written-By – M. Roach* 3:20 B6 Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet*– That`s All Written-By – Brandt*, Haymes* 3:05 Printed By – Jež, Beograd Alto Saxophone – Derek Humble (tracks: B1 to B6) Baritone Saxophone – Buby Aderhold* (tracks: B1 to B6) Bass – Jean Warland (tracks: B1 to B6), Mike Moore* (tracks: A1 to A4) Bass Clarinet – Heinz Kretzschmar (tracks: B1 to B6) Drums – Kenny Clarke (tracks: B1 to B6), Ronnie Zito (tracks: A1 to A4) Liner Notes – S.J.* Photography By [Cover] – Dušan Milijić Piano – Nat Pierce (tracks: A1 to A4) Piano, Arranged By – Francy Boland (tracks: B1 to B6) Tenor Saxophone – Karl Drewo (tracks: B1 to B6), Sal Nistico (tracks: A1 to A4) Trombone – Carl Fontana (tracks: A1 to A4) Trumpet, Flugelhorn – Duško Gojković* A side - Beograd, 19. V. 1966. B side - Köln, 14. II. 1961. Liner notes in Serbo-Croatian and English. Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizije Beograd Ofset štampa Beograd Made in Yugoslavia Matrix / Runout (A Side): LPV - 4201 A 191073 Matrix / Runout (B Side): LPV - 4201 B 191073 Rights Society: BIEM

3LP PLOCE 5/5-/5 OMOT 5-(4+) JUGOTON LSY-61661/2/3 1.Press Rock,New Wave A1.URADI NESTO A2.POZIV NA PLES A3.TOPLE USNE ZENE A4.IGGY POP A5.BANKROT MAMA A6.A STA DA RADIM A7.LIJEPE ZENE PROLAZE KROZ GRAD A8.PLAVO-SMEDJE B1.REKET ROLL IZ SUME STRIBOROVE B2.VRIJEME ODLUKE B3.NEMOJ POGLAVI D.P. B4.VRATA PODZEMNIH VODA B5.PIT... I TO JE AMERIKA B6.GRAD BEZ LJUBAVI B7.SVJETSKA LADA B8.KAD MIKI KAZE DA SE BOJI C1.PAMETNI I KNJISKI LJUDI C2.JABLAN C3.SESTRA LOVEL 1984 C4.SUZY F.(KADA VIDIM BEC) C5.NE ZELIM NISTA LOSE DA TI URADIM C6.MARINA C7.PROKLETO LJUT C8.SJAJ U KOSI D1.NE MOGU POMOCI NIKOME OD NAS D2.OSTAVI ME NASAMO D3.DZONI BUDI DOBAR D4.FA FA FA D5.GRACIJA D6.PROVEDIMO VIKEND ZAJEDNO D7.VISOKO IZNAD VLAKOVA D8.TESKO VRIJEME E1.RAVNO DO DNA E2.NEDJELJNI KOMENTAR E3.RODJEN DA BUDEM SONJO E4.POLJUBI ME... E5.POLJSKA U MOM SRCU E6.KURVINI SINOVI F1.UVIJEK ISTA PRICA F2.KRVAVA MERI F3.UZAS JE MOJA FURKA F4.BALKAN F5.ODLAZAK U NOC F6.OBRATI PAZNJU NA POSLJEDNJU STVAR

Stanje: Ploča 4/4+ , dobar ton, Omot: 4/4+ ---------------------------- Opsirnije: ---------------------- Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године. Име Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Сафвет-бег Башагића пева као севдалинка: Казуј робе, откуда си, из племена којега си? Ја се зовем Ел Мухамед, из племена старих Азра, што за љубав живот губе и умиру када љубе. Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.[1] Чланови бенда У првом саставу Азре, из јануара 1977. били су: Бранимир Штулић – вокал и гитара Јосип Јуричић – гитара Бранко Матун – бас Паоло Сфеци – бубањ Али, ова постава није дуго потрајала јер су се чланови бенда често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време излазиле су омладинске новине Полет, које су пратиле алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала. Први албум су издали у следећој постави: Бранимир Штулић (глас, гитара) Мишо Хрњак (бас-гитара, глас) Борис Лајнер (бубњеви, глас) Борис Лајнер (2016) Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили: Бранимир Штулић (глас, гитара) Јурица Пађен (гитара од 1987) Стивен Кип (бас-гитара од 1987) Борис Лајнер (бубњеви, глас) Распуштање бенда На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмајер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain` Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао. Године 1987. Штулић се вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: `Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину`. У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“[1] Дискографија Синглови „Балкан` / „А шта да радим“ (Suzy, 1979) „Џони, буди добар` / „Тешко вријеме“ (Југотон, 1982) - уживо „Немир и страст` / „Довиђења на влашком друму“ (Југотон, 1983) „Клинчек стоји под облоком` / `Flash` (Југотон, 1984) `Mon ami`/ „Дубоко у теби“ (Југотон, 1984) EP „Лијепе жене пролазе кроз град` / „Позив на плес` / „Сузи Ф.` (Југотон, 1980) „Е па што` / „Слобода` / „Глуперде лутају далеко“ (Југотон, 1982) Албуми `Азра` (Југотон, 1980) `Сунчана страна улице` (Југотон, 1981) - двоструки `Равно до дна` (Југотон, 1982) - троструки уживо `Филигрански плочници` (Југотон, 1982) - двоструки `Сингл плоче 1979. - 1982.` (Југотон, 1982) - компилација `Кад фазани лете` (Југотон, 1983) `Криво срастање` (Југотон, 1984) `It Ain`t Like in the Movies at All` (Дискотон, 1986) - троструки `Као и јучер: синглови 1983. - 1986.` (Југотон 1987) - компилација `Између крајности` (Југотон, 1987) `Задовољштина` (Југотон, 1988) - четвороструки уживо `Blasé` (Hi-Fi centar, 1997) - двоструки CD -------------------------------- Predmet prodaje je LP Azra (3) ‎– Azra Label: Jugoton ‎– LSY 66090 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: Jun 1980 Genre: Rock Style: New Wave Tracklist A1 Jablan A2 Uradi Nešto A3 Teško Vrijeme A4 Tople Usne Žene A5 Vrijeme Odluke A6 Gracija B1 Krvava Meri B2 Marina B3 Ne Mogu Pomoći Nikome Od Nas B4 Iggy Pop B5 Žena Drugog Sistema B6 Obrati Pažnju Na Posljednju Stvar

Stanje: Ploča 4+ , Omot 4++ ---------------------------- Opsirnije: -------------------- Дејвид Роберт Џоунс (енгл. David Robert Jones; 8. јануар 1947 — 10. јануар 2016), познат под псеудонимом Дејвид Боуи (енгл. David Bowie), био је један је од најпознатијих британских рок музичара, певача, композитора и глумаца. Боуијева музичка каријера трајала је више од пет деценија, а био је склон сталном мењању музичког стила и имиџа, нарочито од 1970. године.[1] Преминуо је 10. јануара 2016. године[2], после осамнаестомесечне борбе са раком јетре. Младост Боуи је рођен као Дејвид Роберт Џоунс 8. јануара 1947. године у Брикстону. Његова мајка, Маргарет Мери „Пеги” (1913 – 2001)[3][4] је рођена у војном кампу Шорнклиф, поред Черитона у Кенту. Родитељи њеног оца су били ирски имигранти који су се населили у Манчестер. Она је радила као конобарица у биоскопу Ројал Танбриџ Велс.[5] Његов отац Хејвуд Стентон „Џон” Џоунс (1912–1969) је био из Донкастера и радио је као промотер за дечију хуманитарну организацију Бернандо. Породица је живела на граници између Брикстона и Стоквела у јужном Лондонском округу Ламбет. Боуи је похађао школу за децу Стоквел до шестогодишњег доба и тада је добио репутацију надареног, једнообразног детета и пркосне свађалице.[6] Боуи се преселио са породицом у Бромли. Две године касније, започео је похађање Брнт Еш основне школе. Школски хор је сматрао да има „адекватан” глас, а показао је надпросечне вештине свирања флауте. Када је имао девет година, његов плес на часовима покрета је био веома маштовит, толико да су наставници називали његове интерпретације „живописно уметничким”, а његов стил „задивљујућим” за дете.[6] Исте године, порастао је његов интерес за музику када му је отац купио колекцију плоча међу којима су биле плоче група Тинејџерс, Платерс, Фетс Домино, Елвис Присли и Литл Ричард. Након слушања песме Литл Ричарда Tutti Frutti, Боуи је касније рекао да је тада „чуо Бога”.[7] Боуи је студирао уметност, музику и дизајн. Његов полубрат Тери Бернс је утицао на његов ентузијазам када је реч о џез музици. Боуи је тада нарочито био заинтересован за Чарлса Мингуса и Џона Колтрејна, због чега му је мајка купила Графтон саксофон 1961. године. Након тога је започео часове код баритона саксофонисте Ронија Роса.[8] У школи је 1962. године задобио озбиљне повреде ока када се посвађао са Џорџом Андервудом око девојке. Имао је неколико операција током петомесечног периода.[9] Тада му је доктор рекао да штета не може у потпуности бити отклоњена, због чега је Боуи имао погрешну перцепцију дубине и промену у боји ока. Овакво око је касније постало најпрепознатљивији знак Боуија.[10] Упркос свађи, Боуи је остао у добрим односима са Андервудом, који је креирао уметничка дела за Боуијеве раније албуме. Музичар Боуи 1975. године Најранија песма којом се прославио био је сингл Space Oddity из 1969, који је због спуштања на Месец имао велик успех. Најзначајнији Боуијев албум био је The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. То је био концептуални албум са причом о ванземаљцу који долази на Земљу, постаје мегазвезда а на крају га убијају обожаваоци. Заштитни знак турнеје био је огромни стаклени паук, посебно израђен за ту прилику. Турнеју за албум `Ријалити` (2005), морао је да прекине због мањег срчаног удара. ---------------------------- Predmet prodaje je veoma redak LP David Bowie ‎– Low Label: RCA ‎– PL 12030, RCA Victor ‎– PL 12030 Format: Vinyl, LP, Album, Promo Country: Italy Released: Jan 1977 Genre: Electronic, Rock Style: Experimental, Ambient Tracklist A1 Speed Of Life A2 Breaking Glass A3 What In The World Backing Vocals – Iggy Pop Organ [Farfisa] – Roy Young A4 Sound And Vision Backing Vocals – Brian Eno, Mary Visconti Saxophone – David Bowie A5 Always Crashing In The Same Car Cello – David Bowie Effects [Guitar Treatments] – Brian Eno Organ – Roy Young A6 Be My Wife A7 A New Career In A New Town Harmonica – David Bowie B1 Warszawa Piano – Brian Eno B2 Art Decade Cello – Eduard Meyer Chamberlin [Chamberlain] – David Bowie B3 Weeping Wall Vibraphone, Xylophone, Synthesizer – David Bowie B4 Subterraneans Saxophone – David Bowie ------------------------------ Matrix / Runout (Runout side A): FKAY 31266 4S - 1A 8 Matrix / Runout (Runout side B): FKAY 31267 1S - 1A 9

Stanje: Ploče 4/4+ , Omot: 4/4+ -------------------------- Opsirnije: ----------------------- Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године. Име Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Сафвет-бег Башагића пева као севдалинка: Казуј робе, откуда си, из племена којега си? Ја се зовем Ел Мухамед, из племена старих Азра, што за љубав живот губе и умиру када љубе. Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.[1] Чланови бенда У првом саставу Азре, из јануара 1977. били су: Бранимир Штулић – вокал и гитара Јосип Јуричић – гитара Бранко Матун – бас Паоло Сфеци – бубањ Али, ова постава није дуго потрајала јер су се чланови бенда често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време излазиле су омладинске новине Полет, које су пратиле алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала. Први албум су издали у следећој постави: Бранимир Штулић (глас, гитара) Мишо Хрњак (бас-гитара, глас) Борис Лајнер (бубњеви, глас) Борис Лајнер (2016) Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили: Бранимир Штулић (глас, гитара) Јурица Пађен (гитара од 1987) Стивен Кип (бас-гитара од 1987) Борис Лајнер (бубњеви, глас) Распуштање бенда На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмајер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain` Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао. Године 1987. Штулић се вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: `Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину`. У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“[1] Дискографија Синглови „Балкан` / „А шта да радим“ (Suzy, 1979) „Џони, буди добар` / „Тешко вријеме“ (Југотон, 1982) - уживо „Немир и страст` / „Довиђења на влашком друму“ (Југотон, 1983) „Клинчек стоји под облоком` / `Flash` (Југотон, 1984) `Mon ami`/ „Дубоко у теби“ (Југотон, 1984) EP „Лијепе жене пролазе кроз град` / „Позив на плес` / „Сузи Ф.` (Југотон, 1980) „Е па што` / „Слобода` / „Глуперде лутају далеко“ (Југотон, 1982) Албуми `Азра` (Југотон, 1980) `Сунчана страна улице` (Југотон, 1981) - двоструки `Равно до дна` (Југотон, 1982) - троструки уживо `Филигрански плочници` (Југотон, 1982) - двоструки `Сингл плоче 1979. - 1982.` (Југотон, 1982) - компилација `Кад фазани лете` (Југотон, 1983) `Криво срастање` (Југотон, 1984) `It Ain`t Like in the Movies at All` (Дискотон, 1986) - троструки `Као и јучер: синглови 1983. - 1986.` (Југотон 1987) - компилација `Између крајности` (Југотон, 1987) `Задовољштина` (Југотон, 1988) - четвороструки уживо `Blasé` (Hi-Fi centar, 1997) - двоструки CD ----------------------------- Predmet prodaje je dupli LP Azra (3) ‎– Sunčana Strana Ulice Label: Jugoton ‎– LSY-69029/30, Jugoton ‎– lsy-69o29/3o Format: 2 × Vinyl, LP, Album, Repress Country: Yugoslavia Released: 1981 Genre: Rock Style: New Wave Tracklist A1 041 1:29 A2 Užas Je Moja Furka Saxophone – Miroslav Sedak - Benčić 3:14 A3 Fa-Fa-Fa 1:51 A4 Kipo Trombone – Nikola Santro 1:34 A5 Ne Reci Mi Dvaput 2:42 A6 Provedimo Vikend Zajedno Lead Vocals – Boris Leiner 2:05 B1 Kurvini Sinovi 3:29 B2 Bankrot Mama 1:36 B3 Pametni I Knjiški Ljudi 3:21 B4 Kad Miki Kaže Da Se Boji 3:04 B5 Pit... I To Je Amerika Accordion – Mladen Juričić Lyrics By – Mile Rupčić 3:05 B6 Daleko Od Istine 2:17 C1 Poljska U Mome Srcu 3:30 C2 Suzi F. (Kada Vidim Beč) Lead Vocals – Boris Leiner 1:53 C3 Između Nas Saxophone – Miroslav Sedak - Benčić Trombone, Trumpet – Franjo Vlahović 2:36 C4 Nemoj Po Glavi D.P. 1:24 C5 Gospodar Samoće 1:35 C6 Poljubi Me... 3:30 D1 Karta Za Sreću 2:57 D2 Uvijek Ista Priča Lead Vocals – Mišo Hrnjak 3:20 D3 Sunčana Strana Ulice 2:00 D4 Grad Bez Ljubavi 1:20 D5 Nedjelja Popodne Saxophone – Miroslav Sedak - Benčić 2:38 D6 Odlazak U Noć 4:16

Stanje: Ploča 5, Omot 4/4+ , veoma retko u ovom stanju očuvanosti!! ------------------------------- Opsirnije: -------------------------- Duško (Dušan) Gojković (Jajce, 14. oktobar 1931 — Minhen, 5. april 2023) bio je srpski svetski priznati džez trubač, kompozitor i aranžer. Bio je srpski džez muzičar koji je ušao u mnoge strane enciklopedije (od novijih: posebna biografska jedinica u popularnom džez vodiču Rough Guide), i postao „hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta”.[1] Život i karijera Rođen je u Jajcu, u Kraljevini Jugoslaviji, danas u Bosni i Hercegovini, 14. oktobra 1931. godine, od oca Vuksana i majke Kristine, kao jedno od njihove četvoro dece. Nakon ratnog i poratnog perioda života, jednim delom i u logoru, doživeo je porodićnu tragediju. Izgubio je oca koji je streljan kao pripadnik četničkog pokreta, i praktično, brata koji je doživotno izbegao u Australiju. Ostavši bez porodice on se 1946. godine obreo u Beogradu, kao gimnazijalac i učenik u Muzičkoj školi „Stanković” u Beogradu, pod neprestanom kontrolom ondašnjih komunističkih vlasti zbog sviranja zabranjivanog džeza na javnim mestima. „Na prijemnom ispitu u Muzičkoj školi Stanković otpevao sam neku rusku pesmu uz klavir i napomenuo im da želim da učim da sviram trubu jer imam taj instrument kući i da u školskom orkestru sviram džez. Direktor škole je sumnjičavo vrteo glavom zbog tog džeza, ali su me ipak primili i konačno sam počeo da sviram trubu. Moje improvizacije na trubi nijedan komesar nije mogao da kontroliše. Džez je sloboda.“ Muziku je studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1948. do 1953. godine. Još kao student sa 18 godina svirao je trubu u mnogim džez i diksilend bendovima i sa velikim orkestrom Radio Beograda. Posle pet godina provedenih u Jugoslaviji, prerastao je nivo balkanskog muziciranja i odlučio da nastavi svoju karijeru u Zapadnoj Nemačkoj. Godine 1956. snimio je svoj prvi LP kao član grupe Frank All Stars. Sledeće četiri godine proveo je kao prvi trubač i član Kurt Edelhagenovog orkestra. Tokom godina svirao je sa značajnim džezerima kao što su Čet Bejker, Sten Gec i Oskar Petiford. Prvi put se obreo u Americi sa Evropskim omladinskim orkestrom 1958. u Njuportu na džez festivalu na Istočnoj obali, i svojim stilom muziciranja privukao veliku pažnju sa obe strane okeana. Godine 1961. ponuđena mu je stipendija za studije u oblasti komponovanja i aranžiranja u Berkliju, u vrsti muzike za koju teško da su tada drugde u svetu postojale neke škole. „Trebala mu je preporuka i – dobio ju je. Od Stena Geca, Arta Farmera i Oskara Petiforda, koji su je napisali i potpisali na masnom jelovniku nekog kafića u Frankfurtu u kome su doručkovali.”[2] Prihvatio je ponudu i završio studije. Kao priznati srpski i svetski džez muzičar, Gojković je dobio počasno mesto u Nišvil džez muzeju u Nišu, kome je poklonio svečanu odoru koju je nosio na dodeli doktorata Nakon studija u Berkliju pozvao ga je kanadski vođa benda Mejnard Ferguson da se pridruži njegovom bendu. Gojković je nastupao kao druga truba u ovom sastavu sve do pauze benda 1964. Njegov rad sa Fergusonom omogućio je Gojkoviću reputaciju odličnog i velikog muzičara i izvanrednog soliste. Vratio se u Evropu, i formirao svoj sekstet 1966. godine, sa kojim je snimio svoj prvi album Swinging Macedonia, u produkciji Eckart Rahn, sa muzikom koju je on izvorno komponovao inspirisan muzikom Balkana. Album se generalno smatra kamenom temeljcem balkanskog džeza. ------------------------------ Predmet prodaje je LP Duško Gojković* ‎– Belgrade Blues Label: PGP RTB ‎– LPV 4201 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Jazz Style: Modal, Hard Bop, Big Band, Latin Jazz Tracklist A1 – Duško Gojković Sekstet* Belgrade Blues Written-By – N. Pierce* 6:15 A2 – Duško Gojković Sekstet* We Written-By – Sherman*, Tobias*, Woods* 5:15 A3 – Duško Gojković Sekstet* It`s The Talk Of The Town Written-By – Livingston* 4:30 A4 – Duško Gojković Sekstet* Be My Love Written-By – Kahn*, Brodsky* 7:50 B1 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* La Campimania Written-By – F. Boland* 3:50 B2 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* You`re Too Beautiful Written-By – Rodgers - Hart* 4:02 B3 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Lullaby Of The Leaves Written-By – Petkere*, Young* 3:03 B4 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Doo-Doosh Written-By – F. Boland* 3:25 B5 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Mr. X Written-By – M. Roach* 3:20 B6 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* That`s All Written-By – Brandt*, Haymes* 3:05

ploča u odličnom stanju, omot kao na slici Boris Kovač ‎– Ritual Nova Label: Új Symposion ‎– 03LP01, Jugodisk ‎– LPD 0327 Series: Symposion Lemezek / Symposion Records – 3 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1986 Genre: Jazz, Folk, World, & Country Style: Fusion, Contemporary Jazz, Experimental Tracklist Hide Credits A1 Ambient: Witches And Vampires / Dream And Fear 8:10 A2 Dance: Joy In Manchuria 3:50 A3 Ritual: Transilvanian Wheel 6:24 B1 Ritual: Room Movement Violin – Nenad Vrbaški 7:30 B2 Dance: Ceremony 5:00 B3 Three Metaphysical Folk Themes Percussion [Percussions] – Đorđe Delibašić 10:00 Companies, etc. Recorded At – Studio Barbaro Pressed By – Jugoton – ULP 1899 Credits Design [Cover Design] – Szombathy Bálint* Lacquer Cut By – SB* Music Consultant [Art Consultant] – Ilija Vrsajkov Photography By [Photos] – Németh Mátyás, Veljko Nikolić (2) Producer [Editor-in-chief] – Purger Tibor Producer [Music Editor] – Kovács Tickmayer István* Soprano Saxophone [Soprano Sax], Clarinet, Bass Clarinet, Tárogató, Woodwind [Sopile], Zither [Hungarian Zither], Vibraphone, Synth [Synt], Percussion [Percussions], Composed By [All Compositions By], Engineer, Producer, Liner Notes – Boris Kovač Notes 1986/3-4 Recorded at Barbaro Studio, Bukovac, Yugoslavia, 1985-86 Publisher Új Symposion, forum, Novi Sad, Yugoslavia Jugodisk Beograd Jugoton Zagreb Boris Kovač je muzičar i umetnik iz Bukovca, mesta pored Novog Sada. Njegova se muzika obično svrstava u world music. Iako slabo poznat domaćoj javnosti, njegovo ime je jedno od nekoliko sa Balkana prepoznatljivo u zapadnoj Evropi i Americi.[1] Po mnogima najuspelije ostvarenje je album Poslednji Balkanski Tango snimljen za vreme NATO bombardovanja 1999. Rođen u Novom Sadu 1955, školovao se u Novom Sadu i Beogradu. Tokom 1989. postaje vođa pozorišne i muzičke trupe Ogledalo. Od 1991. do 1996. živi i radi u Italiji, Sloveniji i Austriji. Godine 1996 se vraća u Bukovac gde i sada živi. Tokom ovog vremena vođa je muzičkih sastava RITUAL NOVA ensemble, LaDaABa orchesta, La Campanella orchestra. Učestvovao je na više od 100 festivala održavši nekoliko stotina koncerata, u preko 30 zemalja na 4 kontinenta. No, i pored ovoga ostaje nepoznat široj javnosti u Srbiji, iako se njegove kompozicije pojavljuju na dve Serbia Sounds Global kompilacije u izdanju B92. Na početku karijere, Kovač radi na tzv tape-music projektima, odnosno izdaje album napravljen od kombinacije semplova različitih folklornih motiva. Dalje eksperimentiše sa različitim sastavima koji standardno sadrže akustične instrumente. Svira saksofon i klarinet. Njegov najuspešniji LaDaABa orkestar se sastoji od klarineta, saksofona, violine, gitare, harmonike, kontrabasa i bubnjeva. Njegova muzika je spoj različitih muzičkih tradicija koje koegzistiraju na prostoru Vojvodine, od uticaja sa severa iz Mađarske do tradicionalne srpske muzike sa turskim uticajima kombinovane sa filozofski sličnim, a muzički udaljenim stilovima kao što je tango. Ovaj spoj čini stil Borisa Kovača unikatnim na svetskoj muzičkoj sceni, i prepoznatljivim širom sveta u world music muzičkim krugovima. Diskografija[uredi] 1986. Ritual Nova, Symposion rec., Yugoslavia 1989. Ritual Nova 2, Recommended rec., London 1993. Ritual Nova Collection, Recommended rec.,London/USA 1996. Play on String (string quartet), More Music, Italy 1996. Anamnesis - Ecumenical Mysteries, Victo, Canada 1997. The Mask, Interzone/Ikarus, Yugoslavia/Austria 1998. East OFF Europe, Victo, Canada 1999. Mirror of the Voice (CD+book) Radio 021, Yugoslavia 2001. The Last Balkan Tango, PIRANHA, Berlin 2003. Ballads at the End of Time, PIRANHA, Berlin 2004. Profana Liturgija, ADN, Milan, 1991 / Kachara, Bukovac 2004. DAMARI, Kachara, Bukovac 2005. World after History, PIRANHA, Berlin 2007. Songs from the Garden of Loves and Graves, SNP, Serbia 2008. Before and after... Apocalypse, PIRANHA, Berlin 2010. Chamber Music, Long Arms, Moscow 2012. ON EASTERN WAY, NARRATOR records, Budapest 2012. Fly by..., Multimedia Music, Belgrade 2012. Catalogue of Memories, KACHARA MM PRODUCTION 2014. Eastern Moon Rising, World Music Network, London Neobičan i ezoteričan jazz-folk-fusion-worldmusic-experimental... nastupni album vojvođanskog multiinstrumentalista snimljen za novosadski label Symposion uz logističku podršku beogradskog Jugodiska i zagrebačkog Jugotona. Osim što je skladao i producirao sve skladbe s albuma, Kovač ih je i odsvirao na klarinetu, sopran-saksofonu, bas-klarinetu, sopilama, mađarskoj citri, vibrafonu, sintesajzeru i udaraljkama. Raritetno izdanje. Vinil i omot u izvrsnom stanju. eksperimentalna muzika, avangarda, postmoderna, balint sombati...

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče i inneri: MINT (5), omot: VG+ (4+). ODLIČAN primerak, najbolji koji sam video u makar poslednjih 15 godina, i kakav se danas veoma retko sreće. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar ================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74689617_LP-AZRA-Azra-1981-6-pressing-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76515525_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516645_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/63534965_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-1986-NM 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP AZRA - `Zadovoljština` (1988) ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984= 8) EP AZRA - `The Balkans / Pretty Women Passing Through Town / Vondel Park` (1985) 9) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987) 10) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 11) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

Veoma dobro očuvano, 12 tomova prepiske. Retko u ponudi u kompetu i u ovakvom stanju. PREPISKA VUKA STEFANOVIĆA KARADŽIĆA Izdavačko preduzeće „Prosveta“ ekskluzivni je izdavač kritičkog izdanja Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića, a 13 tomova tih dela, od ukupno 37, otpada na Vukovu prepisku. Vuk Karadžić je tokom više pola veka života u svom najzrelijem dobu napisao preko pet hiljada pisama na više od hiljadu adresa pojedinaca i institucija širom Evrope. Originali njegovih pisama nalaze se u mnogim značajnim evropskim bibliotekama, a nema boljih svedočenja o značajnim događajima iz 19. veka od Vukove prepiske. Kupovinom preostalih primeraka (rasparenih) Vukovih dela i drugih značajnih izdanja pomažete opstanak Izdavačkog preduzeća „Prosveta“, teško pogođenog neuspelom i „sumnjivom“ privatizacijom, ali i doprinosite da ove knjige budu sačuvane u školskim i drugim bibliotekama u Srbiji. Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864), veliki srpski reformator jezika i pisma, rođen je u Tršiću kod Loznice. Samouk, veći deo života je proveo u Beču, gde je i umro. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, u Beču je upoznao slovenačkog naučnika Jerneja Kopitara, koji ga je podstakao na sakupljanje narodnih pesama i umotvorina, kao i na rad na jeziku i pravopisu srpskog jezika, te se smatra ocem srpske jezičke pismenosti. Radom koji je decenijama trebao veliki broj naučnih i kulturnih radnika, stvorio je značajan krug pristalica, ali i mnogobrojne neprijatelje. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima tadašnje Evrope, a univerzitet u Jeni dao mu je titulu počasnog doktora. Zahvaljujući Vuku St. Karadžiću, srpske narodne pesme postale su poznate i cenjene širom Evrope. 1847. godine Vukova reforma u jeziku donela je pobedu njegovih ideja i dokaz da se na „Vukovom jeziku“ mogu pisati umetnička dela. Naime, te godine izlaze pesme Branka Radičevića i knjiga Đure Daničića „Rat za srpski jezik i pravopis“, u kojoj je argumentovano dokazana opravdanost Vukovih jezičkih postavki. Vukovo delo imalo je ogroman uticaj i na ostale južnoslovenske narode, kao i na učvršćivanje kulturnih i nacionalnih veza. Kao posledica novih shvatanja, došlo je do tzv. Književnog dogovora u Beču 1850. godine; tu su se predstavnici srpskog i hrvatskog narodnog života dogovorili o uvođenju jednistvenog književnog jezika kod oba naroda. Godine 1964. „Prosveta“ je u okviru izdavanja sabranih dela srpskih pisaca počela da objavljuje celokupna dela Vuka St. Karadžića. Bilo je planirano da se sve objavi u 40 tomova. Glavni zadatak ove edicije bio je da se sakupe, srede i pripreme svi Vukovi tekstovi, objavljeni i do tada neobjavljeni, i da se pojedini spisi obrade kritičkim komentarima koji će odgovarati sadašnjem trenutku stanja proučavalaca mnogostrukog Vukovog dela. Štampana su sledeća dela: 1. VUK – PREPISKA 1 2. VUK – PREPISKA 2 3. VUK – PREPISKA 3 4. VUK – PREPISKA 4 5. VUK - PREPISKA 5 (1833 – 1836) 6. VUK - PREPISKA 6 (1837 - 1842) 7. VUK - PREPISKA 7 (1843 - 1847) 8. VUK - PREPISKA 8 (1848 - 1850) 9. VUK - PREPISKA 9 (1851 – 1852) 10. VUK - PREPISKA 10 (1853 - 1854) 11. VUK - PREPISKA 11 (1855 - 1859) 12. VUK - PREPISKA 12 (1860 - 1862) 13. VUK – PREPISKA 13 14. VUK - O JEZIKU I KNJIŽEVNOSTI 1 15. VUK - O JEZIKU I KNJIŽEVNOSTI 2 16. VUK - O JEZIKU I KNJIŽEVNOSTI 3 17. SRPSKI RIJEČNIK 18. SRPSKI RIJEČNIK 1 – VUK ST. KARADžIĆ 19. SRPSKI RIJEČNIK 2 – VUK ST. KARADžIĆ 20. VUK - DANICA (1826, 1827, 1828, 1829, 1834) 21. BIBLIOGRAFIJA SPISA VUKA STEFANOVIĆA KARADžIĆA 22. NOVI ZAVJET - VUK ST. KARADžIĆ 23. SRPSKE NARODNE POSLOVICE - VUK ST. KARADžIĆ 24. DEUTSCH - SERBISCHES WORTERBUCH 25. O CRNOJ GORI – RAZNI SPISI - VUK ST. KARADžIĆ 26. PJESMARICA - VUK ST. KARADžIĆ 27. ISTORIJSKI SPISI 1 - VUK ST. KARADžIĆ 28. ISTORIJSKI SPISI 2 - VUK ST. KARADžIĆ 29. ETNOGRAFSKI SPISI - VUK ST. KARADžIĆ 30. SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE - VUK ST. KARADžIĆ 31. SRPSKE NARODNE PJESME 1 32. SRPSKE NARODNE PJESME 2 33. SRPSKE NARODNE PJESME 3 34. SRPSKE NARODNE PJESME 4 35. GRAĐA O ŽIVOTU I RADU VUKA ST. KARADŽIĆA 37. REGISTRI Do sada je izašlo 37 knjiga. Pre 5 godina, 2014. godine, izašla je 37. knjiga. Po obimu i kritičkoj obradi, ovo izdanje predstavlja najveći izdavački poduhvat u Srbiji. Kada sav posao na izdavanju sabranih dela bude završen (treba da izađu još 3 knjige), to će biti pravi naučni spomenik jednoj od najvećih pojava u istoriji i kulturi ne samo srpskog naroda. Sve knjige štampane su na specijalnoj bezdrvnoj ofsetnoj štampanoj hartiji formata 15x22 i povezane u platno sa zlatotiskom. Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar 1864) bio je prvi srpski lingvista u 19. veku, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Rođen u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je skoro ugašen život srpskog naroda. Vuk je stao na snagu u vreme junačko. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Imao je nekoliko braće i sestara koji su umrli. U tadašnje vreme se verovalo da je to zbog duhova i veštica. Posle smrti dosta njegove braće njegovi roditelji su mu dali ime Vuk da bi to ime oteralo duhove i veštice. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852. Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Na početku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 17 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki. Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinju, gde je proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, kojom se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i sa radom na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je Vuk objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesama pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Sjedinjenjem Magistrata i Suda beogradskog u proleće 1831. godine, Vuk Karadžić je imenovan 29. marta 1831. za predsednika te institucije, što se u današnjim terminima smatra gradonačelnikom Beograda. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868, četiri godine nakon njegove smrti. Vukova smrt, opelo i sahrana Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, `u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima`. „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilović je skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je dat kraći opis samoga događaja. Međutim,ostalo je zaboravljeno da je Sandić još jednom, po treći put, nešto šire zabeležio svoja sećanja o tome kako je Vuk umro`. „Kada je umro – 26 januara 1864 godine – Vuk Karadžić bio je „oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Na vest o smrti, Vuk Vrčević pisao je odmah Mini: „Ovo je prvi put u mome životu da Bam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja”. „Na pogrebu Vukovom, piše jedan suvremenik, bila je – razume se – sva omladina, a do groba na Sankt-Marksovom groblju nosili su Vuka ovi omladinci: filozof Aleksandar Sandić i pet medicinara: Đura Bastić, Isa Stojšić, Aleksandar (Šaca) Stepanović, Milan Jovanović (Morski) i ja. Na opelu održao je dugački govor Aleksandar Sandić, dugogodišnji Vukov prijatelj i pomoćnik u radu, a posle opela, u grčkoj kapeli, govorio je, tada još bečki student, Vladan Đorđević`. Govor mu je tom prilikom održao arhimandrit Gerasim Petranović. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 12. oktobra 1897. godine i uz velike počasti sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Vukov rad Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan nesavršenosti svoje Pismenice, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje „Srpskog rječnika“ iz 1818. objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom. Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (l + ь -> lj, n + ь -> nj). Izgled slova đ je prihvatio od Lukijana Mušickog, dž je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ć iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova j iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Iz staroslovenske azbuke Vuk je zadržao sledeća 24 slova: A a B b V v G g D d E e Ž ž Z z I i K k L l M m N n O o P p R r S s T t U u F f H h C c Č č Š š Njima je dodao jedno iz latinice: J j I pet novih: Lj lj Nj nj Ć ć Đ đ Dž dž Izbacio je sledeća slova: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (o) Ѧ ѧ (mali jus) Ѫ ѫ (veliki jus) Ы ы (jeri, tvrdo i) Ю ю (ju) Ѿ ѿ (ot) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (št) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) Я я (ja) U početku Vuk nije upotrebljavao slova f i h. Slovo h je dodao u cetinjskom izdanju „Narodnih srpskih poslovica“ iz 1836. godine. Karadžić je 1839. godine izbacio jotovanje glasova d i t u srpskom književnom jeziku. Za drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Vuk je prikupljao građu iz govora stanovništva Crne Gore, Dubrovnika, Dalmacije i Hrvatske. Ovo izdanje je objavljeno u Beču 1852. godine, i u njemu se našlo 47.427 reči. Ovo izdanje Rječnika na nemački je preveo Jakob Grim. Do kraja svog života Vuk je radio na daljem prikupljanju građe, ali ga je smrt sprečila da spremi i treće izdanje. To su tek 1898. godine učinila dvojica njegovih poštovalaca, Pera Đorđević i Ljubomir Stojanović. Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanični jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi učili su iz knjiga na starom jeziku, unoseći u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj način stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesređena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je počela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Milovana Vidakovića. Kritika je bila usmerena na loše piščevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesređenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidaković u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovića, u polemici su učestvovali i Joakim Vujić, Lukijan Mušicki, Pavle Berić i Gliša Geršić. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjačili među Vukovim protivnicima. Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, je već posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemogući štampanje knjiga. Stratimirović se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih ćiriličnih slova i uvođenja slova J, smatrajući to napuštanjem pravoslavlja i pokatoličavanjem. Vuk je preveo Novi zavet na srpski 1819. godine i objavio ga, posle 27 godina pokušaja da dobije preporuku, pod naslovom Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Pored srpske crkve, najveći Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivač i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžić, koji je u početku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. počeo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“, Hadžić je dao uputstva za rad budućim gramatičarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“, u kom je zamerio Hadžiću na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijelnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar, pa je Hadžić nastavio polemiku napisavši nekoliko članaka i brošura („Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“...). Polemika između Karadžića i Hadžića je trajala skoro deceniju, a Karadžić je odneo pobedu tek 1847. godine. 1847. Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je slavenoserbski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika: prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“, Đuro Daničić, „Pesme“,Branka Radičevića „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša Izdavanjem „Gorskog vijenca“, dokazano je da se i najveća filozofska dela mogu pisati čistim srpskim narodnim jezikom. Od 1814. do 1847. godine Vukova pobeda nije bila izvesna. Iako je njegov rad naišao na odobravanje evropskih filologa i lingvista, on je među samim Srbima imao žestoke protivnike, koji su mu prigovarali da njima ne treba prosti, govedarski jezik. Slamajući protivnike u polemikama i štampajući srpske narodne umotvorine, kojima se oduševljavala cijela Evropa, pa čak i najveći evropski pesnik toga vremena Nijemac Gete, Vuk je svojim protivnicima sve više dokazivao da nisu u pravu. Istovremeno je dobijao sve više pristalica među mlađim srpskim književnim i kulturnim radnicima. Do Vukove pobede 1847. dolazi upravo zahvaljujući mladom pokoljenju intelektualaca. Te godine su objavljena gore navedena dela kojima je dokazano da se na prostom narodnom jeziku može pisati kako poezija, filozofija tako i sama Biblija, čiji prevod ne zaostaje ni za jednim prevodom na drugi jezik. Delo Đure Daničića je dokrajčilo višegodišnju Vukovu polemiku sa njegovim glavnim protivnikom Jovanom Hadžićem i potpuno opravdalo Vukovu reformu srpske azbuke i pravopisa. Iako je Vukova reforma ove godine postala stvarnost, trebaće dvadeset i jedna godina da se u Srbiji zvanično prihvati Vukov pravopis. Njegoš o Vukovoj redakciji srpskog jezika Njegoš svjedoči i potvrđuje svoju saglasnost Vukovom prevodu `Novog zavjeta` na srpski jezik (prihvata Vukovu redakciju srpskog jezika)- Beč, 9. oktobra 1833. g.: „SVJEDODŽBA - Kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod ’Novog zavjeta’ na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda ... Potpis :vladika crnogorski i brdski Petar Petrović” Sakupljanje narodnih umotvorina Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa čak i prevodio na nemački jezik. Među zainteresovanim za srpski jezik našli su se Nemac Johan Volfgang Gete i braća Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Beču. Nova izdanja počela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su se pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je počeo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Beču. U ovom izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853, u Beču je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kćerka Mina je sledeće godine prevela pripovetke na nemački jezik. Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petroviću Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. Sakupljanje narodnih običaja Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan od savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rječnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. Istoriografski rad Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao učesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o događajima sve do 1814, kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovića. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenović knjaz Serbiji“. Od obilne građe o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušči sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu između srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konačno, Vuk je poznatom nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srpskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution). Vukov uticaj Filološki rad U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri tačke: izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ogledalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog jezika. Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici (ъ, ь), apsorbovani (upijeni) grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju „narodnog“ pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizovao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata (ѣ) je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije. Nefilološki rad Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan. Nagrade Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu i drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I,[15] Orden Svete Ane sa krunom, Orden crvenog orla i Orden Franca Jozefa. Godine 1861, dodeljena mu je titula počasnog građanina grada Zagreba. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beču dobije njegovo ime. Miodrag Popović (Obradovce, Crna Trava, 16. oktobar 1920 – Beograd, 2005) je srpski bio istoričar književnosti, esejist, pesnik, pripovedač, romanopisac i profesor Univerziteta u Beogradu. Pre rata pripadao komunističkom pokretu, kao i njegov brat Milentije Popović. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, 1939. godine. Studirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i diplomirao na Filozofskom fakultetu 1951. godine. Bio je službenik Prosvetnog odeljenja INO Beograda, sekretar i član redakcije časopisa „Mladost“ i novinar u Radio Beogradu. Uhapšen po IB-u 16. oktobra 1949. i sproveden na Goli otok, potom u Rudnik „Kreka“, da bi 1. marta 1950. bio pušten na slobodu. Od oktobra 1950. radi kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Potom je (od 1955) asistent na Filozofskom fakultetu. Doktorira 1957. s tezom „Đura Jakšić do 1868. godine“. Od 1958. je naučni saradnik na Katedri za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta, pa vanredni profesor za predmet Jugoslovenska književnost (1964) i redovni profesor Nove jugoslovenske književnosti (1971). Penzionisan je 1. novembra 1980. godine. Rad i dela Njegovo kapitalno delo je „Istorija srpske književnosti – romantizam I–III“ (1968–1972), u kome temeljno analizira vreme i okolnosti nastanka značajnih dela srpske književnosti 19. veka i ističe njihove vrednosti sa današnjeg stanovišta. Na nov način je protumačio i prevrednovao delo većine srpskih romantičara (Vuk Karadžić, Sima Milutinović Sarajlija, Njegoš, Zmaj, Jakšić), dok je nekim piscima dao značajnije mesto nego što su ga do tada u književnosti imali (Đorđe Marković Koder, Prota Mateja Nenadović, Stojan Novaković). Sa velikim uvažavanjem napisao je obimnu monografiju o Vuku Karadžiću (1964) i kritički pisao o kosovskom mitu, smatrajući da svoje korene vuče iz paganskih obreda i da je svoj završni oblik dobio u vreme Prvog srpskog ustanka (Vidovdan i časni krst, 1976). Ove knjige su za njegova života doživele po tri izdanja u velikim tiražima. Pored studija i eseja, u časopisima je objavljivao pesme, pripovetke, putopise i satiričnu prozu. Monografije Vuk Stefanović Karadžić 1787–1864, Nolit, Beograd, 1964, Istorija srpske književnosti – romantizam I–III, Nolit, Beograd, 1968–1972, Romantizam I–III, drugo skraćeno i prerađeno izdanje, Nolit, Beograd, 1975, Istorija srpske književnosti – romantizam I i II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1985, Studije Jedna pesma i jedna epoha, članci i studije, Novo pokoljenje, Beograd, 1954, Đura Daničić, Nolit, Beograd, 1959, Traganje za trajnim, književno-istorijske studije, Nolit, Beograd, 1959, Đura Jakšić, Prosveta, Beograd, 1961, Vidovdan i časni krst, ogledi iz književne arheologije, Slovo ljubve, Beograd, 1976, Ogledi iz književne arheologije, 1977, Zatočenik pamćenja (lament), 1981, Jota (Srp duha nečastivog), Rad, Beograd, 1981, Pamtivek (Srpski rječnik Vuka St. Karadžića), 1983, 1985 Cetinjski bonik (o Njegošu), 1984, 1986, Poznice (memoarski eseji), Prosveta, Beograd, 1999. Roman Za jatom, 1955. Nagrade Nagrada Đorđe Jovanović 1972, Oktobarska nagrada Beograda, 1976. Sedmojulska nagrada, 1984. Vukova nagrada, 1987, „Geca Kon“, 2000. MG (Ć)