Radio Auritone LCD Quartz 3 band na 4 baterije 1,5 AA. U isravnom stanju, sa antenom. Sat radi.

odličan katalog

Autogram pevac narodna muzika Tomislav Čolović potpis na omotu gramofonska ploca singlica posveta za Radio 48 Krusevac dimenzija 18x18cm vrlo dobro ocuvano.

AUTOGRAM ROBERTE SWEED DZEZ PEVACICE PLUS KNJIGA U KOJOJ JE BIO AUTOGRAM,SLIKA NAS FOTOGRAF DRAGAN KALUDJEROVIC KOJI JE RADIO U AMERICI

Tvrd povez sa omotom, ima posvetu autora, odlicna 5, ima i CD koji je radio u trenutku unosenja, na makedonskom Makedonska akademija na naukite i umetnostite 2010

Zapisi poljskog novinara, dobitnika brojnih nagrada i kandidata za Nobelovu nagradu, o SSSRu, ` poslednjoj imperiji na kugli zemaljskoj` Prevod: Biserka Rajačić 263 str. 22 cm Beograd: Radio B92 1997.

Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 1028 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14.5x22 cm Godina izdanja: 2015. Raznovrsna i bogata knjiga, raznotona u žanrovskom smislu: čine je dnevničke beleške, sećanja iz Prvog svetskog rata i sećanja iz nemačkih logora u Drugom svetskom ratu; važno otkriće predstavljaju potpuno nepoznati radio-dramski tekstovi o nacionalnim temama emitovani na Radio Beogradu uoči Drugog svetskog rata. Pored toga, u ovu knjigu su uključeni i tekstovi koji pripadaju različitim žanrovima a nisu mogli biti uklopljeni u navedene celine (politička publicistika vezana za dešavanja u Kraljevini SHS, to jest u Kraljevini Jugoslaviji, koja je takođe ostala van domašaja istoričara političke misli, potom jedan broj novootkrivenih tekstova koji su se morali naći u nekim drugim celinama itd.).

MILOŠ MILUTINOVIĆ trener JSD Partizan - AUTOGRAM Yugoslavia dimenzije: 15x9,5 cm - original autogram Miloša Milutinovića - Miloš Milutinović (Bajina Bašta, 5. februar 1933 — Beograd, 28. januar 2003) bio je jugoslovenski i srpski fudbaler i trener. Igrao je za Partizan, OFK Beograd, Bajern Minhen, Rasing iz Pariza, Stad Frans iz Pariza, kao i za fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije. Po završetku igračke karijere, radio je kao trener u Jugoslaviji i inostranstvu. Pogledajte slike. Odlična Za kolekcionare. RARE

Recnik knjizevnih termina, predstavlja enciklopediju svih pojmova vezanih za estetiku, jezik i lingvistiku kulturu, filozofiju ili istoriju, kao i za druge umetnicke discipline i medije - muziku, pozoriste, film, radio televiziju, slikarstvo i arhitekturu... Izdavac Logos Art Povez tvrd Strana 832 Godina 2010 drugo izdanje MOJ DUĆAN http://s.javorina.kupindo.com/kupindo Pogledajte moje ostale predmete `ALBUMI I SLICICE` https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=995 STRIPOVI i CASOPISI https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=

IK Zorana Stojanovića Broj strana: 309 Godina izdanja: 2002 Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su - znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa - okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta - Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici - samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije - pisanju.

Prodajem strip `Do vidjenja, gospodine` Autor : Olivije Mo, Remi Mabzon Izdavač : GRAFART Strip edicija „ Veseli četvrtak” , Biblioteka Albumi izdaje novi strip „ Do viđenja, gospodine” , za koji je scenario radio Olivije Mo, a crteže Remi Mabzon. Urednik stripa na 80 strana je Dušan Mladenović. Olivije Mo i Remi Mabzon pre nekoliko godina iznenadili su čitaoce u Francuskoj svojim debijem, mračnim albumom „ Imprint`. Glavni junak stripa „ Do viđenja, gospodine” u ambijentu pastoralne francuske provincije vremena prošlog je trinaestogodišnji Ogisten, dečak čija porodica drži imanje i vinograd. „ Do viđenja, gospodine” započinje slikom porodičnog imanja i rečima „ Petak. Baka je mrtva“ .

Сју Таунсенд: Илустовани ТАЈНИ ДНЕВНИК АДРИАНА МОЛА старог 13 3/4 Издавач: METHUEN, Лондон, 1994.год. Тврди повез, заштитни омот, 214 страна, илустровано, енглески језик, латиница. Пристојно очувано. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Тајни дневник Адријана Мола: (старог 13 и 3/4 година) (енгл. The Secret Diary of Adrian Mole, Aged 13¾) је роман из 1982. године, савремене енглеске књижевнице Сју Таунсенд (енгл. Sue Townsend). Прво српско издање књиге је објавила издавачка кућа `Атос` из Београда 1999. године у преводу Дубравке Опачић-Костић. Касније је књигу објавила издавачка кућа `Лагуна` 2003. године у преводу Зорана Илића. Сузан Лилијан „Сју“ Таунсенд (2. април 1946 - 10. април 2014) је била британски романописац. Најпознатија је по романима о Адријану Молу. Писала је и позоришне комаде. Дуги низ година боловала је од дијабетеса, због чега је 2001. године остала слепа, и ту тему је уткала у свој рад. Књига Тајни дневник Адријана Мола: (старог 13 и 3/4 година) прва је у низу од осам књига дневничких бележака тинејџера Адријана Мола. Књига спада у најчитаније књиге 80-тих и 90-тих година у Великој Британији, енглеског говорног подручја као и широм света. Књига је постала и радио и ТВ серија, а направљена је позоришна представа. Књига је дирљива и истовремено веома смешна. У периоду када је писала прву књигу о Адријану Молу, ауторка је живела у насељу Eyres Monsell, у близини куће у којој је одрастао позоришни писац Џо Ортон. Једном приликом јој је најстарији син рекао: „Зашто не идемо у сафари паркове као остале породице?“, и та реченица је једина реченица из стварног дијалога у њеној породици која се налази у књигама о Молу, а употребила ју је зато што је покренула ту идеју. У уметничком часопису `Магазин` су се појавиле прве две приче о дечаку који се тада звао Најџел Мол. Помоћ и охрабрење да настави са радом јој је пружио глумац Најџел Бенет, а њен сценарио је послао Џону Тајдмену. Главни лик је одмах запажен у првом појављивању у радио драми „Дневник Најџела Мола, старости 13 година и 1/4“, која је емитована 1. јануара 1982. године на каналу ББЦ Радио 4. Из издавачке куће `Methuen` су чули ово емитовање. Тражили су од ауторке да напише прву књигу „Тајни дневник Адријана Мола, старости 13 година и 1/4“. Инсистирали су на промени имена због сличности са Најџелом Молсвортом, ликом школарца којег су створили Роналд Сирл и Џефри Виленс. Књига је објављена исте те године у септембру, а месец дана након тога, књига се нашла на листи најпродаванијих књига. Након само годину дана продато је милион примерака.

Kosmos 2017 godina Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način.

Polovna, bez oštećenja. Dejan Medaković rodjen je 7.jula 1922 u Zagrebu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima 1941 godine. Za vreme drugog svetskog rata prešao je u Beograd, gde je od 1942.godine radio kao asistent-volonter u Muzeju kneza Pavla. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti. Na istom fakultetu je odbranio doktorsku disertaciju i bio profesor do 1982. godine. Redovni je član SANU, bio je njen generalni sekretar od 1985-1994.godine, na mestu predsednika SANU od 1998. Za redovnog člana Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedistem u Salcburgu izabran je 1995.godine. Redovni član društva Leibnicz societe i Honoris causa Rumunske akademije od 2001.godine. Predsednik je Vukove zadužbine od 2001.godine. Živi i radi u Beogradu. Naučna rasudjivanja Dejana Medakovića po umetničkim znamenitostima manastira Hilandara, sabrana u studijama ove knjige, plod su njegove izuzetne erudicije koju ukrašava osobeni sinteticko-esejistički stil.

U dobrom stanju! Na engleskom jeziku! Dvadeset i četiri osnovne kompozicije Davida Bovieja, plus deset fotografija na punoj stranici. Dogovoreno za klavir / vokal, sa kutijama i akordima gitare. Naslovi su: `Sva luđaka`, `Svi mladi ljudi`, `Andi Varhol`, `Bevlai Brothers`, `Changes`, `Cignet Co.... Dejvid Robert Hejvord-Džouns (engl. David Robert Hayward-Jones; 8. januar 1947 — 10. januar 2016), poznat pod pseudonimom Dejvid Boui (engl. David Bowie), bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila i imidža, naročito od 1970. godine.[1] Preminuo je 10. januara 2016. godine[2], posle osamnaestomesečne borbe sa rakom jetre. Boui je rođen kao Dejvid Robert Džouns 8. januara 1947. godine u Brikstonu. Njegova majka, Margaret Meri „Pegi” (1913 – 2001.)[3][4] je rođena u vojnom kampu Šornklif, pored Čeritona u Kentu. Roditelji njenog oca su bili irski imigranti koji su se naselili u Mančester. Ona je radila kao konobarica u bioskopu Rojal Tanbridž Vels.[5] Njegov otac Hejvud Stenton „Džon” Džouns (1912–1969) je bio iz Donkastera i radio je kao promoter za dečiju humanitarnu organizaciju Bernando. Porodica je živela na granici između Brikstona i Stokvela u južnom Londonskom okrugu Lambet. Boui je pohađao školu za decu Stokvel do šestogodišnjeg doba i tada je dobio reputaciju nadarenog, jednoobraznog deteta i prkosne svađalice.[6] Boui se preselio sa porodicom u Bromli. Dve godine kasnije, započeo je pohađanje Brnt Eš osnovne škole. Školski hor je smatrao da ima „adekvatan” glas, a pokazao je nadprosečne veštine sviranja flaute. Kada je imao devet godina, njegov ples na časovima pokreta je bio veoma maštovit, toliko da su nastavnici nazivali njegove interpretacije „živopisno umetničkim”, a njegov stil „zadivljujućim” za dete.[6] Iste godine, porastao je njegov interes za muziku kada mu je otac kupio kolekciju ploča među kojima su bile ploče grupa Tinejdžers, Platers, Fets Domino, Elvis Prisli i Litl Ričard. Nakon slušanja pesme Litl Ričarda Tutti Frutti, Boui je kasnije rekao da je tada „čuo Boga”.[7] Boui je studirao umetnost, muziku i dizajn. Njegov polubrat Teri Berns je uticao na njegov entuzijazam kada je reč o džez muzici. Boui je tada naročito bio zainteresovan za Čarlsa Mingusa i Džona Koltrejna, zbog čega mu je majka kupila Grafton saksofon 1961. godine. Nakon toga je započeo časove kod baritona saksofoniste Ronija Rosa.[8] U školi je 1962. godine zadobio ozbiljne povrede oka kada se posvađao sa Džordžom Andervudom oko devojke. Imao je nekoliko operacija tokom petomesečnog perioda.[9] Tada mu je doktor rekao da šteta ne može u potpunosti biti otklonjena, zbog čega je Boui imao pogrešnu percepciju dubine i promenu u boji oka. Ovakvo oko je kasnije postalo najprepoznatljiviji znak Bouija.[10] Uprkos svađi, Boui je ostao u dobrim odnosima sa Andervudom, koji je kreirao umetnička dela za Bouijeve ranije albume. Muzičar Boui 1975. godine Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl Space Oddity iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh. Najznačajniji Bouijev album bio je The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Zaštitni znak turneje bio je ogromni stakleni pauk, posebno izrađen za tu priliku. Turneju za album `Rijaliti`(2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara. Diskografija David Bowie (1967) Space Oddity (1969, 1972 ponovno izdanje UK #17, US #16) The Man Who Sold the World (1970, 1972 ponovno izdanje UK #26) Hunky Dory (1971, US #93, 1972 ponovno izdanje UK #3) The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75) Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17) Pin Ups (1973, UK #1, US #23) Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5) Young Americans (1975, UK #1, US #9) Station to Station (1976, UK #5, US #3) Low (1977, UK #2, US #11) Heroes (1977, UK #3, US #35) Lodger (1979, UK #4, US #20) Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12) Let`s Dance (1983, UK #1, US #1) Tonight (1984, UK #1, US #11) Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34) Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39) The Buddha of Suburbia (1993, UK #87) 1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21) Earthling (1997, UK #6, US #39) `hours...` (1999, UK #5, US #47) Heathen (2002, UK #5, US #14) Reality (2003, UK #3, US #29) The Next Day (2013) Blackstar (2016) Smrt Sa suprugom Iman (2009) Cveće ispred Bouijevog apartmana u Njujorku, januar 2016. Boui je preminuo od raka jetre, 10. januara 2016. godine, samo dva dana nakon 69. rođendana i izdavanja albuma Blackstar.[11] Rak mu je dijagnostikovan 18 meseci ranije, ali nije iznosio ove vesti u javnost.[12] Belgijski pozorišni reditelj, Ivo van Hov, koji je radio sa pevačem na mjuziklu Lazarus, izjavio je da Boui nije mogao da dođe na probe zbog progresije bolesti. Takođe je rekao da je pevač radio i tokom bolesti.[13] Bouijev producent Toni Viskonti je napisao:[14][15] Uvek je radio ono što je hteo. I radio je to na svoj način i najbolje moguće. Njegova smrt se ne razlikuje od njegovog života - umetničko delo. Napravio je Blekstar za nas kao oproštajni poklon. Znao sam oko godinu dana da će ovako biti. Međutim, nisam bio spreman za to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. On će uvek biti sa nama. Za sada je prikladno plakati. — Toni Viskonti Nakon njegove smrti, fanovi su se okupili, položili cveće kod njegovog murala u rodnom gradu Brikstonu i pevali njegove pesme. Spomen obeležja nalaze se i u Berlinu, Los Anđelesu i kod njegovog apartmana u Njujorku. Posle njegove smrti, porasla je prodaja albuma.[16] Boui je insistirao da ne želi sahranu pa je kremiran u Nju Džerziju 12. januara.[17] Po njegovoj želji, pepeo je prosut na Baliju, u Indoneziji

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Harald Fritzsch (rođen 10. februara 1943. u Cvikau) je teoretski fizičar koji je dao važan doprinos teoriji kvarkova, razvoju kvantne hromodinamike i velikoj standardizaciji standardnog modela elementarnih čestica. Harald Fritzsch je sin izvođača radova Ericha Fritzsch iz predgrađa Zvickau u Reinsdorfu. Od 1957. do 1961. pohađao je srednju školu `Gerhart Hauptmann` u Zvickau, koju je diplomirao sa srednjom školom. Posle toga je od leta 1961. bio vojnik Narodne armije DDR-a u Kamenzu, gde je bio obučen kao radio-operater u vazduhoplovstvu. Studirao je fiziku od 1963. do 1968. godine u Lajpcigu. Godine 1968. on i prijatelj su bili inicijatori rizičnog, visoko publicitetskog protesta [1] protiv rušenja 700-godišnje Crkve Pavlina. Fritzsch je zajedno sa svojim prijateljem Stefanom Velzkom u julu 1968. godine uspio odvažnim bjekstvom preko Crnog mora od bivšeg istočnog bloka do Turske. Pomoću vanbrodskog motora odvezli su se od Zlatne plaže severno od Varne do g ofneada južno od granice između Bugarske i Turske. Nastavio je studije u Minhenu, gdje je radio sa Verner Heisenbergom, a 1971. godine pod vodstvom Heinricha Mittera sa tezom o algebarskoj strukturi promatranih u snažnoj interakciji doktorata. Godinu dana ranije, kao student doktorskih studija, proveo je šest mjeseci na Stanford Linear Accelerator Centru na Univerzitetu Stanford. Ovde je počeo da radi sa Murrai Gell-Mann-om. Po završetku doktorata, proveo je godinu dana u Evropskom istraživačkom centru CERN u Ženevi, gde je ponovo radio sa Gell-Mann. Zatim se preselio sa Gell-Mann na Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech) u Pasadeni. Fritzsch i Gell-Mann su uveli kvantni broj boja 1971. godine, pri čemu se simetrija boja smatrala egzaktnom simetrijom. Uz pomoć kvantnog broja boja Gell-Mann i Fritzsch zajedno sa Villiamom Bardeen-om bili su u stanju da objasne brzinu propadanja neutralnog piona. Godinu dana kasnije, Fritzsch i Gell-Mann su predložili teoriju kalibra za jaku interakciju [3], koja se danas naziva kvantna hromodinamika i smatra se ispravnom teorijom jake interakcije. Godine 1975. Fritzsch je napisao rad sa Peterom Minkovskim, u kome je grupa SO (10) prvi put diskutovana kao simetrija Velikog ujedinjenja. Ova teorija se danas smatra standardnom teorijom velikog ujedinjenja. U teoriji SO (10), neutrini imaju masu. Otkriće oscilacija neutrina u 1998. godini pokazuje masu neutrina, u skladu sa teorijom SO (10). Fritzsch je radio i na kompozitnim modelima za leptone i kvarkove, na masenim matricama kvarkova i leptona, na slabim raspadima teških kvarkova, na kosmologiji i na osnovnim konstantama u fizici. Godine 1979. Fritzsch je razvio teoriju masovnih matrica kvarkova i leptona u kojoj pojedini elementi nestaju (nulta tekstura). On može da izračuna uglove mešanja kao funkcije sopstvenih vrednosti mase. Rezultati mogu vrlo dobro opisati eksperimente. Od puštanja u rad akceleratora LHC čestica u CERN-u, Fritzsch je ponovo radio na `kompozitnim modelima` kvarkova, leptona i slabih bozona. Substruktura kvarkova bi uskoro trebala biti otkrivena na LHC-u ako je teorija Fritzsch-a ispravna. Od 1977. do 1978. bio je profesor na Univerzitetu u Vupertalu. Fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Richard Feinman posjetio je Fritzsch 1978. godine u Vuppertalu i održao kolokvijum na koji su došli slušatelji iz cijele Njemačke. Godine 1979. Fritzsch se preselio na Univerzitet u Bernu. Od 1980. Fritzsch je profesor na Univerzitetu Ludvig-Makimilians u Minhenu. Fritzsch je punopravni član Berlin-Brandenburg akademije nauka. Fritzsch često radi u CERN-u u Ženevi i na DESI-u u Hamburgu. Počeo je od juna 2008. godine. Od tada radi uglavnom u inostranstvu (SAD, Australija, Kina, Japan, Južna Afrika, Singapur). [4] Fritzsch je član Gesellschaft Deutscher Naturforscher und Arzte (GDNA). 2003. i 2004. bio je predsjednik ovog društva i vodio veliku GDNA-konferenciju u Passauu. Fritzsch je počasni član Paulinerverein u Lajpcigu, koji je posvećen rekonstrukciji Paulinerkirche. Od 1998. godine zajedno sa Villibaldom Plessasom organizuje konferenciju o kvantnoj hromodinamici i standardnom modelu fizike elementarnih čestica, koja se od tada održava sedam puta u Obervolzu u Štajerskoj. U februaru 2010. Fritzsch je vodio veliku međunarodnu konferenciju na Tehnološkom univerzitetu Naniang u Singapuru povodom 80. rođendana Murrai Gell-Manna. Fritzsch je organizovao Međunarodnu konferenciju o masivnim neutrinima koja se održala u Singapuru u februaru 2015. godine, Međunarodnoj konferenciji o novoj fizici na `Velikom hadronskom sudaraču` (Singapur, mart 2016.), Konferenciji o kosmologiji i gravitacionim talasima u Singapuru (februar 2017.) Konferencija o fizici i kosmologiji čestica u Singapuru (mart 2018). Njegovi doktorski studenti su Dieter Lust, Ulrich Baur i Marcus Hutter. Deluj kao publicista Harald Fritzsch je takođe napravio ime za sebe kao autor popularnih naučnih knjiga. [6] Njegova knjiga `Kvarci`, objavljena u Minhenu 1980. godine, prevedena je na više od 20 jezika. Njegova knjiga o kosmologiji `Od velikog praska do raspada` takođe je bila uspešna. Sredinom osamdesetih Fritzsch je producirao šestostruku televizijsku seriju `Mikrokosmos` o VDR-u u Kelnu, koja je više puta prikazana u trećim programima nemačkih televizijskih stanica. Godine 1990. objavio je prvo izdanje svoje autobiografske knjige `Flucht aus Leipzig`, u kojoj opisuje svoj otpor režimu SED-a i kasniji let na Zapad 1968. godine. Knjiga je objavljena 2008. godine od strane Vorld Scientific na engleskom jeziku pod naslovom `Escape from Leipzig`. U svojim knjigama, objavljenim od 1992. godine, Fritzsch je izabrao retku prezentaciju znanja: Isaac Nevton, Albert Einstein i fiktivni savremeni fizičar Adrian Haller raspravljaju o teškim fizičkim temama. U svojoj knjizi `Formula menja svet`, Njutn, Ajnštajn i Haler razgovaraju o specijalnoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna. Knjiga `Bent Space-Time` razmatra Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti. Knjiga `Apsolutno nepromenljiva` posvećena je osnovnim konstantama prirode. U knjizi `Grešite, Ajnštajn!` Opisane su rasprave između Alberta Ajnštajna, Ričarda Fejnmana, Adrijana Halera, Vernera Hajzenberga i Isaka Njutna o kvantnoj fizici. U svojoj fiktivnoj knjizi `Elementarne čestice` Fritzsch opisuje današnji standardni model fizike čestica. Knjiga `Mikrokosmos` opisuje diskusije između Alberta Ajnštajna, Murraija Gell-Manna, Adrian Hallera i Isaaca Nevtona o modernoj fizici čestica u kosmologiji. Fritzsch je 2015. objavio udžbenik `Teorija kvantnog polja` na Springer-Verlag-u. Nagrade Za svoju uspješnu seriju knjiga Fritzsch 1994. godine nagrađen je medaljom za znanstveno novinarstvo Njemačkog fizičkog društva. Diracova medalja Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji dodeljena je Fritzschu 2008. godine. Univerzitet u Lajpcigu dodijelio mu je počasni doktorat 16. maja 2013. godine.

Razumevanje i upravljanje silama koje su na prvi pogled neshvatljive i neuhvatljive neutaživa je ljudska potreba. Započela je poštovanjem vatre, kućnog ognjišta i božanskih zaštitnika doma, a preko svetih gajeva i pećina, gradova mrtvih i hramova podizanih radi poštovanja božanskog dostigla vrhunac. Ni u šta drugo ljudi nisu uložili toliko mnogo umetničke i poetske snage kao u spomenike koje su podigli svojoj veri. Ova bogato opremljena knjiga s mnoštvom sjajnih fotografija u boji, preglednim i detaljnim kartama i informativnim tekstovima nudi očaravajući i stručan pregled mističnih i duhovnih mesta čovečanstva, od iščezlih kultura iz najstarijih vremena, preko drevnih američkih civilizacija, do pet velikih svetskih religija današnjice. Uz kratak prikaz nastanka i istorije velikih kultova i religija, u slici i reči predstavljene su najvažnije sakralne građevine i sveta mesta – od Stounhendža do Zida plača, od Rima do Meke. Uzbudljivo i prijatno putovanje do samih korena vere. FRIDEMAN BEDIRFTIG, istoričar i germanista, rođen je 1940. u poljskom gradu Vroclavu. Dugo je radio za nemačke izdavačke kuće (Duden, Bertelsman, Rovolt, Jar). Od 1981. radi kao slobodan novinar i pisac. Autor je brojnih publikacija.

Decja stara čaša za sok SOVA Prelepa edicija sa kraja 80ih godina koju je radila japanska fabrika HAKKO, proizvod se zove JOLLY CUP. Glanc stanje. Ovo je Jugo bootleg, sto je jos redje.

STRIP 1 58174) BRAĆA FASMER , Per Meter , David fon Basevic , Makondo Beograd 2016 U ovom grafičkom romanu obrađuje se lik Karla Denkea, čoveka koji je u periodu 1909–1924. ubio i kanibalizovao više od 42 ljudi. Braću Fasmer je ilustrovao David fon Basevic. Iako potpuno različiti, stilovi dvoje umetnika koji su radili na delima Pera Metera o serijskim ubicama, Izabel Krajc i Davida fon Basevica, podjednako su atmosferični, uznemirujući i, pre svega, maestralni. odlično očuvano , tvrd povez, format 21,5 x 30 cm , crno belo , 175 strana

Erih Koš, komplet 1-8 knjiga U veoma dobrom stanju, odličnom! Udruženi izdavači, 1983. tvrd povez, vrlo kvalitetno urađen komplet - Dosije Hrabak, snijeg i led - Il Tifo, Pripovetke - U potrazi za mesijom I - U potrazi za mesijom II - Izlet u Paragvaj - Mreze, Pripovetke - Veliki Mak , Vrapci Van Pea, Imena - Na autobuskoj stanici Erih Koš (Sarajevo, 15. april 1913 — Beograd, 25. maj 2010) je bio srpski književnik, prevodilac i akademik jevrejskog porekla. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sarajevu. Diplomirao je pravo na Beogradskom univerzitetu 1935. godine. U narodnooslobodilačkom ratu Erih Koš je učestvovao od 1941. godine. U partizanskim jedinicama obavljao je razne vojne i političke dužnosti u Bosni i Crnoj Gori. Posle oslobođenja, Erih Koš je bio, potpredsednik Komiteta za kulturu Vlade FNRJ, zatim načelnik Ministarstva za kulturu i prosvetu u Saveznom izvršnom veću. Jedno vreme je bio u diplomatiji. Radio je, potom, u Narodnom muzeju, kao pomoćnik upravnika. Na dužnosti generalnog sekretara Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda proveo je pet godina (1964—1969). Proze Eriha Koša nalaze se u više antologija i zbornika savremene srpske i jugoslovenske književnosti. Takođe, radovi i knjige objavljivani su mu i na ostalim jezicima u Jugoslaviji, kao i u Čehoslovačkoj, Engleskoj, Sjedinjenim Državama, Sovjetskom Savezu, Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj, Holandiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Italiji. Tako isto, sam Koš prevodio je na srpskohrvatski jezik sa nemačkog i engleskog. Bio je u više mandata član uprave Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik i član uprave PEN- kluba Srbije. Učestvovao je, zapaženim referatima, na više kongresa ove međunarodne književne organizacije. Takođe, jedan je od osnivača i prvih urednika časopisa „Savremenik“.[1] Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Eriha Koša 1974. za dopisnog i 1978. godine za svog redovnog člana. Preminuo je 25. maja 2010. godine.

Sve što ste želeli da znate o alternativnoj medicini – pouzdano, naučno zasnovano, stručno... Svi znamo da postoji i „drugačiji“ način lečenja ali se zbog nedostatka pouzdanih informacija ustručavamo da pomoć potražimo kod lekara alternativne medicine. Uz ovu knjigu proširićete vidike, odbaciti mnoge zablude i naučiti da alternativna medicina na prvo mesto stavlja prevenciju bolesti! • 150 terapija od ajurvedarske do kineske tradicionalne medicine – na čemu se zasnivaju, kako deluju, koje su indikacije i kontraindikacije, kako naći terapeuta, šta o tome kaže nauka. • 100 zdravstvenih problema i saveti lekara alteranivne medicine u vezi sa njima – šta raditi dok ne odete lekaru, kako da se što pre izlečite, kako da predupredite ponovnu pojavu bolesti...

Tv The legend of Lord Snooty and his pals Dudley D. Watkins Veci format Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! 60 years of classic cartoon art Dudley Dexter Watkins (27. veljače 1907. - 20. kolovoza 1969.) bio je engleski karikaturist i ilustrator. Najpoznatiji je po svojim likovima Oor Wullie i The Broons; stripovi s njima pojavljuju se u škotskim novinama The Sunday Post od 1936., zajedno s godišnjim kompilacijama. Watkins je također ilustrirao stripove kao što su The Beano, The Dandy, The Beezer i Topper te je ilustrirao kršćanske priče. Watkins je posthumno uvršten u Kuću slavnih British Comic Awards 2015. [1] Rani život Watkins je rođen u Prestwichu, Lancashire, Engleska. Međutim, obitelj se preselila u Nottingham dok je on još bio beba.[2] Njegov otac bio je umjetnik litografske grafike koji je primijetio dječakov rani umjetnički talent i osigurao mu dodatnu nastavu umjetnosti na Nottingham School of Art. U dobi od 10 godina lokalne su ga novine proglasile `školskim genijem`. Studirao je na Umjetničkoj školi u Nottinghamu, a dok je ranih 1920-ih radio za tvrtku Boots Pure Drug, Watkinsov prvi objavljeni umjetnički rad pojavio se u časopisu za osoblje Bootsa, The Beacon.[3] Radite s D.C. Thomsonom Godine 1924. Watkins je ušao u Glasgow School of Art.[2] Godine 1925. ravnatelj škole preporučio je Watkinsa uspješnom izdavaču D.C. Thomsonu sa sjedištem u Dundeeju. Watkinsu je ponuđen šestomjesečni ugovor o radu s D. C. Thomsonom, pa se preselio u njihovu bazu u Dundeeju i počeo raditi ilustracije za Thomsonove `Big Five` priče za dječake (Adventure, Rover, Wizard, a kasnije Skipper i Hotspur). Privremeno zaposlenje pretvorilo se u karijeru s punim radnim vremenom; nekoliko godina bio je samo još jedan ilustrator, nadopunjavajući svoju malu plaću podučavajući ilustraciju na Dundee College of Art oko 1934.-38. [4] Godine 1933. Watkins se okrenuo radu na stripovima, a ubrzo je njegov urednik primijetio da Watkins ima poseban talent kao crtač. Godine 1933. nacrtao je The Rover Midget Comic, a 1934. je nacrtao The Skipper Midget Comic. Godine 1935. pojavio se prvi Watkinsov redoviti strip, Percy Vere and His Trying Tricks; naslovni lik bio je nevješt mađioničar čiji su mu se trikovi obično obijali. Traka je trajala gotovo dvije godine, da bi konačno bila zamijenjena drugom Watkinsovom kreacijom, Wandering Willie The Wily Explorer (Williejeve tvrdokuhane karakteristike kasnije će se ponovno pojaviti u obliku Očajnog Dana). Dok se Percy još pojavljivao u Avanturi, Watkins je zajedno sa piscem/urednikom R. D. Lowom stvorio ono što će postati njegovi najpoznatiji likovi, Oor Wullie i The Broons. Bili su dio prvog izdanja (8. ožujka 1936.) tjednog izvlačenja `Zabavnog odjeljka` od osam stranica The Sunday Posta. Ubrzo je počeo ilustrirati strip Desperate Dan za strip The Dandy, objavljen u prosincu 1937. [2] Njegovo opterećenje dodatno se povećalo kada je D.C. Thomson stvorio The Beano, strip knjižicu od osam stranica, a Watkins je bio odgovoran za crtanje stripa Lorda Snootyja. Beano prvo izdanje datirano je 30. srpnja 1938..[2] Kada su Beezer i Topper lansirani 1950-ih, Watkins je bio odgovoran za ilustraciju stripa Ginger (uglavnom temeljenog na Ooru Wullieju, ali za razliku od tog stripa tekst je bio napisan na standardnom engleskom, a ne na škotskom narodnom jeziku) i stripa Mickey the Monkey za dva stripa. Watkinsova najdugotrajnija pustolovna serija bila je Jimmy i njegova čarobna krpa, koja je debitirala u izdanju The Beano od 1. siječnja 1944. i prikazivala se 18 godina.[2] Watkins je bio jedan od samo dvojice karikaturista D. C. Thomsona koji su potpisali svoj rad (počevši od lipnja 1946.), [2] koji je bio poznat po zamršenim detaljima i jedinstvenom stilu. Drugi karikaturist koji je potpisao svoj rad bio je Allan Morley i on je bio prvi koji je to učinio. Osobni život Bio je pobožni kršćanin i entuzijastični pristaša Kristove crkve u Dundeeju (gdje je upoznao svoju suprugu). Doprinio je umjetničkim djelima za misijske kalendare, a od 1956. producirao je (besplatno)[2] stripove William the Warrior i Tony & Tina – The Twins for The Young Warrior, dječje novine koje izdaje WEC Publications. Ove trake, ispunjene citatima iz Svetog pisma, skupljene su u niz knjižica. U ožujku 2008. akvarel Watkinsa koji prikazuje Raspeće otkriven je u kući u Lochgellyju, Fife.[6] Watkins i njegova supruga sagradili su veliku kuću u Broughty Ferryju koju je nazvao Winsterly.[7] Nastavio je raditi s D. C. Thomsonom do kraja života. Dana 20. kolovoza 1969. pronađen je mrtav za svojom crtaćom pločom, kao žrtva srčanog udara.[8] D. C. Thomson nastavio je tiskati stripove Oora Wullieja i Broonsa u The Sunday Postu sedam godina prije nego što je pronađena zamjena. Watkinsove trake Desperate Dan reprintirane su u The Dandyju četrnaest godina.

Jeste li ikada ušli u prostor prepun nepoznatih lica, bilo da se radilo o poslovnom domjenku, sastanku ili koktel zabavi i smjesta osjetili nelagodu? U ovoj knjizi čarobnica sklapanja poznanstava Susan RoAne pruža vam oruđa i postupke za umješno ophođenje u svim situacijama tako da se suvereno gibate bilo kojim prostorom. Otkriva zapreke na cesti koje nas priječe u nastojanju da upoznamo nove osobe, razvijemo nove kontakte i uspostavimo veze koje će se pretvoriti u osobne i poslovne odnose. Susan nudi praktičan lijek za nadilaženje svake zapreke. Naučit ćete kako se ohrabriti da biste se ponašali šarmantno i otmjeno, kako glatko započeti i završiti razgovor, kako i kada se služiti humorom, i kako susretljivo i srdačno slijediti jednostavna pravila bontona. Knjiga Kako ostaviti dobar dojam promovirajući sebe promijenit će vam život jer je rezultat desetogodišnjeg skupljanja podataka sa stotina prezentacija i govora. U njoj su i dva nova poglavlja; Kako obrađivati virtualni prostor i Kako obrađivati sobu s tehnoigračkama.

Ђованино Гварески: ДОН КАМИЛО И ЊЕГОВО СТАДО Издавач: ЗНАЊЕ, Загреб, 1970.год. Тврди повез, заштитни омот, 415 страна, илустровано, латиница. Врло пристојно очувано. IZUZETNO RETKO- JEDINI PRIMERAK U PONUDI `Don Camillo zajedno s Pepponeom, jedna od glavnih figura nekoliko romana talijanskog pisca Giovannina Guereschia. Oni zajedno opisuju provincijalnu Italiju neposredno nakon Drugog svjetskog rata pa do ranih 1960-ih godina - sukobe između tradicionalnih vrijednosti i politički rivalitet pod utjecajem Hladnog rata. Lik don Camilla Taroccia je najvjerojatnije napravljen prema liku katoličkog svećenika don Camilla Valotia, koji je bio partizan i zatočenik u koncentracijskim logorima Dachau i Mauthausen. Don Camillo je snažan i mudar seoski svećenik u fiktivnom selu Boscaccio. U filmu se vide kulise naselja Brescello u dolini Poa u sjevernoj Italiji, gdje je don Camillo bio u stalnom sukobu s gradonačelnikom Giuseppeom Bottazziem, zvanim Pepponeom, također snažnim pripadnikom komunističke partije Italije. Njih dvojica su spojena kroz zajedničku povijest u partizanima, ali u poslijeratnom vremenu se natječu u traženju rješenja socijalnih pitanja njihovog vremena, koristeći pri tom različita sredstva da bi ostvarili svoje ciljeve ali na kraju se može vidjeti da su bliski jedan drugom, više nego što to sami žele priznati. Sam pisac Guareschi je model za oba svoja lika, izgledom liči prije na Pepponea, ali po svojim ubjeđenjima više se reflektira na don Camilla. Njegove priče se mogu razumjeti i kao moralni apel protiv političkih logora, da bi se postigla zajednićka rekonstukcija Italije nakon pada Mussolinijeve diktature i fašizma. Da priča ne bi prešla u kliše, prebjeglo se triku: važnu ulogu u cijeloj priči igra križ u seoskoj crkvi. Svaki put kad bi don Camillo pobjedio protivnika, Isus mu je govori s križa kritizirajući ga ako je to bilo potrebno. Prva priča o don Camillu i Pepponeu prvi put je objavljena za Božić 1946. u satiričnom magazinu Bertoldo, gdje je Guareschi radio kao glavni urednik. Priča je doživjela veliki uspjeh i izdavač Angelo Rizzoli, mu je omogućio objavljivanje nastavaka što je 1948. godine rezultiralo objavljivanjem knjige, u kojoj su bile skupljene priče. Koliko je veliku međunarodnu popularnost don Camillo ima,o opisuje anegdota, koju je Guareschi ispričao u predgovoru zaDon Camillo i njegovo stado : Poslije velikih izlijevanja rijeke Po 1951., iz inozemstva su dolazili paketi i odjeća s natpisom `za don Camilla i Pepponeove ljude`.

ПОЛЕТАРАЦ Душана Радовића - ЗИМА Издавач: РАД, Београд, 1987.год. Тврди повез, 208 страна, вееелики формат, илустровано, ћирилица. Доста добро очувано. `Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije, ....to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika. Poletarac je pred svoj odlazak u podrume bibliotka počeo da stiče evropsku i svetsku slavu. Francuzi su nameravali da ga prave u Francuskoj, i Dušan Petričić, njegov ilustrator, bio je zamoljen da izradi naslovnu stranu francuske verzije. Predosećajući skori kraj časopisa, Dušan Radovć je u broju za maj-jun 1975., na strani 2, predložio da „Poletarac“ više ne bude mesečni časopis, već knjiga koja bi izlazila svakog godišnjeg doba, u ritmu prirode – na proleće, leto, jesen, zimu. Taj broj bio je i poslednji. Kako do “Poletarca” Dvanaest godina nakon prinudnog prizemljenja „Poletarca“, izdavačko preduzeće „Rad“ objavilo je izbor najboljih književnih i likovnih, odnosno zabavnih i poučnih priloga, u četiri knjige naslovljene onako kako je zamišljao Duško Radović. Ni njih više nema na policama knjižara. Roditelji koji nisu imali zadovoljstvo da u detinjstvu imaju ove vredne knjige, i da ih do danas sačuvaju za svoju decu, mogu ih, uz malo sreće, ponekad pronaći u antikvarnicama i na aukcijskim sajtovima. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...``