Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 41

Ovde se stiče raj: duhovna kazivanja starca Tadeja U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi,koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije Talasi neba. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu.

U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi,koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije „Talasi neba“. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Priređivač

U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi,koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije "Talasi neba". Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Knjiga ima nekoliko kratkih celina: Monaški život, Poslušnost, Duhovne i životne pouke, Sačuvati unutrašnji mir, Proročanstva, Reinkarnacija, Kazne i nagrade, Saveti oca Tadeja za negovanje zdravlja, Kazivanja, Beseda oca Tadeja, Razgovori, Duhovne izreke, O zavisti i zavisnosti. Vremenom, od upokojenja oca Tadeja, mnogo se štampalo i objavljivalo. Štampalo a da se nije proveravala autentičnost reči oca Tadeja. Može se učiniti da su misli i pojedini delovi ovde ponavljani ili “već viđeni”. Ali autor Drago Vulinović koji poseduje tonske zapise, prenosi autentično reči oca Tadeja. Prvi put su u ovoj knjizi štampana tri zapisa koje poseduje autor knjige, a priličan deo koji je lično snimio je delimično objavljen na talasima Radio Beograda u okviru emisije „Talasi neba“. Celokupan razgovor je čekao na ovu knjigu. Mnogi se danas pozivaju na reči oca Tadeja posebno na reči koje su duboko ušle u narod “Kakve su ti misli takav ti je život”, mnogi koriste njegove reči i u lekarskoj praksi, terapeutskoj praksi, kako kazuje autor. A o Mislima u knjizi čitamo reči oca Tadeja: „Misli nisu tajna, one su vidljive, osobito ako su sabrane, svako svojim mislima utiče na svoje okruženje, to su misaoni radijusi. Ne treba da nam se kaže da nas neko poštuje ili voli, to se oseti, „vidi“. Kada je domaćin kuće zabrinut i more ga teške misli, niko u kući neće imati mira i spokoja. Pali duhovi nas misaono muče. U stvari predlažu, a mi ne moramo prihvatiti. Bog je mene više puta upozoravao na poslušnost i istrajnost, ja sam se pitao ko sam ja – neki mali crv – da se Bog meni obraća, ali Bog je sveprisutan, mi smo oruđe u rukama Božjim. Kad se protivimo volji Božjoj pravimo disharmoniju, moramo da platimo čoveče.“ Čitaj dalje

Sadržaj: OVDE SE STIČE RAJ – Otac Tadej (tvrd povez) U ovoj knjizi možete pročitati, nova , prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zapisi, koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su jednim malim delom na talasima Radio Beograda u okviru emisije ,,Talasi neba”. Celokupni razgovor je čekao ovu knjigu. PRIREĐIVAČ Objavljivanje razgovora u ovoj knjizi blagoslovio je iguman Manastira Vitovnica Arhimandrit Otac Tadej Štrbulović. Pouka oca Tadeja nikada dosta. i ova knjiga o njemu, pokazuje da naš život zavisi od naših pomisli i od čuvanja srca neuprljanog blatom ovog sveta. Kako živeti i raditi u vrevi, a ostati trezvenouman i tihovatelj? Knjige o starcu Tadeju još jednom ga pokazuje kao istinskog svedoka pravoslavnog isihastičkog predanja i kao čovek koji je umeo da svojim savremenicima prenese živu reč utehe. Time je otac Tadej dokazao da Pravoslavlje ima neiscrpni potencijal obnavlljanja čak i u vremenima koja na prvi pogled izgledaju beznadežno. ,,Gospod neće da ispuni svaku našu molitvu, jer ako bismo dobijali uvek kad zatražimo ko bi nas moogao ubediti da na zemlji ima neko mudriji i umniji od nas…” – Tadej Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo. Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: „Mir vam.“ OVDE SE STIČE RAJ – Otac Tadej Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Pjesma je oružje mira kaseta , odlično očuvano, nekorišćena Izdavač : Radio Televizija Beograd Godina izdanja : 1986 A1– Zafir Hadžimanov - Armija Jugoslavije A2– Meri Cetinić i Dječiji Zbor Doma JNA Split `Srdelice` - Pjesma Je Oružje Mira A3– Tatjana Dremelj i Marijan Križovnik - Naše Čete A4– Elvira Voća - Cvjetaj Zemljo Sretnih Ljudi A5– Gazmend Pallaska - Tito-Hero (Tito-Heroj) A6– Ana Štajdohar i Dečji Hor Doma JNA Beograd - Jugoslavijo, Sretno Rasti S Nama B1– Zoran Jašek - Kada Bih Obojio Slobodu B2– Grupa `Poslednja Igra Leptira` - Mi Vozači B3– Dragan Mijalkovski - Ovde Vojnik Jas Sum Mlad B4– Klapa `Šibenik` - Gustirna B5– Katalin Farkaš - Sutjeska B6– Revijski Orkestar i Mešoviti Hor Umetničkog Ansambla JNA, Džez Orkestar RTV Novi Sad - Pesma Vidova JNA: Hej, Vojnici, Vazduhoplovci; More I Mornari; Pešadijo, Pešadijo; Svi Smo Jedna Armija

Autor - osoba Todorov, Milan, 1951- = Todorov, Milan, 1951- Naslov Kukavičke junačke pesme / Milan Todorov Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2022 (Beograd : Donat graf) Fizički opis 207 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂZlatno runo / [Arhipelag] Napomene Tiraž 1.000 O piscu: str. 207. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu. MG77

Približavanje pozorištu 2 „Godine 1996. objavio sam, u izdanju Narodnog pozorišta u Beogradu, knjigu Približavanje pozorištu. U njoj je štampan 101 prikaz pozorišnih knjiga i autora iz zemlje koja se netom urušila; prikazane knjige su se bavile pozorišnom istorijom i teorijom, a osvrti su pisani za emitovanje u emisiji Hronika Trećeg programa Radio Beograda. Danas, osamnaest godina kasnije, u rukama čitalaca nalazi se drugi deo ostvarenog Približavanja pozorištu. U ovoj svesci, pozorišne knjige koje prikazujem nalaze se u dva odeljka. Prvi je posvećen razmatranju knjiga stranih pisaca, a drugi predstavljanju spisa srpskih i jugoslovenskih autora. Približavanje pozorištu 2 nastoji da ukaže na zabludu u našoj kulturologiji, koja smatra da se objavljuje nedovoljan broj knjiga posvećenoj raznovsnoj pozorišnoj problematici. Ovde prikazane knjige, uz one neprikazane, svedoče o tome da se objavljuje dovoljan broj pozorišnhih knjiga u odnosu na broj pozorišta i na broj pozorišnih gledalaca u nas.” iz napomene Radomira Putnika, autora knjige

Vladeta Jerotić Vera i nacijaMeki povezKnjiga “Vera i nacija” je u ovom kolu priređena prema njenom četvrtom proširenom izdanju, a od niza studija navodimo: Vera i nacija – nekada, sada i ovde, Da li postoji zrelost naroda, Pravoslavlje i Zapad, Duhovnost i tolerancija, O verskom fundamentalizmu danas, Da li postoji hrišćansko prosvetiteljstvo? Sadržaj: 1. Vera i nacija – nekada, sada i ovde 2. Vera i nacija – na Zapadu i Istoku, danas 3. Da li postoji zrelost naroda? 4. Ukorenjivanje i iskorenjivanje srpskog naroda Odgovornost intelektualaca u tumačenju tradicije 5. Seobe kao psihološki i antropološki problem 6. Otkud prevere u balkanskih naroda? 7. O komplementarnosti etičkog i etničkog Pisac između etičkog i etničkog 8. Pravoslavlje i Zapad U čemu se pravoslavlje bitno razlikuje od zapadnog hrišćanstva? Kritičke zamerke upućivane zapadnoj crkvi od pravoslavnih… i pravoslavlju sa Zapada… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.6/34

Vladeta Jerotić Vera i nacijaMeki povezKnjiga “Vera i nacija” je u ovom kolu priređena prema njenom četvrtom proširenom izdanju, a od niza studija navodimo: Vera i nacija – nekada, sada i ovde, Da li postoji zrelost naroda, Pravoslavlje i Zapad, Duhovnost i tolerancija, O verskom fundamentalizmu danas, Da li postoji hrišćansko prosvetiteljstvo? Sadržaj: 1. Vera i nacija – nekada, sada i ovde 2. Vera i nacija – na Zapadu i Istoku, danas 3. Da li postoji zrelost naroda? 4. Ukorenjivanje i iskorenjivanje srpskog naroda Odgovornost intelektualaca u tumačenju tradicije 5. Seobe kao psihološki i antropološki problem 6. Otkud prevere u balkanskih naroda? 7. O komplementarnosti etičkog i etničkog Pisac između etičkog i etničkog 8. Pravoslavlje i Zapad U čemu se pravoslavlje bitno razlikuje od zapadnog hrišćanstva? Kritičke zamerke upućivane zapadnoj crkvi od pravoslavnih… i pravoslavlju sa Zapada… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.6/34

Marija Stojiljković MARSTOJ-PTICA IZA ŽICE PTICA IZA ŽICE je prva zbirka poezije Marije Stojiljković Marstoj. Izdavač ove zbirke je Udruženje pisaca Poeta iz Beograda. Recenzije su radili Zorica Tijanić, novinarka i književnica, kao i Simo B. Golubović, književni kritičar i pesnik. Osvrte su dale Vladanka Cvetković, književnica i Zorica Krstović, pesnikinja. Ilustracije je radila Sonja Jovanović, a lekturu Jelena Dimitrijević. PREDGOVOR IZDAVAČA U vreme današnje, u doba „Velikog brata a malih ljudi“, kada je poezija skrajnuta i marginalizovana, drznuti se da objavite zbirku dobre poezije graniči se sa podvigom. Kada je oplemenite predivnim ilustracijama, što je ovde i slučaj, dobijate knjigu izuzetne kakvoće. Autor ovih stihova kao da ne primećuje ova plitkoumlja kojima smo okruženi, zagledana je u dubinu čoveka i vremena u kome živimo. Rime Marije Stojiljković dodiruju i srce i dušu. Zato, kao izdavači ove knjige, ponosno stojimo iza ovakvog dela i toplo ga preporučujemo čitaocu koji zna da prepozna pravi kvalitet i vrednost. Tvrd povez,Beograd,2017.god,186.str,ilustr. D2

Nova, nekorišćena Predeo tame : njegovo otkriće Indije / V. S. Najpol ; [prevela Ivana Ašković] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2006 (Beograd : Alfa) Fizički opis 334 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Ašković, Ivana Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ144 Prevod dela: An Area of Darkness / V. S. Naipaul Tiraž 1.000 Beleška o piscu i delu: str. 333-334. Najpol, Vidiadar Suradžprasad Zapadnoindijski nobelovac, Najpol, je od malih nogu gajio ljubav prema pisanju zbog oca koji se bavio novinarstvom. Diplomirao je na Oksfordu i radio kao novinar BBC-ja, da bi dve godine kasnije počeo da se bavi esejistikom, prozom i kritikom. U svim svojim romanima pisao je o rasnim odnosima na Karibima, ali i u zemljama Trećeg sveta. Postkolonijalno doba, klasna i socijalna gibanja centralne su teme Najpolove književnosti, naravno s osvrtom na sudbine malih ljudi. U ovoj, najnovijoj, knjizi on opisuje svoj put u Indiju, gde se susreće sa jednom potpuno drugačijom stvarnošću od one na koju je navikao i o kojoj je dotad znao samo iz priča svoje porodice, indijskih kolonista na Trinidadu. Lucidna opažanja, refleksije, opisi prirode i ljudi daju ovom delu neprolaznu vrednost. Između ostalih, Najpol je pre Nobelove, bio dobitnik nagrade „Somerset Mom“ i nagrade „Buker“. Engleski izvornik ovde: https://www.kupindo.com/Klasici/77622741_V-S-Naipaul-An-Area-of-Darkness x2

SV 1 59617) STRAŠNE GODINE Saga o Ognjenovićima , Branislav Ognjenović , Šabac 2004 , Branislav Ognjenović rođen je 1933. godine u Senti, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu. Češiri decenije živi u Šapcu, gde je radio kao advokat. Sada je u penziji. Ovo mu je prva knjiga. Čitalac će ovde naći istinu o tome kako je, iz dana u dan, tekla buna u Podgrmeču, kako su Ognjenovići prvi kako su ustali i osmelili se da pruže otpor ustašama. Naročito su se tu istakla četvorica Ognjenovića: Dane, Dušan, Bogdan i Stojan. Ni jedan od njih nije preživeo rat. Branislav, Dušanov sin, na osnovu svog sećanja iz tog vremena, napisa ovu knjigu kao svoj dug i ostvarenje amaneta svoga oca i svojih sričeva, koji su tako junački i nesebično dali svoje živote za slobodu srpskog naroda. Nikola Devura mek povez, format 12 x 21 cm , ćirilica, 134 strane

Lepo ocuvano DRAGAN LUKIĆ - PESME DUGE PLOVIDBE ILUTROVANO IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA BEOGRAD STRANA: 114 Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Dragan Lukić Datum rođenja 30. novembar 1928. Mesto rođenja Beograd Kraljevina SHS Datum smrti 1. januar 2006. (77 god.) Mesto smrti Beograd Srbija i Crna Gora Potpis Dragan Lukić`s signature.jpg Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić Omoljac Biografija Uredi Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] U jesen 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

Dobro očuvana, 108 strana, izdanje Fabrika knjiga 2019 Nema razloga da ovde zavaravamo čitaoca. Ako ne kažemo odmah da je ovo knjiga o mraku, čitalac će to svejedno videti gde god da je otvori i počne da čita. Mrak se spustio na kominčeve junake, to jest, ispravno bi bilo reći – u kominčeve junake, jer je to njihov unutrašnji mrak. Ali, i iz tog svog specifičnog mraka, oni gledaju na svet i komentarišu ga. Kao i do sada, reč je o perceptivnim, obaveštenim, pronicljivim i duhovitim junacima: paradoksalno, oni nas takvi kakvi su iz svog mraka osvetljavaju i pomažu nam da se vidimo njihovim i dalje otkrivalačkim, iskrenim očima. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

DRAGAN LUKIĆ PRIČE SA PISAĆEG STOLA Tvrdi povez Izdavač Bookland Драган Лукић (Београд, 30. новембар 1928 — Београд, 1. јануар 2006) био је српски дечји писац.[1][2] Биографија Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама.[2] Током 1946. почео је да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као фудбалери.[2] Године 1954, завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим је почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања 1989. године. Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај”. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други. Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду.[3] Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у белој кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, „Небом града”. Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима. Добио је велики број награда: Невен, Змајева награда, Курирчек, Младо поколење, Награда Политикиног забавника, Награда Златни кључић, Октобарска награда града Београда, Орден рада са златним венцем. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964—1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967—1993. После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006. године.[4] По њему су назване Дечија библиотека „Драган Лукић” у Београду и ОШ „Драган Лукић“ Нови Београд. „Ивин воз” и друге песме Драгана Лукића извео је Колибри.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Vjera Lalin Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

Izdavač: Paideia, Beograd Prevod: Raša Sekulović Ilustracije: Jagoda Živadinović Povez: tvrd Broj strana: 168 Veoma dobro očuvana. „Prorok“, njegovo napoznatije delo, kojim je stekao svetsku slavu, objavljen je prvi put 1923. godine. Preveden je na preko dvadeset jezika a sam Džubran ga je ilustrovao svojim vizionarskim crtežima. Kao prava riznica mudrosti i putokaza za razborito vladanje u životu, on obrađuje teme koje se tiču sudbine svakog ljudskog bića: rad i igra, posedovanje sloboda, dobro i zlo, ljubav i smrt. Njegov uticaj ne ograničava se na Bliski Istok iz kojeg potiče nego je daleko širi. Stoga je u pravu Dž. Rasel koji piše: „Još od vremena Tagorinog Gitandjalija, Istok nije govorio tako lepim glasom kao u Proroku“. Na tekstu „Prorokovog vrta“, koji je objavljen prvi put posthumno 1933, Džubran je radio upravo poslednjih dana svog života. Dok u prethodnoj knjizi Almustafa napušta grad Orfalez da bi se vratio u svoju domovinu, ovde se opisuje njegov povratak rodnom ostrvu. Preplavljen „setom sećanja“, on se vraća u „Vrt njegove majke i oca , gde počivaše usnuli oni, i njihovi preci“. Ali na molbu svojih prijatelja, posle nekoliko nedelja duboke osame, nastavlja sa svojim mudrim pripovedima. „Prorokov vrt“ je ilustrovan nadahnutim autorovim crtežima koji su s razlogom upoređivani sa crtežima Viljema Blejka. Razmišljanja o prirodi mudrosti, vremenu, samoći i Bogu saopštena su jedinstvenim stilom, dok se na svakoj stranici knjige oseća plemeniti duh Halila Džubrana. (K-30)

U svojoj novoj zbirci pesama, kominac kao da hoće da nam kaže da ne samo što je odrastao, nego je i ostario, što ga je navelo da razmišlja o kraju puta. Sve emotivne lomove, sva neuspela zbližavanja i izigrana poverenja o kojima je bilo reči u njegovim prethodnim zbirkama – sve te ljubavne jade u “Dlanovima” je u drugi plan potisnulo nametljivo prisustvo jedne konačne teme. Više je likova čije glasove razaznajemo u ovim pesmama, i svi su oni zagledani u kraj, procenjujući iz te krajnje tačke svoje živote. Povrh toga, oni su i međusobno povezani porodičnim vezama, pa se iz njihovih ukrštenih perspektiva razvija drama o sticanju smisla kome se svi ponaosob nadaju u poslednjem času. Ali, pošto opravdano strahuju da će se ta nada ispostaviti kao uzaludna, ovi kominčevi junaci podsetiće nas na kraju na glasove iz njegovih prethodnih knjiga – ako smisla možda i nema, čujemo i ovde, utoliko pre vredi stalno iznova pokušavati da se voli i bude voljen. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila dve njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010) i “Ne vraćam se više…” (2011).

Dva vremenska toka ovog romana sa više ukrštenih ličnosti no što su to Andreas Sam i njegov književni tvorac, čine zapravo lavirint sastavljen iz faktografije i fikcije: nesumnjivi i sumnjivi dokumenti isprepletani su sa izmišljenim verzijama (ne)poznatog. Dvostruka prošlost (istog junaka i ove i Piščevih knjiga) sastoji se od sećanja, fotografija, kadrova filma i života. Ovo je igra citatnosti: domišljenih i skrivenih citata, asocijativnosti, produbljene i produžene ideje Piščevog ciklusa o detinjstvu i porodici (Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik) u kojoj je Andreas Sam Piščev lik – dečak, Pisac – sam, ali i njegov drug – vršnjak. On lebdi između svih ovih sopstvenih verzija i, u zbiru, dovodi čitaoca do Grobnice za Borisa Davidoviča kao uzroka za Piščevu građu Časa anatomije, tog udžbenika za moral i intelektualnu čistotu. Smrt u Piščevom delu ima nastavak i u Čolovićevom: ovde je u obličju devojke koja ga, kao Bergmanova simbol-slika Smrti, vodi do novosadskog stratišta i zapravo do Enciklopedije mrtvih. Autor ovog romana koristi fizičke i duhovne seobe kao čin potrage za identitetom i njegovim istovremenim brisanjem: bilo nasilno, od Drugog, ili voljno ka gubljenju nacionalnog. Razbrajalica za Andreasa Sama je svakako ozbiljna dečja igra, ali i igra odraslih sa neizvesnim krajem (izvesna je samo smrt). Ona je omaž i knjiga-orden dodeljen D. K.-u u 30. godini Piščevog produženog života. – Vladislav Bajac Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Uglavnom je poznat po dokumentarnim filmovima koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je nekoliko godina zaredom u razmenama Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union), gde je sa svojim dokumentarnim filmovima predstavljao Beograd i Radio televiziju Srbije. Pisao je radio-drame. Autor je nekoliko scenarija za različite televizijske forme, a režirao je i brojne igrane serijale. Takođe, reditelj je dva TV filma, Albatros (2011) i Ono malo časti (2016). Njegove pesme i kratke priče našle su svoje mesto u nekoliko antologija i književnih časopisa. Do sada je objavio dve knjige poezije Zemlja i krv (2003) i Kamena svetlost (2005), zbirku pripovedaka Najbolji od svih svetova (2011), kao i romane U đavoljoj koži (2008) i Zima bez brata (2015).

Istorija tajnih službi u Srbiji 1835-1903 / Predrag Crnković Beograd 2022. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 322 strane. Knjiga je, bukvalno, kao nova. K7 Za razliku od prethodnog romana, Crnković se vraća dublje u prošlost, prateći istorijat dve familije, tipične za SFRJ. Jedna udbaška, druga, pak, tajno opoziciona, štaviše emigrantska. Raspad dve porodice poklapa se s raspadom SFRJ, i njihovo ponašanje u dugačkom vremenskom periodu groteksan način odslikava ketmanstvo kao osnovni modus vivendi u jednoj zemlji u koju je izgleda verovao samo njen doživotni predsednik. O romanu Vladimir Kolarić piše: Crnković se, kao i u svojim drugim romanima, a ovde možda najvidljivije, pošto je o tajnim službama reč, bavi strukturama moći, pišući svoja kompleksna i urnebesna dela kojima kao da ih tera da se ogole, da pokažu svoje istinsko lice, bez ideoloških ili bilo kojih drugih maski. On, što je izuzetno bitno, ne priča o apstraktnim strukturama moći, posredovanim tradicijsko-ustrojenim mehanizmima dominacije i kontrole, mada i taj sloj jeste čitljiv kod njega, već i konkretnim strukturama i mehanizmima ovdašnje moći, koje zabrinjavajuće dugo održavaju kontinuitet gotovo aristokratske (plavokrve) nasledne prirode – i to njihov ne samo institucionalni nego i društveni vid. Šta god mislili o opisanom periodu, ako ga pažljivo čitamo i ako smo iskreni prema sebi, novi Crnkovićev roman, jedan od najboljih koji je napisao, trebalo bi da nas potrese, rastrese, trgne, da ponovo preispitamo i u novom svetlu vidimo svoja uverenja i sebe same, da se suočimo sa jednim upečatljivim iskustvom i osobenom perspektivom koja je neophodna našoj kulturi, kako bi iz letargije napravila koji korak ka prostoru slobode, kako bi se malo prodisalo, stvaranja radi i života radi. U našem društvu u kom je dijalog incident, ovaj roman biće proba za svačije predrasude i učitavanja, a koja će unapred, sobom samom, ismejati i obesmisliti svaki pokušaj etiketiranja. Ili sam možda previše optimističan? U svakom slučaju, treba uzeti u ruke ovaj zanimljiv roman makar i zabave radi – valjda neće baš toliko boleti. Predrag Crnković, prevodilac i pisac. Preveo je 52 knjige s danskog (41 s tog jezika), norveškog, švedskog, engleskog i slovenačkog. Uređuje edicije „Severno svetlo“, „YUGO_ LIT“ i „Van toka“ u „Presingu“. Objavio je sedam romana i po jednu zbirku priča i poezije, tri radio-drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu. Prevođen je na danski i slovenački. Rukopis romana Beograd za pokojnike osvojio je 2008. regionalnu nagradu V. B. Z.-a, dok je rukopis drame Trbuhozborci osvojio Nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema“ je dobila Nagradu „Milutin Uskoković“ NB u Užicu (ali mu je oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom). U međuvremenu su mu pripovetke nagrađivane na konkursima za Nagradu „Laza Lazarević“ Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima, časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora. Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika).

Autor - osoba Crnković, Predrag, 1967- = Crnković, Predrag, 1967- Naslov Istorija tajnih službi u Srbiji : 1835–1903 : roman / Predrag Crnković Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Mladenovac : ǂDruštvo za afirmaciju kulture ǂPresing, 2022 (Mladenovac : Presing izdavaštvo) Fizički opis 322 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂYugo_lit : proza s prostora nekadašnje YUGOslavije ; ǂknj. ǂ30 (broš.) Napomene Autorova slika Tiraž 300. Za razliku od prethodnog romana, Crnković se vraća dublje u prošlost, prateći istorijat dve familije, tipične za SFRJ. Jedna udbaška, druga, pak, tajno opoziciona, štaviše emigrantska. Raspad dve porodice poklapa se s raspadom SFRJ, i njihovo ponašanje u dugačkom vremenskom periodu groteksan način odslikava ketmanstvo kao osnovni modus vivendi u jednoj zemlji u koju je izgleda verovao samo njen doživotni predsednik. O romanu Vladimir Kolarić piše: Crnković se, kao i u svojim drugim romanima, a ovde možda najvidljivije, pošto je o tajnim službama reč, bavi strukturama moći, pišući svoja kompleksna i urnebesna dela kojima kao da ih tera da se ogole, da pokažu svoje istinsko lice, bez ideoloških ili bilo kojih drugih maski. On, što je izuzetno bitno, ne priča o apstraktnim strukturama moći, posredovanim tradicijsko-ustrojenim mehanizmima dominacije i kontrole, mada i taj sloj jeste čitljiv kod njega, već i konkretnim strukturama i mehanizmima ovdašnje moći, koje zabrinjavajuće dugo održavaju kontinuitet gotovo aristokratske (plavokrve) nasledne prirode – i to njihov ne samo institucionalni nego i društveni vid. Šta god mislili o opisanom periodu, ako ga pažljivo čitamo i ako smo iskreni prema sebi, novi Crnkovićev roman, jedan od najboljih koji je napisao, trebalo bi da nas potrese, rastrese, trgne, da ponovo preispitamo i u novom svetlu vidimo svoja uverenja i sebe same, da se suočimo sa jednim upečatljivim iskustvom i osobenom perspektivom koja je neophodna našoj kulturi, kako bi iz letargije napravila koji korak ka prostoru slobode, kako bi se malo prodisalo, stvaranja radi i života radi. U našem društvu u kom je dijalog incident, ovaj roman biće proba za svačije predrasude i učitavanja, a koja će unapred, sobom samom, ismejati i obesmisliti svaki pokušaj etiketiranja. Ili sam možda previše optimističan? U svakom slučaju, treba uzeti u ruke ovaj zanimljiv roman makar i zabave radi – valjda neće baš toliko boleti. Predrag Crnković, prevodilac i pisac. Preveo je 52 knjige s danskog (41 s tog jezika), norveškog, švedskog, engleskog i slovenačkog. Uređuje edicije „Severno svetlo“, „YUGO_ LIT“ i „Van toka“ u „Presingu“. Objavio je sedam romana i po jednu zbirku priča i poezije, tri radio-drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu. Prevođen je na danski i slovenački. Rukopis romana Beograd za pokojnike osvojio je 2008. regionalnu nagradu V. B. Z.-a, dok je rukopis drame Trbuhozborci osvojio Nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema“ je dobila Nagradu „Milutin Uskoković“ NB u Užicu (ali mu je oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom). U međuvremenu su mu pripovetke nagrađivane na konkursima za Nagradu „Laza Lazarević“ Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima, časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora. Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika). MG13

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Toreksin - Beograd, 2002. god. Broširan povez, 20 cm. 518 str. Integrativna medicina? Zašto da ne! Tako bi se mogao nazvati moj pristup suprotstavljanju bolestima. Spojiti klasičnu medicinu, tradicionalnu medicinu, samopomoć i ogromno iskustvo u radu sa mnogim ljudima. Radim to već nekoliko desetina godina. Žalosno je što takav pristup tek sada na velika zvona oglašavaju u Nemačkoj, govoreći da je to nada za budućnost. Naš čovek to ovde zna odavno, ali krugovi visoke nauke neće javno to da prihvate. Stvari se posmatraju svaka za sebe, izgubljeno je viđenje celine. Znamo za mnoge ljude koji su prošli sve specijalističke klinike, svuda dobili dobre rezultate, ali i dalje su bolesni. Razlog za to je što se danas leče rezultati i bolest, a ne bolesnik. Sve manje se ima na umu da je zdravlje celina telesnog, duhovnog i duševnog zdravlja. Da bi se čovek izlečio, mora se znati kakva mu je duša i kakav mu je duh. Dobro duhovno zdravlje održava duševno, a ono je, opet, odgovorno za oko 90 odsto bolesti. Pogledajmo samo koliko se ljudi poziva na stres kao uzrok bolesti. Kad bi znali koliko je malo potrebno da budu otporniji na stres! Pristup koji nudi ova knjiga obuhvata više pravaca, budući da ni bolest nije ograničena samo na jedan organ, već deluje na celog čoveka. Bolest je iskušnje koje dolazi po Božjem promislu i koje čovek treba da savlada. Za to je potreban prvo zdrav i jak duh, koji onda digne i dušu i telo, dune u trubu za uzbunu i krene u boj za zdravlje. Preporučuju se prirodna sredstva, proverena i ispitana na izuzetno uglednim ustanovama u svetu, promena načina življenja i prelazak na hranu koja je prikladna ovdašem čoveku - pravoslavni post, recepti za preparate koje sami pravite i briga o zdravlju duše i duha. Lako je zboriti, teško je tvoriti, ali kada je zdravlje u pitanju nema mnogo dvoumljenja. Ovo nije suprotstavljanje klasičnoj medicini i idenje uz nos nauci. Reč je o primeni znanja tradicionalne medicine kao izuzetno delotvorne u borbi protiv nekih najzastupljenijih bolesti. Iza onoga što se ovde nudi stoje vekovno iskustvo, poznavanje medicine, prirodnih nauka, najnovijih zbivanja u svetskoj naučnoj javnosti, savremena proizvodnja, mnoge provere, čisto srce i dobra volja. Stoji čovek koji gleda čoveka, a ne slučaja.

format: LP, 3. pressing artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) title: Olimpijska ploča release date: 1970 (re-press 1971) label, Cat. No.: PGP RTB, LPV 158 style: zabavna / narodna Ploča i omot: VG (4). Vrlo dobar primerak. 3. pressing (od 3, gde ovaj treći nije notiran na Discogsu), sa ovim matriksom: Matrix / Runout (Runout A): LPV 158 A 15021 / Matrix / Runout (Runout B): LPV 158 B 23031 Zanimljivo upriličena ploča koju su inicirali sportska redakcija Radio Beograda, PGP i novine Jež (njihov ime je dodato tek na 2. i 3. pressingu ove ploče, nema ih u tekstu na poleđini omota na 1. pressingu), radi podgrejavanja navijačke atmosfere pred Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine. Pola ploče je pripalo zabavnjacima, a pola narodnjacima, jer je tad publika i bila tako podeljena, pola-pola. Danas je na žalost drastično drugačije... Na zabavnjaćkoj strani su se našle tadašnje vedete: Boba, Arsen, Đorđe, Gabi, dok je Olivera Vučo ovde predstavljena šlagerom, iako se mogla naći i na B strani ploče, jer je češće pevala narodnjake. Na toj B strani su Cune, Tozovac, Vasilija, Safet, Radmila i Tine, Nedeljko... takođe predstavnici prve narodnjačke lige tog doba. I rokeri imaju svog predstavnika, koji je, logično, smešten na zabavnjačku stranu. To je KORNI GRUPA, sa numerom `Bube`. I zanimljiv je i omot, pa i njega treba pomenuti. Sastoji se od karikatura najpoznatijeg karikaturiste tog doba - Paje Stankovića, dobrog prijatelja mog oca Dragana, novinara `Politike`, gde je i Paja radio. Paju sam inače upoznao kao klinac... Elem, Paja je nacrtao pevače koji učestvuju na ovoj kompilaciji, i odenuo ih u dresove različitih sportova, pa je time omot dobio `sportsko-muizičku notu`. A1: VARIOUS - Plavi, Plavi; A2: BOBA STEFANOVIĆ - Obriši suze, draga; A3: GABI NOVAK - Vino i gitare; A4: DŽEZ ORKESTAR RTB - Na Struga dućan da imam; A5: ĐORĐE MARJANOVIĆ - Od ljubavi do mržnje; A6: OLIVERA VUČO - Šu, šu, šu...; A7: ARSEN DEDIĆ - Kad bi svi ljudi na svetu; A8: KORNI GRUPA - Bube B1: ANSAMBL RADOJKE i TINETA ŽIVKOVIĆA - Traktorsko kolo; B2: SAFET ISOVIĆ - U baštici ruža vene; B3: LEPA LUKIĆ - Od izvora dva putića; B4: PREDRAG GOJKOVIĆ - CUNE - Oj Moravo, oj; B5: VASILIJA RADOJČIĆ - Ruke bele, ruke željne; B6: NEDELJKO BILKIĆ - Krčma u planini; B7: PREDRAG ŽIVKOVIĆ – TOZOVAC – Vlajna ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće primerke ove ploče: LP V/A - `Olimpijska ploča` (1970, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77423073_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-pres-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77423037_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-pres-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77423033_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-press-VG-vrlo-dobra

KAO NOVO LEO COMMERCE - BEOGRAD 2017 GOD. 329 STR Puna saveta, sredstava i recepata Osetite se lepše, zdravije i energičnije nego ikad! Sada postoji revolucionarni, novi način koji vam pomaže da shvatite svoju istinsku lepotu koja vam je rođenjem data! Dipak Čopra, vodeći pionir integrativne medicine i autor bestselera Njujork tajmsa Čega ste gladni?, i Kimberli Snajder, omiljena holivudska nutricionistkinja i autorka bestselera Njujork tajmsa Rešenje za detoksikaciju lepote, nude uzbudljiv i praktičan program koji će vam pomoći da se preobrazite i spolja i iznutra. Putem šest stubova zdravog života koji se koncentrišu na negu unutrašnjosti i spoljašnjosti, spavanje, prirodan život, izbegavanje preteranog stresa i bolje razumevanje odnosa između emocija i hrane koja izaziva upale, autori nude praktične savete, sredstva, inovativne rutine i hranu koja će vam omogućiti da ostvarite svoj najviši potencijal lepote i zdravlja. Ovde ćete naći najnovije informacije o hrani koja podržava metabolizam i saznaćete kako da najbolje iskoristite kruženje hranljivih materija koje podstiču lepotu; kako da upotrebite sastojke koji najviše koriste koži, zajedno s tradicionalnom ajurvedskom medicinom; i kako da radite sa svojom kožom da biste uravnotežili nervni sistem i tako usporili starenje. Dalje, Čopra i Snajder pokazaće vam kako život utemeljen na pozitivnim emocijama i spokoj podstiču prirodnu lepotu za sva vremena. Sve se ovo udružuje da vam omogući da imate zdravije telo i um, uvećava prirodni sjaj, magnetsko prisustvo i bleštavu vitalnost. Uz odlične savete kako da sami napravite sredstva za negu kože, ulepšavanje i tretmane za rešavanje svega, od akni do suve kože i bora, tehnike kako da pospešite svoju prirodnu lepotu usklađujući se sa snagom ritmova iz prirode, strateške savete za ishranu i ukusne recepte, Radikalna lepota pomoći će vam da steknete više samopouzdanja, da vam koža zablista, kosa zasija, oči zacakle i – što je možda najbolje od vega – da ostvarite dodir sa istinskom lepotom koja je već u vama.