Opis Dejvid Oven Radio B92 1996

Opis Radosavljević Darka Radio B92 1996

Opis Radomir Putnik Radio-televizija Srbije 2002

Opis Vasilije Popović Radio-televizija Beograd 1969

Opis Moma Martinović Radio televizija Srbije 1997

Naslov: Radiotehnički sistemi sprečavaju sudare aviona ( u originalu: Радиотехнические системы предупреждения столкновений самолетов ) Autor: Bjičkov, Paholkov, Jakovlev ( u originalu: С.И.Бычков, Г.А.Пахолков, В.Н.Яковлев ) Izdavač: Sovjetski radio Moskva ( u originalu: Москва `Советское радио` ) Godina izdanja: 1977 Broj strana: 270 Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 12.5x17.5cm Očuvanost: jako dobra, nema tragova pisanja ili podvlačenja, deluje nekorišćeno, samo je zaštitni omot malo pohaban od stajanja, unutrašnjost je apsolutno čista-netaknuta. K-6*

NOVAK ZIVKOVIC, NOVINSKO-IZDAVACKA I RADIO USTANOVA - VESTI, TITOVO UZICE 1971. k19

Naslov: Elektronski elementi i sistemi (udžbenik) Autor: Kapetan I klase mr Nenad Parčina, diplomirani inženjer Izdavač: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu - Generalštab JNA Broj strana: 679 Povez: tvrd Očuvanost: solidna, ne vide se znaci korišćenja, na naslovnoj korici trag od odlepljene nalepnice sa inventanim brojem, na prvoj predstrani precrtan taj inventarni broj O knjizi: namenjena je pitomcima Vazduhoplovne vojne akademije, a može poslužiti i ostalim starešinama RV i PVO za proširenje i obnavljanje znanja iz ove oblasti. Knjiga ima tri dela - prvi deo obrađuje osnove elektrotehnike i elektronike, drugi deo osnove radiokomunikacije a treći deo vođene projektile i elektronsku opremu vazduhoplova. Iz sadržaja: Dio 1 - OSNOVI ELEKTROTEHNIKE I ELEKTRONIKE: - glava I: Elektrostatika; - glava II: Elektrokinetika; - glava III: Elektronske cijevi; - glava IV: Poluvodički elementi; - glava V: Oscilatorni krugovi; - glava VI: Impulsna elektronika; - glava VII: Digitalna elektronika. Dio 2 - OSNOVI RADIOKOMUNIKACIJA: - glava VIII: Struktura radio-veza; - glava IX: Radio-prijemnici i radio-predajnici; - glava X: Veze u RV i PVO. Dio 3 - VOĐENI PROJEKTILI I ELEKTRONSKA OPREMA VAZDUHOPLOVA: - glava XI: Karakteristike vođenih letjelica i i elementi sistema upravljanja; - glava XII: Sistemi vođenja; - glava XIII: Elektroenergetska i elektronska oprema vazduhoplova. K-19*

Ignjatije Gnjaco Perić : OSMA KORDUNAŠKA UDARNA DIVIZIJA , Karlovački tjednik i Radio Karlovac 1982, str. 112. Perić, Ignjatije, 1917-2000 = Перић, Игњатије, 1917-2000 Predmetne odrednice Народноослободилачка борба 1941-1945 -- Осма кордунашка бригада Očuvanost 4-.

Opis H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Priručnik za vojnike roda jedinice za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva. Sistem veza, Rade Lubarda ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Knjiga je odlično očuvana. Izdanje Savezni sekretrijat za narodnu odbranu, Beograd 1990. Tvrdi povez,format 21 cm,odlično ilustrovana,852 strane. Prilog uz knjigu su mape sa šemama prijemnika,indikatora, UVF prijemnika,demulitipleksera,panoramskog analizatora, telegrafskog demodulatora,radio prislušnog uređaja VU-141 itd Sadržaj pogledajte na slikama 4,5 i 6. Ozbiljna i retka knjiga

ZORGE M. Kolesnikov izdavač vojnoizdavački zavod Beograd 1966 tvrdi povez 250 str Rihard Zorge (1895-1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište. L.2.SAJ O.BRAON POL3

Opis Džejms Krist Kreativni centar 2008

Naslov: Metodi operativnog istraživanja u vojnoj tehnici (prevod sa ruskog) Autori: doktor tehničkih nauka prof. J.V.Čuev, P.M.Melinkov, S.I.Petuhov, G.F.Stepanov, J.B.Šor Izdavač: `Sovetskoe radio` Moskva Godina izdanja: 1965 Broj strana: 660 Povez: tvrd Format: 17,5x24,5cm Očuvanost: odlična, na koricama nalepnica, na drugoj predstrani pečat boblioteke, unutrašnjost čista. O knjizi: Podeljena je na 8 poglavlja - celina (+ prilozi) a naslovi su: 1. Osnove ispitivanja operacija u vojnoj tehnici - 131 strana; 2. Metod statističkih ispitivanja i njena primena u ispitivanju operacija - 95 strana; 3. Ocena efikasnosti gađanja pojedine vrste naoružanja - 61 strana; 4. Primena teorije masovnog posluživanja pri rešavanju zadataka ispitivanja operacija - 68 strana; 5. Matematičke metode optimizacije - 75 strana; 6. Neki zadaci optimizacije - 61 strana; 7. Analitički metod proučavanja borbe - 94 strane; 8. Statističko modeliranje borbe - 53 strane; 9. Prilozi- 22 strane. GP1RDSP*

Opis Protekle su tri godine. Bernard Samson i dalje se nalazi u Upravi na istim poslovima, još uvijek bez izgleda da se bilo što u njegovu životu izmijeni na bolje. Njegova supruga Fiona je prebjegla u Istočni Berlin i ta izdaja ostavila je trajne posljedice: u službi prema njemu odnose se s nepovjerenjem, a i stari prijatelji više mu nisu naklonjeni kao ranije. Sve je krenulo loše. Međutim, nakon putovanja u Washington i razgovara s Jimom Prettymanom, koji je nekada radio za londonsku centralu i bio umiješan u prebacivanje pola milijuna funti iz Centralnog fonda u jednu njemačku banku, ta nakon boravka u Kaliforniji, gdje doživljabva veliko iznenađenje, Samson nastoji utvrditi pravu istinu. Zanemarujući sva dobronamjerna i ona druga upozorenja, on provodi vlastitu istragu koja ga navodi na sumnju da su Fiona i njen bijeg na Istok u uskoj vezi s tim slučajem . . .

Opis Akcije državne bezbednosti protiv špijuna 1946-1996. Kako su ustaše Branko Jelić i Bruno Busić radili za KGB, da li su Budimir Lončar, Josip Vrhovec i Ante Marković radili za CIA, a Vane Ivanović i Ljubo Sirc za englesku tajnu službu, da li je Fadilj Hodža bio agent Sigurimija, ko je crveni Džems Bond…

Naslov: Metodi operativnog istraživanja u vojnoj tehnici (prevod sa ruskog) Autori: Doktor tehničkih nauka prof. J.V.Čuev, P.M.Melinkov, S.I.Petuhov, G.F.Stepanov, J.B.Šor Izdavač: `Sovetskoe radio` Moskva 1965. godine Prevod izdao: Vojnopomorski školski centar 1969. godine Broj strana: 689 Povez: tvrd Format: 18x25cm Očuvanost: odlična, na koricama nalepnica, unutrašnjost čista. O knjizi: Podeljena je na 8 poglavlja (+ prilozi) a naslovi su: Predgovor i uvod – 19 strana; 1. Neke karakteristike naoružanja - 131 strana; 2. Metoda statističkih ispitivanja i njena primena u ispitivanju operacija - 95 strana; 3. Ocena efikasnosti gađanja pojedine vrste naoružanja - 61 strana; 4. Primena teorije masovnog posluživanja pri rešavanju zadataka ispitivanja operacija - 68 strana; 5. Matematičke metode optimizacije - 75 strana; 6. Neki zadaci optimizacije - 61 strana; 7. Analitički metod proučavanja borbe - 94 strane; 8. Statističko modeliranje borbe - 53 strane; 9. Prilozi- 22 strane; Literatura 10 strana Napomena: U knjizi sam pronašla Naređenje za službeni put, pa i njega dobijate sa knjigom. GP1RDSP*

DMITAR TASIĆ, `Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 1944-1953` Dr Dmitar Tasić (Petrovac na Mlavi, 1973) je viši naučni saradnik zaposlen u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se proučavanjem srpske i jugoslovenske vojne istorije, paravojnim organizovanjem i paravojnim nasiljem na Balkanu i međunarodnim položajem Jugoslavije i njenom bezbednosnom politikom tokom Hladnog rata. Objavio je pet monografija i više desetina naučnih radova. U periodu 2013 – 2014 bio je i glavni i odgovorni urednik Vojnoistorijskog glasnika. Radio je kao saradnik Instituta za strategijska istraživanja u Beogradu, Centra za studije rata Juniversiti koledža Dablin, Odeljenja za humanističke nauke Univerziteta Frederik II u Napulju i Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove u Češkoj. Preveo je četiri stručne monografije sa engleskog jezika. Izvod iz recenzije pukovnika dr Slobodana Đukića: ”Rezultati istraživanja prezentovani u tekstu otkrivaju nam nova saznanja o tome kako je izgledalo jedno društvo vođeno snažnom željom da se brzo i efikasno konsoliduje nakon velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u tek okončanom ratu, kako se obračunalo sa sa ostacima poraženih neprijatelja i kako je u stremljenju da vodi nezavisnu politiku sticalo nove saveznike, ali i neprijatelje.”

Opis Ima danas različitih teorija o tome kako je cenzura, ta mrgudna reč i simbol represije nad umom, najednom 2014. godine postala oštrica političkog rečnika, na koju su se mnogi posekli. Cenzuru u Srbiji, kao zlo nadvijeno nad slobodom govora i kazivanje mislećih ljudi, pominjali su u to doba i predstavnici OEBS-a i EU u Beogradu i Briselu, ali i srpski narodni poslanici, poverenici za pravdu i poverenje, opozicionari, novinska udruženja i deo javnosti. Srbija je optužena da sprovodi državnu cenzuru, da gasi elektronske društvene mreže, da smenjuje urednike, hapsi ljude sa fejsbuka, da hakuje portale i pokušava da sakrije istinu od svog naroda. – Nema cenzure u Srbiji ! – branio se premijer Aleksandar Vučić i tražio izvinjenje evropskih zastupnika za neosnovane optužbe. Ovo se dešavalo u vreme prolećnog potopa i vanrednog stanja koji je zbrisao petinu Srbije, ali i tokom jeseni kada su sa tv ekrana i radio talasa nestale emisije “Kažiprst”, “Utisak nedelje”, “Insajder”, “Sarapin problem” i druge. I dok su u vladajućoj stranci i Vladi Srbije govorili da je država nedužna osumnjičena za neslobodu javnog izražavanja od strane nekih političkih zaverenika, kako domaćih, tako i iz inostranstva, ugroženi cenzurom i njihovi prijatelji su dokazivali na slučajevima oborenog portala redakcije „Peščanika”, smene šefa deska Srđana Škora u „Večernjim novostima”, utuljivanje sajta „Blica”, policijskog saslušanja pisaca fejsbuk poruka o žrtvama poplava, da je cenzura u Srbiji uzela maha.

Autor Stanko Obad, tvrd povez, 366 strana, format 24cm, izdavač Tehnička Knjiga Beograd 1950. Deo sadržaja ima na slici, ponegde malo potamnela od starosti, na zadnjem listu ima pisanje običnom olovkom, generalno nije loše stanje, bez težih oštećenja Stanko Obad (Pula 28. januar 1911 — Zagreb 23. januar 1979) je bio vazduhoplovni inženjer, konstruktor letelica i raketa. Sa konstrukcijama jedrilica dostigao je sam svetski vrh. Spisak letelica na kojima je radio Musa SO-2 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu planova studenta tehnike Stanka Obada u Kraljevini Jugoslavija 1938. godine a namenjena je obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara. Musa Keseđija SO-3 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je na osnovu poboljšane verzije predratne jedrilice Musa SO-2 Stanka Obada. Ikarus 214 je jugoslovenski višenamenski dvomotorni avion koji je bio u službi JRV-a od 1951. do 1967. godine. Inž. Stanko Obad od 1947. sa Prof. S. Milutinovićem radi na razradi projekta ovog aviona. Orao je visoko sposobna jedrilica Otvorene klase. Jedrilica je jednoseda sagrađena od drveta a proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan i Stanko Obad u Jugoslaviji 1949. godine (Ikarus iz Zemuna) a namenjena je sportskim takmičenjima i trenaži pilota jedrilica. Ikarus Meteor je jednoseda takmičarska jedrilica potpuno metalne konstrukcije sa uvlačivom amortizacionom skijom i točkom za sletanje ispod trupa. Proizvodila se na osnovu planova koje su napravili inženjeri Boris Cijan, Stanko Obad i Miho Mazovec u fabrici Ikarus u Zemunu 1956.

Naslov: Zbornik referata sa IV simpozijuma o protivelektronskoj borbi Izdavač: Mornarički školski centar `Maršal Tito` Split Godina izdanja: maj 1984 Broj strana: 760 Povez: mek Očuvanost: solidna, korice su malo lošije, na njima je potpis i inventarni broj, na prvom predlistu je pečat sa inventarnim brojem a unutrašnjost je čista, postoje normalni znaci starosti i stajanja. Iz sadržaja: - mesto i uloga protivelektronske borbe u oružanoj borbi; - analiza slučajeva PEB u operacijama `Mir za Galileju` i `Korporate`; - približna analiza jedne klase antena za simuliranje EMINE korišćenjem grafičkih metoda; - integralni pristup interakciji PED i TOb u funkciji obezbeđenja efikasnosti borbenih sistema; - telekomunikacije u podučju ekstremno niskih učestanosti; - povećanje izviđačkih i ometačkih sposobnosti i izviđača i ometača radara distributivnim procesiranjem podataka; - pokazatelji efikasnosti složenog elektronskog tehničkog sistema sa ugrađenim merama PEO; - protivelektronska zaštita objekata u uslovima elektronskog izviđanja i protivelekronskih borbenih dejstava; - modifikovana dvonivoska sinhronizacija DS-SS sistema sa dvostrukim pretraživanjem sinhro-položaja; - uticaj nuklearnih eksplozija na prostiranje radio i radarskih talasa; - elektronsko ometanje, operativno-taktički postupci, tehnička rešenja i pravci daljeg razvoja; - protivelektronska zaštita od nenamernog ometanja; - simulacija fedinga u laboratorijskim uslovima; - statistički prilaz ometanju A3 prenosa i faktor čovek; - neki postupci zaštite kanala za prenos podataka od elektronskog izviđanja; - zaštita informacija na bazi linearne predikcije; - mogućnost procene efikasnosti RJ PVO u uslovima elektronskog ometanja; - neki noviji smerovi razvoja na području radarske detekcije i lokacije; - elektronsko ometanje švedskog radara `Žirafe`; - podaci i iskustva sa ispitivanja složenog radarskog ometača u ratnoj mornarici; - borbena efikasnost raketnih sistema i dejstva protivnika; - simulator radarskog ometanja; - neki osnovni termini iz PEb... V-1*

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nuklearno oružje je oružje čija razorna snaga potječe od nuklearnih reakcija, bilo od nuklearne fisije ili od mnogo jače fuzije. Kao rezultat, čak i nuklearno oružje sa relativno malim učinkom je značajno jače od najjačeg kovencionalnog eksploziva, takvo je oružje sposobno uništiti ili ozbiljno onesposobiti cijeli grad. U historiji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svjetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6.8. 1945. godine, kada su SAD bacile uranijski eksplozivni uređaj čije je šifrirano ime bilo Little Boy (`mali dječak`) na japanski grad Hiroshimu. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je plutonijska naprava implozijskog tipa koji je imao šifrirano ime Fat Man (`debeli čovjek`) bačen na grad Nagasaki. Upotreba ovih oružja, koja je rezultiralo trenutnom smrću od oko 100 000 do 200 000 pojedinaca (većinom civila) i čak više tokom vremena, bilo je i ostaje kontroverzno. Kritičari su optuživali da su to bila nepotrebna djela masovnog ubijanja, dok su drugi tvrdili da su oni maksimalno smanjili žrtve na objema stranama tako što su ubrzali kraj rata. Od tada, nuklearna oružja bila su detonirana više od dvije tisuće puta zbog testiranja i demonstracijskih svrha. Jedine poznate zemlje koje su detonirale takvo oružje su SAD, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Narodna Republika Kina, Indija i Pakistan, a od oktobra 2006. im se pridružila i Sjeverna Koreja. Ove zemlje su deklarirane nuklearne sile (zajedno sa Rusijom koja je naslijedila oružje nakon raspada Sovjetskog Saveza). Mnogobrojne druge zemlje možda posjeduju nuklearno oružje, ali nisu nikada javno priznale posjedovanje, ili njihove tvrdnje da ga ne posjeduju nisu bile potvrđene. Na primjer, Izrael ima suvremene avionske sisteme isporuke i izgleda da ima opsežan nuklearni program sa stotinama nuklearnih glava. I Iran je trenutno optužen od brojnih vlada za pokušaje razvijanja nuklearnih mogućnosti, iako njegova vlada tvrdi da su njihove potvrđene nuklearne aktivnosti, kao što je obogaćivanje uranija, za mirnodopske svrhe. U prošlosti se špekuliralo da nuklearno oružje razvijaju, odnosno da ga je testirala Južna Afrika u doba apartheida, Švedska, a danas se slične špekulacije vezuju uz Brazil. Bivša Jugoslavija je također započela rad na razvoju nuklearnog oružja, ali je on napušten 1960-ih.[1] Odvojeno od njihove upotrebe kao oružja, nuklearni eksploziv bio je testiran i korišten u razne ne-vojne svrhe... Džozef Okland Hiršfelder (27. maj 1911, Baltimor, Merilend — 30. mart 1990, Medison, Viskonsin) je bio američki teorijski hemičar i fizičar. Bavio se širokim spektrom oblasti fizičke i teorijske hemije, kao što su hemijska kinetika, primena kvantne mehanike u hemiji, sagorevanje, eksplozije nuklearnog oružja, kinetička teorija gasova, sile između molekula, struktura tečnosti, laserska hemija. Porodica je emigrirala u Sjedinjene Države iz Nemačke 1843. godine. Njegov otac Artur bio je doktor medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, a kasnije profesor farmakologije na Univerzitetu u Minesoti, a njegov deda prvi profesor medicinske hemije na Univerzitetu Stanford. Hiršfelderov otac je sa pet godina osnovao hemijsku laboratoriju za njega i odgajao ga kao tinejdžera da bi podržao njegova hemijska istraživanja. Hiršfelder je studirao prirodne nauke na Univerzitetu u Minesoti od 1927. i na Univerzitetu Jejl od 1929. godine. Više privučen teorijom, otišao je na doktorat na Univerzitet Prinston, gde je bio student Judžina Pola Vignera (sa kojim je objavio 1935.) i Henrija Ajringa i Hjua S. Tejlora (iz hemije).[1] Godine 1936. doktorirao je kod Ajringa i Tejlora i zatim proveo godinu dana kao postdoktorant na Institutu za napredne studije kod Džona fon Nojmana Računajući, na primer, nivoe energije molekula i brzine reakcije, ali i npr. B. sa strukturom tečnosti polarizabilnost molekula vodonika. Godine 1937. odlazi na Univerzitet Viskonsin-Medison, gde je 1940. bio instruktor fizike i hemije, a 1941. docent na odseku za hemiju. Za to vreme se zainteresovao za sile između molekula u gasovima. Od 1942. bavio se ratnim istraživanjima, u početku internom balistikom. Godine 1944/45 bio je vođa grupe u Projektu Menhetn u Los Alamosu, a 1945/46 bio je šef grupe za teorijsku fiziku u Pomorskoj ordinans test stanici u Iniokernu, Kalifornija i bio je uključen u višu naučnu funkciju u atomskim testovima u Atol Bikini 1946. Radio je sa Hansom Betheom i Johnom Mageejem na dinamici eksplozije nuklearnog oružja (formiranje vatrene lopte, udarni talasi), predviđanju padavina i drugim fizičkim problemima povezanim sa testiranjem. Godine 1946. vratio se na Univerzitet Viskonsin kao profesor hemije i tamo ostao do penzionisanja. Tamo je osnovao Univerzitetsku laboratoriju za pomorska istraživanja, koja je 1959. godine postala Institut za teorijsku hemiju (TCI) (u vreme kada su njegove aktivnosti znatno proširene kroz učešće u američkom svemirskom programu). Godine 1959. izabran je u Američku akademiju nauka i umetnosti. Od početka je pridavao veliki značaj numeričkim proračunima i bavio se procesima sagorevanja i širenja plamena i numeričkim metodama[2] neophodnim za njihovo istraživanje (videti i BDF metod). Kasnije je radio u svom institutu na istraživanju sila između molekula, na različitim problemima iz NASA svemirskog programa i 1970-ih na fizičkim i hemijskim pitanjima koja su proistekla iz istraživanja lasera ​​i srodne nelinearne optike. Za to vreme je intenzivno radio sa Kalifornijskim univerzitetom u Santa Barbari. Imao je 39 postdiplomaca na Univerzitetu u Viskonsinu, uključujući Čarlsa Frensisa Kertisa i Roberta Bajrona Birda. Od 1953. godine bio je oženjen profesorkom matematike Elizabet Staford Sokolnikov. Kljucne reci: knjiga, knjige, bomba, rat, eksplozija, udar, atomska, eksplozija pod vodom, ekplozija u vazduhu, hirosima, zracenje, nuklearno zracenje, kontaminacija, toplotno zracenje, zastita

Čuveno delo britanskog ratnog teoretičara Bazila H. Lidel Harta (Basil Henry Liddell Hart) Beograd 1937. Mek povez, ćirilica, 372 strane. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro očuvana. J14 Sadržaj: Predgovor Živka M. Stanisavljevića Predgovor prevodioca PRVI DEO Glava prva: TRADICIONALNA STRATEGIJA V. BRITANIJE Pogrešno tumačenje Napoleona Strategija Velike Britanije u prošlosti Propuštena prilika Glava druga: POGREŠKE FRANCUSKE STRATEGIJE Glava treća KO JE DOBIO BITKU NA MARNI? Glava četvrta: RASKRSNICA Glava peta: OBNOVIMO SVOJU STRATEGIJU DRUGI DEO Glava prva: BUDUĆE ORUŽJE I NjEGOVA UPOTREBA Glava druga: VAZDUH I CAREVINA TREĆI DEO Glava prva: VOJSKE U SVETU . Glava druga: DANAŠNjE I SUTRAŠNjE ORUŽJE SUVOZEMNE VOJSKE . Glava treća: RAZVITAK BRITANSKE VOJSKE 1927—1930 Glava četvrta: O POKRETLjIVOSTI POSTIGNUTOJ „POSTEPENOM” MEHANIZACIJOM O protivtenkovskom topu „Brojna” varka Varka „ideala” Preuređena divizija Reorganizacija pešadije O novoj lakoj pešadiji Nova konjica O vidljivosti O realizmu pri izvođenju obuke Nedostatak strategije Naopaka obuka O primenjivanju i zloupotrebljavanju pokretljivosti O fluiditetu Glava peta: POKRETLjIVOST ILI MIROVANjE Glava šesta: JAČINA I SLABOST MODERNE TERITORIJALNE VOJSKE Glava sedma: VOJSKA FAŠISTIČKE ITALIJE Glava osma: NAPOLEON I MEHANIZACIJA ČETVRTI DEO Glava prva: RAT U VAZDUHU Glava druga: POGLED UNAPRED I UNAZAD Glava treća BRZINA U RATU Glava četvrta: KORACI KA OZDRAVLjENjU 1932—1935 Glava peta: SUŠTINA RATA Šta treba raditi? Šta ne treba raditi?

Јанићије Поповић рођен је 21. новембра 1883. године у селу Грачаници. Радио је као учитељ у Маћедонији и Старој Србији. Књигу Пламен Јанићије Поповић објавио је 1930. године у Приштини. Сматрао је да је дужан да напише и остави сећања на своје саборце који су се прегалачки и ревносно, често не мислећи на сопствени живот, борили за ослобођење Старе Србије и Маћедоније. Пламен оживљава један период одлучне борбе српских учитеља и ученика, трговаца, монаха и свештеника, четничких вођа и ратника, па и угледних домаћина за голи опстанак, а уједно и ослобођење. Иако је књига Пламен конципирана као збирка приповедака боље је рећи да представља збирку историјских докумената из живота Јужне Србије. Јанићије Поповић износи живот и догађаје, виђене и доживљене без књижевних претензија, јер је сам живот под појединим Турцима и Арнаутима био болнији, суровији и страшнији од ма какве књижевне трагедије. Јунаци приповедака су пре свега учитељи без чијег искрено родољубивог рада слобода не би била могућа и који су тињање ватре распирили у пламен који ни Велике силе, ни Турска нису могле угасити. “Тек када је дара превазишла меру и дошло се до ћорсокака, прихватило се је ово, и у јесен 1904. године појавише се прве наше наоружане чете, предвођене, већим делом од самих учитеља, као нпр. Јован Стојковић Бабунски, Јован Станојковић Довезенски, Раде Радивојевић, Харалампије, Глигорије Ђорђевић и др.” пише Јанићије Поповић. Пламен није могао бити угашен. Књига Куманово објављена је 1913. године. Уочи рата 1912. године сви виђенији мештани села и градова у Старој Србији и Маћедонији били су ухапшени и затворени, тако је било и у Куманову. Јанићије Поповић као да је писао дело Куманово из казамата где је било у првом налету смештено њих “43 душе” у једној соби. 235 стр.

Opis Kristofer Paolini rođen je 17. novembra 1983. godine u Los Anđelesu. Postojana ljubav prema fantaziji i naučnoj fantastici nagnala ga je da započne roman prvenac Eragon s petnaest godina, po završetku srednje škole. Roman je bio gotov tri godine kasnije, a njegovi roditelji su finansirali objavljivanje. Promocije knjige radili su na lokalnom nivou, kostimirani kao junaci romana. Knjiga je privukla pažnju velike izdavačke kuće Random, koja ju je izdala godinu dana kasnije. Roman je postigao neverovatan uspeh, a druga knjiga iz serijala, Prvorođeni, ponovila je uspeh prve i prevazišla očekivanja književne kritike i publike. Sledeće godine prikazan je i film snimljen prema knjizi Eragon.