Disney Little Mermaid - Mala sirena Dizni Lepe lutke i akcione figure Ariel, Princa Erika, Sebastiana, Ursule, Flandersa itd. Najveci princ Erik je oko 30cm -Mattel original I manje njegove akcione/ pokretne figure su kvalitetni originali. Takodje Arilel u raznim kvalitetnim izdanjima, BULLYLAND itd. Sa grupnih slika prodat je galeb i Ursula koja drzi kuglu, kao i Mala Sirena na kamenu sa malim Flandersom. Cena je za ostalih 13 zajedno. Ako zelite nesto posebno pitajte porukom za cenu. Imam i veliki Tritonov mac u ponudi. Kao i velikog plisanog Flandersa.

ERIK VAN LUSTBADER dela u 9 knjiga 1. Francuski poljubac 2. Šan 3. Đian 4. Sirene 5. Beli ninđa 6. Nula 7. Oči anđela 8. Ninđa 9. Miko Izdavač: DEČJE NOVINE Gornji Milanovac Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

GreenLight - 1/18 Ford Crown Victoria Police Interceptor New York Police Department (NYPD); (Kada se okreće volan - okreću se prednji točkovi; Otvaraju se sva vrata i prednji deo; sa donje strane ima mesto za tri(manje)baterije od 1,5 volti sa kojima automobil ima rotirajuća svetla i sirenu (nisam isprobao da li radi); 30x12cm;

Луис Буњуел: МОЈ ПОСЛЕДЊИ УЗДАХ Издавач: ИНСТИТУТ ЗА ФИЛМ, Београд, 1983.год. Меки повез, 230 страна, илустровано, латиница. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Луис Буњуел Портолес (шп. Luis Buñuel Portolés, 22. фебруар 1900 — 29. јул 1983) био је, по рођењу, шпански редитељ и филмски стваралац, који је стварао углавном у Мексику и Француској, али такође и у његовој родној земљи Шпанији, као и у Сједињеним Државама. Кад је Буњуел умро у својој 83. години, његова посмртница у Њујорк Тајмсу назвала га је „иконокластом, моралистом, и револуционаром који је био лидер авангарде надреализма у својој младости и доминантан међународни филмиски режисер пола века касније”. Његов први филм, Андалузијски пас, напраљен у доба немог филма, критичар Роџер Иберт је назвао „најпознатијим филмом икад направљеним”, а за његов последњи филм, Тај мрачни предмет жеља, напраљен 48 годна касније, награђен је наградама Најбољи режисер које додељују Национални одбор за рецензију филмова и Национално друштво филмских критичара. Писац Октавио Паз је назвао Буњуелов рад „браком филмске слике са поетском сликом, који ствара нову реалност ... скандалозну и субверзивну”. Често асоциран са надреалистичким покретом 1920-их, Буњуел је креирао филмове од 1920-их до 1970-их. Његов рад обухвата два континента, три језика и низ жанрова, укључујући авангардни филм, документарни филм, мелодраме, сатире, мјузикле, еротику, комедије, романсе, историјске драме, фантазију, криминалистички филм, авантуристички филм, и вестерн. Упркос овој разноликости, редитељ Џон Хјустон је веровао да је, без обзира на жанр, Буњуелов филм толико карактеристичан да се одмах препознаје, или, како је Ингмар Бергман то рекао, „Буњуел је скоро увек правио Буњуелове филмове”. Шест Буњуелових филмова је увршетно у критички избор Sight & Sound 2012. године најбољих 250 филмова свих времена. Петнаест његових филмова је укључено у They Shoot Pictures, Don`t They? списак са 1.000 највећих филмова свих времена, по чему се он рангира на другом месту, једино иза Жан-Лик Годара, са шеснаест филмова, и он је рангиран на тринаесто место њиховог списка најбољих 250 режисера. Биографија Буњуел је рођен у Каланди, Теруел, у шпанској области Арагон. Родитељи су му били Леонардо Буњуел и Марија Портолес, а његова два брата звали су се Алфонсо и Леонардо, док су његове четири сестре биле Алисија, Кончита, Маргарита и Марија. Имао је строго језуитско образовање, после чега се уписао на Универзитет у Мадриду. Док је струдирао на мадридском универзитету постао је веома близак пријатељ са сликарем Салвадором Далијем и песником Федериком Гарсијом Лорком, као и другим значајним шпанским уметницима који су живели у то време по студентским домовима. Буњуел је најпре студирао природне науке и агрономију, затим инжињеринг на универзитету, да би се касније пребацио на филозофију. Након смрти његовог оца, 1923, Буњуел је осетио велику потребу да напусти земљу и, у 1925, он се сели у Париз, где се запошљава као секретар у организацији под називом “Међународно удружење за интелектуалну сарадњу”. Касније налази посао у Француској као помоћник редитеља Жан Епстина (Jean Epstein) на снимању “Мопрата” (Mauprat) и Марија Налпаса (Mario Nalpas) у филму “Тропска сирена” (La Sirène des Tropiques), да би после тога, заједно са Салвадором Далијем написао сценарио и затим снимио 16-минутни кратки филм “Андалузијски пас” (Un chien andalou), 1929. године. Овај филм, који се састоји од серије шокантних, па понекад чак и стравичних сцена фројдовске природе (као што је споро сечење очне јабучице једне жене помоћу оштрице бријача), био је примљен са ентузијазмом од стране француских надреалиста онога времена, а и касније је настављено редовно са његовим приказивањем унутар филмске заједнице, све до данашњих дана. Буњуел је наставио у истом маниру са својим следећим филмом “Златно доба” (“L`Âge d`Or”), делимично заснованом на Маркиз де Садовим “120 дана Содоме”. Овај филм је започет као његова нова сарадња са Далијем, али је постао Буњуелов самостални пројекат захваљујући њиховом међусобном разлазу, који се десио пре почетка снимања филма. Током овог филма он је максимално исказао своје непознавање филмске технике, снимајући углавном све у једној секвенци и користећи скоро сваки метар филма који је снимио. Филм “Златно доба” требало је да представља његов напад на католицизам и, према томе, створио је чак још и већи скандал од “Андалузијског пса”. Десничарска штампа критиковала је овај филм навелико и полиција је ставила забрану на његово приказивање која је трајала педесет година. После “Златног доба” Буњуел се враћа у Шпанију где снима филм под називом “Земља без хлеба” (“Las Hurdes: Tierra Sin Pan”, 1933), документарни филм о животу сељака. Било је то у време када је Франциско Франко полако освајао власт у Шпанији. Године 1936, започео је Шпански грађански рат. Времена су се брзо мењала и Буњуел је увидео да некоме са његовим политичким и уметничким сензибилитетом више није место у фашистичкој Шпанији. Филмографија Режисер Андалуски пас (Un chien andalou, 1929) Златно доба (L`Âge d`or, 1930) Земља без хлеба (Las Hurdes, 1933) (¿Quién me quiere a mí?, 1936) (¡Centinela, alerta!, 1937) Велики касино (Gran Casino, 1947) (El Gran Calavera, 1949) Заборављени (Los Olvidados, 1950) Сузана (Susana, 1951) (La Hija del engaño, 1951) Успон у небо (Subida al cielo, 1952) (Una Mujer sin amor, 1952) Животиња (El Bruto, 1953) Он (El, 1953) (La Ilusión viaja en tranvía, 1954) Оркански висови (Abismos de pasión, 1954) Робинзон Крусо (Robinson Crusoe, 1954) Злочиначки живот Арчибалда де ла Круза (Ensayo de un crimen, 1955) (El Río y la muerte, 1955) То се зове зора (Cela s`appelle l`aurore, 1956) Смрт у том врту (La Mort en ce jardin, 1956) Назарен (Nazarín, 1959) Грозница расте у Ел Пау (La Fièvre monte à El Pao, 1959) Девојка (The Young One, 1960) Виридијана (Viridiana, 1961) Анђео уништења (El Ángel exterminador, 1962) Дневник једне собарице (Le Journal d`une femme de chambre, 1964) Симеон пустињак (Simón del desierto, 1965) Лепотица дана (Belle de jour, 1967) Млечни пут (La Voie lactée, 1969) Тристана (Tristana, 1970) Дискретни шарм буржоазије (Charme discret de la bourgeoisie, 1972) Фантом слободе (Le Fantôme de la liberté, 1974) Тај мрачни предмет жеља (Cet obscur objet du désir, 1977)`

MIHAIL AFANASJEVIČ BULGAKOV 1. HOLANĐANIN LUTALICA I DRUGE PRIPOVETKE 2. PURPURNO OSTRVO I DRUGE PRIPOVETKE 3. POSLEDNJI DANI I DRUGE DRAME 4. DANI TURUBINA I DRUGE DRAME 5. PSEĆE SRCE I DRUGE PRIPOVETKE 6. MRTVE DUŠE I DRUGE DRAME 7. MAJSTOR I MARGARITA 8. BELA GARDA 9. PISMA 10. ŽIVOT GOSPODINA DE MOLIJERA 11. POZORIŠNI ROMAN 12. UTOPIJA MIHAILA BULGAKOVA Izdavač - Feniks libris, Beograd; Neven, Beograd Godina - 2021 20 cm ISBN - 978-86-7842-524-0 978-86-7842-526-4 978-86-7842-525-7 978-86-7842-531-8 978-86-7842-529-5 978-86-7842-527-1 978-86-7842-530-1 978-86-7842-524-0 978-86-7842-528-8 978-86-7842-535-6 978-86-7842-533-2 978-86-7842-534-9 978-86-7842-532-5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. HOLANĐANIN LUTALICA I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 656 strana SADRŽAJ: FELJTONI I PRIČE IZ LISTA `SIRENA` Nemirno putovanje Tajne Madridskog dvora Kako se razbio Buzigin Napad Jako sredstvo Predstava u Petuškama Kako je on poludeo Trenuci života i smrti Herkulovski podvizi pokojnog načelnika požarne komande Nazarova Električno predavanje Radnja na točkovima Prosveta sa krvoprolićem Razgovor pacova Pas koji govori Jesu li ga obesili ili ne? Priča Makara Devuškina Čudotvorne čizme Lovci na lobanje Doživljaj pokojnika Sastanak u prisustvu člana Glav-polit-bogosluženje Kako je škola propala u pakao Na osnovu čega se predradnik oženio Priča o pivu Kako je predsednik uništavajući pijanstvo uništio i železničare Bračna katastrofa Saradnik sa masom ili svinjarija po profesionalnoj liniji Tri kopejke Er-Ka-Ka Igra prirode Šopenova uvertira Kolevka šefa stanice Osinjak Priča o podžilkinu i grizu Biblifedžija O goloj stvari Progutani voz Pesničenje Novi način širenja knjige Izveštaj sa njegovim Veličanstvom carem Rat između vode i gvožđa Priča radničkog dopisnika O suvišnim ljudima Pod gasom Pogibija šurke - opunomoćenika Zvuci polke vanzemaljske Banana i sidaraf Srećnik Pseći život Željeni isplatilac `Revizor” sa izbacivanjem Telefonom Iscelitelj Apoteka Začarano mesto Okrugli pečat Genijalna ličnost Zbirka trulih činjenica Revizija Doživljaji zidnih novina Uspešan i neuspešan porođaj Zalog ljubavi Oće učenost da pokažu Đavolja posla Madmazel žana Kondukter i član carske porodice Neumorne telegrafistkinje Kad padne mrak Niz fenomenalnih projekata Praznik sa sifilisom Tetkica-Ivan O koristi od alkoholizma Svadba sa sekretarima Kako se buton oženio Muka sa pečatima Približavanjem po glavi Zaporošci pišu pismo turskom sultanu Rad na 40 gradi Prilikom obavljanja svetih dužnosti Čovek sa toplomerom O mlaćenju žena Crnački događaj Kvasac i beleške Kada mrtvi ustaju iz grobova Blagajnikova pesnica Kako je za tetkin novac mesni Komitet kupio poklon Požar Holanđanin lutalica Umerena psovka Pogrešne pantalone Paćenik-tatica Mrtvi hodaju Dinamit !!! Nesrećni Vsevolod Vesela stanica Sentimentalno piskaralo Odvratan tip Prvak sveta Tajna kase Muzičko-vokalna katastrofa Radio-peća `Karo` slučaj Pijana lokomotiva Razvratnik Bučni raj Točak sudbine BELEŠKE MLADOG LEKARA Čelično grlo Vatreno krštenje Mećava Mrkli mrak Zvezdasta ospa Peškir sa izvezenim petlićem Izgubljeno oko Ubio sam Morfijum MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 2. PURPURNO OSTRVO I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 348 strana SADRŽAJ: MILIVOJE JOVANOVIĆ - Predgovor FELJTONI I PRIČE IZ LISTA „U OSVIT` Beleške na manžetnama Crvena Moskva Crvena kruna U noći između drugog i trećeg Prestonica u notesu Pehar života Zlatoglava Pod staklenim nebom Moskovske scene Predstava u korist lorda Kersona Beleške sa puta Rols rojs ili doberman Pinčer Slučaj `Komarov“ Kijev grad Biseri svakidašnjice Jezero od rakije Šanson d`ete Jedan dan iz našeg života Psalam Grad sa zlatnim odsjajem Belobrisovljev notes Zlatna dokumenta Purpurno ostrvo Moskva dvadesetih godina MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 3. POSLEDNJI DANI I DRUGE DRAME Prevod - Milan Čolić, Milan Đoković 398 strana SADRŽAJ: Adam i Eva Blaženstvo Ivan Vasiljevič Bratstvo licemera Poslednji dani MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 4. DANI TURUBINA I DRUGE DRAME Prevod - Milan Čolić, Milan Đoković 452 strana SADRŽAJ: Dani Turbina Zojkin stan Bekstvo Purpurno ostrvo MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 5. PSEĆE SRCE I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 612 strana SADRŽAJ: ĐAVOLIJADA I DRUGE PRIČE Dom broj trinaest Kineska priča Čičikovljevi doživljaji Đavolijada Kobna jaja PSEĆE SRCE OSTALI FELJTONI I PRIČE Nedelja prosvete Doktorovi neobični Doživljaji Spiritistička seansa Jurij Sljoskin Ka-En-Pe i Ka-Pe U školi gradića III internacionale Prva dečija komuna Ptice na mansardi Serija nula šest br 0660243 Kanov plamen Boemština Izbor odmarališta Putovanje kroz Krim Žohar `Voda života” Trg na točkovima Zlatni dopisi Feraponta Ferapontoviča kaporceva Egipatska mumija Tipična ličnost Usnio sam san `Bio je maj` MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 6. MRTVE DUŠE I DRUGE DRAME Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 368 strana SADRŽAJ: Don Kihot Batum Mrtve duše Maloumni Žurden MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 7. MAJSTOR I MARGARITA Prevod - Tanja Kovačević 640 strana 8. BELA GARDA Prevod - Milan Čolić, Nikola Miljković, Petar Bunjak, Nikola Miljković 484 strana 9. PISMA Prevod - Milivoje Jovanović i Milan Čolić 394 strana SADRŽAJ: Pisma Mihaila Bulgakova Autobiografije Mihaila Bulgakova i drugi tekstovi Napomene Letopis života i stvaralaštva Mihaila Bulgakova 10. ŽIVOT GOSPODINA DE MOLIJERA Prevod - Milan Čolić i Petar Bunjak 270 strana 11. POZORIŠNI ROMAN Prevod - Milan Čolić Pogovor - Milivoje Jovanović 238 strana 12. UTOPIJA MIHAILA BULGAKOVA 318 strana Sabrana Izabrana Odabrana Dela Izbor Iz Djela Mihaila Bulgakova

Prvo izdanje, odlično očuvano, s posvetom Blaža Šćepanović. Izuzetno retko! Autor - osoba Šćepanović, Blažo Naslov Smrt pjesnikova / Blažo Šćepanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1961 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1961 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 107 str. ; 19 cm Zbirka Savremeni jugoslovenski pisci. Poezija Kako su se udavili pesnici Blažo Šćepanović i Lazar Vučković i kakvu ulogu je u tome imao Oskar Davičo, za Nova.rs otkriva pesnik Ljubiša Đidić, svedok tragičnog događaja. „Struške večeri poezije“ u Strugi na Ohridskom jezeru, jedan su od najstarijih i svakako jedan od najvažnijih pesničkih susreta u nekadašnjoj Jugoslaviji, koji se održava od 1962, a od 1966. i kao internacionalni festival poezije. Tamo se baš 1966, pre 55 godina, 26. avgusta dogodila jedna od najvećih tragedija za jugoslovensku književnost i pesništvo, udavila su se dvojica mladih pesnika, Blažo Šćepanović (32) i Lazar Vučković (29). Čamac u kojem su bili još i legendarni Oskar Davičo, pesnik iz Prištine Fahredin Gunga i novinar Milan Matić, od težine se prevrnuo, a Blažo i Lazar nisu isplivali. Iako je Šćepanović bio plivač, nije uspeo da se spase jer ga je Lazar, neplivač, u očajničkoj borbi za život uhvatio čvrsto za noge i tako su obojica stradali. – Bio je mali čamac koji je okupio pesnike oko Oskara Daviča, koji je tada bio ne samo sjajan pesnik, već je bio i član Centralnog komiteta. Oko njega se sve vrtelo. Bili su tu Blažo, Gunga, Lazar, Davičo i još neko. Otišli su malo dalje ka pučini i mali vetrić je bio dovoljan da se čamac zaljulja i prevrne. Ja sam tada sedeo sa prijateljima pesnicima na terasi i onda su se čule sirene hitne pomoći. Do nas je dotrčao makedonski pesnik Kotevski i javio nam da se desila tragedija – priseća se Đidić tragedije na Ohridskom jezeru. Ljubiša Đidić je učestvovao u spasavanju albanskog pesnika Fahredina Gunge koji se borio sa talasima. – Pritrčao sam do vode i spasio sam Gungu koji se uhvatio za nekakvu trsku i odvukao sam ga do obale. Davičo je isplivao, a neko se uhvatio za onu malu rešetku od čamca i sa njom doplivao. Ali ovu dvojicu niko nije mogao da spase, našli su ih na dnu. Bez obzira što je Blažo bio vrstan plivač, Lazar je bio apsolutni neplivač, a panika je panika. Naravno, na obali su posle pokušali oživljavanje, ali nije im bilo spasa – dodaje on. Zanimljivo je da nakon tragedije nije prekinuta pesnička manifestacija. To je bila godina kada su večeri postale internacionalne i bilo je dosta stranih pesnika. – Na završnoj večeri na mostu, kada se čitala poezija, narod je bio naokolo sa leve i desne strane izlazećeg Drima. Svečanost je održana, a ja sam bio taj koji je imao tu nesreću da u ime opraštanja od Lazara, čita njegovu pesmu. Sećam se da je to bila divna pesma o leptirima – kaže Đidić. Đidić se priseća da su pesnici posle međusobno komentarisali da je Davičo koji je bio najstariji i oko koga su se svi okupili, najodgovorniji za ovu nesreću, jer je morao da reaguje i ne dozvoli preveliki broj ljudi u malom čamcu. Pesnik Božidar Šuica, koji nije bio tada u Strugi, ali se dobro seća te tragedije, kaže za „Novu“ da je Blažo Šćepanović bio pošten i moralan čovek, i svim pesnicima je pomagao jer je radio u Maršalatu, a da je Lazar bio poznat po lepoti. – Oskar Davičo se nikad nije oporavio od toga. Uvek je bio sentimentalan prema Blaži i Lazaru. To je jedna od najvećih tragedija. Dva mlada i darovita čoveka – seća se Šuica. Blažo Šćepanović je rođen u Bijelom Polju, 7. aprila 1934, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Najpoznatiji je po zbirci pesama „Smrću protiv smrti” koju je napisao zajedno sa pesnikom Brankom Miljkovićem. Lazar Vučković je rođen u Gornjem Selu kod Prizrena 1937. Bio je novinar i reporter lista „Jedinstvo“ u Prištini. Jedan je od prvih srpskih posleratnih pesnika na Kosovu i Metohiji. Susreti „Lazar Vučković“ organizuju se na Kosovu još od 1970. godine i posvećene su rano preminulom pesniku. Takođe, na završnoj večeri uručuje se i nagrada „Lazar Vučković“. Poslednjih godina manifestacija se organizuje u Gračanici. Ogranak Biblioteke grada Beograda u Učiteljskom naselju nosi ime Blaža Šćepanovića, a o njegovom životu 2017. godine snimljen je dokumentarni film „Smrću protiv smrti Blaža Šćepanovića“. Blažo Šćepanović (Bijelo Polje, 7. april 1934 – Struga, 26. avgust 1966) bio je crnogorski i jugoslovenski pesnik. Najpoznatiji je po zbirci pesama „Smrću protiv smrti” koju je napisao zajedno sa srpskim pesnikom Brankom Miljkovićem. Blažo Šćepanović rođen je 1934. godine u bjelopoljskom naselju Livadice. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je u Kulturno-prosvetnom veću SFRJ. Umro je na samom početku pesničke karijere, ali je uspeo da ostavi za sobom nekoliko zbirki poezije. Zajedno sa pesnikom Lazarom Vučkovićem utopio se u Ohridskom jezeru, tokom boravka na Struškim večerima poezije, jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija u tadašnjoj Jugoslaviji. Priznanja Ogranak Biblioteke grada Beograda u Učiteljskom naselju nosi ime Blaža Šćepanovića. O životu Blaža Šćepanovića 2017. godine snimljen je dokumentarni film Smrću protiv smrti Blaža Šćepanovića. Film je premijerno prikazan u Mojkovcu, u okviru pratećeg programa 42. po redu filmskog festivala Mojkovačka filmska jesen 25. septembra 2017. Skupština opštine Bijelo Polje donela je oktobra 2013. godine odluku da se jedna ulica u ovom gradu nazove imenom Blaža Šćepanovića. Književni rad Književno stvaralaštvo Blaža Šćepanovića sakupljeno je u sedam zbirki pesama: Lobanja u travi (1957) Ivicom zemlje zmija (1958) Smrću protiv smrti (1959) – zajedno sa Brankom Miljkovićem Smrt pjesnikova (1961) Zlatna šuma (1966) Ljubavlju izmjereno vrijeme (1973) – objavljena posthumno Pjesnikov dvojnik (1976) – objavljena posthumno KC (L)