Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 67 rezultata
Prati pretragu "radio"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
Đorđije Popović : RADIO U VOJVODINI / Novi Sad : Zajednica radio-difuznih organizacija SAP Vojvodine, 1985, Fizički opis 210 str. ; 20 cm Str. 7-9: Predgovor / Mario Plenković. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 199-210. Радиодифузија -- Војводина - Radio stanice -- Očuvanost 4-.
Miroslav Mira Mitrović: NEVIDLJIVI SAPUTNIK, RTS- Izdavaštvo 2006, str. 251. Očuvanost 4. Miroslav Mira Mitrović /1920-2006/ predratni i posleratni spiker Radio Beograda, preminuo je u 86. godini, u svom domu na Zlatiboru. Mitrović je tvorac i prvi urednik najpopularnije zabavno-humorističke emisije Radio Beograda – “Veselo veče” od 1949. godine, radio i pozorišni stvaralac. Zahvaljujući njegovom angažmanu, stvorena je plejada radio glumaca, počev od čika Proke, Rafa, Čkalje, Perice Slovenskog, Ljube Didića, Branke Veselinović, prvih velikih radio zvezda, koje su kasnije tumačile uloge i na televiziji. Miroslav Mira Mitrović, jedna od najvećih legendi Radio Beograda, bio je dugogodišnji urednik Zabavno-humorističkog programa. Autor je zbirke humoreski “Živeo prvi svetski mir” i knjige “Smehotvorci”. Njegova dela prevođena su i izvođena na desetak stranih jezika. Bio je i glumac, reditelj i reporter. Zapisi o istorijatu Radio Beograda, o ljudima i događajima, sabrani su njegovoj knjizi “Nevidljivi saputnik”. Očuvanost 4.
Neda Depolo : GORNJI BEZDAN ZVUKA, Radio-televizija Srbije Beograd 1999, str. 270. Izabrani tekstovi. Priredio Đorđe Malavrazić. Očuvanost 4. Neda Depolo, je bila dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996)
Momir N. Brkić : MIKROFON POD MIKROSKOPOM - Iza fasade Radio Beograda : Crveno na belo / Izdavač autor Beograd 2000, Fizički opis 220 стр. : слика приређивача ; 23 cm Поштена и храбра књига / Милутин Јелић: стр. 212-213 Употреба новинара / Ђорђије Ускоковић: стр. 214-217 Аут[о]биографска белешка: стр. 219. Radio Beograd 1991 - 1994 -- Srbija -- Političke prilike -- 1991-1994 -- Zbornici Očuvanost 4.
Izdaje - Čigoja štampa Jelica Roćenović, novinar i književnik, rođena 1949. godine u Lipljanu, na Kosovu i Metohiji, u Srbiji. Završila studije srpskog jezika i književnosti. Godine 1985-86. boravila na Univerzitetu u Parizu kao francuski stipendista u oblasti književnosti. Radila kao novinar u kulturnoj redakciji lista `Jedinstvo`, urednik u Domu kulture Studentski grad, novinar RTS - Drugog i Prvog programa Radio Beograda. Dobitnica je godišnje nagrade Radio televizije Srbije za brojne emitovane književne prikaze, eseje i razgovore iz književnosti i kulture u emisiji `Vreme radoznalosti` Prvog programa Radio-Beograda. Sarađivala sa `Književnim novinama`, `Književnom reči`, `Intervjuom`, `Epohom`, `Nedeljnim telegrafom`, NIN-om, `Svedokom`, `Zbiljom` i `Pravoslavljem`. Jelica Roćenović je pisac knjiga `Srbi bez krivice krivi` i `Zašto raspinju Srbe?`, `Svi smo jedno u Hristu`, razgovora sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem. Član je Udruženja književnika Srbije. Nezavisan je novinar. Živi na Novom Beogradu. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 141.strana
Mitar Đurišić: PRIMORSKA OPERATIVNA GRUPA, Vojnoistorijski institut Beograd/Istorijski institut Crne Gore Podgorica 1997, str. 285. Drugi svetski rat, partizanske jedinice u Crnoj Gori. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. МИТАР ЂУРИШИЋ је рођен 1923. године у Парцима, општина Погорица.Основну школу је похађао у Грацу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску школу на Цетињу и у Херцег Новом. Учесник је Народно - ослободилачког покета од 1941. године Завршио је Војнополитичку школу и Пјешадијску официрску школу. До 1950. године радио је на штабским дужностима а од 1979. године као историчар у Војноисторијском институту. Пензионисан је у чину пуковника. Коаутор је десет књига а у једанаест зборника радова објављени су његови прилози. Написо је неколико десетина чланака о ратној прошлости Црне Горе и Србијеза часописе: Војноисторијски гласник, Историјски записи и Југословенски историјски часопис, а десетак редакција листова и радио телевизијских станица објављивало је његове чланке и фељтоне. Писао је и енциклопедијске јединице за Војну енциклопедију, Енциклопедију Југославије и (још необјављену) Енциклопедију Црне Горе. Има звање научног савјетника. Očuvanost 4 i ima autorova posveta.