Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tropske školjke Tajlanda Tropical Seashells of Thailand & SE Asia / Pauline Fiene Severns, Mike Severns and Ruth Dyerly Školjke (lat. Bivalvia, Lamellibranchia ili Pelecypoda) su mekušci koji imaju dvokapku ljušturu (lat. bi = dva; lat. valvus = kapak) i nemaju glaveni region. Telo im je bočno spljošteno što se naročito uočava u obliku stopala, koje liči na sekiru (zarivanje u podlogu). Telo je sa strane potpuno obuhvaćeno plaštom, koji se, kao i ljuštura, sastoji od dva dela. Kapci ljušture mogu biti spojeni elastičnom vezom (ligamentom) ili bravom. Brava se sastoji od niza zubaca i ulegnuća na jednom i odgovarajućim nizom na drugom kapku. Škrge su listolike i nalaze se sa strane tela između utrobne kese i plašta. Kreću se zarivanjem stopala u podlogu i slabo su pokretne, a neke vrste su i sesilne. Naseljavaju slatke vode i mora. Najpoznatiji predstavnici su : kamenica ili ostriga (Ostrea), dagnja (Mytilus), pelistra (Pina), barska školjka (Anodonta), rečna školjka (Unio). Raznovrsnost živih školjki Maksimalna veličina odraslih živih vrsta školjki kreće od 0,52 mm kod Condylonucula maya,[1] sve do dužine od 1.532 mm kod Kuphus polythalamia.[2] Međutim, vrsta koja se generalno smatra najvećom živom školjkom to je džinovska školjka Tridacna gigas, koji može da izraste do dužine 1.200 mm i težine više od 200 kg.[3] Najveća poznata izumrl vrsta školjke je Platyceramus čiji fosil dužine 3000 mm.[4] U svojoj knjizi iz 2010. godine Compendium of Bivalves, Markus Huber daje ukupan broj vrsta živih školjki je 9.200 svrstanih u 106 porodica.[5] Huber navodi da je broj od 20.000 živih vrsta, što se često javlja u literaturi, nije mogla da se utvrdi i predstavlja sledeću tabelu da ilustruje poznatu raznolikost.

OTVORISE SE NEBESA J.F.Blumrich Svemirski brodovi proroka Ezekiela i njihova potvrda u savremenoj nauci. Stvarnost Zagreb 1973 Mek povez 206 str.latinica Iz licne kolekcije Knjiga je koriscena ali je u dobrom stanju

Maja Šuveljak, Dr Vladis Vujnović, Branko Margetić, Natječemo se u znanju astronomije - Priručnik za učenike i nastavnike, školska knjiga, Zagreb 1979. Natječemo se u znanju astronomije, zadaci s rješenjima za učenike osnovne škole Priručnik za učenike i nastavnike Maja Šuveljak, Dr Vladis Vujnović, Branko Margetić , Izdavač: Skolska knjiga, Zagreb, 1979. Knjiga je bez podvlačenja, vrlo dobro očuvana, korice su kartonske. Dijagrami i zadaci iz astronomije. Ima 171 stranu.

Zeleni alati - Grijemo se i kuhamo Suncem Hrvatska 2014, kao nova, 192 strane POLICA 2

Sisavci, sisari, zivotinje - Ucenicka dokumentacija, serija IV Izdavac - Industrodidakta, Beograd, 1966. Meki povez, format: 15x21,5, 40 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra dobra. Nema tragova pisanja. Povez malo slabiji. 270523 ktj-57

DVA DOBRA RAZLOGA DA SE OKUPATE, Džej Ingram nauka o svakodnevici Laguna, Beograd, 2008. 161 strana ODLIČNO OČUVANO

Vladimir Paar Što se zbiva u atomskoj jezgri Stranica: 210 Povez: tvrdi Izdavač: Školska knjiga, Zagreb Godina: 1989 Ilistracije: Nedeljko Dragić

58233) MK3 KAKO SE NEKAD BROJALO I RAČUNALO , Ivan Bandić , Matica srpska Novi Sad 1949 , mek povez, format 12 x 16,5 cm , ćirilica, 73 strane

Vladimir Paar Sta se zbiva u atomskoj jezgri Izdavac: Skolska knjiga, zagreb, 1989 Jezik: Srpskohrvatski Broj strana: 210 tvrd povez sa bogatim ilustracijama Ilistracije: Nedeljko Dragić

Što se zbiva u atomskoj jezgri,hrabat i zadnja korica pocepani u donjem delu. Autor:Vladimir Paar. Ilustrator:Nedeljko Dragić. Izdavač:Školska Knjiga,Zagreb 1980. Format:29cm x 21cm. Broj Strana:204 strane,ilustrovana,tvrd povez,latinica.

PRIČA O ZEMLJI - KAKO SE NASA PLANETA MENJALA - DZEROM VIKOF Vuk Karadžić, Beograd, 1971, ćirilica 155 strana,tvrd povez, dimenzije 29cmx21cm, Dosta fotografija, slika i ilustracija . Stanje: Veoma dobro, korice oštećene vremenom, posebno sa strane (vidi sliku).

Borisav Simic - Saberi se i pocni - Matematika koju volim 200 strana POLICA 6

Godina izdanja: 2017 Oblast: Astronomija Jezik: Srpski Autor: Strani Astro fizika Astrofizika za ljude kojima se žuri Nil de Gras Tajson Iz 2017 god. 158 str. Veliki prasak? Crne rupe? Tamna materija? Tamna energija? Kvazari? Neutronske zvezde? Galaktička jata i kosmičko pozadinsko zračenje? Mehanika, kvantna i nebeska? Fotoni, protoni, kvarkovi, muoni i gluoni? Ako vam je dozlogrdilo da ne razumete o čemu se tu radi, ako želite da se uhvatite u koštac sa najnovijim idejama o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, ako ste spremni da zasenite svoje društvo poznavanjem vrhunskih dometa savremene astrofizike, profesor Nil DeGras Tajson, jedan od najživopisnijih popularizatora nauke današnjice, povešće vas na uzbudljivo putovanje od početka univerzuma do njegovog neumitnog kraja, od najsitnijih delića materije do najvećih objekata u poznatom kosmosu, jasnim rečnikom čineći i najsloženija pitanja prijemčivim svakome od nas, u kratkim i sažetim dozama za koje može da se nađe vremena čak i u užurbanom ritmu savremenog života… po.st.lev.2

Nova knjiga 2017 god. 158 str. Veliki prasak? Crne rupe? Tamna materija? Tamna energija? Kvazari? Neutronske zvezde? Galaktička jata i kosmičko pozadinsko zračenje? Mehanika, kvantna i nebeska? Fotoni, protoni, kvarkovi, muoni i gluoni? Ako vam je dozlogrdilo da ne razumete o čemu se tu radi, ako želite da se uhvatite u koštac sa najnovijim idejama o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, ako ste spremni da zasenite svoje društvo poznavanjem vrhunskih dometa savremene astrofizike, profesor Nil DeGras Tajson, jedan od najživopisnijih popularizatora nauke današnjice, povešće vas na uzbudljivo putovanje od početka univerzuma do njegovog neumitnog kraja, od najsitnijih delića materije do najvećih objekata u poznatom kosmosu, jasnim rečnikom čineći i najsloženija pitanja prijemčivim svakome od nas, u kratkim i sažetim dozama za koje može da se nađe vremena čak i u užurbanom ritmu savremenog života…

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Organska sinteza je grana hemijske sinteze sa fokusom na sintezi organskih jedinjenja putem organskih reakcija. Organski molekuli su često veoma kompleksni u poređenju sa čisto norganskim jedinjenjima. Postoje dve glavne oblasti: totalna sinteza i metodologija.[1][2][3][4] Totalna sinteza Totalna sinteza[5] je kompletna hemijska sinteza kompleksnih organskih molekula počevši od jednostavnih, komercijalno dostupnih (petrohemijskih) ili prirodnih prekurzora. U linearnoj sintezi, koja je često adekvatna za jednostavne strukture, izvodi se nekoliko uzastopnih koraka se dok se ne formira molekul. Hemijska jedinjenja koja nastaju u tim koracima se smatraju sintetičkim intermedijarima. Za kompleksnije molekule, se primenjuju različiti pristupi: konvergentna sinteza obuhvata zasebnu pripremu nekoliko komponenata (ključnih intermedijara), koji se zatim kombinuju da bi se formirao željeni produkt. Robert Burns Vudvard, kome je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju 1965. za nekoliko totalnih sinteza (e.g., njegova sinteza strihnina iz 1954[6]), se smatra osnivačem polja moderne organske sinteze.....

DEVEDESET GODINA DESTILACIJE TESLIĆ 1896 - 1986 , Izdavač RO Destilacija Teslić 1986, tvrdi povez, str. 123 Monografija firme Destilacija Teslić Raritetno izdanje. Očuvanost 4-. Osnivanje Hemijske industrije 1896. godine rezultiralo je i osnivanjem grada Teslića, u čijem su centru sada proizvodne hale, skladišta i upravna zgrada na ukupnoj površini od 362.000 kvadratnih metara. Između grada i `Destilacije` postoji posebna povezanost, a koliko se ovo preduzeće identifikuje sa Teslićem najbolje se vidi na grbu opštine na kojem se nalaze njegova dva dimnjaka. Trenutno su jedni od najvećih proizvođača drvenog uglja u Evropi, a pored toga proizvode sirćetnu kiselinu i brikete. `Konstantno investiranje u kadrove, opremu i proizvodnju garancija su vrhunskog kvaliteta naših proizvoda. Svjesni da tradicija nije dovoljna za zadržavanje liderske pozicije, opredijeljeni smo za stalnu borbu za bolji kvalitet naših proizvoda, unapređenje kvaliteta novih, a o čemu govore implementirani međunarodni standardi`, kažu u `Destilaciji`. Drveni ugalj se proizvodi postupkom suve destilacije tvrdih lišćara u vertilkalnoj retorti i horizontalnim pećima. Zbog izuzetnog kvaliteta drveni ugalj daje izuzetne rezultate u industriji i domaćinstvu. Brzo se žari uz oslobađanje velike količine toplote, a prilikom sagorijevanja ne dimi. `Destilacija` godišnje proizvede oko 14.000 tona drvenog uglja i oko 4.000 tona prašine drvenog uglja, koja se koristi za proizvodnju briketa. Briket se dobija presovanjem sitnih frakcija i odlikuje se izvanrednim kvalitetom, a posebno je značajno to da se kao vezivo koristi kukuruzni skrob, a ne hemijska vezivna sredstva, što ga čini ekološki potpuno čistim i potpuno bezopasnim za upotrebu. Godišnji kapacitet pogona briketarnice je oko 6.600 tona. `Destilacija` ima i tradiciju dužu od 90 godina u proizvodnji sirćetne kiseline postupkom suve destilacije drveta. Sirćetna kiselina se iz suvog drvenog sirćeta ekstraktuje sa etil acetatom, a zatim se koncentruje i prečišćava do visoko kvalitetnog prehrambenog proizvoda. Ovim prostupkom se godišnje proizvede oko 1.000 tona sirćetne kiseline svih vrsta i koncentracija. Gotovo je nemoguće zamisliti salate, gotova jela, ali i napitke bez sirćeta. Proizvodi `Destilacije` se upotrebljavaju u zemljama poput Njemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Hrvatske i Srbije, a čitav proizvodni proces je definisan tako da se maksimalno efikasno iskoriste sve sirovine i inputi u procesu proizvodnje.

Prirodne organske materije u vodi Božo Dalmacija 6804*02-2023 - problem kvalitetnog vodosnabdevanja Božo Dalmacija,Ivana Ivančev-Tumbas autor-i izdasnje: PMF Novi Sad 2002.g ISBN 86-7031-033-36 Tvrd povez,latinica, 301.strana,ilustrovana, format: 24 cm, težina 800.grama stanje: nekorišteno - novo✔️ Sve veći zahtevi za kvalitetnom vodom uslovljavaju sve češće preispitivanje normi kvaliteta vode za piće. U želji da se bude najbolji, prihvataju se norme koje se u praksi ne mogu dostići, prvenstveno zbog (za sada) lošeg materijalnog položaja našeg društva. Svakako, da se kvalitet voda mora dovesti na nivo koji neće ugrožavati zdravlje stanovništva, ali se mora raditi i na dragim poljima kao što je informisanje javnosti. Maksimalnim mobilisanjem svih potencijala našeg društva može se postići cilj i sa manje raspoloživih sredstava. Da bi se postigao taj cilj neophodno je sticati novo znanje i iskustvo, jer u sadašnjoj ekonomskoj krizi našeg društva nemamo mogućnosti da pravimo greške u planiranju optimalnog sistema za vodosnabdevanje.

Ne govori se uzalud – da bi se dobro snašao u sadašnjici, mora se dobro znati prošlost. I ne samo prošlost svoje zemlje, svoje civilizacije, celog čovečanstva, već uključujući istoriju ljudi i tehnike, svu istoriju života na planeti – geološku istoriju Zemlje. Na Zemlji se pojavio i razvio život, društvo, tehnika. Bez dobrog poznavanja našeg oslonca u svemiru, jedva da se može saznati suština života i zakonitosti biosfere. Osnove geoloških znanja su sada neophodne predstavnicima skoro svih nauka i profesija – svakog koga interesuje život čovekove sredine i njena sudbina i ko aktivno učestvuje u preuređivanju geološke oblasti života. Tvrdi povez, 169 strana

Beograd 2011. Mek povez, 137 strana. Knjiga je odlično očuvana. K2 Da li smo nadomak dizajniranih beba? Šta se nasleđuje? Šta se može, a šta se sme unapred reći budućim roditeljima? Kada ćemo konačno uspeti da pobedimo neizlečive bolesti? Hoćemo li uskoro imati lekove spravljene za svakog pojedinca? Sva pitanja u vezi sa genetikom podstiču nade ali i strahove. Jer genetika se bavi pojavama koje zadiru u samu srž našeg postojanja. Koje su nade opravdane, a čega zaista treba da se plašimo? Šta stvarno možemo da očekujemo od ljudske genetike? Najvažnije činjenice – sve što treba da znate o ljudskoj genetici – stručno i jednostavno!

Справочник по математике для научных работников и инженеров - Г. Корн, Т. Корн 1968 - 720 страна, тврд повез. На крају књиге, у делу где је садржај, књига се раскоричила и 12 страна се одвојило од осталих (види се на слици).

ZEMLJOTRES i ja Boris Sikosek str 160 ODLIČNO OČUVANO, pecat na predstrani Potres je proces oslobađanja kinetičke energije na nekom nebeskom tijelu. Potres na Zemlji naziva se zemljotres. Događa se u Zemljinoj litosferi ili neposredno ispod, u sljedećem sloju tzv. astenosferi i plaštu, koji čini većinu Zemljine mase. Dio kinetičke energije koji se rasipa putem litosfere naziva se seizmička energija i mjeri se u seizmološkim opservatorijama (stanicama). Kod većine zemljotresa seizmička energija je proporcionalna ukupnoj kinetičkoj energiji. Zato su za većinu potreba površinske opservatorije dovoljne, a osim površinskih kopnenih postoje još i dubinske kopnene, te podmorske opservatorije. Oslobađanje energije može biti kontinuirano, kada govorimo o sporom zemljotresu i koji može trajati godinama, ili prividno trenutno, kada zemljotres obično traje kraće od jednog minuta. Zemljotresi mogu biti prirodni tj. nastali usljed djelovanja sila prirode, ili vještački izazvani aktivnošću čovjeka, npr. detonacijom eksplozivnih sredstava. Uzroci potresa na drugim nebeskim tijelima ne moraju biti istog porijekla kao na Zemlji. Stoga je i sa stanovišta fizike opravdano izraz zemljotres koristiti isključivo za Zemlju, a potres za sva nebeska tijela. Tako se potresi na drugim nebeskim tijelima u naučnoj literaturi nazivaju prema tom tijelu, npr. oni na Mjesecu nazivaju se lunatresi. U engleskom govornom području međutim česta je i upotreba izraza potres (quake) kao skraćenice za zemljotres (earthquake). Nauka koja se bavi izučavanjem zemljotresa i srodnih procesa je seizmologija i zasniva se na direktnim mjerenjima. Nauka koja izučava potrese na drugim nebeskim tijelima je astroseizmologija i uglavnom se zasniva na indirektnim opažanjima. Primjer ovoga je opažanje akustičnih svojstava Sunčevih gasova, pošto su akustični talasi u biti talasi kinetičke energije koji se prostiru kroz gasove, npr. u atmosferi. U Sunčevom sistemu potrese uzrokuju hemijske reakcije kod gasovitih nebeskih tijela, odnosno plimne sile te snažna vulkanska aktivnost kod stjenovitih tijela....

Perfektno stanje Kompletan udzbenik Teorija i primene toralno ujednacene i kompatibilne Vise id udzbenika iz spektroskopije tezilo se da se napise delo koje moze totalno nezavisno da se cita od ostalih oblasti Lepo liustrovan udzbenik Fundamentalno Kapitalno Namaenje teoreticarima i prakticarima Preporuka

U knjizi možete pročitati savremena razmatranja nekih ekoloških problema poput klimatskih promena i očuvanja biodiverziteta. Vaš je izbor da li ćete se pomiriti sa tim da se klima menja i da njeno menjanje direktno utiče na zdravlje ljudi ili ćete se aktivno angažovati i učestvovati u zaštiti prirode. Odgovori na sve više ekoloških izazova je složen, ali na njima treba raditi. Knjiga nudi nekoliko rešenja koja se mogu, ali i ne moraju uzeti u obzir. K212

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Introduction to the Theory of Magnetism Dieter Wagner Magnetizam je pojava privlačenja ili odbijanja gvozdenih predmeta. Za magnetizam je vezano postojanje dve vrste polova. Istovrsni polovi se odbijaju, a različiti se privlače. Magnetni polovi su neraskidivi, odnosno ne može jedno telo biti samo jednog pola a drugog da nema. Uobičajeno je da se polovi zovu severni i južni, iz istorijskih razloga. Fizički je nemoguće imati jednopol, magnet sa jednim polom. Zato se magnet zove dipol, jer ima oba pola. Magnete možemo podeliti na: prirodne (npr. magnetit, Fe3O4) i veštačke. Magnetizam je jedan oblik pojavljivanja dualne, elektromagnetske sile, prema Maksvelovim jednačinama. Dualnost se ogleda u činjenici da električna struja (kretanje elektriciteta) izaziva (indukuje) magnetsko polje, a da promena magnetskog polja izaziva električno polje (i kretanje slobodnih nosilaca elektriciteta, električnu struju). Magnetsko polje je posrednik uzajamnog delovanja magnetskim silama. Veličina koja karakteriše magnetsko polje u nekoj njegovoj tački je vektorska veličina sa smerom i pravcem kao i intenzitetom. S obzirom da se vizuelizacija magnetskog polja ostvaruje crtanjem linija sila magnetskog polja to se jačina polja dočarava gustinom linija. Jedinica fluksa (količine linija sila polja) je veber (Wb), ali je to nepraktična veličina jer nije značajan fluks za intenzitet magnetskih sila već gustina linija koja se naziva indukcija magnetskog polja i njena jedinica je tesla (T). Istorija Magnetizam je prvi put otkriven u antičkom svetu, kad je zapaženo da magnetne rude, koje su prirodno magnetizovani komadi minerala magnetita, mogu da privlače gvožđe.[1] Reč magnet potiče od grčkog termina μαγνῆτις λίθος magnētis lithos,[2] „magnetni kamen”,[3] „magnetna ruda”. U antičkoj Grčkoj, Aristotel je pripisao prvu diskusiju o magnetizmu koja se može smatrati naučnim filozofu Talesu sa Mileta, koji je živeo u periodu od oko 625 pne do oko 545 pne.[4] Antički indijski medicinski tekst sa naslovom Sušruta Samhita opisuje upotrebu magnetita za uklanjanje strele ubodene u telo čoveka.[5] Magnetizam u drevnoj Kini Glavni članak: Tehnologija drevne Kine Za razliku od papira, magnetni kompas je bio naprava bez koje je kineska civilizacija mogla živeti isto kao i s njom, ali ovaj slučaj upravo pokazuje veze između nauke i tehnologije u drevnoj Kini. Tajnovita svojstva magnetnog kamena (prirodni magnetizam minerala magnetita) bila su poznata do 300. p. n. e. i prvobitno su korišćena kao sredstvo proricanja. Do 100. p. n. e. je postalo poznato da se magnetna igla usmerava duž pravca sever-jug i to je svojstvo korišćeno u geomantiji ili umeću feng šui, pravilnom postavljanju kuća, hramova, grobnica, puteva i drugih građevina. Kasnije se pojavila razrađena naturalistička teorija koja je objašnjavala kretanje magnetne igle kao odziv na strujanje energije kroz i oko Zemlje, što je primer koji pokazuje da tehnologija ponekad podstiče pretpostavke o prirodi, a ne samo obratno, kako se danas uobičajeno misli. U Kini su kasnije magneti proizvođeni na različite načine: trljanjem željeza magnetitom ili magnetizovanim željezom, kovanjem zagreane željezne trake postavljene u smeru sjever-jug, te naglim uranjanjem zagreane željezne šipke, postavljene u smeru sjever-jug, u vodu. Prvi pouzdani prikaz primitivnog, ali uporabivog kompasa ili sinana, nalazi se u knjizi iz 83. godine, dok ostali izvori sežu možda i do 4. veka p. n. e. Komad magnetita bi se izdubio u obliku zaimače (kutlače za uzimanje i prenošenje supe), koja bi se postavila na kamenu ploču ravne, uglačane površine, a drška bi se potom usmerila prema jugu. Izvori navode da je osim u geomantiji korišten i za orijentaciju tokom putovanja. Magnetizam u srednjem veku U 13. veku utvrđeno je da i željezo postaje magnetično ako se preko njega prelazi drugim magnetom. Tako nastaju veštački magneti. Magneti mogu biti različitih oblika. Najčešće su u obliku igle, štapića i potkovice. Petrus Peregrinus prvi je u Evropi (1269) detaljnije opisao navigaciju pomoću magnetne igle. Vilijam Gilbert (1600) otkrio je magnetizam Zemlje, a Šarl-Ogisten de Kulon postavio je 1785. zakon o privlačenju i odbijanju magnetnih polova. Do početka 19. veka smatralo se da električne i magnetske pojave nisu povezane. Epohalno je otkriće danskog fizičara Hansa Kristijana Ersteda, koji je (1820) utvrdio da električna struja deluje na magnetnu iglu. Pet godina kasnije Andre-Mari Amper otkrio je zakon o silama među provodnicima kroz koje teče električna struja. Tada je konstruisan i prvi elektromagnet. Oko 1830. Majkl Faradej, Džozef Henri i Hajnrih Lenc otkrili su elektromagnetsku indukciju i njezine zakonitosti, a Džejms Klerk Maksvel je 1873. sjedinio Erstedove i Faradejeve spoznaje u zaokruženu celinu električnih i magnetskih pojava. Svojstva Osim prirodnih magneta, postoje i veštački magneti, koji se dele na stalne magnete i elektromagnete. Stalni magneti izrađuju se od posebnih željeznih legura (tzv. tvrdih feromagnetskih materijala) i trajno zadržavaju magnetna svojstva. Uz stalne magnete postoje i elektromagneti (zavojnice s jezgrom od mekog željeza), koji su magneti samo dok kroz njihovu zavojnicu teče električna struja. Ako se magnet u obliku tankog štapa obesi tako da se može slobodno vrteti u horizontalnoj ravni, magnetski štap će se okrenuti tako da jednim krajem pokazuje približno prema severu. Taj kraj se naziva severnim polom magnetskog štapa i označava se slovom N (eng. north). Drugi je kraj okrenut prema jugu pa se označava slovom S (eng. south). Približi li se severni pol jednog magneta severnom polu slobodno obešene magnetne igle, oni će se međusobno udaljavati. Slično se događa i za južne polove. Naprotiv, severni pol magneta privlači južni pol magnetske igle i obrnuto. Posledica međudelovanja magneta je magnetska sila koja može biti odbojna i privlačna. U blizini polova magneta magnetske sile su najjače. Peregrinusovim eksperimentom se može zaključiti da se magnet sastoji od velikog broja malih, elementarnih magneta koji čine nizove, a na krajevima imaju slobodne polove N i S....

Beograd 2002. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 216 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. D5 „Živo i izazovno… Hoking nesumnjivo raspolaže prirodnom nadarenošću za prenošenje znanja – lakoću, dobroćudni humor i kadrost da predočava izuzetno složene zamisli analogijama iz svakodnevnog života.“ The New York Times „Ova knjiga spaja dečju zadivljenost sa genijalnim intelektom. Putujemo kroz Hokingov kosmos, diveći se njegovom umu.“ The Sunday Times (London) „Majstorski rezime onoga što se u fizici trenutno smatra o tome kako je svet ustrojen i zašto je baš takav.“ The Wall Street Journal „Ljupko i blistavo…Laički čitalac dolazi u priliku da na pravom izvoru pronikne u dubine nauke...[Knjiga] sjajna poput sunca.“ The New Yorker Jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba, Stiven Hoking postao je intelektualna ikona. Ugled je stekao ne samo po odvažnosti svojih zamisli nego i po jasnoći i duhovitosti kojima ih izlaže. U svojoj knjizi Hoking nas vodi samim graničnim područjem teorijske fizike, gde je istina često neobičnija od mašte, kako bi laičkim jezikom objasnio načela koja upravljaju našim kosmosom. Kao i mnoge njegove kolege teoretičari fizike, Stiven Hoking nastoji da se domogne svetog grala nauke – neuhvatljive Teorije Svega koja počiva u samom srcu kosmosa. Svojim pristupačnim i često lepršavim stilom on nam pomaže da proniknemo u tajne kosmosa – od supergravitacije do supersimetrije, od kvantne teorije do M-teorije, od holografije do dvojnosti. U njegovoj pratnji stižemo do još neukroćenih međa nauke gde teorija superstruna i p-brana možda sadrži konačni ključ zagonetke. Uz osoben zanos, profesor Hoking poziva nas da mu se pridružimo na ovom izuzetnom putovanju kroz prostor i vreme. Mnoštvo ilustracija u boji pomaže da se predeli kojima se krećemo predoče kao nadrealna zemlja čuda. Kosmos u orahovoj ljusci je raskošno ilustrovana knjiga u kojoj se izlaže priča o napretku u fizici ostvarenom posle pojave Hokingovog prvog znamenitog dela. Takođe, Hoking nam omogućava da zavirimo iza pozornice jedne od najuzbudljivijih intelektualnih pustolovina – nastojanja „da se povežu Ajnštajnova opšta teorija relativnosti i zamisli Ričarda Fejnmena o višestrukim istorijama u celovitu objedinjenu teoriju koja bi opisala sve što se događa u kosmosu“.Uz osoben zanos, profesor Hoking poziva nas da mu se pridružimo na ovom izuzetnom putovanju kroz prostorvreme. Obilje ilustracija u boji pomaže da se predeli kojima se krećemo predoče kao nadrealna zemlja čuda u kojoj se čestice, listovi i strune kreću kroz jedanaest dimenzija; gde crne rupe isparavaju i iščezavaju, odnoseći sa sobom svoje tajne; i gde je prvobitno kosmičko seme iz koga je iznikao naš kosmos bilo tek majušni orah. Kosmos u orahovoj ljusci neizostavno je štivo za sve one koji žele da dokuče kosmos u kome obitavamo. Kao i čuvena Kratka Povest vremena, ova knjiga dočarava uzbuđenja koja prostruje naučnom zajednicom kada tajne kosmosa počnu da se razodevaju.