Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 235mm Pismo: Latinica Opis Sirena Životni san Christiana Thydella ostvario se. Njegov debitantski roman Sirena objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma. Ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus. Jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? Sirena je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Sirena je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku. A detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama. Camilla Lackberg – jedna je od najčitanijih autorica na svijetu. Njezinih deset knjiga iz serije psiholoških trilera smještenih u priobalni švedski gradić Fjällbacku prodano je u više od 22 milijuna primjeraka i objavljeno u 60 zemalja. Ona je također uspješna poslovna žena i jedna od osnivačica investicijskog društva Invest In Her (Uloži u nju) koje se bavi ženskim poduzetništvom i borbom protiv rodne razlike u plaćama.

Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 240mm Pismo: Latinica Opis Sirena – autor Camilla Lackberg »Sirena« je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Životni san Christiana Thydella ostvario se: njegov debitantski roman »Sirena« objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma, ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus, jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? »Sirena« je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku, a detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, u njemu zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama.

Sirena Magda je trudna. Kreće na putovanje kroz Maroko na kojemu će, sva izgubljena, morati odlučiti o budućnosti svoje veze i o djetetu koje nosi. Na putu susreće neobičnu djevojku koja se od nje ne odvaja. Njezin će dolazak zauvijek promijeniti Magdin život. Od plaža Atlantskog oceana preko Atlaskog gorja, u krajoliku koji dobro poznaje jer je u njemu živjela, Daphné Collignon zajedno sa svojom junakinjom ispisuje priču nalik na Andersenovu, u kojoj se suptilno miješaju sjene i svjetlo.

Sirena skulptura livena u metalu kaci se na zid dimenzija 29x10cm.

Autor: Anjeze GrijekoAtlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima.Sirene pripadaju bezvremenom mitu. Videli smo ih u Homerovim i Rilkeovim stihovima, čuli smo njihovu pesmu na stranicama Džojsovog Uliksa i u Vagnerovoj muzici. Ponovo smo ih nalazili u olujnim valovima Mediterana i na pučini dalekih mora. Anjeze Grijeko krmani sigurnom rukom znalca kroz carstvo sirena, osluškujući njihove glasove, ali i glasove onih koji su sirene videli, čuli, voleli, pratili, zarobili ili ih čak i pojeli.Od sirena koje su iskušavale Odiseja na njegovom povratku na rodnu Itaku do onih koje su ometale Henrija Hadsona i njegovu posadu na plovidbi po Severnom ledenom okeanu, od sirena koje plešu po Debisijevim pentagramima do filmskih junakinja koje se pojavljuju nasred Menhetna, bezbroj je priča, umetničkih dela, anegdota sakupljenih na stranicama Atlasa sirena. Anjeze Grijeko se vraća u prošlost da istraži poreklo mita o sirenama i prati njihove beskrajne preobražaje i mnoge tragove koje su ostavile u književnosti, slikarstvu, muzici i nauci kako bi, jednom zasvagda, otkrila tajnu sirena.Glas sirena u grčkom svetu u stanju je da vlada elementima, da smiri ili da podigne vetar i oluju. Onako kako je to uradila Arijel u Šekspirovoj Buri.Nastavimo da sledimo crvenu nit reči koje u antičkom grčkom svetu definišu svojstvo glasa sirena. U Palatinskoj antologiji sirena se, na primer, naziva lale, brbljiva. A „pridev lalos u stvari označava neprestan, monoton zvuk, nalik žuborenju vode ili cvrčanju nekog insekta, ali i besmisleno brbljanje danguba i žena“.Kod Aristotela pojam seiren označava vrstu pčele samice. Zbog stalnog, upornog zujanja. Dok Sokrat u Fedru upoređuje dejstvo glasa sirena sa cvrčanjem cvrčka, ne slučajno u podne, najpovoljnijem delu dana za ova krilata stvorenja. Platonov dijalog opisuje očaravajuću moć „prirodnog glasa“ cvrčaka i sirena, njegovo hipnotičko dejstvo koje može da ugasi volju u onome ko sluša, da zamagli i uspava čak i um.Glas grčkih sirena kao da je čist, prirodan glas, rasprostranjen zvuk. Glas koji nam se ne obraća rečima, što ne znači da nam ne priča, da sa nama ne komunicira. Ili smo, možda, mi ti koji tvrdoglavo mislimo da taj glas, taj zvuk želi da nam nešto saopšti?

Atlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izvešzaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima.

Atlas sirena Atlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima.

Дизни - МАЛА СИРЕНА Издавач: ЕГМОНТ, Београд, 2009.год. Тврди повез, 64 стране, илустровано, ћирилица, кунстдрук, пуни колор... Одлично очувано. РЕТКО.

Izdavač: Fibra Naslovna strana: Daphné Collignon Scenario: Daphné Collignon Crtež: Daphné Collignon Naslov originala: Sirène Broj originala: 1 Format: 215 x 280 mm Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 68

Atlas sirena je knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima. 25 cm, 235 str., mastan papir

Štrumpfeta kao Sirena Schleich  1981 Peyo Made in Hong Kong W.Berrie Co 5,5 cm

Skulpturica Mala sirena od bakra Visina 5,5 cm Izuzetna Ima patinu na nekim delovima Za kolekcionare, za poklon...

»Sirena« je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Životni san Christiana Thydella ostvario se: njegov debitantski roman »Sirena« objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma, ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus, jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? »Sirena« je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku, a detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, u njemu zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama.

Jugoslavija,ne koriscena,kao nova,retko izuzetno

Mek povez, bez pisanja, necitana, ima trag na rubu kao da je citana iako nije, 5 VBZ Zagreb - Biblioteka Ambrozija 2017

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Komplet Ne sasvim sirena I-V Podvodni svet magije i avanture! Uđite u magični svet sirena... -Ne sasvim sirena 1.deo - Ostrvo sirena -Ne sasvim sirena 2.deo - Vatra sirena -Ne sasvim sirena 3.deo - Sirenina žurka -Ne sasvim sirena 4.deo - Sirenini drugari -Ne sasvim sirena 5.deo - Sirenino blago

....

Kao na slici.

Description Ne sasvim sirena Komplet I-V – Linda Čapman Podvodni svet magije i avanture! Uđite u magični svet sirena… 1.deo – Ostrvo sirena Ne sasvim sirena 2.deo – Vatra sirena Ne sasvim sirena 3.deo – Sirenina žurka Ne sasvim sirena 4.deo – Sirenini drugari Ne sasvim sirena 5.deo – Sirenino blago Ne sasvim sirena

Description Podvodni svet magije i avanture! Uđite u magični svet sirena… 1.deo – Ostrvo sirena Ne sasvim sirena 2.deo – Vatra sirena Ne sasvim sirena 3.deo – Sirenina žurka Ne sasvim sirena 4.deo – Sirenini drugari Ne sasvim sirena 5.deo – Sirenino blago Ne sasvim sirena

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Mala Sirena i Delfin Munja - Disney. Prelepa islutrovana knjiga u boji. Odlicno ocuvana. Izdavac Egmont, 2007, po licenci Disney.

Stilsko majstorstvo i imaginacija odlikuju ovaj likovno - literarni dragulj, ne zna se šta je u njemu lepše – da li je to pripovedanje ili slika? Pisac obrađuje tri teme iz Homerovih dela: Sirenu, u koju se zaljubljuje Odisejev saputnik Euforion, Telemahovu Ženidbu, u kojoj se pripoveda kako je Odisejev sin zadobio nevestu i Bezazlenu Jeleninu Lukavost, u kojoj se pripoveda kako je lepa Jelena u Troji nadmudrila Andromahu, Hektorovu ženu. Čitaj dalje