Laguna 2001 325 stranaStanje : Odlično, 5-! D

Stanje knjige : unutrašnjost veoma-dobra, bez ispisivanja i cepanja. Spolja uslikano oštećenje. Povez : tvrd Str : 63 nikk2104

Knjiga gotovo nekoriscena bez ikakvih ostecenja.

ima posvetu

ok

Sasvim dobro očuvana. Zp

ok

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Price Ilustrovao: Oleksij Miscenko Mihail Mihajlovič Prišvin (rus. Mihail Mihajlovič Prišvin, naučna transliteracija Mikhail Mihajlovič Prišvin; * 23. januar / 4. februar 1873. grg. u Hruščovu-Ljovščino, Orlovska gubernija; † 16. januar 1954. u Moskvi) je bio ruski pisac. Mihail Prišvin je rođen kao sin trgovca u Hruščovu-Ljevskinu (oko 400 kilometara jugoistočno od Moskve) i studirao je na hemijsko-agronomskom fakultetu Politehnike u Rigi. Tamo je uhapšen 1897. godine, zatvoren i kasnije stavljen u kućni pritvor zbog učešća u širenju revolucionarnih spisa. Između 1900. i 1902. godine završio je studije u Lajpcigu i Jeni. Posle kratkog staža kao agronom, Prišvin je radio kao novinar, a tokom građanskog rata kao seoski učitelj, bibliotekar i kustos muzeja. Od 1905. pisao je svoje prve književne tekstove, često zasnovane na putopisima. Pored veoma hvaljenih priča, reputaciju su mu učvrstili autobiografski roman Lanac Kašeja i duga priča Šen Šen. Pisao je i odlične knjige za decu. U metežu Revolucije od 1917. pa nadalje, Prišvin je upoznao književni krug u Petrogradu, gde je živeo zimi, dok je leti radio na porodičnom imanju u Jelecu. Prišvin se dopisivao sa Trockim tokom ovog revolucionarnog perioda, ali „kao rezultat neposlušnog članka upoznaje se sa boljševičkim pravnim sistemom i njegovim zatvorima.“[1] Dugo je ostalo nepoznato da je Prišvin od 1918. pisao dela političkog i filozofskog karaktera i jasno poznavao cenzurnu situaciju od samog početka za fioku – poput Zemaljske čaše, groteske iz Ruskog građanskog rata. Takođe u tajnosti, skoro pedeset godina vodio je dnevnik za koji je svojim oštrim analizama političke i društvene sadašnjosti popunio 120 sveska i za koji je rekao da će ga „streljati deset godina za svaki red“.[2] Prišvin je ostavio i obiman fotografski opus u kome je hvatao ne samo utiske prirode već i društvene promene. Posle Prišvinove smrti 1954. godine, njegova udovica i egzekutor sakrili su njegovu pisanu imovinu od staljinističke javnosti kako ih ne bi ugrozili. Mnoge sveske su kasnije prepisane. Njegovo kompletno delo je već dostupno na ruskom jeziku, a rusko izdanje dnevnika, koje izlazi od 1991. godine, završeno je 2018. godine.[3][4][5][6] Prvi tom dnevnika, sa zapisima od 1917. do 1920. godine, objavljen je u nemačkom prevodu 2019. godine.[2] Njegovi dnevnici pokazuju ogromnu raznolikost oblika: utiske, svakodnevne rečenice, beleške iz snova, izveštaje, aforizme, a takođe i pisanje prirode. Prišvin je bio član ruskog Fraternitas Arctica u Rigi.

očuvana knjiga

posveta na predlistu

Očuvana

IZDAVAC ; KIJEV VESELKA - VUK KARADZIC- BEOGRAD 1987 GOD. 64 STR. ILUSTROVANO , TVRDI POVEZ , VECI FORMAT , DOBRO OCUVANO

Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2001. Preveo Nenad Dropulic Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,328 str. (48)

dobro očuvana nema pisanog

Detalji predmeta Stanje Polovno Knjiga vrlo malo koristena i u odlicnom je stanju. Ima male mrlje na ivicama stranica bocno na knjizi.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Staro, USA

Izd. `Zadrugar` Sarajevo. Upucena iz Ravnista na Velikom Jastrebcu (postanski zig) u Bgd.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dobro Godina 1971. Sa slika.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dobro Godina 1972. Sa slika.

Ratne uspomene Koste Nadja - Sator planina Izdavac : Spektar 1984 , tvrd povez , 281 strana POLICA 20

Ratne uspomene Koste Nađa : ŠATOR PLANINA , Spektar Zagreb 1984, tvrdi povez, omot, Popović, Jovo, publicist [priredio] 281 str. : ilustr. ; 31 cm Nađ, Kosta, 1911-1987 (memoari) Narodnooslobodilački rat u Jugoslaviji <1941/1945> - Bosna i Hercegovina - 1943. Klasifikacijska oznaka NOB u Jugoslaviji Očuvanost 4.

KUĆA ŠATOR ZA DECU DIMENZIJE 126 X 90 X 90 CM PROIZVOĐAČ BISERKA ZAGREB ART NEDOSTAJU NEKI DELOVI ZA SKLAPANJE PLATNO JE ODLIČNO OČUVANO TAKO DA SE UKOLIKO NEKO ŽELI DA PORED KOLEKCIONARSKOG PREDMETE IMA I IGRAČKU ZA SVOJU DECU MOŽE KORISTITI RAM OD NEKE NOVIJE KUĆICEKAO NA FOTOGRAFIJAMA

Moje ime vam ne znači ništa. Sećanje na mene je prah. Nije to vaša krivica, niti moja. Lanac koji je povezivao majku i kćer pokidan je i reč je prešla na čuvanje muškarcima, koji nikako nisu mogli da znaju. Zato sam postala beleška, a moja priča kratki izlet iz dobro poznate povesti moga oca Jakova i slavne hronike Josifa, moga brata. U retkim prilikama kad bi se setili – bila sam žrtva. Negde na početku vaše svete knjige postoji odeljak koji, izgleda, kaže da sam bila silovana, a zatim pripoveda krvavu priču o tome kako je moja čast osvećena. Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni.

Moje ime vam ne znači ništa; sećanje na mene je prah; nije to vaša krivica, niti moja; lanac koji je povezivao majku i kćer pokidan je i reč je prešla na čuvanje muškarcima, koji nikako nisu mogli da znaju; zato sam postala beleška, a moja priča kratki izlet iz dobro poznate povesti moga oca Jakova i slavne hronike Josifa, moga brata; u retkim prilikama kad bi se setili – bila sam žrtva. Negde na početku vaše svete knjige postoji odeljak koji, izgleda, kaže da sam bila silovana, a zatim pripoveda krvavu priču o tome kako je moja čast osvećena. Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. Čitaj dalje

Knjiga je u odličnom stanju,nekorištena. Ima napisanu posvetu na prvoj stranici knjige. Izdavač:(Čigoja Beograd 2003 god) Mek povez 126 str