Radio uređaji R-130 i R-130 M opis rukovanje odrzavanje RETKO . promo cena Opis , rukovanje, osnovno i tehničko održavanje i srednji remont Izdavač: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 429 + album ilustracija ,koji sadrzi oko 100 skica ,sema -1984 godina ,BEOGRAD - knjiga je lepo ocuvana ,sadrzaj cist ,pecatirano je pecatima neke biblioteke , ima malo salotejpa na najavnoj stranici sa semama Tehničko uputstvo sadrži: opis s tehničkim podacima, način eksploatacije, princip rada pojedinih blokova i sklopova, tehničko održavanje i remont radio-uređaja R-130M i R-130 Radio-uređaj R-130M sovjetskog je porekla, a modifikacija je radio-uređaja R-130, takođe sovjetskog porekla. Radio-uređaj R-130, opisan u ovom uputstvu, mađarskog je porekla, a razlikuje se od izvornog uređaja R-130 sovjetskog porekla. Osnova za pisanje Uputstva je RU R-130M, dok su značajne razlike za R-130 posebno obrađene. Oznake svih elemenata u električnim shemama navedene su prema originalu. Električne i montažne sheme radio-uređaja nalaze se u Albumu ilustracija. Radi lakšeg snalaženja, sheme RU R-130M označene su slovom „A“, a sheme RU R-130 slovom „B“ uz redni broj sheme. (u hodniku ,dole ,ormar ,cip)

Tenk T-34 i T-34B: Priručnik za vojnika (drugi deo) Beograd 1994. Tvrd povez, ilustrovano, 285 strana. Knjiga je odlično očuvana. J10 Tenk T-34 i T—34B — priručnik za vojnika sadrži tri dela. U prvom delu obraduje rukovanje i održavanje tenka; u drugom taktičku obuku; u trećem pravilo gađanja naoružanjem tenka. Namenjeno je za obuku vojnika u OMJ. Sadržaj: UVOD Glava I: POZNAVANJE, RUKOVANJE I ODRŽAVANJE TENKA 1. OSNOVNI PODACI O TENKU I POSADI 1) Namena i borbene osobine tenka 2) Delovi tenka i podela na odeljenja 3) Naoružanje i oprema tenka 4) Naziv, razmeštaj i opšte dužnosti članova posade 2. MITRALJEZI I MUNICIJA ZA MITRALJEZE 1) Mitraljez 7,62 mm DT (DTM) 2) Protivavionski mitraljez 12,7 mm „BROWNING` 3. TOP I MUNICIJA ZA TOP 1) Namena i glavni delovi topa 2) Cev sa zadnjakom i zatvaračem (1) Rasklapanje i sklapanje zatvarača (2) Otvaranje i zatvaranje zatvarača (3) Punjenje i pražnjenje topa (4) Okidanje topa i mitraljeza (5) Zastoji na topu i njihovo otklanjanje 3) Postolje topa 4) Uređaj za okretanje kupole sa utvrđivačem kupole 5) Čišćenje, podmazivanje i pregledi naoružanja 6) Municija za top 7) Sastav i razmeštaj borbenog kompleta u tenku 4. SREDSTVA ZA NIŠANJENJE I OSMATRANJE 1) Sredstva za nišanjenje (1) Nišanska sprava TŠ-16 (TŠ-15) (2) Nišanska sprava PPU-8-T (3) Kupolski uglomer (4) Daljinar 3) Sredstva za osmatranje (1) Periskop TPK-1 (2) Periskop TPKU-2B (3) Periskop MK-4 (4) Periskop vozača (5) IC periskop BVN 5. SREDSTVA VEZE U TENKU 1) Radio-uređaj R-113 (1) Taktičko-tehnički podaci (2) Glavni delovi i opis 2) Radio-uređaj R-123 (1) Taktičko-tehnički podaci (2) Glavni delovi i opis 3) Rukovanje radio-uređajem (1) Priprema radio-uređaja za rad (2) Provera napajanja radio-uređaja (3) Provera ispravnosti UMR (4) Provera ispravnosti primopredajnika (5) Podešavanje radio-uređaja na talas (6) Provera veze u radio-mreži (7) Održavanje radio-veze iz tenka 4) Signalna sredstva veze 6. MOTOR I NJEGOVI UREĐAJI 1) Motor 2) Uređaj za napajanjem gorivom i dovod vazduha 3) Uredaj za podmazivanje 4) Uređaj za hlađenje 5) Uređaj za zagrevanje 6) Uređaj za puštanje motora u rad sabijenim vazduhom 7) Najčešće neispravnosti motora i njegovih uređaja i način njihovog otklanjanja 7. TRANSMISIJA 1) Glavno kvačilo 2) Menjač 3) Bočna kvačila sa uređajem za upravljanje i kočenje 4) Bočni prenosi 5) Najčešće neispravnosti transmisije i način njihovog otklanjanja 8. HODNI DEO 9. ELEKTRIČNI UREĐAJ 1) Izvori električne energije 2) Potrošači električne energije 3) Delovi za razvođenje, rukovanje i kontrolu 4) Neispravnosti električnog uređaja i način njihovog otklanjanja 10. UREĐAJ ZA STVARANJE DIMA 11. PROTIVPOŽARNI APARATI 12. REZERVNI DELOVI, ALAT I PRIBOR TENKA 13. OSNOVNO ODRŽAVANJE TENKA 1) Dnevni pregled tenka 2) Periodični pregled 3) Opsluživanje 14. PUŠTANJE MOTORA U RAD I KONTROLA RADA 15. VOŽENJE TENKA 16. PREVOŽENJE TENKA ŽELEZNICOM I SKELOM Glava II: TAKTIČKA OBUKA 1. OSMATRANJE IZ TENKA 2. RAD POSADE TENKA NA PRIPREMI ZA IZVRŠENJE ZADATKA 1) Smeštaj i pakovanje lične opreme i naoružanja 2) Popuna tenka municijom 3) Popuna tenka gorivom, mazivom i tečnošću za hlađenje 4) Proveravanje tačnosti nišanskih sprava 5) Provera zategnutosti, podešavanje i nameštanje gusenica 6) Pregled i kontrola spremnosti tenka za upotrebu 3. POSTUPAK POSADE PO KOMANDI „SPREMA ZA PALJBU” 4. POSTUPAK POSADE PO KOMANDI „SPREMA ZA MARŠ” 5. PRINUDNO NAPUŠTANJE TENKA I DEJSTVO POSADE VAN TENKA 6. PREGLED I SMEŠTAJ TENKA POSLE IZVRŠENOG ZADATKA Glava III: PRAVILO GAĐANJA NAORUŽANJEM TENKA 1. NAČINI GAĐANJA IZ TENKA 2. PRIPREMA GAĐANJA 1) Izbor i uređenje vatrenog položaja 2) Osmatranje bojišta i otkrivanje ciljeva 3) Određivanje daljine do cilja, pravca i brzine kretanja cilja 4) Pokazivanje cilja 5) Izbor oruđa-oružja, projektila i upaljača 6) Izbor načina gađanja 7) Određivanje pravca i brzine sopstvenog tenka 8) Određivanje i zauzimanje popravki zbog odstupanja uslova gađanja od tabličkih uslova 9) Određivanje početnih elemenata 10) Izdavanje komande za gađanje i postupak posade tenka po komandi 11) Mere sigurnosti pri punjenju, opaljenju i pražnjenju topa 3. IZVOĐENJE GAĐANJA 1) Gadanje iz topa sa mesta i zastanka (1) Gadanje nepokretnih ciljeva (2) Gadanje pokretnih ciljeva 2) Gadanje iz topa sa kratkog zastanka (1) Gađanje nepokretnih ciljeva (2) Gađanje pokretnih ciljeva 3) Gadanje topom iz pokreta (1) Gađanje nepokretnih ciljeva (2) Gađanje pokretnih ciljeva 4) Gađanje spregnutim mitraljezom 5) Gađanje čelnim mitraljezom 6) Gađanje protivavionskim mitraljezom 7) Gađanje u različitim uslovima (1) Gađanje noću i u uslovima ograničene vidljivosti (2) Gađanje preko sopstvenih jedinica (3) Gađanje kroz međuprostore i pored krila sopstvenih jedinica 8) Posredno gađanje, gađanje na velikim daljinama i gađanje ručnim bombama iz tenka Prilog 1 Prilog 2

KNJIGA JE NEKORISCENA! Izdavač: Pravoslavna reč NS Broj strana: 503 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Godina izdanja: 2015. Opis Monografija sadrži Vukovu biografiju i viđenje njega kao kulturnog junaka. Njoj su pridodata izvesna svedočenja savremenika, izvodi iz najverodostojnijih tumačenja i ocena njegovog dela, kao i pesme u kojima ga slave pesnici svih generacija i studije o Vukovom književnom i naučnom učinku. О књизи су говорили Његова светост патријарх српски господин Иринеј, директор „Православне речи“ Зоран Гутовић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић, проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета, затим историчар уметности Никола Кусовац, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а Небојша Брадић и аутор монографије.Патријарх је, поздрављајући скуп, рекао да драгоценом књигом боље упознајемо онога који је стварао нашу културу. - Велика личност, велики ум, пре свега велики дар. Али дар који је искоришћен на најбољи начин великим трудом. Ово што је урадио превелико је дело о чему наша култура, историја и народ има велику благодарност и захвалност. Нека му је слава, а нама остаје да његово дело не заборавимо, рекао је Иринеј. Зоран Гутовић објаснио је присутнима да је „срећна околност што данас не треба посебно представљати нити главног хероја, нити аутора“. - Вук је одавно својим делом постао један од стубова модерне српске културе и симбол прожимања и повезивања српске културе са Европом. Многи домаћи и страни аутори писали су о Вуку, објављена су, у више издања, његова сабрана дела, али Вук и његово дело остају и даље велика тема наше националне културе, рекао је Гутовић. Витезовић је, захваљујући присутнима, апеловао да сав аплауз упућен њему буде посвећен Вуку Караџићу. - Ја сам само урадио своје. Неће народ пропасти ако свако уради што је кадар. Ја се надам да још нисам урадио све што сам кадар. Ја Вука поимам и као човека и као народ. Уздам се да сам монографијом суочио и карактер Вука и карактер народа као и њихове биографије, и суочио народ са бременом своје обнове, да не бисмо потрошили залуд оно што смо стекли, нагласио је аутор књиге. О „капиталној монографији“ на 503 стране, њеном називу, главном актеру, аутору, издавачу, лику Караџића на сликарским платнима, телевизијској серији „Вук Караџић“, у продукцији Радио Телевизије Београд за коју је сценарио написао аутор монографије, и њеном успеху говорили су остали говорници на промоцији. Посетиоци су имали прилику да одгледају инсерт из телевизијске серије, а у програму промоције учествовали су и глумац Лепомир Ивковић и Хор „Станковић“. Монографија садржи Вукову биографију и виђење њега као културног јунака. Њој су придодата извесна сведочења савременика, изводи из најверодостојнијих тумачења и оцена његовог дела, као и песме у којима га славе песници свих генерација и студије о Вуковом књижевном и научном учинку. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 KI

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bertold Konrad Herman Albert Šper (nem. Berthold Konrad Hermann Albert Speer), poznat kao Albert Šper (nem. Albert Speer, O ovoj zvučnoj datoteci slušaj (pomoć·info); Manhajm, 19. marta 1905 — London, 1. septembar 1981) bio je nemački arhitekta i jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlade (Himler, Gebels, Gering, Borman i Šper). Ponekad je nazivan prvim arhitektom Trećeg rajha. Šper je po mnogo čemu odudarao od slike čoveka u vrhu nacističke stranke i bliskog Hitlerovog saradnika. Bio je to visoko obrazovan čovek, uglađenih manira i gospodskog ponašanja. Hitler i on imali su jednu zajedničku strast, gotovo opsesiju - arhitekturu. Biografija Rođen je kao sin takođe arhitekte u Manhajmu. Arhitekturu je studirao u Minhenu i Berlinu, a diplomu dobio 1927. Karijera Zeppelintribune Kao mladi berlinski arhitekta 1931. godine, 27 godina je stupio u NSDAP. Ambiciozan i sposoban kakav je bio, ubrzo je pobudio Hitlerovu pažnju i zadobio njegovo poverenje. Vremenom, „Firer“ je sve više bio impresioniran Šperovim zamislima i planovima. Hitler je i sam želeo da postane arhitekta, ali mu to nije pošlo za rukom. Samo godinu dana nakon što je Šper pristupio stranci dobio je zadatak da organizuje veliki nacistički slet na aerodromu Tempelhof. Pokazao je veliku veštinu u pobuđivanju emocija pompoznim priredbama sa zastavama i reflektorima koje su kasnije postale sastavni deo Hitlerovog mita. Žetvene svečanosti u Bakebergu, proslave u Tanenbergu i veliki nacistički sletovi u Nirnbergu bili su njegovo delo. Povrh svega, Šper je postavio inscenaciju i režirao Hitlerove govore uz pomoć svog dobrog poznavanja psihologije masa. Zajedno sa Šperom Hitler je planirao da preuredi Berlin i druge veće nemačke gradove gradeći velike zgrade u stilu starorimskih i drugih klasičnih građevina koje su obojica jako voleli. Veličina i pompoznost bila im je glavna misao vodilja u planovima izgradnje nove Nemačke. Sledi deo opisa zgrada koje je trebalo da budu izgrađene u budućoj prestonici sveta: Kupola nad dvoranom trebalo bi da bude viša od 30 m kako bi u nju stalo 100.000 ljudi. Među stranačkim zgradama koje su projektovane da budu večno obeležje grada Nirnberga bila bi dvorana za 60.000 ljudi, stadion kakav svet još nije vidio, kao i polje za parade kojima bi moglo da prisustvuje milion ljudi. Neke od ovih ideja su i sprovedene u delo. Rat Šperova zasluga da bude u samom vrhu NSDAP-a do poslednjih dana jeste prvenstveno u tome što je, početkom Drugog svetskog rata, dobio mesto ministra naoružanja Trećeg rajha. Umetnik i arhitekta tada je svoj talent preorijentisao na organizovanje ratne proizvodnje. Uspeh je bio fenomenalan. Nasuprot savezničkim bombardovanjima proizvodnja borbenih aviona, tenkova i granata porasla je za više od tri puta. Bio je odličan organizator proizvodnje, ali je, da bi postigao takve rezultate, nemilosrdno iskorištavao ljude. Špera nije bilo briga odakle strani radnici dolaze i u kakvim uslovima žive sve dok dobro rade za Nemačku. Nije se obazirao na međunarodnu etiku i konvencije kada je ratne zarobljenike prisiljavao na robovski rad. U Himlerovim logorima radnici su radili i do sto sati nedeljno. Šper se nesumnjivo ponašao robovlasnički što ga je na kraju i dovelo pred sud. Ipak na suđenju nije dokazano da je ikad izdao neku nečovečnu zapovest. Kao ministar naoružanja bio je vrlo moćan i uticajan, mogao je, da je to hteo, da počini mnoge zločine. Međutim, postavio se drugačije od mnogih svojih kolega ministara. Mogao je sebi dopustiti da kritikuje Kajtela ili Franka, čak se i odupirao gestapovskom hapšenju radnika i obično iznosio pobede u takvim sukobima. Bio je nedodirljiv i važio je za čoveka od izuzetnog Hitlerovog poverenja zbog čega je imao dosta neprijatelja u vrhu stranke. Suđenje u Nirnbergu Njegova savest ga je naglo probudila pred kraj rata. Bio je na rubu otkazivanja poslušnosti svom vođi kada je bilo neosporno da je rat izgubljen. Ipak, nikad ga se nije odrekao iako je kasnije tvrdio da je ozbiljno razmišljao o organizovanju atentata na Hitlera. Tokom suđenja u Nirnbergu ponašao se lukavo, dodvoravao se sudijama, pokazivao iskreno kajanje i postao gotovo antifašista. Naravno, ne zna se da li je to radio da spasi vlastitu glavu ili je stvarno tako mislio. Ima znakova koji idu u prilog i jednom i drugom. Evo šta je izjavio o svojim bivšim kolegama tokom suđenja: Ni jedan od njih ne sme ući u istoriju kao čovek vredan i najmanjeg poštovanja. Neka ceo prokleti nacistički sistem i svi koji su u njemu učestvovali, uključujući i mene, nestane sa svom sramotom i prezirom koji zaslužuju. Treba ljude pustiti da zaborave i da počnu graditi nov život na razboritim i demokratskim temeljima Gering se silno naljutio na njega, nazvao ga je izdajnikom i besneo kako bi ga najradije sam odmah likvidirao. Šper je znao šta radi, ostavio je dobar utisak na sudije. Dokazi protiv njega su postojali ali su bili slabi. Priznao je da je kriv za iskorištavanje radnika i ratnih zarobljenika, ali je stalno isticao svoje duboko kajanje i nameru da ubije Hitlera 1945. Nije proglašen krivim po prve dve tačke optužbe, one za agresorski rat i zaveru, što mu je spasilo glavu. Osuđen je na 20 godina zatvora iako se nadao da će biti oslobođen svih optužbi. U zatvoru i nakon njega izdao je nekoliko knjiga poput: „Spandau: Tajni dnevnici“ i „Unutar trećeg rajha“. Albert Šper umro je 1. septembra 1981.

Nemojte nas zaboraviti-ratni dnevnik srpskog oficira WWI-1914. **3350*2020 war diary of a Serbian volunteer officer in the First World War, ratni dnevnik srpskog oficira dobrovoljca u Prvom svetskom ratu, -Ovo je zapravo priča o tome kako je srpski narod uspio u vremenima koja su bila surova i teška da očuva svoj živalj i da se digne iz mrtvih autor: Milan Vakanjac tekstovi: Gordana Bulović i Mile Ignjatović; urednik: Dragan Otašević; fotografije Feđa Kiselički Institut za savremenu istoriju, Beograd 1997 godine tiraž 300.-posebna izdanja-prvo izdanje Tvrd kožni povez. 597 strana.ćirilica,lostrovana, format: 24,5 x 18,5 cm, težina 1000.grama stanje : stanje odlicno-nema vidljivijih tragova da je korištena Zahvaljujući njihovim zaslugama za budućnost su zabeleženi i sačuvani događaji kojima se srpski narod svrstao u red velikih evropskih naroda u novijoj istoriji“ Da se budućim generacijama obraća i Vakanjac, naglasila je i Gordana Bulović, jedna od autora izložbe i istoričarka umetnosti Muzeja grada Novog Sada, pojasnivši da je citat iz dnevnika ovog dobrovoljca uzet za naslov izložbe zato što podseća na stradanje, odnosno „ideju oslobođenja“, koja ih je vodila. Ona je ukratko istakla najznačajnije momente iz biografije pomalo zaboravljenog slikara Vase Eškićevića, rođenog u Irigu 1867. godine, koji je posle završenog berberskog zanata s 17 godina dospeo do čuvenog beogradskog vlasuljara Arsnickog. Bulović je ukazala na njegovo školovanje – najpre u Beču, a potom u Petrogradu, gde u klasi čuvenog slikara Rjepina završava akademiju. Međutim, već na početku Velikog rata Eškićević odlazi iz Petrograda da se s puškom u ruci bori za nacionalne ideale. Raspodeljen je za zvaničnog slikara Prve srpske armije, s kojom je prošao sve strahote i golgote rata slikajući ratne prizore onako kako ih je doživljavao. Knjiga je bogata fotografijama prvog ratnog fotoreportera Riste Marjanovića, rođenog Šapčanina, koji se na poziv srpske vlade na početku rata vraća iz Pariza u Srbiju kao zvanični fotoreporter Vrhovne komande srpske vojske, kao i slikama Vase Eškićevića koga su nacionalni ideali doveli u Srbiju iz Rusije na početku rata. Kada je buknuo Prvi svetski rat, Vasa je sve ostavio u Rusiji i preko Odese i Renija Dunavom stigao u Srbiju. Kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, proveo je svih pet godina na ratištu. Kada je počeo Austro-Srpski rat, ja sam otišao u srpsko poslanstvo u Petrogradu i prešao u srpsko podanstvo, a 15-og avgusta 1914. god. došao u Srbiju i odmah podneo Vojnom ministarstvu molbu da me naznače u kakav divizijski štab kao ratnog slikara. Krf 13 Juna 1916.g U istom dokumentu stoji da je Štab Vrhovne komande, Operativno odeljenje, doneo rešenje br. 2461 od 31. 06. 1916. godine da se za ratnog slikara Štaba Prve armije odredi akademski slikar Vasa Eškićević. Ovo rešenje potpisao je načelnik Štaba đeneral Petar Bojović. „Vasa je radio slike na samom frontu. Brzo. Posebno su zanimljive njegove skice na kojima su predstavljeni prizori iz svakodnevnog života, žene na potoku, priroda kroz koju je prolazio“, naglasila je Bulovićeva. O drugom ratnom reporteru i umetniku Risti Marjanoviću pričao je za Danas Branislav Stanković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Šapcu, ukazujući da se ovaj fotograf, koji je rođen u Šapcu 1885. godine, posle školovanja u Beogradu, Beču, Berlinu zaustavio u Parizu, gde od 1908. godine postaje član, a potom i urednik za ilustracije New York Heralda za Evropu. Prema rečima našeg sagovornika, kroz Marjanovićeve fotografije prepoznajemo osećaj za trenutak koji posmatrača uvlači u atmosferu snimka – u fotografijama koje će moći da vidi publika se tako gotovo može osetiti miris Šapca, Mačve, zapaljenih kuća, užasi i hladnoća prelaska preko albanskih gudra, kao i po koji predah u borbi. Akademik Dušan Otašević zahvalio se i nabrojao juče sve institucije koje su ustupile materijal za izložbu „Nemojte nas zaboraviti“, među kojima su pored gorenavedenih i Vojni muzej, Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka „Pavlje Beljanski“, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srpska čitaonica iz Iriga, Vojna akademija, privatni kolekcionari. Na izložbi je predstavljeno 60 fotografija, 25 slika i 81 skica, a publici će biti dostupna do 25. novembra. Večeras u 19 sati svečano će je otvoriti akademik Dušan Kovačević. Upravo ovi radovi koji su bili su predstavljeni u Francuskoj na Velikoj savezničkoj izložbi 1916.godine, zatim 1917. u Londonu, pa u Njujojrku i kada je svu tu misao obavio vratio se na Solunski front i zabilježio posljednju fazu probijanja fronta i ulaska srpske vojske u Beograd i Novi Sad. Uništeno Bulovićeva je rekla da se i danas u Novom Sadu nedovoljno zna o Eškićeviću, koji je inače sahranjen na Uspenskom groblju u tom gradu 1933. Njegova slike s ratnom tematikom su, prema rečima Bulovićeve, neadekvatno ocenjene i nalaze se rasute po muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama Posle Drugog svetskog rata čak i fotografija na kojoj predaje crtež prestolonasledniku Aleksandru na Solunskom frontu je na zahtev vlasti uništena. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Modernizacija i intervencija - jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006 / Bojan B. Dimitrijević Beograd 2010. Tvrd povez, ilustrovano, 406 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). D4 Autor je izabrao hronološki način izlaganja materije pre svega zato što je ovo, ipak, istoriografska knjiga. Ali istoriografska knjiga koja govori o jednom, u suštini, tehničkom aspektu vojne istorije. Ovo pitanje će možda izazvati kritičke komentare, ali treba imati na umu da je raspoloživost građe uticala na izgled knjige. Autor se našao pred dilemom : da ponudi sintezu, ali da ostavi van nje mnoge do sada nepoznate detalje iz istorije JNA i oklopnih jedinica. Činjenica da smo istraživali građu koja je još uvek nedostupna istraživačima ohrabrila nas je da se upustimo u davanje podataka koje obično ne sadrže materijal čija je pretenzija da budu sinteza. Pristup se potom sam nametnuo : hronološka istorija prožeta značajnim epizodama i krarakterističnim detaljima. U takve epizode spadaju : upotreba oklopnih vozova, pokušaj osvajanja proizvodnje tenka T-54, detaljni osvrt na pojedine tipove borbenih vozila, kraća poglavlja o Vojsci Republike Srpske i Srpskoj Vojsci Krajine kao dopuna ratnoj epizodi oklopnih jedinica u Jugoslaviji.Druga strana izazova bila je činjenica da je autor profesionalni istoričar, ali i tenkista po `ves-u`. Fascinacija tenkovima a otuda i tehnikom predstavlja, verovatno, osobinu svakog tenkiste, pa tako i autora ove knjige. U svetlu tog dvojstva valja čitati ovo delo - kao istoriografsko štivo sa obiljem tehničkih detalja. Sadržaj: Uvod 1. STVARANJE OKLOPNIH JEDINICA JUGOSLOVENSKE ARMIJE Stvaranje partizanskih oklopnih jedinica u Drugom svetskom ratu Formiranje Prve tenkovske armije Koncepcijski problemi tenkovske armije Prelazak u mirnodopski život U Tršćanskoj krizi 1946—1947 Tipovi borbenih vozila u naoružanju Sovjetske isporuke Oklopni vozovi Pomoć drugim armijama Tehnička služba tenkovskih jedinica 2. ISKUŠENJA RASKIDA SA SOVJETSKIM SAVEZOM Organizacijski razvoj Oklopnih jedinica 1948—1949 U periodu izolacije Vozilo A Promene u organizaciji 1950—1953 3. AMERIČKA VOJNA POMOĆ - NOVA EPOHA U RAZVOJU OKLOPNIH JEDINICA Tenkovi iz programa vojne pomoći Preobuka i preoružanje Veliki manevar 1953 Tršćanska kriza 1953 Dogradnja organizacije i problemi u korišćenju dobijene tehnike Razvoj baze obuke Razrešenje pitanja oklopnih vozova Reorganizacija 1956. i novosti u obuci Tehnički problemi OJ u drugoj polovini 1950-ih godina Popuna i produženje roka mobilizacije OJ Osvajanje domaćih projekata U sastavu snaga UN Tenkisti na paradama 4. OKLOPNE JEDINICE U NOVOJ KONCEPCIJI ODBRANE, PREMA PLANU DRVAR 1959. Organizacija oklopnih jedinica Problemi popune ljudstvom i izvođenja obuke Stanje tehnike roda OJ i mobilizacijska gotovost Razvojni zadaci — domaće modifikacije tenkova T-34 i M4A3 Šerman Oklopni transporter jugoslovenske proizvodnje Nova sovjetska borbena vozila ulaze u naoružanje JNA Pokušaj kopiranja tenka T-54 Ostala tehnika za rod OJ Radio-uređaji IC uređaji Ostala oprema i naoružanje za rod OJ Kamuflažno bojenje Stanje tenkovske tehnike u prvoj polovini 1960-ih godina Prema novoj reorganizaciji Parade u 1960-im godinama 5. REORGANIZACIJA DRVAR-2 1964.GODINE Nova organizacija Nabavke nove tehnike — Tenkovi T-55 ulaze u naoružanje — Nabavka modernizovanih veterana T-34B — Nabavka ostalih borbenih vozila Koncepcijska pitanja izbora novog oklopnog transportera Plan Snaga i dogradnja formacije 1966—1967 Kadrovi roda OJ Usavršavanje uslova obuke 6. RAZVOJ OKLOPNIH JEDINICA JNA POSLE SOVJETSKE INTERVENCIJE U ČEHOSLOVAČKOJ 1968. Angažovanje po planu Avala i iskustva Odgovor na nove izazove: plan reorganizacije Snaga-2 Planovi razvoja oklopnih jedinica u 1970-im godinama Stanje tehnike OJ početkom 1970-ih godina Nove nabavke borbenih vozila iz Istočnog bloka Obuka u rodu OJ na početku 1970-ih godina Kadrovi oklopnog roda Oklopne jedinice na manevru Sloboda 1971 i drugim vežbama te decenije Problem oklopnog transportera Jugoslovenski tenkovi u Trećem svetu Perspektive i mesto OJ u strategiji JNA 1970-ih godina Opremanje novom tehnikom u drugoj polovini 1970-ih godina 7. OKLOPNI ROD JNA U POSLEDNJOJ DECENIJI SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE 1980-1991 Stvaranje novih mehanizovanih jedinica početkom 1980-ih godina Događaji na Kosovu 1981. Borbeno vozilo pešadije Od licence do jugoslovenskog tenka Familija vozila BOV iz fabrike TAM u Mariboru Nastavak mehanizacije OMJ Plan Jedinstvo 1987-1991 Oklopne jedinice prema planu Jedinstvo Pobuna na Kosovu i Metohiji 1989. godine Nastavak reorganizacije prema planu Jedinstvo 2/3 8. OKLOPNE JEDINICE JNA U RATU 1991-1992 Oklopne jedinice u tampon-zonama i na ulicama u proleće 1991. Rat u Sloveniji Rat u Hrvatskoj Iskustva upotrebe OMJ u ratu 1991. godine Reorganizacija JNA početkom 1992. i povlačenje iz Makedonije Rat u BiH Vojska Republike Srpske Srpska Vojska Krajine 9. OKLOPNE JEDINICE U VOJSCI JUGOSLAVIJE Organizacija OMJ 1992-1997 Razvojni zadaci i održavanje Počeci sukoba na Kosovu 1998. godine Oklopne jedinice u ratu 1999. godine Iskustva OMJ u ratu sa šiptarskom gerilom i NATO Gubici OMJ Vojske Jugoslavije Oklopnomehanizovane jedinice VJ u političkim događajima 2000—2001 Organizacija i popuna OMJ u toku 2001—2006. godine Stanje tehnike i modernizacija Nova reorganizacija u okviru Vojske Srbije Zaključak Prilog 1: Trofejna oklopna i guseničarska sredstva zaplenjena 1945. Prilog 2: Oklopna i guseničarska sredstva u upotrebi od 1945. u sastavu JNA Prilog 3: Registar borbenih vozila u JNA (rekonstrukcija) Prilog 4: Pregled organizacje, lokacije i brojnost snaga OJ 1962. Prilog 5: Stanje borbenih vozila u vojsci SCG, mart 2004. IZVORI I LITERATURA SKRAĆENICE BELEŠKA O AUTORU