Zeleni šator, veliki roman koji se smješta između dviju velikih smrti – smrti Josifa Staljina i smrti Josifa Brodskog – baš kao i ostala djela Ljudmile Ulicke govori o povijesti, ljubavi, uvjerenjima i vjeri, no više od svega ostalog: o složenosti i veličini ljudskoga života. A taj život Ulicka nam ovaj put daje kroz sudbine Miše, Ilje i Sanje, trojice neprilagođenih dječaka u kojima će se utjeloviti sve junaštvo, naivnost i nada onih koji su se opirali sivilu i opresiji sovjetskog režima. Mudro i potresno, u najboljoj tradiciji velike ruske književnosti, Ulicka nas vodi u svijet zabranjenih ideja i knjiga, svijet potpirivane paranoje, u kojemu se o politici i glazbi razgovara u zadimljenim sobama, pod sjenom sveprisutne vlasti i čeličnim stiskom KGB-a. Naravno, dok ga stotinama sudbina opisuje, Ulickoj ne nedostaje ni razumijevanja ni humora ni senzualnosti, a sve što u Zelenom šatoru pronađemo, gdje god ga i kad god ga čitali, posve sigurno prepoznat ćemo kao blisko, kao ljudsko, kao svoje. Ljudmila Ulicka rođena je 1943. u Baškiriji tijekom evakuacije, a odrasla je u Moskvi, gdje je nakon završetka studija radila u genetičkom laboratoriju. Otpuštena je zbog pretipkavanja samizdata, nakon čega radi u kazalištu te piše crtice i tekstove za djecu. Priče počinje objavljivati potkraj osamdesetih u časopisima te se potpuno posvećuje pisanju proze. Za romane i zbirke priča, prevedene na više od dvadeset jezika, osvojila je brojne nagrade, prva je žena koja je dobila nagradu Ruski Booker (2001.), a najvažnija su joj djela Sonječka i druge priče, Medeja i njezina djeca, Veseli sprovod, Slučaj Kukocki, Daniel Stein, prevoditelj, Iskreno vaš, Šurik, Zeleni šator…

Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od najznačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost.

Jedan od najpoznatijih romana vodeće ruske književnice Ljudmile Ulicke. Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude, ali i sovjetske intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od najznačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće.

Opis Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od nazjnačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće. Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika.

Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Autorka opisuje svakodnevni život običnih ljudi, ali i život intelektualaca koji su u doba Staljinovog režima bili vrlo često proganjani i proterani iz svoje zemlje. Knjiga predstavlja jednu vrstu pohvale tim ljudima koji su svojom hrabrošću i plemenitošću ostavili dubog trag u ruskoj istoriji.

Opis proizvoda Novi roman Ljudmile Ulicke.Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika.Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka.Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena.Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog.Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri.Jedan od nazjnačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Zeleni šator - Ljudmila Ulicka Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2016 Broj strana: 478 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Knjiga prevedena na 20 svetskih jezika. Velika knjiga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine XX veka. Prikazujući svakodnevni život i obične ljude u njemu, ali i sovjetskim intelektualce i disidente, od kojih mnogi bivaju surovo kažnjeni ili proterani iz svoje zemlje, Ulicka pripoveda uzbudljivu i zanosnu priču o jednom istorijskom vremenu, ali i o junacima koji svojim životnim udesima, svojom hrabrošću, svojim čudesnim poduhvatima, dobrotom i plemenitošću ostaju za sva vremena. Roman počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, na kojoj prisutni gaze više od 1.500 ljudi, a završava se smrću velikog pesnika Josifa Brodskog. Roman o ljubavi, prijateljstvu i sudbini, ali i o nasilju, strahu i cenzuri. Jedan od najznačajnijih romana moderne svetske književnosti, pisan u najboljoj tradiciji Tolstoja i Dostojevskog. Izuzetno delo, čudesno umeće. Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca (roman, 1996), Veseli ispraćaj (novela, 1998), Ljaljina kuća (knjiga priča, 1999), Slučaj Kukocki (roman, 2001), Devojčice (knjiga priča, 2002), Providne priče (knjiga priča, 2003), Iskreno vaš Šurik (roman, 2004), Ljudi našeg cara (knjiga priča, 2005), Danijel Štajn, prevodilac (roman, 2006), Zeleni šator (roman, 2010). Dobila je čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Satori - Srđan Srdić Izdavač: Partizanska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 195 Format: 20 cm Povez: Broširani Tekst kao da pita: „Šta je tvoj svet, šta čini tvoj život?“ Nisam siguran da postoji odgovor. Vladimir Arsenić Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja). Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić. Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Reč izdavača : ’’«Satori u Parizu» je rezultat putovanja u Francusku koje je Kerouac poduzeo u proljeće 1965. godine s namjerom da istraži svoje podrijetlo. Planirao je posjetiti Bretanju, Cornwall, Amsterdam i Njemačku. Međutim, već nakon tjedan dana pijančevanja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao se vratiti na Floridu. Nakon povratka je, budući da mu je prijatelj i sudrug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisjećajući se i bilježeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i osebujan roman. «Satori u Parizu» zamišljen je kao pripovijest u kojoj se nižu avanture kanadskog Francuza koji se raspituje o svom podrijetlu i istražuje svoje korijene. U zbilji, to je suvremeni ekvivalent poemi Sir Gawain and the Green Knight, sjajnoj srednjovjekovnoj viteškoj poemi koju je Kerouac pročitao godinu dana ranije. Vitez okruglog stola, Sir Gawain, postaje žrtvom zbog svog ponosa, ali ga od smrti spašava Kristova žrtva. Zbiljska tema ove pripovijesti je «potpuna nesposobnost najsjajnijeg od Arthurovih viteza da pomogne samom sebi». Naslov romana koji u sebi uključuje zen-budistički izraz za prosvjetljenje, «satori», samo još više naglašava univerzalnost Kerouacova religioznog iskustva. Kerouac je u potrazi za Graalom, kojeg nikako ne nalazi, i ne može naći, ali umjesto toga nailazi na ljubaznost, dobrotu i razumijevanje pojedinih ljudi, a njegova percepcija njihove dobrote za njega predstavlja «satori». Tako se ispostavlja da pripovjedač, čiji je glavni cilj pronaći pisane dokumente o korijenima svoje prarodbine, na koncu shvaća da pripada bratstvu svih ljudi, bratstvu ljudi među kojima svačiji život predstavlja nešto neprocjenjivo. Kerouacov pomak od budizma natrag prema kršćanstvu najočitije se ogleda u njegovom inzistiranju da je život stvaran. Ako život nije san, onda postoji mogućnost da se čovjek približi drugim ljudima - komunicirajući s njima i pomažući im. «Satori u Parizu» je pretposljednje djelo koje je Kerouac uspio objaviti za svoga života. Posve narušenog zdravlja, 1968. objavio je svoje posljednje remek-djelo, roman «Vanity of Duluoz». Samo nekoliko mjeseci kasnije, 21. listopada 1969., poslije 26 transfuzija krvi, Jean Louis Kerouac umro je od unutrašnjeg krvarenja jednjaka, čestog uzroka smrti kod kroničnih pijanaca.’’

SATORI U PARIZU - Džek Keruak Izdavač: KROVOVI Sremski Karlovci Godina izdanja: 1990. Povez: broš Broj strana: 88 Pismo: latinica Stanje: dobro

Ludi Kamperi (Crazy Campers) je društvena igra za jednog igrača, gde je kampovanje veoma zagonetno i zahteva logiku za postavljanje kampa. Kako se igra? Svaki kamp izazov vam pokazuje gde da smestite šator (sa medvedom koji se odomaćio u šatoru) u bazu kamp-terena. Napomena, baza kampa ima mrežu polja. Prvo morate pravilno postaviti šatorski komad na bazu inače nećete moći rešiti izazov. Zatim jednostavno postavite preostalih 10 komada tako da svi budu na bazi. Kad se reši izazov, kamp će biti pun bez praznih mesta. Zadaci tj.izazovi: Postoji 13. izazova za početnike gde je neophodno locirati 2.dela koji olakšavaju početak. Za iskusnije kampere, postoji 23.izazova koji lociraju samo šator. Ako se zaglavite, saveti sa dva dodatna dela se nalaze na poleđini svake stranice. Ukoliko i dalje ne možete rešiti zadatak, ne brinite, kompletno rešenje za svaki zadatak u kampu nalazi se na poleđini brošure. 36 Izazova. Pa šta čekate? Smestite šator, zapalite logorsku vatru i rešite sve zadatke! Ovo je samo jedna od 6.igara ovoga tipa koje imamo u ponudi. Pogledajte i sve ostale. Karakteristike: Baza kampa, 11.elemenata, Knjižica o izazovima sa uputstvima i rešenjima. Prevod na srpski: Pravila Crazy Camper. Urast: +8., Broj igrača: igra za jednog igrača, Izazova: 36., Težina: od laganih zadataka do najtežih, Dimenzija kutije: 28 x 22 x 7 cm, Zemlja uvoza: EU, Zzemlja porekla: Kina.

Naziv: Satori u Parizu Autor: Džek Keruak Godina izdanja: 2004 Izdavač: Et cetera, Beograd Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: Ovaj roman je rezultat autorovog putovanja u proleće 1965. godine u Francusku kojeg je preduzeo s namerom da istraži svoje poreklo. Planirao je da poseti Bretanju, Kornval, Amsterdam i Nemačku. Međutim, već nakon nedelju dana pijančenja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao je da se vrati na Floridu. Po povratku je, budući da mu je prijatelj i drug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisećajući se i beležeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i sjajan roman.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Satori u crvenoj četvrti - Damir Šodan Izdavač: PPM Enklava Godina izdanja: 2020 Broj strana: 121 Format: 20 cm Povez: Broširani Satori u crvenoj četvrti, prosvetljenje na mestu puteno-novčane razmene, zašto ne? Kapitalizam je na svoj način seksi, jer Bog ipak ima smisla za humor. U protivnom bi mnogo toga oko nas izgledalo potpuno drugačije. Izabrane pesme Damira Šodana u punom svetlu pokazuju raskošni talenat ovog vrsnog pesnika i prevodioca, eruditu i svetskog putnika, bluzera i čoveka sa izuzetnim smislom za humor i okom za detalj.

Dodatne informacije Pisac DžEK KERUAK Izdavač KROVOVI – SREMSKI KARLOVCI Izdanje 1990 Povez MEKI Strana 88 Stanje Dobro

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Kerouac, Jack, 1922-1969 = Keruak, Džek, 1922-1969 Naslov Satori u Parizu / Džek Keruak ; s engleskog preveo Vojislav Despotov Jedinstveni naslov Satori in Paris. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1990 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci : Krovovi ; Niš : Studentski kulturni centar, 1990 (Zemun : Kum) Fizički opis 88 str., [5] str. s tablama : fotogr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Zbirka ǂEdicija ǂPoslednja knjiga (Broš.) Napomene Tiraž 2.000 Prevod dela: Satori in Paris / Jack Kerouac Beleška o autoru i delu na presavitku korica Džek Keruak / Vojislav Despotov: str. [94-95]. Ovaj roman je rezultat autorovog putovanja u proleće 1965. godine u Francusku kojeg je preduzeo s namerom da istraži svoje poreklo. Planirao je da poseti Bretanju, Kornval, Amsterdam i Nemačku. Međutim, već nakon nedelju dana pijančenja i bludničenja u Parizu, potrošio je svu svoju ušteđevinu i morao je da se vrati na Floridu. Po povratku je, budući da mu je prijatelj i drug u piću bio odsutan, sedam uzastopnih dana i noći proveo prisećajući se i beležeći svoju priču. Rezultat toga je ovaj kratki i sjajan roman. „Keruak je podigao temperaturu u američkoj književnosti i ona otad ne spada.“ Džon Apdajk Čim sam otkrio budizam, odmah sam osetio da sam živeo u nekakvom pređašnjem životu, pre beskrajno mnogo vekova, a sada sam zbog grešaka i grehova u tom svetu prebačen u ovu tegobniju sferu egzistencije, dok moja karma tek treba da se rodi, i to u Americi, gde niko nema nimalo duha ili ne veruje ni u šta, naročito ne u slobodu. Džek Keruak je pripadao onoj grupi američkih pisaca kojima je establišment, zbog prirode njihovih dela, okrenuo leđa, ili bolje reći isturio pesnicu. Zvanična Amerika nije mogla da prihvati Keruakovu opijenost ludilom pomahnitalih i nezadovoljnih intelektualaca pedesetih godina. Tradicionalna književna kritika je sa vidnom dozom rezerve ocenila većinu Keruakovih dela, žigošući ga kao prestupnika koji podriva same temelje kulture ili, u najboljem slučaju, svrstavajući njegovu prozu u publicistiku. Pa ipak, tokom svog kratkog života Keruak je uspeo da napiše dvadesetak knjiga proze i poezije i postao najpoznatiji i najkontroverzniji autor svog vremena koji je dao glas čitavoj jednoj generaciji pisaca. U kolikoj meri je Keruak pobunjenik u literaturi, oseća se u ritmu neobuzdanih rečenica njegovog autobiografskog romana Darma lutalice. To je priča izgrađena poput džez improvizacije, o grupi prijatelja koji zajedno kreću u visoke Sijere kako bi se našli na putu darme, istine, i iskusili zen način života. Ali u divljem boemskom San Francisku, sa maratonskim čitanjima poezije, dugim pijankama i eksperimentima u jabjamu, ispostavlja se da isposnički put nije lako slediti. Istovremeno proslava netaknute prirode i užurbane metropole, budizma i poetskog preporoda San Franciska, Darma lutalice su herojska odiseja posvećena generaciji koja je verovala u zanos i nesputanost. Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983). MG106 (L)

LP PLOCA 5 OMOT 5 GATEFOLD PGP RTB NL-12 ROCK,BALLAD,ACOUSTIC,POP, CHILDREN`S,NON-MUSIC, EDUCATIONAL,STORY A1.SUMA JE IZVIDJACU DRUG A2.KAKO A3.KADA IZVIDJAC VOLI A4.KRAJ VATRE A5.SRUSEN SATOR A6.TABORSKA NOC B1.KAKVI SU POLETARCI B2.PLANINKA B3.BALADA O MRVICI B4.UOBRAZENI POLETARAC IZ NISA B5.IZVIDJACKE SALE B6.ZA INAT JOCI

LP PLOCA 5 OMOT 5- GATEFOLD PGP RTB NL-12 ACOUSTIC,BALLAD,ROCK, NON-MUSIC,POP,CHILDREN`S A1.SUMA JE IZVIDJACU DRUG A2.KAKO A3.KADA IZVIDJAC VOLI A4.KRAJ VATRE A5.SRUSEN SATOR A6.TABORSKA NOC B1.KAKVI SU POLETARCI B2.PLANINKA B3.BALADA O MRVICI B4.UOBRAZENI POLETARAC IZ NISA B5.IZVIDJACKE SALE B6.ZA INAT JOCI

DŽEK KERUAK SATORI U PARIZU ET CETERA BEOGRAD 2OO4 LETTERA DŽEK KERUAK Legendarni američki BIT pesnik !!!!!!!!!!!!!!!!!!! ........................................................... O Džeku Keruaku VOJISLAV DESPOTOV Broš Latinica 124 stranice NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra za poklon dragoj osobi !!!!!!!!!!!!

Kao novo. Bez posvete. Adasa: Jedna noć sa carem - Tomi Teni Godina izdanja: 2021 Broj strana: 395 Povez: Mek Ova drama koja sve vreme drži čitaočevu pažnju opisuje jednostavnu devojku odabranu među mnogim drugim kvalifikovanim kandidatkinjama da postane Jestira, persijska carica. Nije slučajno što Jestira zadobija Kserksovu ljubav i uspeva da spase svoj narod svesno žrtvujući život.Ako volite priče o hrabrim i inteligentnim ženama, ovo bi mogla biti knjiga za vas pogotovo ako ste pročitali Crveni šator (The Red Tent) jer joj je slična po naraciji. Preporuka je da, ako ste u mogućnosti, prvo pročitate iz Svetog Pisma Knjigu o Jestiri…

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priručnik za kampovanje pod šatorima, uz opise šatora, potrebne opreme, izbora mesta za kampovanje i sl. Turistički savez Jugoslavije, Beograd, 64 str, meki povez, 17 cm

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. A gdje je moj život? - Paul Polansky Izdavač: Kultura i rasvjeta Godina izdanja: 2004 Broj strana: 141 Format: 20 cm Povez: Broširani Pjesme o kosovskim Romima. Dvojezično izdanje. A GDJE JE MOJ ŽIVOT? Albanci dolaze u logor svakog dana i traže stvari koje su izgubili za vrijeme rata: konje, traktore, televizore, automobile, video uređaje. Samo zato što je ovo logor za Cigane vjeruju da su sve njihove stvari ovdje. Pitam ih, a gdje je moj auto? Imao sam auto, dom, novi namještaj i pokućstvo prije no što je OVK pokucala na moja vrata i rekla mi da imam dvije minute da spasim svoju obitelj. Pogledaj u moj šator. Nemam ništa. Jedino odjeću koju sam imao na sebi kada smo pobjegli od naših albanskih susjeda. Oni traže svoje traktore. Ja tražim svoj život.

O knjizi: Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!). Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu.

O knjizi: Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!). Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu.

Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu. Čitaj dalje

Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu.