5CD DISCA 5/5/5/5/5 BOX SET KUTIJE/BOOKLET SVE 5/5 Music Star Production ‎– CD//043 Music Star Production ‎– CD//044 Music Star Production ‎– CD//045 Music Star Production ‎– CD//046 REMASTERED Rock,Blues-Rock, Folk-Rock,Pop-Rock - Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 02.Padaju Zvijezde 03.Meni Se Ne Spava 04.Za Esmu 05.Jer Kad Ostariš 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 07.Pediculis Pubis 08.Aiaio Radi Radio 09.Lažeš 10.Da Te Bogdo Ne Volim - Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 02.Zamisli 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 04.Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 05.A I Ti Me Iznevjeri 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 07.Hajdemo U Planine 08.Pjesma Za Malu Pticu 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi - Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 03.Lijepa Naša 04.Neću To Na Brzaka 05.Napile Se Ulice 06.Ako Ima Boga 07.Nakon Svih Ovih Godina 08.Evo Zakleću Se 09.Šta Ima Novo - Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 1-03.Svi Marš Na Ples 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-05.Top 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-07.Ako Možeš Zaboravi 1-08.Selma 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 2-03.Meni Se Ne Spava 2-04.Odlazim 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-07.Lažeš 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam

Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 1:30 02.Padaju Zvijezde 4:40 03.Meni Se Ne Spava 4:43 04.Za Esmu 4:15 05.Jer Kad Ostariš 5:40 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K'o I Lani 4:00 07.Pediculis Pubis 4:25 08.Aiaio Radi Radio 2:53 09.Lažeš 3:47 10.Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02.Zamisli 4:12 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04.Kada Odem, Kad' Me Ne Bude 4:37 05.A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07.Hajdemo U Planine 4:36 08.Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 4:12 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03.Lijepa Naša 3:18 04.Neću To Na Brzaka 4:10 05.Napile Se Ulice 2:49 06.Ako Ima Boga 5:18 07.Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08.Evo Zakleću Se 5:53 09.Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03.Svi Marš Na Ples 3:58 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05.Top 3:36 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07.Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08.Selma 2:21 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03.Meni Se Ne Spava 5:09 2-04.Odlazim 5:23 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K'o I Lani 3:26 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07.Lažeš 4:48 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27

Reč autora: Sve priče u knjizi su prozni remiks bosanskih sevdalinki, izuzev priča Misir, Jid i Lepant, koje su nastale od dalmatinskih klapskih pjesama. Tespih je, pak, poseban slučaj. Termin remiks nije pokušaj izmišljanja žanrovske odrednice, nego je preuzet iz popularne glazbe gdje označava ponovno složen studijski zapis, s bitno drukčijim odnosom glazbala nego u izvornoj snimci. Pjesme koje sam često slušao, u različitim izvedbama i okolnostima, na koncertima, u kafanama, s gramofonskih ploča i kompakt diskova, vozeći auto ili putujući autobusom preko Bosne, na radio stanicama koje će se izgubiti čim prođemo kroz tunel, na proslavama i rastancima, u rano jutro kada se raspišaju derneci, za ratnih sarajevskih dana dok smo se tiskali u golfu koji neće još dugo, u Zagrebu i Splitu, s onima koji su ih slušali i onima koji su se trudili da ih ne čuju, te su me sevdalinke vazda izazivale razlozima zbog kojih su napisane. Autor im je najčešće nepoznat, izvođači su pjesme mijenjali i prilagođavali sebi, ali je ostajala snažna lirska osnova i naslućivao se konkretni životni bol i gubitak iz kojega su ispjevane. Zanimao me događaj koji je stajao iza pojedine pjesme i kako bi bilo da je umjesto nje ispričana priča. Ako, pak, stihovi i melodija samo naznače atmosferu, jer se osjećaj nije mogao, ili nije trebao, opisati riječima, pokušao sam i to ponoviti u priči. Katkad je priča u načinu na koji se pjeva neka sevdalinka, u dramatici glasa, zvuku saza ili harmonike. U remiksima sam nastojao sačuvati situaciju u kojoj se pojedinačna sudbina pretvara u kolektivni glas, mit i bajku, neobični dokumentarizam bosanskih i dalmatinskih lirskih pjesama, mogućnost da se dogodi čudo. Nijedna priča nije «inspirirana» pjesmom, pa ni skriveni i manje skriveni stihovi pretvoreni u prozni tekst nisu tek citati. Ako ih već treba nekako nazvati, neka budu samplovi, uz tu razliku što sam umjesto kompjutorske memorije koristio vlastitu. U njoj je, osim samih pjesama, i niz situacija u kojima sam ih, od različitih pjevača, slušao. Priču «inspiriranu» sevdalinkom ili klapskom pjesmom ne bih pisao. Vjerujem da je to kao snimiti film «po istinitom događaju». Nastojim da lažnih događaja nema. Uz priče ne navodim tekstove pjesama, jer su remiksi nastali po pjesmama i njihovim izvedbama, glazbi, glasu, harmonici, sazu…, pa bi zvučni zapis bio jedina adekvatna osnovica ili građa iz koje je nastao remiks. Sam tekst je nedovoljan. I da potvrdim zbrku: kako su remiksi ujedno i priče, pjesme su njihov soundtrack.

Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 1:30 02.Padaju Zvijezde 4:40 03.Meni Se Ne Spava 4:43 04.Za Esmu 4:15 05.Jer Kad Ostariš 5:40 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07.Pediculis Pubis 4:25 08.Aiaio Radi Radio 2:53 09.Lažeš 3:47 10.Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02.Zamisli 4:12 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04.Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05.A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07.Hajdemo U Planine 4:36 08.Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 4:12 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03.Lijepa Naša 3:18 04.Neću To Na Brzaka 4:10 05.Napile Se Ulice 2:49 06.Ako Ima Boga 5:18 07.Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08.Evo Zakleću Se 5:53 09.Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03.Svi Marš Na Ples 3:58 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05.Top 3:36 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07.Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08.Selma 2:21 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03.Meni Se Ne Spava 5:09 2-04.Odlazim 5:23 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07.Lažeš 4:48 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 NOVO U CELOFANu

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Novo, neotpakovano, u celofanu! Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs1r0

CD verzija box-seta svih 9 albuma Bijelog Dugmeta, remasterovanih u čuvenom Abbey Road studiju, koja uključuje i dodatni dvostruki CD sa pesmama sa singlova & jednu do sada neobjavljenu pesmu, kao i luksuzni booklet na 52 strane. spisak pesama: 1. KAD BI BIO BIJELO DUGME 2. BLUES ZA MOJU BIVŠU DRAGU 3. NE SPAVAJ MALA MOJA MUZIKA DOK SVIRA 4. SVE ĆU DA TI DAM SAMO DA ZAIGRAM 5. SELMA 6. PATIM EVO DESET DANA 7. TAKO TI JE MALA MOJA KAD LJUBI BOSANAC 8. HOP-CUP 9. DOŠAO SAM DA TI KAŽEM DA ODLAZIM 10. NE GLEDAJ ME TAKO I NE LJUBI ME VIŠE 11. POŽURITE KONJI MOJI 12. BEKRIJA SI CIJELO SELO VIČE, E PA JESAM, ŠTA SE KOGA TIČE 13. ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU 14. IZGLEDALA JE MALO ČUDNO U KAPUTU ŽUTOM KROJENOM BEZ VEZE 15. LOŠE VINO 16. ETO! BAŠ HOĆU! 17. DEDE BONA, SJETI SE, DE, TAKO TI SVEGA 18. SLATKO LI JE LJUBIT TAJNO 19. NIŠTA MUDRO 20. NE DESE SE TAKVE STVARI PRAVOME MUŠKARCU 21. SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM 22. BITANGA I PRINCEZA 23. ALA JE GLUPO ZABORAVIT NJEN BROJ 24. IPAK, POŽELIM NEKO PISMO 25. KAD ZABORAVIŠ JULI 26. NA ZADNJEM SJEDIŠTU MOGA AUTA 27. A KOLIKO SI IH IMALA DO SAD 28. SVE ĆE TO MILA MOJA PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ 29. DOŽIVJETI STOTU 30. LOVA 31. TRAMVAJ KREĆE / ILI KAKO BITI HEROJ U OVA ŠUGAVA VREMENA 32. HOTEL, MOTEL 33. PJESMA MOM MLAĐEM BRATU / IZ NIŠA U PROLJEĆE '78 34. DOBRO VAM JUTRO PETROVIĆ PETRE 35. MOGLA JE BITI PROSTA PRIČA 36. HA, HA, HA 37. ZAŽMIRI I BROJ 38. PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE 39. POLUBAUK POLUKRUŽI POLUEVROPOM 40. DRUGOVI I DRUGARICE 41. KOSOVSKA 42. U VRIJEME OTKAZANIH LETOVA 43. ZAŠTO ME NE PODNOSI TVOJ TATA 44. AKO MOŽEŠ, ZABORAVI 45. OVAJ PLES DAME BIRAJU 46. NE PLAČI 47. USPAVANKA ZA RADMILU M. 48. HEJ, SLAVENI 49. PADAJU ZVIJEZDE 50. MENI SE NE SPAVA 51. ZA ESMU 52. JER KAD OSTARIŠ 53. LIPE CVATU, SVE JE ISTO K O I LANI 54. PEDICULIS PUBIS 55. AIAIO RADI RADIO 56. LAŽEŠ 57. DA TE BOGDO NE VOLIM 58. PLJUNI I ZAPJEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO 59. ZAMISLI 60. NOĆAS JE KO LUBENICA PUN MJESEC IZNAD BOSNE 61. TE NOĆI KAD UMREM KAD ODEM KAD ME NE BUDE 62. A I TI ME IZNEVJERI 63. ZAR NE VIDIŠ DA PRAVIM BUDALU OD SEBE 64. HAJDEMO U PLANINE 65. PJESMA ZA MALU PTICU 66. RUŽICA SI BILA SADA VIŠE NISI 67. ĆIRIBIRIBELA 68. ŠTA IMA NOVO 69. NEĆU TO NA BRZAKA 70. EVO ZAKLEĆU SE 71. ĐURĐEVDAN JE A JA NISAM S ONOM KOJU VOLIM 72. NAPILE SE ULICE 73. AKO IMA BOGA 74. NAKON SVIH OVIH GODINA 75. LIJEPA NAŠA Bonus dvostruki CD (singlovi i neobjavljena pesma): 76. TOP 77. OVE ĆU NOĆI NAĆI BLUES 78. GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE 79. BILA MAMA KUKUNKA, BIO TATA TARANTA 80. DA SAM PEKAR 81. SELMA 82. DA MI JE ZNATI KOJI JOJ JE VRAG 83. BLUES ZA MOJU BIVŠU DRAGU 84. IMA NEKA TAJNA VEZA 85. I KAD PROĐE SVE PJEVAT ĆU I TAD 86. MINIJATURA ZA MOJU MAJKU 87. ZNAM ZA JEDNO TIHO MJESTO 88. NE GLEDAJ ME TAKO I NE LJUBI ME VIŠE 89. SVE ĆU DA TI DAM SAMO DA ZAIGRAM 90. MILOVAN 91. GOODBYE AMERIKA 92. TAKO TI JE MALA MOJA KAD LJUBI BOSANAC 93. NE SPAVAJ MALA MOJA MUZIKA DOK SVIRA 94. ETO! BAŠ HOĆU! 95. DOŠAO SAM DA TI KAŽEM DA ODLAZIM 96. BITANGA I PRINCEZA 97. DEDE BONA, SJETI SE, DE, TAKO TI SVEGA 98. PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE 99. ŠTA JE, TU JE 100. DOBRO VAM JUTRO PETROVIĆ PETRE 101. NA ZADNJEM SJEDIŠTU MOGA AUTA 102. OVE ĆU NOĆI NAĆI BLUES 103. DŽAMBO 104. VATRA 105. PLAYING THE PART

Žoze Saramago PUTOVANJE KROZ PORTUGALIJU JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA PORTUGALSKI DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST Žoze Saramago (1922 - 2010), portugalski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 1998. godinu. Njegova dela, od kojih se neka mogu videti kao alegorija, obično predstavljaju subverzivne perspektive istorijskih događaja, naglašavajući teopoetski ljudski faktor. Rođen je u siromašnoj porodici, pa ga je teška materijalna situacija prinudila da promeni niz zanimanja. Radio je kao auto-mehaničar, zatim kao referent u zavodu za socijalno osiguranje, kasnije kao novinar, prevodilac, književni kritičar, kolumnista i urednik u više portugalskih dnevnih listova. Kao zamenik direktora jutarnjeg dnevnika Diário de Notícias smenjen je posle vojnog puča 1975. i otad se, zapravo u svojoj 54. godini, potpuno posvetio isključivo književnosti. Sebe je smatrao pesimistom i ateistom. Njegov anarhokomunizam i oštra kritika monarhizma i katolicizma, kao i njegov politički angažman, kritikovanje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, podstakli su neke kritičare da ga uporede sa Orvelom: ‘Orvelova odbojnost prema Britanskoj imperiji istovetna je sa Saramagovim krstaškim ratom protiv imperije u vidu globalizma.’ Posle napada na njegov roman JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU i cenzure portugalskih konzervativnih vlasti 1991. godine, koje su sprečile piščevu kandidaturu za Evropsku književnu nagradu, preselio se na španska Kanarska ostrva, gde je i umro od posledica upale pluća. Dobio je Kamoišovu nagradu, najprestižniju nagradu za pisce portugalskog književnog izraza, 1995. godine, a tri godine kasnije i Nobelovu nagradu za književnost. U književnim krugovima danas se smatra najvećim portugalskim i jednim od najuticajnijih svetskih pisaca. Njegova dela prevedena su na preko trideset jezika. PUTOVANJE KROZ PORTUGALIJU Nezaboravno putovanje kroz predele, istoriju i kulturu Portugalije. `Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.` JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU `Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu.` U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili. Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA Roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. Knjige su nove. Laguna, 2012. i 2013. godine. # 108

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Ocuvanost: Bijelo Dugme CD: 5- (dve sitne crtice izvan snimljene povrsine) Omot/knjizica: 5- (zadnji omot blago neravan) ___________________________________________________________ Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo CD: 5- (jedan jedva vidljivi trag koriscenja) Omot/knjizica: 5 ___________________________________________________________ Ćiribiribela CD: 5/5- Omot/knjizica: 5- ___________________________________________________________ Mramor Kamen I Željezo CD1: 5 CD2: 5 Knjizica: 4+++ (na dva mesta izuzetno blago pritisnuta od drzaca omota, dva sitna ulegnuca od granicnika na vratancima kutije) Zadnji omot: 5- (blago neravan) ___________________________________________________________ Kartonska kutija: 5 ___________________________________________________________ Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs2r9

Kao na slikama Naslovna stranica zacepljena kao što je uslikano Ostalo je u redu Jako retko u ponudi Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista, animator i crtač stripova. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Biografija[uredi | uredi izvor] Diznijevi roditelji 1913. godine Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost[uredi | uredi izvor] Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija[uredi | uredi izvor] Duration: 3 minutes and 23 seconds.3:23 Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica[uredi | uredi izvor] Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi[uredi | uredi izvor] „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremeno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u february 1938. godine.[6] S obzirom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiranih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na ozbiljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspostavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajedničkoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom („Armijska maskota”) Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Diznilend.[3] Karakter[uredi | uredi izvor] Potpisana fotografija Volta Diznija tokom šetnje po Berlinu, deo kolekcije u Adligatu Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Diznijeva javna ličnost se veoma razlikovala od njegove stvarne ličnosti. Dramski pisac Robert E. Šervud opisao ga je kao „skoro bolno stidljivog ... samouveren` i samozatajan.[16] Prema njegovom biografu Ričardu Šikelu, Dizni je skrivao svoju stidljivu i nesigurnu ličnost iza svog javnog identiteta.[17] Kimbol tvrdi da je Dizni `igrao ulogu stidljivog tajkuna koji je bio posramljen`. u javnosti“ i znao da to čini.[18] Dizni je priznao fasadu i rekao prijatelju da „ja nisam Volt Dizni. Radim mnogo stvari koje Volt Dizni ne bi uradio. Volt Dizni ne puši, ja pušim. Volt Dizni ne pije, ja pijem.“ Stavovi o Dizniju i njegovom radu su se menjali tokom decenija, a bilo je i polarizovanih mišljenja.[19] Mark Langer, u Američkom rečniku nacionalne biografije, piše da su ga „Ranije ocene o Dizniju hvalile kao patriotu, narodnog umetnika i popularizatora kulture. U novije vreme, Dizni se smatra paradigmom američkog imperijalizma i netolerancije, kao i ponižavanjem kulture.“[20] Stiven Vots je napisao da neki prozivaju Diznija „kao ciničnog manipulatora kulturnih i komercijalnih formula“,[19] dok PBS beleži da su kritičari osuđivali njegov rad zbog njegove „glatke fasade sentimentalnosti i tvrdoglavog optimizma, zbog dobrog osećaja ponovnog pisanja američke istorije“. Bolest i smrt[uredi | uredi izvor] Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.[2][21] Nagrade[uredi | uredi izvor] Za svoj rad dobio je ukupno 950 priznanja širom sveta.[3] Osvojio je dvadeset Oskara, od čega su tri posebna, a jedan mu je dodeljen posthumno, što je inače najveći broj Oskara za nekog filmskog umetnika.[1] Prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije, upravo je Diznijev film „Cveće i drveće” iz 1932. godine.[2] Godine 1935, Dizni je nagrađen Ordenom Lige naroda za veliki umetnički doprinos. Nagrađen je i Predsedničkom medaljom za slobodu.[1] Junaci Diznijevih stripova i crtanih filmova[uredi | uredi izvor] Američka poštanska markica sa likom Volta Diznija, 1968. Najpoznatiji likovi Diznijevih stripova i crtanih filmova su: Paja Patak, Pata, Vlaja, Raja i Gaja, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Mića, Belka, Horacije, Pluton, Hromi Daba, Šilja, Cakani Caja, Crna Mrlja. Avanture Diznijevih junaka prvi put su se pojavile kod nas na stranicama dnevnog lista „Politike` i to u kaiševima. „Politikin zabavnik` ih je objavljivao od svog prvog broja koji je izašao 1939, ali tada još nije bila oformljena stalna ekipa novinara već su na njemu radila najpoznatija pera „Politike`. Tadašnji direktor „Politike` Vladislav Ribnikar i čuveni novinar Duda Timotijević dugo su mozgali dok nisu došli na ideju kako da nadenu imena tada u svetu već poznatim junacima Volta Diznija čijim su se doživljajima oduševljavali i mladi i stari. Miki je u početku bio Mika Miš, što je u stvari prevod originala, ali je kasnije ostalo samo ime Miki. Originalno ime Paje Patka je Donald Dak. Dak znači patak, pa su se Vladislav i Duda dogovorili da to bude prezime ovog omiljenog Diznijevog junaka, a ime je takođe trebalo da počinje slovom p i još da se rimuje sa Patak - odlučili su se za ime Paja. Raji, Gaji i Vlaji dali su imena prema njihovom ujaku Paji jer se s njim rimuju, a i zvučna su. Ribnikar i Timotijević su dali ime i Belki, dok je Horacije ostao kao i u originalu. Daba je u narodu ime za đavola, pa su se njih dvojica dosetili da bi to ime najviše odgovaralo razbojniku koji zagorčava život ostalim junacima Volta Diznija. Oni su kumovali i Gusanu Guti. Šilji su dali ime po jednom radniku iz „Politike` koji je svojim stasom, sav špicast i dugonog, najviše odgovarao ovom crtanom junaku. Kum Mikijevom sestriću Mići bio je glavni urednik i direktor „Politike` Danilo Purić 1952. godine. Ime mu je, najverovatnije, dao po nadimku svoje kćerke Miće. Pata se pre rata nije pojavljivala kod nas, a ime su joj posle rata dali poznati novinari i urednici Krinka Vitorović i Pavle Tokin koji su radili u „Politikinom zabavniku` od njegovog ponovnog pokretanja 1954. godine. Ime Pajine drugarice i izabranice trebalo je da se slaže s prezimenom Patak, ali i sa Paja, pa se tako došlo do imena Pata. Krinka Vitorović, koja je od 1954, pa sve do odlaska u penziju 1979. radila u „Politikinom zabavniku` i njegovom izdanju „Mikijevom zabavniku`, kumovala je gotovo svim ostalim junacima Volta Diznija koji su se pojavljivali kod nas. Ona je dala ime Baji, Staji, Cakanom Caji, Baka-Kati, Lati, Nati, Zlati, Vučku, ali i junacima koji se ne pojavljuju u „Mikijevom zabavniku`, a poznati su sa filma ili iz drugih stripskih izdanja. To su: Maza i Lunja, Snežana, Zvončica, princ Zoran i princeza Zorana, dobre vile Cvetana, Vedrana i Svetlana i zla vila Grdana. U traženju imena, Krinka je uvek polazila pre svega od toga da imena imaju smisla, da odgovaraju karakternim crtama junaka, ali i da se slažu ili rimuju između sebe.[22] Miki Maus[uredi | uredi izvor] Miki Maus se prvi put pojavio 1928. godine u prvom zvučnom crtanom filmu Parobrod Vili. Miki je zapravo nastao nekoliko godina ranije. Kada je imao 25 godina, Dizniju su u Metro-Goldvin-Mejeru za ovaj lik predskazivali da nikada neće uspeti da proda.[4] Miša je najpre nazvao po kućnom ljubimcu Mortimeru, ali se takvom imenu usprotivila njegova žena Lilijen, pa je ono promenjeno u Miki. O tome ko je prvi nacrtao lik Mikija Mausa postoje razne legende, s obzirom da je Volt, prema rečima svojih ilustratora, s naporom crtao ljudske likove, posebno lica, a često je u žurbi, za reklamne svrhe, potpisivao njihove crteže.[2] Mikiju je glas najpre pozajmljivao Volt Dizni lično, od prvog emitovanja 1928. godine, potom od 1947. Džimi Makdonald, a od 1977. i narednih trideset godina Vejn Olvajn, dok je Vejnova supruga Rasi Tejlor pozajmljuje glas Mini Maus.[23] Miki Maus je postao jedan od najpoznatijih animiranih likova popularne kulture i simbol cele firme.[5] Posle Mikija se pojavila čitava serija likova koje je kreirao isti studio. Ovi likovi u animiranim filmovima i stripovima, uz prateću industriju, koju je projektovao Dizni sa svojim saradnicima, brzo su se pročuli po celom svetu, a materijal koji su pravili je bio dovoljno univerzalan da je omogućio prevazilaženje čak i ideoloških prepreka. Diznijeva produkcija je bila poštovana i hvaljena čak i u Sovjetskom Savezu tridesetih godina prošlog veka, za vreme Staljina, a veštom primenom Diznijeve animacijske tehnike i stila, u nacističkoj Nemačkoj je obrazovana posebna grupa animatora, koja je svoja umeća koristila u humorističke ili propagandne svrhe.[24] Diznijeve kreacije su se često preplitale sa lokalnom umetničkom i industrijskom produkcijom širom sveta. Tako su u listu „Veseli četvrtak”, 1932. godine, domaći autori, a pre svih Ivan Šenšin, počeli da crtaju svoju verziju Mikija Mausa (nazvanog Mika Miš), u obliku proto-stripova[a]. Mika Miš je predstavljen kako luta po egzotičnim krajevima sveta, u društvu junaka koji uopšte ne postoje u originalnoj Diznijevoj verziji (noj, pelikan, japanski vojnik i dr). Tako su na primer, glavni junaci zabavljali stanovnike Afrike učeći da igraju kolo. U drugoj polovini tridesetih godina, u nekoliko beogradskih listova pojavio se i niz stripova u kojima su crtači predstavljali svoja viđenja Diznijevih likova.[24] Zanimljivo je da su 1968. godine Milton Glejser i Li Sevidž napravili kratak antiratni animirani film u trajanju od 1,07 minuta, u kome se Miki najpre prijavljuje u armiju, zatim prolazi obuku, zadužuje pušku i šlem, a potom brodom kreće u rat u Vijetnamu, gde odmah po iskrcavanju biva pogođen snajperskim metkom u glavu i umire. Namera autora je bila da ovaj film prikažu na festivalu, ali nisu dobili dozvolu od Diznijeve kompanije.[25] Jedan od najradikalnijih slučajeva upotrebe likova iz Diznijeve produkcije je dečji program palestinskog pokreta Hamas, pod nazivom Pioniri sutrašnjice, namenjen deci uzrasta od 7 do 13 godina. U nedostatku sredstava za sopstvenu produkciju, u emisiji se između ostalih likova, jedno vreme pojavljivao i Miš Farfur, kostimirana imitacija Mikija Mausa, sa sličnim piskavim glasom i pokretima tela, ali je njegova uloga bila da, uključujući se u razgovor sa decom, promoviše terorizam i govor mržnje prema Jevrejima, cionistima, Izraelu, Americi i njihovim liderima.[8] Paja Patak[uredi | uredi izvor] Paja Patak (engl. Donald Duck) je lik koga je prvi nacrtao Dik Landri. Pojavio se 9. juna 1934. godine, u epizodi crtanog filma–serije Šašave simfonije (engl. Silly Symphonies). Paja je zapravo patka sa žuto-narandžastim kljunom, najčešće obučena u mornarsku bluzu i kapu, ali bez pantalona i vozi razdrndani auto sa registracijom 313. Animator Karl Barks, za koga se zapravo smatra da ga je učinio poznatim, u kasnijem periodu mu je povećao glavu i oči i smanjio vrat. U stvaranje lika Paje Patka uloženo je više truda nego u bilo kog drugog Diznijevog junaka, čak više nego u Mikija, a Karl Barks mu je posvetio ceo svoj životni vek. Volt Dizni je u nekoliko navrata istakao da je Paju, temperamentnog patka, zamislio kao „protivtežu uvek savršenom mišu Mikiju Mausu”. Paja prepoznatljivo izražen karakter, po naravi je prgav, svadljiv, večito nezadovoljan, pesimističan, trapav, baksuzan,[26] netrpeljiv i sklon izlivima besa, ali takođe, na svoj način šarmantan.[27] Paja je 1937. godine prvi put postao glavni junak, a uz njega su se našli i njegovi rođaci Raja, Gaja i Vlaja, devojka Pata, stric bogataš i škrtica Baja. Bio je i junak osmominutnog crtanog filma „Firerovo lice” iz 1942. godine, u kojem dobija noćnu moru da se budi u totalitarnom režimu. Za ovo delo lik Paje Patka je dobio prvog, a Volt Dizni svog devetog Oskara. Paja Patak se u Srbiji i na Balkanu prvi put pojavio u Politici 13. marta 1938. godine, a ime mu je dao prevodilac istog lista. Do sankcija na SRJ redovno se pojavljivao u Mikijevom zabavniku.[26] Stripovi sa Pajom, Mikijem i Bojažljivim Ćirom pojavili su se i u prvom broju Politikinog Zabavnika od 28. februara 1939. godine.[28] Zanimljivo je da su stripovi o Paji Patku bili zabranjeni u Finskoj samo zato što ne nosi pantalone.[26] Glas mu je u originalnim crtanim filmovima pozajmljivao glumac Klarens Neš, do svoje smrti 1985, a kasnije Toni Anselmo.[27] Vidi još[uredi | uredi izvor] Zootropolis — grad životinja Napomene[uredi | uredi izvor] ^ U proto-stripovima je tekst ispisivan ispod slike, a ne u oblačićima, kao što se to radi danas Tags: Diznijeve priče Volt Dizni Svetovi mašte Volta Diznija čudesni svet bajke u slici marija paskval maja biblioteka bubamara decje knjige decije za decu

Prvo izdanje knjige rodoljubivih pesama koju je Branko Miljković napisao sa crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem. Bogato ilustrovano crtežima Ivana Šubića, dok je nacrt naslovnih korica uradio Dida de Majo. Stanje kao na slikama. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Miljković, Branko, 1934-1961 = Miljković, Branko, 1934-1961 Šćepanović, Blažo Naslov Smrću protiv smrti / Branko Miljković, Blažo Šćepanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1959 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mlado pokolenje, 1959 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 66 str. : ilustr. ; 21 cm. Zbirka Biblioteka Ideali Nov naraštaj pesnika, koji se afirmiše u drugoj polovini 50-ih godina, došao je na pripremljen teren i već na samom početku pokazao niz prednosti što su im omogućile brz prodor u književnost: znatnu književnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesničkim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom naraštaju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolička. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljković (1934–1961). On je prekratio život u dvadeset sedmoj godini i tim cinom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od početka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i ništa (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrću protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem (1934–1966). Pisao je takođe eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsežnom radu pokazao je neumornost i žurbu ali i umetničku disciplinu i samosvest. Miljković je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom` i da izražava „stanja uma`, a ne duševna raspoloženja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vraćao prvim grčkim filosofima, naročito Heraklitu, dovodeći u vezu njihovo učenje o praelementima s modernom filosofijom bića. U pesničkom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasičnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveći ideal pesme, smatrao da „nema velike poezije bez stroge i određene forme`, bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme. Blažo Šćepanović (Bijelo Polje, 7. april 1934 – Struga, 26. avgust 1966) bio je crnogorski i jugoslovenski pesnik. Najpoznatiji je po zbirci pesama „Smrću protiv smrti” koju je napisao zajedno sa srpskim pesnikom Brankom Miljkovićem. Blažo Šćepanović rođen je 1934. godine u bjelopoljskom naselju Livadice. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je u Kulturno-prosvetnom veću SFRJ. Umro je na samom početku pesničke karijere, ali je uspeo da ostavi za sobom nekoliko zbirki poezije. Zajedno sa pesnikom Lazarom Vučkovićem utopio se u Ohridskom jezeru, tokom boravka na Struškim večerima poezije, jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija u tadašnjoj Jugoslaviji. Priznanja Ogranak Biblioteke grada Beograda u Učiteljskom naselju nosi ime Blaža Šćepanovića. O životu Blaža Šćepanovića 2017. godine snimljen je dokumentarni film Smrću protiv smrti Blaža Šćepanovića.[3] Film je premijerno prikazan u Mojkovcu, u okviru pratećeg programa 42. po redu filmskog festivala Mojkovačka filmska jesen 25. septembra 2017. Skupština opštine Bijelo Polje donela je oktobra 2013. godine odluku da se jedna ulica u ovom gradu nazove imenom Blaža Šćepanovića. Književni rad Književno stvaralaštvo Blaža Šćepanovića sakupljeno je u sedam zbirki pesama: Lobanja u travi (1957) Ivicom zemlje zmija (1958) Smrću protiv smrti (1959) – zajedno sa Brankom Miljkovićem Smrt pjesnikova (1961) Zlatna šuma (1966) Ljubavlju izmjereno vrijeme (1973) – objavljena posthumno Pjesnikov dvojnik (1976) – objavljena posthumno Dida De Majo (Beograd, 29. mart 1906 – Beograd, 24. jul 1964) bio je grafičar, ilustrator i scenograf. Dida De Majo rođen je 29. marta 1906. godine, u Beogradu, u porodici sefardskih Jevreja, na dunavskoj Jaliji. Otac mu se zvao Solomon i bio je trgovac, a majka Jelena-Lenka, rođena Alkalaj, bila je učiteljica. Prvi svetski rat proveo je sa sestrom, Vojkom, u Beču, da bi se u Beograd vratio 1917. godine. Pohađao je beogradsku Realku. Zbog učestvovanja u demonstracijama studenata 1923/24. bio je isključen iz gimnazije. Vanredno je maturirao 1924. godine. Tokom školovanja sarađivao je kao grafičar u časopisu „Refleks mladih”, a izradio je i naslovnu stranu zbirke pesama Desimira Blagojevića „Šaputanje s mostova”. Za vreme boravka u Beču (1924), učio je crtanje i grafiku kod profesora Požedajeva i učestvovao u izradi dekoracija i kostima za predstavu „San letnje noći”, u pozorištu „Teatar u Jozefštatu” (nem. Theater in der Josefstadt) i za Šuv suri (franc. Chauve-souris) baletsku trupu Nikite Balijeva. Iz Beča otišao je u Pariz, gde je ostao do 1932. godine. Krajem dvadesetih, zajedno sa Monijem de Bulijem, priključio se grupi avangardnih umetnika okupljenih oko časopisa „Lu Grand Žu“ (franc. Le Grand Jeu), koji su uređivali pesnici Rože Žilber Lekont i Rene Domal. Školovao se na nekoliko pariskih akademija: Grand Šomijer (franc. Grande Chaumière), Kanson (franc. Canson), Andre Luta (franc. Andre Lotha). U Parizu je radio dekoracije za kabaree „Džokej” (engl. Jockey) i „Batu ivr” (franc. Bâteau ivre). Bio je kostimograf za Mulen ruž. Sarađivao je na scenografijama za reditelje A. Kavalkantija, Ž. Renoara, M. Reja i L. Bunjuela. Radio je crteže za tekstil za pariske modne kuće, ilustrovao je revije i uređivao enterijere pariskih stanova. Bio je jedan od osnivača nadrealističkog časopisa „Diskontinuite” (franc. Discontinuité). Grafički je osmislio diplomu Jevrejskog ženskog društva u Beogradu. Po povratku u Beograd, uspostavlja prijateljstvo sa članovima beogradskog nadrealističkog kruga i angažuje se na ilegalnom radu u Komunističkoj partiji Jugoslavije - radio je na tehničkom opremanju publikacija i letaka i izradi lažne dokumentacije. Zbog te delatnosti, uhapšen je 1935. godine. Bio je nekoliko meseci u Glavnjači, gde je nakon desetodnevnog mučenja, pokušao samoubistvo. Potom je osuđen na dve godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Pušten je 1937. godine, ali je nastavio aktivnost u okviru Komunističke partije Jugoslavije, gde je izradio stotinu i pedeset falsifikovanih putnih isprava za jugoslovenske dobrovoljce na putu za Španiju. Posle pokušaja policije da ga uhapsi, emigrirao je u Francusku, 1938. godine. U Francuskoj je delovao u okviru tehničkog aparata KPJ, na izradi falsifikovanih pasoša. Posle okupacije Pariza odlazi u južni, neokupirani, deo Francuske, gde će u Brivu, u regionu Koreze, provesti najveći deo rata, bez vesti o brojnoj familiji u Beogradu, koja nije preživela Holokaust. U Drugom svetskom ratu borio se kao pripadnik Francuskog pokreta otpora. Jedna od najvećih Demajovih zasluga tokom rata jeste učešće u oslobađanju književnika Andre Malroa, iz gestapovskog zatvora, u Tuluzu. Za Jugoslovensko vojno predstavništvo u Francuskoj, počeo je da radi 1944. godine. U maju 1945. godine, vratio se u Beograd. Odmah po dolasku, uhapšen je i sproveden u Glavnjaču, gde je proveo tri meseca. Posle puštanja iz zatvora, radio je kao tehnički urednik u časopisu „Ošišani jež”. Bio je v.d. direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća Saveza udruženja novinara Federativne Narodne Republike Jugoslavije, potpredsednik Zemaljskog veća Saveza sindikata NR Srbije, savetnik u Grafičkoj direkciji SR Srbije i u Komitetu za auto saobraćaj pri Vladi FNRJ. Početkom 1946. godine oženiće se sa Beograđankom Mirom Šoten. U septembru 1948. godine, zbog optužbe da je pristalica „Rezolucije Informbiroa”, uhapšen je i odveden, ponovo, u Glavnjaču, da bi novembra 1949. godine bio poslat na Goli otok, gde je mučen i ponižavan. Prvo je bio u logoru Stara žica, a zatim u specijalnom logoru Petrova rupa. Oslobođen je aprila 1953. godine. Do smrti (1964), radio je kao tehnički urednik časopisa „Žurnal” (engl. Journal) i tehnički urednik u štampariji Beogradskog grafičkog zavoda. Njegova dela izlagana su na kolektivnim izložbama u Brivu 1943. godine, Udruženju primenjenih umetnika Srbije 1955. godine, kao i u okviru izložbe Sefardski slikari u Beogradu 2007. godine. Veliki broj njegovih dela izgubljen je ili uništen. Radovi: Diploma jevrejskog ženskog društva, 1925 Tragična istorija jednog nevaljalog dečaka, strip 1925; Crteži (1935, 1936, 1940, 1941); Autoportreti i portreti; Banditski prorok, strip, 1950; Mrtva priroda; Igra, grupa crteža, 1960; Ilustracije i drugi radovi, 1960. Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 – Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš. Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim. Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu. Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“... Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću. Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin. Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: ’Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu?’ Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza.” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav ’slučaj’ prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”. Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo. Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52. Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Pesništvo U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje „Vaš put do pesme“ naveo sledeće: „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.” U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“. „Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha...” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno.” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj. Ostali rad Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao. Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da „sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog. Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika... Nagrade Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe Film o Branku Miljkoviću Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala: „Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971)” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa). Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta. Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu. Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela. Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku. Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”. Dela Sabrana dela Branka Miljkovića Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934–1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine. Knjige pesama Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige. Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma („Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927 - 2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića – orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, N KC

Prva, izuzetno retka knjiga o Bijelom dugmetu sa potpisom Gorana Bregovića,potpis se vidi na trećoj slici, mek povez, ilustrovano, 63 strane , (kompletna i kompaktna) grafička oprema Ljubiša Stojanović ilustrovano fotografijama Bijelog dugmeta. Istina o Bijelom dugmetu, Danilo Štrbac Izdato u Beogradu, 1977god. Originalni pečat `Džuboks poklon`. Malo iskrzane prednje korice po ćoškovima. Unutrašnjost odlično očuvana! ----------------------------------------- Bijelo dugme, najpoznatija jugoslovenska rok grupa, osnovana u Sarajevu 1973. godine. Izdala je devet albuma u periodu od 1973. do 1989. godine. Bijelo dugme je nastalo iz grupe Jutro, a novo ime je usvojilo 1. januara 1974. Vođa i jedini stalni član grupe bio je gitarista Goran Bregović, dok su se na mestu pevača menjali Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović. U grupu su dolazili i iz nje odlazili iz različitih razloga basisti Zoran Redžić, Jadranko Stanković, Sanin Karić i Ljubiša Racić, bubnjari Goran Ivandić, Milić Vukašinović i Dragan Jankelić i klavijaturisti Vlado Pravdić i Laza Ristovski. Grupa se raspala zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, a ponovo se okupila na oproštajnoj turneji 2005. u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Besplatni koncert kod Hajdučke česme 1977. i oproštajni koncert u Beogradu 2005. su jedni od najposećenijih koncerata na ovim prostorima. Istorija Uredi Nastanak Uredi Goran Bregović u detinjstvu nije pokazivao posebno zanimanje za muziku, pa je izbačen iz niže muzičke škole kao lenština i netalentovan violinista. Međutim, nakon što mu je majka kupila prvu gitaru, počeo je naporno vežbati, i osnovao je prvi sastav u osnovnoj školi. Željko Bebek je pevao je u grupi Kodeksi, jednom od poznatijih sarajevskih sastava tog vremena. Na jednom koncertu Bebek je zapazio Bregovića i preporučio ga kolegama iz grupe. U leto 1969. godine Kodeksi su otišli na tezgu u dubrovački Splendid bar gde su svirali klasičan letnji repertoar za turiste. Tu su od od Italijana Renata Pacifika dobili ponudu da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Uoči isteka prvog dvomesečnog ugovora, Bregović je prvi put prešao na solo gitaru. Kao basista angažovan je Zoran Redžić koji je u to vreme svirao u sastavu Čičci. Zoran je doveo i kolegu iz grupe, bubnjara Milića Vukašinovića. Kodeksi su do tog trenutka svirali u dva kluba, držali se komercijalnog repertoara i stekli redovnu publiku. Milić Vukašinović je u grupu doneo uticaj grupa Led zepelin i Blek sabat, pa su dve sedmice po njegovom dolasku dobili otkaz na svim mestima na kojima su svirali. Posle otkaza u Napulju su jedva preživljavali, a Bebek se nakon svađe s ostatkom grupe vratio u Sarajevo. Ostala trojica su nastavila nastupati pod imenom Mića, Goran i Zoran. Krajem godine po njih su u Italiju došli Goranova majka i Zoranov brat Fadil i vratili ih kući. Bregović se upisao na Filozofski fakultet, a u jesen 1971. godine gitarista Ismet Arnautalić ga je pozvao da formiraju grupu Jutro u kojoj su se našli i Zoran Redžić, bubnjar Gordan Matrak i pevač Zlatko Hodnik. U Jutru se Bregović prvi put ogledao kao kompozitor. Iako godinu dana nije razgovarao s Bebekom, ipak ga je pozvao kada su početkom 1972. godine dobili termine u studiju. Snimili su „Patim, evo deset dana“ koja se pojavila na B-strani singla grupe Jutro, dok je A-stranu zauzela pesma „Ostajem tebi“. Pesmu „Patim evo deset dana“ Bregović je kasnije uvrstio na debi album Bijelog dugmeta. Odmah po snimanju singla, Bebek je otišao na odsluženje vojnog roka, ali su ostali čekali njegov povratak. Tokom Bebekovog boravka na odsustvu snimili su još četiri pesme: „Kad bi` bio bijelo dugme“, „U subotu mala“, „Na vrh brda vrba mrda“ i „Hop-cup“ od kojih su se prve dve, početkom 1973. godine pojavile na singlu u izdanju Radio Kruševca. Nezadovoljan pravcem kojim se Jutro kretalo, Ismet Arnautalić ih je napustio krajem 1972. godine i sa sobom odneo pravo na ime grupe. Oko tog autorstva su se natezali tokom 1973. godine, a tada su grupi pristupili bubnjar Goran „Ipe“ Ivandić, koji je pre toga svirao u sastavu Rok i klavijaturista Vlado Pravdić, koji je stigao iz Indeksa. Sredinom godine, posle svađe, Jutro je napustio Zoran Redžić, a njega je zamenio Jadranko Stanković. Budući da je u Ljubljani već delovao sastav pod imenom Jutro, a publika ih je znala po pesmi „Kad bi` bio bijelo dugme“, grupa je 1. januara 1974. godine službeno nazvana Bijelo dugme. U to vreme su u studiju sarađivali sa Batom Kostićem, gitaristom YU grupe. Bregović je kasnije isticao kako je ta saradnja puno uticala na njegovu dalju muzičku orijentaciju, posebno kada je upotreba folka bila u pitanju.[1] 1974—1977 Uredi Novi snimci „Top“ i „Ove ću noći naći bluz“ ponudili su tek osnovanoj sarajevskoj izdavačkoj kući Diskoton. Tadašnji muzički urednik Diskotona Slobodan Vujović ih je odbio uz objašnjenje da su pretrpani i da će morati čekati bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, članovi Bijelog dugmeta su istog dana potpisali petogodišnji ugovor sa Jugotonom. Kada su shvatili da basista Jadranko Stanković ne odgovara, otpustili su ga i marta 1974. godine pozvali nazad Zorana Redžića. Sledeći singl s pesmama „Glavni junak jedne knjige“ i „Bila mama Kukunka, bio tata Taranta“ gotovo istovremeno su te 1974. godine objavili Jugoton i Diskoton, jer je Bregović, suprotno uobičajenim pravilima poslovanja, potpisao i sa Diskotonom ugovor za singl. Prvi veći nastup imali su na festivalu „BOOM“ u Ljubljani 10. maja 1974. godine kada su predstavljeni kao nove nade. Tog leta su svirali u hotelu „Kroacija“ u Cavtatu i pripremili materijal za prvi album. Treći singl, sa pesmama „Da sam pekar“ i „Selma“, objavili su 30. avgusta 1974. godine; on je predstavljao prelomni trenutak njihove karijere. Obe ih pesme izbacuju u prvi plan i predstavljaju istinski početak onog što će kasnije postati „dugm(et)omanija“. Tokom septembra sviraju kao predgrupa Jugoslovenskoj pop selekciji Tihomira Asanovića, a sledećeg meseca ljubljanskom studiju „Akademik“ za dvadesetak dana snimaju debi album „Kad bi` bio bijelo dugme“ koji je objavljen već krajem novembra. Pre toga, 9. novembra učestvuju na Skopskom festivalu, gde izvode pesmu Grigora Koprova. U želji da se uoči ploče što više pojavljuju u medijima, pretrpeli su „najveću bruku u karijeri“, kako je kasnije objašnjavao Bregović.[1] Bebek je nevešto pevao na makedonskom, a sindikalni festival nikako nije bio okruženje za njih. Sledeće večeri nastupili su u beogradskom Domu sindikata na rođendanskoj proslavi tada legendarne emisije Radio Beograda „Veče uz radio“, gde su uz Pop mašinu, Smak i Crne bisere, brzo osvojili publiku. Zagrebački menadžer Vladimir Mihaljek im je organizovao nastup u Sarajevu na oproštajnom koncertu Korni grupe 16. novembra 1974.[1] Debitantski album od samog je početka imao odličnu prodaju. Bio je zapakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovića koji će i ubuduće dizajnirati omote njihovih ploča. Album je doneo seriju pesama koje je zagrebački novinar Dražen Vrdoljak nazvao „pastirski rok“.[1] U pesmi „Ne spavaj mala moja muzika dok svira“ je početak priča o Bregovićevoj sklonosti plagijatima, jer je u njoj primetan uticaj pesme Čaka Berija „Rock n roll music“. Mihaljek je krajem februara 1975. godine organizovao Kongres rok majstora na kome su predstavljena četvorica najboljih domaćih gitarista. Budući da je iza svega stajao Jugoton i Mihaljekova želja da progura Bijelo dugme, cela akcija je bila tome podređena. Nezvanično, na takmičenju je pobedio Radomir Mihajlović Točak, ali kako on nije bio Jugotonov izvođač, nije uvršćen u četvorku najboljih. Tu su se našli Vedran Božić iz sastava Tajm, Josip Boček (eks Korni grupa), Bata Kostić i Goran Bregović. Svako od njih je snimio jednu stranu na duplom albumu „Kongres rok majstora“ (Jugoton 1975). Bregović se opredelio da radi sa svojom grupom, a pratio ga je i Zagrebački gudački kvartet. Tu su se našle pesme „Ima neka tajna veza“ (na tekst Duška Trifunovića), „I kad prođe sve, pjevaću i tad“, „Znam za jedno tiho mjesto“ i instrumental „Minijatura za moju majku“. Četvorka je krenula i na turneju, a pratili su ih članovi JU grupe, bez gitariste Dragog Jelića koji je tada bio u JNA. U to vreme Dugme je objavilo singl sa pesmom „Da mi je znati koji joj je vrag“, a zatim su krenuli na iscrpljujući jugoslovensku turneju. Već u proleće 1975. godine važili su za najpopularniji jugoslovenski sastav.[1] Uoči snimanja druge ploče povukli su se u selo Borike u Podrinju i počeli pripremati ploču koja je morala potvrditi kako početni uspeh nije bio slučajan. Album „Šta bi dao da si na mom mjestu“ sniman je tokom novembra 1975. godine u londonskom Er Rikording Studiju sa engleskim producentom Nilom Harisonom. Bas gitaru je svirao Željko Bebek pošto je Zoran Redžić uoči snimanja teško povredio prst leve ruke. Tekst za naslovnu pesmu napisao je Duško Trifunović, a autor ostalog materijala bio je Bregović. Veliki je hit bila pesma „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a sjajno su prošle i „Došao sam da ti kažem da odlazim“, „Ne gledaj me tako i ne ljubi me više“, te naslovna pesma. Ploča izrazito raskošnog pakovanja prodala se u tiražu većem od 200.000 primeraka, pa su u Jugotonu izmislili naziv „dijamantska ploča“ (pošto se, do tog trenutka, nijedan album nije prodao u tolikom tiražu). Odmah po objavljivanju ploče, Bijelo dugme je otišlo na turneju po Kosovu i Makedoniji. Umesto Zorana Redžića, bas je svirao Mustafa Kurtalić. Najavljen je bio veliki koncert za Novu godinu u beogradskoj Hali sportova uz Pop mašinu, Buldožer i Kod. Iako se intenzivno reklamirao, koncert je bez objašnjenja otkazan. Grupa je bila pozvana da za Novu godinu svira predsedniku Titu u Hrvatskom narodnom kazalištu. Dežurni iz protokola prekinuli su njihov nastup posle nekoliko minuta jer su se preplašili glasne muzike.[1] Budući da je Zoran Redžić otišao u JNA, u grupu je stigao Ljubiša Racić, gitarista i vođa grupe Formula 4. Racić je dobio ulogu privremenog basiste, a prvi zadatak mu je bila jugoslovenska turneja. U Sarajevu ih je gledalo 15.000 ljudi, a u Beogradu su tri puta prodali dvoranu Pionir što pre njih nikom nije pošlo za rukom.[1] Dugme(to)manija je uzela pun zamah, a po novinama su se rasplamsale polemike. Marta 1976. godine PGP RTB objavljuje retrospektivni album Gorana Bregovića na kom su se našli prvi snimci grupe Jutro, ali i pesme koje je uradio za Zdenku Kovačiček, Biseru Veletanlić i Jadranku Stojaković. Početkom aprila 1976. godine članovi grupe su se spremali da sviraju jugoslovenskim iseljenicima u SAD. Međutim, posumnjali su da je u tu organizaciju umešana i hrvatska emigracija pa su odustali od koncerata, ali su ipak otišli u Ameriku. Tamo su snimili Ivandićev singl s pesmama „Džambo“ i „Vatra“ i Bebekov s pesmama „Milovan“ i „Goodbye, America“. U junu članovi grupe odlaze na radnu akciju Kozara 76 što je bio vešt Bregovićev odgovor na sve kritike o prozapadnoj orijentaciji. Bregović, Bebek i Racić su se sa radne akcije vratili odlikovani udarničkim značkama. Početkom jeseni u JNA su otišli Ipe Ivandić i Vlado Pravdić, a na njihova mesta su regrutovani Milić Vukašinović iz Indeksa, dok je prelazak Laze Ristovskog iz grupe Smak odjeknuo kao fudbalski transfer. Treći su album opet pripremali u Borikama. Ploča se trebala zvati „Sve se dijeli na dvoje, na tvoje i moje“ po pesmi Duška Trifunovića koju je svojevremeno izvodila Jadranka Stojaković. Bregović nije stigao napraviti muziku, pa je smislio naslov „Hoću bar jednom da budem blesav“. To nije odgovaralo Jugotonu pa je nađena kompromisna varijanta „Eto baš hoću“. Album je opet sniman u Londonu, producent je opet bio Nil Harison, a bas gitaru još je jednom svirao Bebek. Album je objavljen 20. decembra 1976. godine. Na ploči se našla ambiciozna (pretenciozna) balada „Sanjao sam noćas da te nemam“, kao i „Loše vino“ iz repertoara Zdravka Čolića (za koju je svojevremeno muziku napisao Bregović, a tekst Arsen Dedić), jednostavna „Ništa mudro“ koja je mnoge podsetila na „It`s Only Rock `N Roll“ Rolingstonsa, te folklorom inspirisane „Slatko li je ljubit tajno“ i „Dede, bona, sjeti se, de, tako ti svega“. U međuvremenu je Ljubiši Raciću dozlogrdilo da svira velike koncerte za mali honorar, pa je tražio povišicu - a dobio otkaz. Zamenio ga je Sanin Karić (eks Teška industrija). U aprilu 1977. njih trojica odlaze na turneju po Poljskoj gde održavaju devet koncerata. Najavljivani kao „Vodeća jugoslovenska grupa mladog pokolenja“ izazvali su oduševljenje publike nenaviknute na glamurozni rok. Po povratku, grupi su se priključili Zoran Redžić, koji je odslužio vojsku i Ipe Ivandić, koji je proglašen privremeno nesposobnim za služenje vojske. Jugoslovenska turneja nije tekla glatko. Koncerte su pratili mnogi tehnički problemi, odziv publike bio je manji, a svađe unutar benda žestoke. Nakon prekida turneje po jadranskoj obali izgledalo je kako su pred raspadom. Otkazani su koncerti u Zagrebu i Ljubljani na kojima su trebali snimati živi album. Kritike koncerata su bile suzdržane i grupi je prvi put posle četiri godine krenulo slabije. Po ideji novinara Petra Popovića odlučeno je da 28. avgusta 1977. godine, kao oproštaj pred Bregovićev odlazak u JNA, održe besplatan koncert kod beogradske Hajdučke česme. Poseta je nadmašila sve planove organizatora. Procene su se kretale od 70.000 do 100.000, no to je u svakom slučaju bio najveći skup poklonika u dotadašnjoj istoriji domaće rok muzike. Posle predgrupa Zdravo, Tako i Leb i sol, na pozornicu je izašlo Bijelo dugme, odsviralo uspešan koncert i izašlo iz krize. Deo te atmosfere zabeležen je u filmu Nije nego reditelja Miće Miloševića. Kasnije se pokazalo da snimak nastupa tehnički nije dobar, pa su 25. oktobra iste godine u sali „Đuro Đaković“ u Sarajevu odradili još jedan nastup. Ti su snimci uvršteni na album „Koncert kod Hajdučke česme“. Naslov je delimično opravdan jer su za ploču koristili reakciju publike kod Hajdučke česme. Po završetku miksovanja koncertne ploče, Bregović je otišao u vojsku u Niš. Bila je to pauza za grupu ali ne i za njene članove. Željko Bebek je objavio solo album „Skoro da smo isti“ i naišao na loše kritike i slab prijem publike. Laza i Ipe su snimili u Londonu album „Stižemo“ koji se pojavio 10. septembra 1978. godine. Poneseni svojim radom, uz dosta teških reči po štampi, oprostili su se od Bijelog dugmeta. Upravo zbog toga Dugme nije sviralo na rok večeri tradicionalnog susreta jugoslovenskog stvaralaštva mladih „Mladost Sutjeske“ 11. juna iste godine. Uz obrazloženje da Bregovića nisu pustile vojne vlasti, na Tjentištu su se kao posmatrači pojavili samo Bebek i Redžić. Zato je Bregović stigao u Sarajevo nekoliko dana kasnije, da na Devetom kongresu Saveza socijalističke omladine Bosne i Hercegovine primi plaketu u ime grupe. Uoči objavljivanja albuma „Stižemo“ uhapšen je Ipe Ivandić zbog posedovanja 3 kg hašiša. Zbog specifičnog psihičkog stanja, Ivandić je na izdržavanje kazne otišao tek početkom 1981. godine. 1978—1983 Uredi Bijelo dugme se okupilo u jesen 1978. godine sa novim bubnjarom Điđijem Jankelićem i povratnikom Vladom Pravdićem. Okuplja se u Niškoj Banji, gde započinje pripreme za novu ploču. U Studio V Radio Beograda ušli su početkom januara sledeće godine. Objavljivanje albuma „Bitanga i princeza“ pratio je niz cenzorskih intervencija Jugotona. Omot Dragana S. Stefanovića na kojem ženska noga udara muško međunožje ocenjen je vulgarnim i odbijen. Iz pesme „Ala je glupo zaboravit` njen broj“ izbačena je psovka „Koji mi je moj“, dok je iz balade „Sve će to, mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš“, stih „a Hrist je bio kopile i jad“ promenjen je u „A on je bio kopile i jad“. Aranžman za „Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ napisao je Ranko Rihtman, a za „Kad zaboraviš juli“ Vojkan Borisavljević. Na ploči se se pored pored navedenih našle i pesme „Na zadnjem sjedištu moga auta“, „Bitanga i princeza“, i emotivne balade „Kad zaboraviš juli“ i „Ipak poželim neko pismo“ u kojima su ih pratili simfonijski orkestar i hor. Produkciju je opet radio Nil Harison. Unakažena bezličnim omotom Jugotonovog dizajnera Ivana Ivezića, ploča se pojavila sredinom marta 1979. godine i doživela jednoglasne ovacije publike i kritike. Ploča je tiražno oborila prethodne rekorde, a kritičari lista „Zdravo“ proglasili su je pločom godine. „Bitanga i princeza“ je bila uvod u spektakularnu turneju sa simfonijskim orkestrom i horom. U Beogradu su pet puta rasprodali halu Pionir, a sav prihod su uplatili postradalima od zemljotresa u Crnoj Gori. Na velikim koncertima ih je pratio hor „Branko Krsmanović“ i simfonijski orkestar. Na stadionu JNA 22. septembra organizovali su koncert pod nazivom Rok spektakl ’79. Uz brojne predgrupe: Opus, Suncokret, Siluete, Parni valjak, Generacija 5, Kako (kasnije Piloti), Prljavo kazalište, JU grupu, Revolver, Metak, Bumerang, okupili su oko 70.000 posetilaca. U to vreme Bregović je prvi put radio muziku za film i to za Lične stvari Aleksandra Mandića. Pesme „Pristao sam biću sve što hoće“ (na tekst Duška Trifunovića) i „Šta je, tu je“ objavljene su i na singlu. Tokom 1980. godine novi val je uzdrmao jugoslovensku rok scenu. Bregovićev odgovor na novi val je bila ploča „Doživjeti stotu“. U pesmama „Ha ha ha“ i „Tramvaj kreće“ Bregović prvi put postaje politički angažovan i do neprepoznatljivosti menja aranžmane starih pesmama i nastoji da zvuče modernije. Bebek je obrijao svoje čuvene brkove, a čitav bend je skratio kosu na „propisanu“ pank dužinu. Turneja započinje u Sarajevu, a završava u zagrebačkom klubu Kulušić gde snimaju drugi koncertni album. LP je pod nazivom „5. april ’81“ štampan u ograničenom tiražu od 20.000 primeraka. Sem starih pesama, tu se našla obrada hita Indeksa „Sve ove godine“. U Beogradu su te godine svirali u više navrata. Pored dva promotivna koncerta u Pioniru, početkom septembra su se pojavili na rok festivalu na Hipodromu (na kojoj im je predgrupa bila tada slabo poznata engleska grupa Ajron mejden)[2], a odsvirali su tri nastupa uoči i posle Nove godine u hali Pinki. Početkom 1982. godine svirali su u Austriji, u Insbruku u okviru manifestacije na kojoj je budući domaćin zimskih olimpijskih igara bio u poseti bivšem. Na povratku su im na carini zaplenili opremu i odrezali prilično visoku kaznu. Da bi se finansijski potkrpili, tokom jula i avgusta 1982. godine održali su turneju po Bugarskoj na kojoj su odsvirali četrdeset jedan koncert. Procenjuje se da ih je tokom tih mesec i po dana videlo preko 120.000 ljudi. Budući da je Điđi Jankelić aprila meseca otišao u JNA, na turneji je za bubnjevima sedeo Garabet Tavitjan, bivši član grupe Leb i sol. Po izlasku iz zatvora, grupi se krajem 1982. godine pridružio Ipe Ivandić. Početkom 1983. godine Bregović je uz Dugme i pesnika Duška Trifunovića snimio ploču za decu „A milicija trenira strogoću“. Prvobitno je bilo zamišljeno da na njoj peva Seid Memić Vajta, ali kako je on bio zauzet, tu ulogu je obavio dečak Ratimir Boršić Rača. U februaru 1983. godine grupa je objavila album „Uspavanka za Radmilu M.“ kojim je Bregović planirao oproštaj od publike i da posle turneje rasformira grupu. Kao gost, na snimanju je učestvovao Vlatko Stefanovski. Politički angažman nije izostao ni na ovoj ploči. Opšta situacija na Kosovu je bila loša, a Dugme je snimilo „Kosovsku“, pesmu koju Bebek pevao na albanskom. „Uspavanka za Radmilu M.“ uključuje nekoliko klasičnih Bregovićevih poskočica, te seriju predivnih balada - „Ako možeš zaboravi“, „Ne plači“, „U vrijeme otkazanih letova“ i izvrstan instrumental u naslovnoj pesmi. Planirano je bilo da koncert na Beogradskom sajmu 24. aprila bude poslednji, ali je odziv publike ubedio Bregovića da odustane od prekida rada. Bebek je međutim, snimio drugi solo album „Mene tjera neki vrag“ i definitivno napustio grupu 23. aprila 1984. 1984—1989 Uredi Novi pevač postao je mladi Sarajlija Mladen Vojičić Tifa. Bregović je upražnjeno mesto ponudio i Alenu Islamoviću, ali je on, strahujući da bi se Bebek ipak mogao vratiti u Bijelo dugme, ostao sa Divljim jagodama. Dugme je s Tifom provelo leto u Rovinju gde su uvežbavali novi materijal, a album se pojavio u decembru 1984. godine. Bregović je u to vreme sa Zdravkom Čolićem osnovao izdavačku kuću Kamarad, a za distributera nove ploče angažovan je Diskoton. Album je jednostavno nazvan „Bijelo dugme“, a na omotu je objavljena reprodukcija Kosovke devojke Uroša Predića. Ploča opet predstavlja folku sklonog Bregovića, a gosti su Orkestar narodnih instrumenata RTV Skoplje, Ladarice, ali i Bora Đorđević koji s Bregovićem i Tifom peva u „Pediculis Pubis“ i koautor je teksta. Laza Ristovski je ponovo postao punopravni član grupe. Bregović je na album uvrstio i obradu himne Hej, Sloveni. Preradio je i svoju staru pesmu „Šta ću, nano, dragi mi je ljut“ koju je svojevremeno snimila Bisera Veletanlić uz pratnju JU grupe. Uz novi tekst i aranžman pesma je, pod nazivom „Lipe cvatu“, postala najveći hit s nove ploče. Odličan prijem kod publike imale su i „Padaju zvijezde“ (koja podseća na pesmu „Jump“ grupe Van Hejlen), „Lažeš“, „Da te bogdo ne volim“ i „Jer kad ostariš“. Publika tokom turneje slabo prihvata novog pevača, a zbog problema sa alkoholizmom i drogama i svađe sa Bregovićem, Tifa napušta Dugme. Poslednji nastup sa grupom je imao 2. avgusta na koncertu u Moskvi kada su Bijelo dugme i Bajaga i instruktori predstavljali Jugoslaviju na Svetskom festivalu omladine i studenata. Tifa je otišao na dosluženje vojnog roka, a kasnije je uhapšen zbog posedovanja droge. Novi pevač je postao Alen Islamović koji je u međuvremenu napustio Divlje jagode, razočaran njihovim neuspesima u Engleskoj. Nova ploča trebala je biti najprovokativnija u diskografiji grupe, ali ne samo zbog naslova „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“. U intervjuu Petru Popoviću 1994. godine Bregović govori o tome kako je zamislio ovu ploču. Wikiquote „Cijela ploča „Pljuni i zapjevaj, Jugoslavijo“ imala je taj neki mali koncept koji je trebalo da bude zaokružen, međutim, nije se mogao ostvariti. Bilo je zamišljeno da se pojave svi državni neprijatelji na jednom mjestu. Pisao sam „Ružica si bila“ za Vicu Vukova, mislio sam da stavim na omot Miću Popovića, htio sam da pjeva Tempo. Ali, čim smo krenuli u kontakt sa Vicom Vukovom, Udba je odmah počela da prati menadžera Raku; nakon sastanka sa Vicom u Zagrebu njega su uhapsili na aerodromu u Sarajevu. Ja sam išao na sastanak sa Mićom Popovićem, a onda me molio direktor Diskotona, pošto je on znao da me prate, da se ne upuštam u to. Niko nije htio da štampa ploču na kojoj pjeva Vice Vukov, a na omotu ima Miću Popovića.“ (―) [3] Na omotu se konačno našla kineska propagandna slika koja prikazuje moderni revolucionarni ples. Uvodna pesma na ploči je snimana sa partizanom i narodnim herojem Svetozarom Vukmanovićem Tempom u pratnji Gorana Bregovića i štićenika doma za napuštenu decu Ljubica Ivezić iz Sarajeva, koji peva staru revolucionarnu temu „Padaj silo i nepravdo“. Osim politički obojenih, tu se našao i instant hit „Hajdemo u planine“ i „ A i ti me iznevjeri“ kao i balade „Noćas je k’o lubenica pun mjesec iznad Bosne“, „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude“, „Ružica si bila, sada više nisi“. Iako su ove pesme postigle veliki uspeh kod široke publike, stariji obožavaoci Bijelog dugmeta nisu bili zadovoljni glasovnim mogućnostima Alena Islamovića, te su tražili povratak Željka Bebeka. Dvostruki živi album „Mramor, kamen i željezo“, snimljen na turneji, pojavio se krajem 1987. godine. Naslovna pesma obrada je starog hita zagrebačke grupe Roboti, a na ploči se našlo šesnaest pesama koje daju uvid u biografiju grupe: od prvih singlova do poslednjeg studijskog albuma. Posle turneje grupu je tiho napustio Vlado Pravdić i posvetio se poslu s računarima. Krajem 1988. godine izašao je album „Ćiribiribela“ s „Đurđevdanom“ kao mega-hitom. Iskoristivši stih Đorđa Balaševića A ja nisam s onom koju volim i staru romsku temu, Bregović je uz pratnju orkestra Feata Sejdića, napravio pesmu koja će postati najveći hit Bijelog dugmeta. Na snimanju ploče, kao gosti su se pojavili Hor srpske pravoslavne crkve, Prvo beogradsko pevačko društvo, klapa Trogir, bubnjar Vlada Golubović (iz Bajage i instruktora) i basista Nenad Stefanović Japanac. Političke teme su bile pristune i na ovom albumu u vidu spajanja himne Lijepa naša i pesme Tamo daleko. Publika u Hrvatskoj i Srbiji loše je primila ovaj miks i žestoko zviždala tokom njegovog izvođenja na koncertima. Ostatak albuma čine pesme „Nakon svih ovih godina“, „Evo zakleću se“, „Napile se ulice“, „Ako ima Boga“, „Šta ima novo“. Početkom 1988. godine Bijelo dugme polazi na dvomesečnu turneju, ali posle koncerta u Derventi, Alen Islamović mučen bolovima u bubrezima napušta grupu i odlazi kući u Bihać. Turneja se naglo prekida, otkazuju se koncerti u Kini i Sovjetskom Savezu, a Bregović odlazi u Pariz. Niko tada nije pomislio da će do sledećeg koncerta najpopularnije grupe bivše Jugoslavije proći čak šesnaest godina. Pravi razlozi za raspad grupe nisu nikada otkriveni, ali većina ljudi misli da je raspad SFRJ izazvao raspad grupe, jer je grupa često smatrana za simbol jedinstva naroda Jugoslavije. Posle Dugmeta Uredi Po napuštanju grupe, Alen Islamović je objavio solo album „Haj, nek se čuje, haj nek se zna“. U proleće 1990. godine izlazi kompilacija balada „Nakon svih ovih godina“ nastalih u periodu od 1983. do 1988. godine. Željko Bebek se po izbijanju rata preselio u Zagreb i nastavio karijeru, Zoran Redžić je otišao u Finsku, a Mladen Vojičić Tifa je tek 1995. napustio Sarajevo i otišao u Nemačku. Ipe Ivandić se po izbijanju rata preselio u Beograd gde je tragično nastradao 13. januara 1994. godine. Bregović je nastavio uspešnu karijeru kompozitora filmske muzike koju je započeo radovima na filmovima Kuduz i Dom za vešanje. Tokom devedesetih postaje jedan od najpoznatijih evropskih etno kompozitora, potpisuje ugovor s velikom izdavačkom kućom Univerzal, te sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane nastupa u elitnim koncertnim dvoranama. U bazilici Sen Deni, na festivalu nazvanom Od Baha do Bregovića, premijerno izvodi svoj oratorijum Moje je srce postalo tolerantno. Bregović je odbijao ideju o ponovnom okupljanju Bijelog dugmeta. U mnogim intervjuima izričito je odbijao svaku mogućnost da ikad više izađe na pozornicu kao rok gitarista. Dolazak novog milenijuma i gotovo svetski uspeh samo ga je učvrstio u takvom stavu. Ipak, pod sponzorstvom moćne Koka-Kole Bregović je ponovo okupio grupu koja tokom juna 2005. održala spektakularne oproštajne koncerte u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. tags: DZUBOKS DZU BOKS časopis ex yu rock Goran Bregović rok muzika jugoslovenski bendovi d. štrbac

format: LP artist: PLAVI ORKESTAR (Bosnia, Yugoslavia) title: Sunce na prozoru release date: 1989 label, Cat. No.: Jugoton, LP-6-1 2-02093-5 style: pop / rock Ploča i inner: MINT (5), omot NM (5-). PERFEKTAN PRIMERAK. Ovaj primerak je kolekcionarski dodatno zanimljiv jer ima kružnu promo nalepnicu na omotu: `Promotivni primerak - nije za prodaju`. Nakon nezapamćenog uspeha debi albuma, i odličnog tiraža, ali i pada popularnosti nakon drugog albuma, momci iz PLAVOG ORKESTRA su uzeli tajm-aut od 2 godine, kako bi smislili šta im je činiti, ali i uživali na lovorikama, popularnosti kod devojaka i hrpi love koju su (ne)zasluženo zaradili. Trebalo je trasirati put za nastavak karijere. Postavilo se pitanje: da li nastaviti sa tinejdž-fol-pop-rockom ili zagaziti u ozbiljnije muzičke rock vode. Bend je lično slušao rock muziku, posebno Pava, pa je odabrana neka srednja varijanta, koja se čuje na ovom albumu. Muzička matrica je ozbiljnija i donekle lišena nepotrebnih `seljacizama`, a tematski i tekstualno postoji link sa prvim albumom. Dobro je što su `partizanske teme` koje su dominirale drugom pločom izbačene, jer je to bila stranputica koju je trasirao Brega, kopirao ga Dino Merlin, a na tu udicu se upecali i Plavci. Ploča je zrelija, što ne utiče na nedostatak hitova. Šta više, ima ih i više nego dovoljno: `Kaja`, `Lovac i košuta`, `Ne mogu ti ništa osim srca dati`, `Proljeće` - su se vrtele na svim radio stanicama, i ako ste krajem 80-ih živeli u SFRJ, bilo je nemoguće da ne znate ove pesme napamet, pa čak ako ste i prezirali ovakvu vrstu muzike, kao jedan deo rock populacije, kojoj sam i ja pripadao. Album ima i pretenciozne i sasvim nepotrebne momente, npr. `Daj nam sunca` iz `Kose`), koja predstavlja skrnavljenje velike rock hinme, koja otpevana Lošinim vokalčićem predstavlja sve samo ne nadahnjujuću himnu jednog utopističkog ali plemenitog pokreta u kojem su hipici propagirali vođenje ljubavi - a ne rata. Nepotrebna je i `Da se 6 pretvori u 9` koja rokere može zavesti na `krivi trag` da je možda reč o nekom omažu Hendrixu (ili obradi njegove `If Six were Nine`). Takođe, verujem da bi i bend danas bio srećniji da nije snimio `Seks, keks i Rock`n`Roll`, koja predstavlja gemišt dečijih pesmica, poznatih fraza iz filma `Ko to tamo peva` (buuuši, zvaću decu, decoooo), i klasičnih RnR rifova. Tek danas ovo zvuči... malo je reći odvratno i nimalo simpatično, što je verovatno bila namera benda, kao i da možda regrutuje klince iz obdaništa u armiju već postojećih fanova. Ako ste imali sreću da niste čuli ovu pesmu ranije, postavio sam je kao zvučnu ilustraciju oglasa, da vam tu sreću otmem ;) jer zašto da vama bude bolje nego mojoj generaciji, koja je morala da sluša ovu pesmu ;) I omot je znalački odrađen. Korišćena je stara fora sa izrezima u omotu, gde bi se izvlačenjem innera videle različite stvari (mojoj generaciji to je posebno ostalo u upečatljivom sećanju na omotu grupe SWEET - `Give Us A Wink`). Na ovom albumu Plavaca napravljena je sledeća (sasvim dobra) fora. Date su fotke četvorice članova, sa idejom kako bi oni izgledali: pre nove ere, pa u XVIII i XIX veku, zatim u XX veku (tu su date slike Loše, Pave i Čera - kada su bili bebe), i zatim futurističke slike iz XXII veka. Zanimljivo... čak i ako ne volite ovu muziku. Međutim, za razliku od prethodnih albuma, ovaj je zabeležio samo jedan vinilni pressing?! Šta se desilo? Definitivno su neki stari fanovi prestali da slušaju Orkestar, jer su porasli, a nije stvorena nova količina tinejdž fanova. Drugi razlog je i to što je tih godina vinil izgubio trku sa kasetom, koja je pride bila daleko jeftinija, pa se većina fanova Plavaca zadovoljila kupovinom kasete. Kada to spojimo, dobijamo činjenicu da je tiraž ploče osetno manji, što dovodi do toga da je ona danas značajno skuplja od npr. 1. albuma, koji se i dalje može kupiti za par dinara, dok perfektni primerci ploče `Sunce na prozoru` polako dostižu i cifru od 100 EUR! Naravno, najređi na vinilu je naredni album `Simpatija` objavljen 1991. pred sam rat, ali se i `Sunce na prozoru` sve teže pronalazi. A1 Kaja 3:40 A2 Lovac I Košuta 3:14 A3 Ti Si Moja Sudbina 4:03 A4 Ne Brini, Mama 3:36 A5 Tell Me Why 2:34 A6 Ne Mogu Ti Ništa Osim Srca Dati 4:28 B1 Proljeće 4:53 B2 Da Se 6 Pretvori U 9 4:04 B3 Zarazi Me Svojim Poljupcem 3:46 B4 Sex, Keks & Rock `N` Roll 4:11 B5 Daj Nam Sunca 4:35 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja PLAVOG ORKESTRA: PLAVI ORKESTAR - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP `Soldatski bal` (1985) https://www.kupindo.com/Ploce/67417481_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67418277_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/65213801_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67417649_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/68704409_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/68704449_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/68704437_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-85-2-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70379777_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-2-press-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/64939629_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-3-press-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/64939633_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-platinasta https://www.kupindo.com/Ploce/67417397_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-3-press-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/67418125_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-4-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/67417865_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-1985-4-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/70379917_LP-PLAVI-ORKESTAR-Soldatski-bal-4-press-bez-omota 2) LP `Smrt fašizmu!` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/70379913_LP-PLAVI-ORKESTAR-Smrt-fasizmu-1986-2-press-VG- 3) LP `Sunce na prozoru` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/70380473_LP-PLAVI-ORKESTAR-Sunce-na-prozoru-1989-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70380437_LP-PLAVI-ORKESTAR-Sunce-na-prozoru-1989-VG- 4) LP `Simpatija` (1991) ___________________________________________________________________ PLAVI ORKESTAR - promo ploče sa INTERVJUIMA: 1) 2LP PLAVI ORKESTAR / TEREZA KESOVIJA - Jugoton Express (1985) 2) 2LP PLAVI ORKESTAR / NERVOZNI POŠTAR - Jugoton Express (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/70467005_2LP-PLAVI-ORKESTAR-NERVOZNI-POSTAR-1987-intervju-M

format: 2LP artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme uŽivo) release date: 1987 label, Cat. No: Diskoton / Kamarad, LP-8282 style: rock Ploče: VG+ (4+), omot: VG (4), inneri: NM (5-). Veoma dobar primerak. Iako su bili dobar, a u nekim fazama i odličan koncertni bend, Dugmetu se nije posrećilo sa live albumima. Ni na jednoj ploči nije na pravi način zabeležen vajb, pa ni zvuk ili svirka, i generalno - ti tonski zapisi su realno lošiji od onoga što smo slušali na njihovim svirkama. Na ovom duplom albumu čujemo Alena kako peva tako kako peva, i posebno kako se (ne) snalazi u Bebekovim i TIfinim numerama. Inače, ovo je jedna od najređih ploča Bijelog Dugmeta, jer je objavljena u vreme kada je polako počelo da jenjava interesovanje za ploče, i kada su kasete preuzele primat glavnog nosača zvuka, a pride - ni bendu, ni izdavaču, ovo nije bilo bitno izdanje, pa nije ni preterano promovisano. Ostvarilo je mali tiraž, pa se primerci ovog albuma danas teže pronalaze i imaju shodno tome i adekvatnu, visoku cenu, koja ide i preko 100 EUR za perfektne primerke. A1 Mramor Kamen I Željezo 2:14 A2 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 A3 Svi Marš Na Ples 3:58 A4 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 A5 Top 3:36 B1 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 B2 Ako Možeš, Zaboravi 6:40 B3 Selma 2:21 C1 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 C2 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 C3 Meni Se Ne Spava 5:09 C4 Odlazim 5:23 D1 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 D2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 D3 Lažeš 4:48 D4 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

format: LP gatefold artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Kad bi` bio bijelo dugme release date: 1974 label, Cat. No: Jugoton, LSY 63016 style: rock / blues JEDINSTVEN PRIMERAK SA BREGOVIĆEVOM POSVETOM I AUTOGRAMOM !!! Ovu ploču je Brega poklonio izvesnoj Snježani, ovim rečima (na stomaku devojke sa omota): `Snježani, iz sve snage, Goran Bregović`. Svoje ime je nacrtao u okviru kruga sa 4 tačke, tj. stilizovanog zaštitnog znaka Bijelog Dugmeta. Posveta je pisana hemijskom olovkom koja je donekle izbledela, ali se i dalje sve dovoljno dobro vidi. Ploča je zaštićena plastičnim omtom i smeštena na mračno mesto, pa neće biti daljih promena. I sam primerak je sasvim solidno očuvan i itekako dobar za slušanje. Ploča i omot: VG- (4-). Iako je ovo najrokerskiji album benda, itekako je prisutan taj folk-pastirski rock prizvuk koji sam onda, a i sada prezirao, ali koji je raja volela. Jednostavno, džaba sve - Balkanci vole narodnjake. Bregović im ih je i dao, samo u drugačijem pakovanju. Slušajući narodnu muziku u formi nekog rocka, tadašnji, a i sadašnji Balkanci se manje osećaju seljacima, pa im taj ugođaj prija - i rezultat su veliki tiraži Dugmeta i njihovih klonova. Svi koji su sekli vene na Dugme, istovremeno su slušali (pa makar i iz potaje) Hokija i Silvanu. A1 Kad Bi` Bio Bijelo Dugme A2 Blues Za Moju Bivšu Dragu B1 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira B2 Sve Ću Da Ti Dam Samo Da Zaigram B3 Selma B4 Patim Evo Deset Dana ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

Knjižara Radomira Bugarskog, Beograd bez god. izd. U ovom radu prikazani su glavni segmenti stvaralaštva Aleksandre Kolontaj: teorijski i prozni tekstovi, kao i njeni tekstovi u periodici. U fokusu rada nalazi se njena teorija o „novoj ženi“ i slobodnoj ljubavi. Analiziraju se stavovi autorke o odnosima između polova i novom moralu, kao i reakcije koje su ti stavovi izazvali. Posebno se istražuje njen uticaj na stvaranje novog ženskog identiteta kroz žensku periodičku štampu. Dat je pregled članaka A. Kolontaj u sovjetskim časopisima Rabotnica, Kommunistka, Molodaя gvardiя i Pravda. Pored toga, ukazuje se na recepciju njenih ideja na našim prostorima, i to u časopisu Ženski pokret. Poslednji deo rada posvećen je književnom stvaralaštvu A. Kolontaj. „Nova žena“ i „slobodna ljubav“: osnovne ideje Početak dvadesetog veka u Rusiji obeležen je revolucijama koje su rezultirale dolaskom boljševika na vlast 1917. godine. Njihov cilj bio je da od ruralne, siromašne zemlje stvore prvu socijalističku državu. Takva promena zahtevala je stvaranje novog tipa osobe koja će svoj život posvetiti socijalističkim ciljevima. Kada je reč o ženama, članice partije radile su na oslobođenju žena-proleterki koje su do tada bile ugnjetavane i ekonomski zavisne. O položaju žene u društvu najviše je govorila i pisala revolucionarka Aleksandra Mihajlovna Kolontaj (Aleksandra Mihaйlovna Kollontaй). Njen rad je posvećen stvaranju „nove žene“ koja će se suprotstaviti starom buržoaskom moralu i kapitalističkim vrednostima. Kao polaznu tačku za razumevanje ideja Aleksandre Kolontaj treba pogledati njenu autobiografiju naslovljenu Autobiografija seksualno emancipovane komunistkinje. Ova autobiografija je pre objavljivanja 1926. godine prošla staljinističku cenzuru. Uprkos tome, može poslužiti kao vodič kroz osnovne stavove A. Kolontaj, koji se zasnivaju na postavkama dijalektičkog materijalizma.[1] Na početku autobiografije A. Kolontaj predstavlja ključne ciljeve borbe: Istovremeno sam svesna da na ovaj način mogu da pomognem svojim sestrama da ne oblikuju svoje živote u skladu sa tradicijama, već u skladu sa njihovom slobodom izbora, sve dok im to, naravno, dozvoljavaju socijalne i ekonomske okolnosti. Uvek sam verovala da će doći vreme kada će se ženama suditi prema istim moralnim aršinima koji važe za muškarce. Zato što nije njena specifična ženska vrlina ta koja je određuje kao časnu u društvu, već vrednost i korisnost njenih uspeha,[2] njena vrednost kao ljudskog bića, kao građanke, kao misliteljke, kao borkinje.[3] Podsvesno je ovaj motiv bio vodeći princip čitavog mog života i aktivizma.[4] Aleksandra Kolontaj polazi od stava da svaka osoba, bez obzira na pol, ima pravo na slobodan izbor i potpuni razvoj svoje ličnosti.[5] Prema njenom mišljenju, do osvajanja slobode dolazi se zajedničkom borbom. Sovjetski socijalizam je podrazumevao da će rezultat te borbe biti pobeda radničke klase, a samim tim i potpuno oslobođenje žena. Pošto su radnice dvostruko diskriminisane, one će biti oslobođene i kao radnice i kao žene. Zato je u radu A. Kolontaj socijalno pitanje bilo neodvojivo od ženskog pitanja. Takav odnos prema ženskom pitanju razlikovao ju je od feministkinja njenog vremena, koje u svojim radovima naziva buržoaskim feministkinjama.[6] Smatrala je da buržoaske feministkinje traže jednakost s muškarcima iz sopstvene klase, kako bi zajedno sa njima, iz udobne pozicije kapitalističkog društva, mogle da ugnjetavaju žene iz nižih klasa. To je bio dominantan govor o feministkinjama u socijalističkim krugovima. Zbog toga A. Kolontaj nikada nije sebe nazvala feministkinjom, već komunistkinjom, a to opredeljenje je isključivalo bilo kakvu vezu s buržoaskim feminizmom.[7] Pre revolucije 1917. godine, Ruska socijaldemokratska radnička partija nije pridavala značaj ženskom pitanju o kom su članice partije uporno govorile. Iz tog razloga, u godinama pre revolucije, Aleksandra Kolontaj objavljuje niz radova o ovoj temi da bi privukla pažnju partije. Međutim, tek posle revolucije dolazi do aktivnog rada u oblasti ženskih prava, i to u okviru delovanja Ženotdela (Ženskiй otdel po rabote sredi ženщin – Ženotdel).[8] „Nova žena“, novi moral i klasna borba Promena uobičajene slike o ženama počinje sa njihovim izlaskom na ulice. Uoči 1905. godine žene organizuju tzv. „pobune podsuknji“, zalažu se protiv rata sa Japanom. Iz pobuna su izlazile pobednički, s novom snagom koje do tada nisu bile svesne. Ubrzo postaju aktivne borkinje za prava radničke klase. Aleksandra Kolontaj je uvidela da upravo žene mogu odigrati bitnu ulogu u revoluciji. Tu ideju iznosi u proznom delu „Slobodna ljubav“: „Zašto bi ženska pitanja bila manje važna? Svi su navikli da tako gledaju na žene i otuda takozvana `ženska zaostalost`. Ali bez žena nema revolucije. Žena je sve. Šta ona pomisli, to muškarac učini. Ko osvoji žene, dobio je najvažniju bitku.“[9] Kroz političku i društvenu borbu dolazi do stvaranja identiteta nove žene, o čemu A. Kolontaj piše u delu Nova žena. Ova knjiga prvi put je objavljena 1913. godine. Nešto kasnije, 1919. godine, izlazi u okviru knjige Novi moral i radnička klasa, koju čine tri celine: Nova žena; Ljubav i novi moral; Polni odnosi i klasna borba. Ujedno, knjiga iz 1919. može se videti kao svojevrsni manifest ideja A. Kolontaj. U ovom delu, kao i u kasnije objavljenim proznim delima, ona nastoji da kritički opiše tradicionalnu ženu i, istovremeno, ponudi model „nove žene“. Za polaznu tačku uzima pojedine književne junakinje iz različitih dela svetske književnosti, za koje smatra da predstavljaju prototip nove žene. A. Kolontaj posebno naglašava činjenicu da su te junakinje nastale na osnovu konkretnih žena iz stvarnog života: „Život stvara nove žene, – literatura ih reflektuje.“[10] Za razliku od žena iz prošlosti, tzv. starih žena, čiji se život zasnivao na udaji i braku, nova žena je sama sebi dovoljna. Nju je delom oblikovao kapitalizam, zato nova žena nastaje uz larmu mašina i fabričkih sirena.[11] U trenutku u kom žena prestaje da bude samo potrošačica dobara, te postaje i proizvođačica, nastaje nova žena.[12] Aleksandra Kolontaj opisuje emancipaciju neophodnu za nastanak nove žene: „Pred nama stoji žena kao ličnost, čovek, sa svojim sopstvenim unutrašnjim svetom, pred nama stoji individualnost koja potvrđuje samu sebe, žena, koja rastrže zarđale lance svoga pola.“[13] Treba naglasiti da Aleksandra Kolontaj, iako razrađuje teoriju o novoj ženi, sebe ne naziva novom ženom. Ona ne piše o novim ženama koje su rođene u vreme osvojenih sloboda, već piše o prelaznom tipu žena, to jest, o ženama koje se još uvek bore s posledicama patrijarhata. U njenom radu nema osude takozvanih starih, tradicionalnih žena. Naprotiv, A. Kolontaj ima razumevanja za njih: Kako je teško za današnju ženu da sa sebe zbaci ovu sposobnost, koju je dobila vaspitavanjem kroz stotine i hiljade godina, sa kojom je u stanju da se asimilira sa čovekom, koga izgleda da joj je izabrala sudbina za gospodara. Kako je teško da se uveri, da i žena mora pripisati sebi kao greh odricanje na samu sebe, čak odricanje za dragana i za moć ljubavi.[14] Određena ideja ljubavi sputava žene prelaznog tipa, smatra A. Kolontaj. Najveći problem leži u činjenici da žene i dalje pronalaze svrhu svog života u ljubavi. U životu nove žene na prvom mestu treba da bude ljubav prema sopstvenoj samostalnosti, radu i ostvarenju društvenih ideja. Naravno, Kolontaj skreće pažnju na borbu između starog i novog u ženama. Tek onda kada budu uspele da utišaju glasove tradicije doći će do pravog preobražaja.[15] Dakle, nove žene o kojima piše još uvek su zamišljeni, idealni tipovi do kojih bi trebalo da se stigne napornim radom. Druga fraza koja se koristi da se opišu nove žene jeste – neudate žene. Aleksandra Kolontaj vidi monogamni brak kao odnos koja ograničava ličnost, kako žene tako i muškarca. Pored toga, takav brak pretvara odnos supružnika u odnos privatne svojine: obe strane gube pravo na sopstveno vreme, prostor i slobodnu volju. Ako odbaci monogamni brak, žena će prestati da bude robinja u sopstvenoj kući i započeće borbu za svoja prava. Ako tako učini, ona će se odreći modela sreće, koji je puki rezultat društvenog pritiska, te prihvatati samo pravu sreću. U toj novoj, slobodnoj vezi između dva bića vladaju pre svega osećanja uzajamnog poštovanja i prijateljstva. Tu temu A. Kolontaj posebno razrađuje u drugom delu knjige Novi moral i radnička klasa („Ljubav i novi moral“). Ona zahteva ravnopravnost muškaraca i žena kako u društvenim tako i u ličnim odnosima. Prema njoj, ljubav ne može biti „spakovana“ u formu jednoličnih odnosa. Ljubav mora biti slobodna i zasnovana na prijateljskom poverenju i međusobnom razumevanju. Čak i ukoliko jedno telo žudi za drugim telom, ljubav dve duše nije narušena: privlačnost prema drugim ljudima sasvim je uobičajena pojava. A. Kolontaj ne poziva na poligamiju, već pokušava da podrije ideal monogamne ljubavi koji je društveno konstruisan. Ona kritikuje monogamiju: ljubav mora biti oslobođena svih ograničenja, jer će ljudi samo na taj način biti zaista slobodni, a osećaj kolektiva dominantan. To će doprineti da nestane oblik porodice kakav je stvoren u kapitalizmu, te da nastane prava komunistička zajednica koja će, kako autorka objašnjava, opstati zahvaljujući drugarskoj solidarnosti: „Zadatak proleterske ideologije [...] – negovati osećaj ljubavi među polovima u duhu najjače sile – drugarske solidarnosti!“[16] Aleksandra Kolontaj se izričito protivila seksualnim odnosima radi novca, to jest, prostituciji. U takvim odnosima muškarac nije više drug ženi i nema solidarnosti na kojoj bi odnos trebalo da počiva. U mnogim delima ona kritički piše o prostituciji. Pritom, A. Kolontaj ne okrivljuje žene koje su prinuđene na prostituciju. Ona zahteva da se ženama ne sudi prema buržoaskim moralnim načelima koji podrazumevaju pokornost, čednost i pasivnost. Preciznije rečeno, autorka se bori protiv dvostrukog morala koji je u temelju prostitucije, ali i monogamnog braka. Međutim, teorija ljubavne igre, kako A. Kolontaj naziva slobodnu ljubav, izazvale je oštre kritike kako u partiji tako i u društvu. „Nova žena“ u periodici Pored teorijskih i kritičkih tekstova u zbornicima i knjigama, ideologema nove žene konstruisana je na stranicama najmoćnijeg sredstva propagande i agitacije Komunističke partije – u periodici. Časopisi dorevolucionarnog perioda znatno su se razlikovali od časopisa koji izlaze posle revolucije. Društvene promene s početka 20. veka uslovile su pojavu novih časopisa. Do kraja 20-ih godina osamnaest ženskih časopisa štampa se u milionskom tiražu.[17] Partija je uspela da ostvari svoju nameru i omasovi ženske časopise kako bi vršila uticaj preko njih.[18] U okviru ženske periodike izdvajaju se feministički časopisi i časopisi namenjeni radnicama. Feministički časopisi namenjeni su užem krugu čitateljki i obrađuju teme ravnopravnosti i emancipacije žena.[19] Sa uspostavljanjem komunističkog režima tržište osvajaju časopisi koji se bave problemima žena iz radničke klase. Ženska periodička štampa širi poruku o novostečenoj ženskoj slobodi i ekonomskoj nezavisnosti.[20] Po Lenjinovom savetu, Aleksandra Kolontaj piše velik broj članaka za novine Pravda i časopise Kommunistka (Komunistkinja) i Rabotnica (Radnica).[21] U člancima objavljenim u časopisu Komunistkinja, Kolontaj ženama nudi novi životni scenario, koji se odigrava i izvan kruga kuće i porodice. Komunizam je trebalo da omogući takav način života. U agitacionim člancima autorka poziva žene da izađu na ulice i zajedno se izbore za prava radničke klase. Pozvavši ih da se priključe borbi, Aleksandra Kolontaj dodeljuje ženama-radnicama novu društvenu ulogu koju su do tada imali samo muškarci. Na taj način, ona podstiče u radnicama osobine i ponašanje novih žena, čiji se portreti nalaze na naslovnim stranama časopisa Radnica. Zalaganje Aleksandre Kolontaj da formuliše ideologemu nove žene posebno se vidi u njenom angažovanju upravo u tom časopisu. U uvodnom tekstu „Naši zadaci“ ona piše: „Drugarice radnice, nemamo više snage za mirenje sa ratom, sa poskupljenjima! Moramo se boriti! Stupite u naše redove, redove socijaldemokratske radničke partije!“[22] A. Kolontaj najpre poziva žene da proglase rat ratu jer je to jedini način da se izbore sa glađu i bedom koje vladaju zemljom. Takođe, ona objašnjava da radnice mogu da dobiju bolje plate, bolje radno vreme, bolje uslove rada, samo ukoliko se organizuju: „Naš slogan mora biti: drugarice radnice! Nemojte stajati po strani. Izolovane smo kao slamke koje svaki gazda može saviti po svojoj volji, ali zajedno, organizovane, mi smo nesalomive!“[23] Sve do dvadesetih godina 20. veka tekstovi Aleksandre Kolontaj bili su dobro prihvaćeni. Na osnovu tekstova o njoj i njenom radu koji su izlazili u Pravdi, vidi se da ju je partija podržavala i da su je radnici rado prihvatali u svoje redove. Međutim, po objavljivanju nekoliko njenih tekstova tokom 1923. godine u omladinskom časopisu Molodaя Gvardiя (Mlada garda) javna slika o A. Kolontaj se donekle menja. U ovom časopisu objavljena su njena tri pisma u kojima se obraća radnoj omladini, a posebno se bavi odnosima između polova. Pažnju čitalaca i kritičara privuklo je treće pismo, koje se sastoji iz dva dela – „O `zmaju` i `beloj ptici`“ i „Napravite mesta za krilatog Erosa“. U tim pismima, Kolontaj sažeto predstavlja svoju teoriju o novoj ženi. Povod tome jeste analiza pesama Ane Ahmatove u kojima A. Kolontaj identifikuje lik nove žene. Za razliku od nove žene, koja neguje svoju belu pticu (svoju ličnost, unutrašnje „ja“), takozvane stare žene su okovane buržoaskim patrijarhalnim idejama. One dozvoljavaju da njihov izabranik ubije njihovu pticu. Po Aleksandri Kolontaj, iako muškarci žele da razumeju nove žene, oni to ne mogu jer ih sputava već usvojeni sistem tradicionalnih patrijarhalnih vrednosti. U muškarcima je uvek budan „zmaj“ koji se bori za dominaciju nad „belom pticom“ žene. Kolontaj smatra da se ta stalna borba može prevazići ako žene i muškarci počnu da zasnivaju ljubavne i prijateljske odnose pre svega na temelju ravnopravnosti, solidarnosti i drugarstva. Jednu kritiku trećeg pisma, naslovljenu „Graž. Ahmatova i tov. Kollontaй“ (Građanka Ahmatova i drugarica Kolontaj), piše Boris Arvatov (Boris Ignatьevič Arvatov). Arvatov pre svega kritikuje stav iz pisma da se pri izgradnji društva moraju uzeti u obzir i muški i ženski doživljaj sveta. On tu ideju opisuje kao buržoasku i individualističku. Dalje, Arvatov opisanu borbu između polova vidi kao „feministički subjektivizam“ Aleksandre Kolontaj. Drugim rečima, za njega je nedopustivo to što se žensko pitanje izdvaja izvan okvira opštijih pitanja. Naravno, to je posebno problematično kada znamo da je A. Kolontaj svoje angažovanje u vezi sa ženskim pitanjem uvek postavljala u širi kontekst klasne borbe. Arvatov oštro kritikuje pokušaj A. Kolontaj da omladini ponudi savete u polju ljubavnih odnosa i odnosa između polova tako što će analizirati pesme Ane Ahmatove: Umesto da predloži da se prekine s tradicijom učenja `gospođica` o ljubavi pomoću stihova i romana – predlaže se pseudomarksistička analiza `krilatih i beskrilnih Erosa` (termin drugarice Kolontaj), a primeri se uzimaju iz istih tih stihova i romana. I to nije slučajnost. Čitajući drugi članak drugarice Kolontaj pronašao sam i dirljive fraze o `velikoj ljubavi`, i argumentaciju baziranu na ponašanju likova iz književnih dela, i čitav niz grubih teorijskih grešaka u vezi sa pitanjima koja je savremena nauka davno izučila.[24] Na kraju kritike, iznad potpisa autora stoji praktično opomena: „Drugarice Kolontaj, ne klevetajte!“[25] Drugu kritiku piše Polina Vinogradska (Polina Vinogradskaя), takođe saradnica časopisa Komunistkinja. Njen članak „Voprosы morali, pola i bыta tov. A. Kollontaй“ (Pitanja morala, pola i načina života drugarice A. Kolontaj) iz 1923. godine može se videti kao jedna od najoštrijih, ali i neopravdanih kritika rada A. Kolontaj. Polina Vinogradska najpre zamera Aleksandri Kolontaj što „svuda i svakuda gura polni problem“ u vreme kada u zemlji ima prečih problema poput siromaštva, bede ili nepismenosti.[26] Po mišljenju P. Vinogradske, problem odnosa između polova i žensko pitanje su krajnje nemarksističke i nekomunističke teme, a bavljenje njima predstavlja ozbiljnu političku grešku. Ona krivi A. Kolontaj za popularizaciju tzv. „biološke seksualne teorije“ i smatra da nije potrebno baviti se polnim/seksualnim odnosima jer „preterana pažnja usmerena na pitanja pola može da umanji spremnost proleterskih masa za borbu“.[27] Polina Vinogradska navodi teoriju slobodne ljubavi kao još jedan sporan aspekt u pismima: „Mase uopšte ne dele to mišljenje prema kom seksualna ljubav postoji samo radi same ljubavi [...] to bi bilo poput nekakvog postojanja umetnosti radi umetnosti“.[28] Ovakva kritika sasvim je neosnovana i izrečena izvan šireg konteksta. Polina Vinogradska zanemaruje sav rad i trud koji je Aleksandra Kolontaj uložila u rešavanje, recimo, problema napuštene dece, kako u teoriji tako i u praksi. Takođe, čini se da Vinogradska zanemaruje tekstove A. Kolontaj o komunističkoj porodici u kojima se kolektiv (odnosno, država) vidi kao glavni staratelj sve dece. Kritike Borisa Arvatova i Poline Vinogradske obeležile su poslednje godine aktivnog publicističkog delovanja A. Kolontaj u Rusiji. Polemika na temu slobodne ljubavi i morala bila je prisutna u ruskom društvu još za vreme Lenjina. Sredinom dvadesetih godina teme koje se bave odnosom između polova i novim moralom sve su manje zastupljene u periodici. Prostor za diskusiju je znatno sužen, a rad partije više ne može da se preispituje i kritikuje. Staljinistička vlast tokom tridesetih godina napravila je apsolutni preokret u razumevanju datih pojmova. Staljinistički režim takođe kreira novu ženu, ali veoma različitu od one o kojoj je pisala A. Kolontaj. Promenu u razumevanju toga ko je nova žena najbolje opisuje citat iz jednog članka Zinaide Čalaje (Zinaida Čalaя).[29] U tekstu „Žena heroja“ govori se o trudnoj ženi ratnog heroja koji joj obećava auto ukoliko mu rodi sina: „`A ako je ćerka?` – upitala je Valja sa osmehom. `Pa, onda ćeš dobiti bicikl.`“[30] Recepcija ideja Aleksandre Kolontaj u časopisu Ženski pokret Ideje Aleksandre Kolontaj pronašle su put i do čitalačke publike na našim prostorima. Prevod knjige Novi moral i radnička klasa na srpski jezik objavljen je 1922. godine u Beogradu. Prevodilac Mihailo Todorović je tu knjigu objavio pod nazivom Nova Žena. Pre nego što će se ime Aleksandre Kolontaj pojaviti u časopisu Ženski pokret, i to u okviru prikaza njene knjige Nova Žena, na njeno ime nailazimo u istom časopisu, posredno, nekoliko godina ranije.[31] Naime, u devetom broju časopisa, 1920. godine, objavljen je članak D. J. Ilića „Sazrelo pitanje“. U tom tekstu se odgovara na pitanja uredništva o boljševičkoj Rusiji, a ponajviše na pitanje o položaju žena. Posebna pažnja posvećena je odgovoru na dilemu da li se „žene mobilizuju radi zadovoljavanja seksualnih potreba Kitajaca-crvenoarmejaca“ ili je u Rusiji uveliko došlo do stvaranja „socijalističkog raja koji jedini nosi potpuno oslobođenje žene“.[32] Autor teksta smatra da je slika Rusije u vestima uglavnom pogrešna (Rusija se vidi ili kao bauk ili kao svetinja), te on nastoji da pruži objektivniji prikaz Lenjinove Rusije. Zato Ilić redakciji prosleđuje članak jedne autorke, glavne boljševičke teoretičarke o ženi i porodici – Aleksandre Kolontaj. Taj njen tekst prethodno je objavljen u Pravdi, i to iste godine, i opisuje stanje u Rusiji tri godine posle revolucije. U njenom članku se kaže da je za istinsku revoluciju neophodno da se reši loš položaj žena u društvu, za šta je preduslov ekonomska nezavisnost žena. Dakle, članak A. Kolontaj opisuje Rusiju kao zemlju koja se zaista bori sa bitnim društvenim problemima. U isto vreme, ona prikazuje Rusiju u kojoj se već tada stvaraju nove, slobodnije forme bračnih odnosa i porodice. Dve godine posle objavljivanja tog članka izlazi prvi prikaz knjige Nova Žena. Autorka prikaza Desanka Cvetković na samom početku najavljuje sjajno delo na koje se dugo čekalo i poziva čitalačku publiku da se sama u to uveri.[33] Ona objašnjava pojam „nova žena“ i smatra da su čitateljke Ženskog pokreta nove žene ili će to postati. Zatim citira odlomak u kom se daje definicija novih to jest neudatih žena. Desanka Cvetković se zadržava upravo na sintagmi „neudata žena“ jer smatra da se njom skreće pažnja na odnose između polova, tj. na seksualni aspekt tih odnosa kao na jedan od gorućih problema tog vremena. Autorka prikaza je eksplicitno privržena stavovima A. Kolontaj, te njenu novu ženu naziva „smelim vesnikom nove budućnosti“.[34] D. Cvetković upozorava na moguće negativne kritike koje bi o knjizi mogli da iznesu ljudi dvostrukog morala, ali predviđa da će sâm život stvoriti nove žene. Kao što su u Rusiji nove žene nastale pod pritiskom bede i gladi, uz zvuke fabričkih mašina, tako će i kod nas nastati nova žena. Desanka Cvetković zaključuje: Bez obzira na sve to Nova Žena će se roditi i kod nas. I to ne u svili, u sjaju raskošno ukrašenih odaja, u atmosferi nerada i razvrata. Tamo gde točak mašine upreže ženu u jaram najamnog rada, gde se devojke zajedno sa muškarcima tiskaju kroz kontoare i kancelarije da zarade parče hleba, gde žena služi nauci i umetnosti isto kao i muškarac. Tamo će se roditi Nova Žena.[35] Desanka Cvetković objavljuje nastavak prikaza iste knjige 1923. godine, ali se tu fokusira na poglavlje „Ljubav i novi moral“. Najpre govori o stanju u Srbiji (Kraljevini SHS) u pogledu morala i zaključuje da je ono loše. Međutim, kao i u prvom prikazu, ona ima optimističan ton: kao što će uvek biti onih koji ruše zemlju, tako će biti i onih koji je iznova grade. U potonjem slučaju ona polaže nadu u radničku klasu. Cvetković iznosi ideje A. Kolontaj, koje je očigledno usvojila: nove žene postoje i nastaju, njih ljubavni odnosi neće sputavati, već će ih činiti jačim i slobodnijim. Poslednje poglavlje knjige Aleksandre Kolontaj, koje je posvećeno odnosima polova i klasnoj borbi, Desanka Cvetković obrađuje u trećem prikazu koji isto izlazi 1923. godine. Ona oštro kritikuje tadašnje društvo zato što naočigled svih žmuri na jedno oko kada se govori o seksualnoj krizi koja je sveprisutna u društvu. Ona pretpostavlja da će to poglavlje knjige izazvati najviše negativnih kritika i nerazumevanja pošto se u njemu govori o temi koja se otvoreno prećutkuje. Sasvim u skladu sa idejama A. Kolontaj, Desanka Cvetković zaključuje: Ne nalazimo ni ovde, ni u celoj knjizi, ničeg sablažnjivog ma za kog naprednog radnog čoveka pa ni za naš mlad svet i žene koje žive od svog rada predstavljaju zdrav, stvaralački elemenat našeg društva i umeju da se zagreju ne samo za svoje lične ideale, nego i za one iznad sebe.[36] Uvođenjem dela i ideja Aleksandre Kolontaj na stranice domaće feminističke štampe urednice Ženskog pokreta, zajedno sa autorkom prikaza Desankom Cvetković, otvorile su prostor kako za razgovor o novim ženama tako i za izgradnju novog ženskog identiteta. Naravno, kako i sama Desanka Cvetković kaže, takvih žena je bilo na našim prostorima i pre prikaza knjige A. Kolontaj. Međutim, posle tog prikaza one dobijaju ime i vidljivost. Otuda ne čudi što Milanka Todić vidi trenutak u kom izlazi prikaz knjigeNova Žena kao trenutak rođenja nove žene u srpskoj štampi.[37] Fikcionalizacija politike i teorije: „nova žena“ u prozi Teorijska i kritička dela Aleksandre Kolontaj prevedena su na brojne jezike, a potom analizirana i kritikovana. Međutim, manje poznat segment njenog opusa čine prozna dela napisana 1922. i 1923. godine. Ona nastaju u važnom trenutku u intelektualnoj i aktivističkoj biografiji A. Kolontaj, kada njenu agitacionu i revolucionarnu ulogu zamenjuje diplomatska funkcija. Zato njenu prozu možemo videti kao poslednju priliku za javno izražavanje jasnih, oštrih političkih i moralnih stavova protiv buržoaskog načina života, stavova kakve diplomatska karijera neće dopuštati.[38] Kratke priče i dve pripovetke A. Kolontaj objavljene su 1923. godine u dve zbirke priča: Lюbovь pčёl trudovыh (Ljubav pčela radilica) i Ženщina na perelome (Psihologičeskie эtюdы) (Preobražaj žene [psihološke studije]). Zbirka Ljubav pčela radilica sastoji se iz dve kratke priče „Sёstrы“ (Sestre) i „Lюbovь trёh pokoleniй“ (Ljubav tri generacije) i pripovetke „Vasilisa Malыgina“ (Slobodna ljubav).[39] Druga zbirka sadrži dve kratke priče „Tridcatь dve stranicы“ (Trideset dve stranice) i „Podslušannый razgovor“ (Razgvor na stanici), kao i pripovetku „Bolьšaя lюbovь“ (Velika ljubav).[40] Osnovne teme koje A. Kolontaj obrađuje u pripovetkama i kratkim pričama tesno su povezane sa njenim političkim idejama o odnosima između polova i moralu. Protagonistkinje su žene u procesu preobražaja, odnosno, one pripadaju prelaznom tipu žena budući da se još uvek bore sa bremenom patrijarhata i tradicije. Dugotrajni prelazak žene iz starog tipa u novi najbolje oslikava kratka priča „Ljubav tri generacije“. Priča počinje tako što se jedna žena obraća članici partije i traži od nje savet. Tokom njihovog sastanka, saznajemo pozadinu priče o junakinji koja traži pomoć, kao i o njenoj majci i ćerki i njihovim ljubavnim istorijama. Pripadnica najstarije generacije, Marija, jeste obrazovana aristokratkinja starog kova, koja je napustila muža zarad prave ljubavi koja se završila prevarom. Posle toga, Marija se drži strogog moralnog kodeksa. Pripovedačica Olga, Marijina je ćerka, marksistkinja i boljševistkinja. Pošto je živela u nelegalnom braku (to jest, vanbračnoj zajednici), nju i njenog partnera hapse i šalju u Sibir. Po povratku iz Sibira, Olga upoznaje jednog oženjenog muškarca. Pomoću Olgine priče, Aleksandra Kolontaj objašnjava svoju teoriju slobodne ljubavi, koja podrazumeva da ljubav može poprimiti brojne i različite oblike koje ne treba ograničavati rigidnim pravilima. Ovako Olga objašnjava sagovornici: Kada bi me pitali koga volim, ja bih bez razmišljanja odgovorila – njega, mog muža i druga. Ipak, kada bi mi postavili uslov da se tog trena rastanem sa inženjerom M, znam da bih pre odlučila da na mestu umrem... On mi je istovremeno i stran i strašno blizak, ja mrzim njegove stavove, navike, način života, ali ga ipak snažno volim, sa svim njegovim slabostima, nesavršenstvom, sa svim tim karakteristikama, koje tako protivreče svemu što cenim i volim u ljudima...[41] A. Kolontaj je smatrala da svaki ljubavni odnos u kom osoba preispituje neke svoje stavove dodatno bogati život te osobe. Olga ne prihvata stav proistekao iz buržoaskog morala da jedna osoba mora sasvim pripadati drugoj, bez mogućnosti da zavoli još nekog. Kao neko ko živi u vanbračnoj zajednici, a uz to voli dve osobe u isto vreme, ona predstavlja prelazni tip žene. Ona je između tzv. stare žene, poput njene majke, i nove žene, koju predstavlja njena kćerka. Lik Ženje, Olgine ćerke, predstavlja ideal mlade nove žene. Ženja živi sa majkom i njenim mlađim partnerom. Posle nekog vremena, Ženja ulazi u kratkotrajnu vezu s partnerom svoje majke, i to ne iz ljubavi, već da bi zadovoljila telesnu požudu. U vezi s tim, Olga ima moralnu dilemu koju ne uspeva da reši i zato kaže sagovornici: „Ponekad tešim sebe činjenicom da ja ne razumem Ženju baš kao što Marija Stepanovna, moja majka, nije razumela mene... Možda ja tu nešto ne shvatam, možda je to jednostavno neizbežna drama `očeva i dece`“.[42] Olga nije spremna da prihvati novi moral mlađe generacije. Kada Ženja odluči da abortira, a uz to i ne zna čije je dete, Olga je sasvim zbunjena. Tada Ženja izgovara monolog koji neposredno slika neke stavove nove žene: Ti mi govoriš, mama, da je to vulgarno, da ne treba ulaziti u odnose bez ljubavi, da si ti očajna zbog mog cinizma. Ali, reci mi otvoreno, mama, da sam ja muško, da sam tvoj dvadesetogodišnji sin, koji je bio na frontu i živi samostalno, da li bi i tada bila užasnuta što se on viđa sa ženama koje mu se dopadaju? Ne sa prostitutkama koje muškarci kupuju i ne sa devojkama koje obmanjuje (to je vulgarno, to ne sporim), već sa ženama koje mu se dopadaju i kojima se on dopada? Da li bi bila užasnuta u istoj meri? Ne? A zašto onda očajavaš zbog mog `nemorala`? Uveravam te da sam i ja takva osoba. Ja dobro znam svoje obaveze i svesna sam svoje odgovornosti prema partiji. Ali kakve veze imaju partija, belogvardijski front, rastrojstvo i sve to što ti navodiš, sa time što se ja ljubim sa Andrejem ili s kim god? Dete ne treba imati. Ne u vreme društvenog rastrojstva. Ja to znam i zato neću biti majka.[43] Ženja predstavlja prototip nove žene. Od svih novih žena koje A. Kolontaj opisuje, čini se da je baš Ženja dostigla najviši stepen emancipacije i da predstavlja otelotvorenje sovjetske slobodne, neudate žene.[44] Kada govori o slobodnoj ljubavi, Aleksandra Kolontaj naglašava da ljubav ne sme da sputava realizaciju sposobnosti žena. Nova žena ne želi da robuje braku i mužu, već želi da radi, da se ostvari. Borba žena za nezavisnost i slobodu najbolje je oslikana u kratkoj priči „Trideset dve stranice“. A. Kolontaj uvodi čitalačku publiku u svet jedne mlade devojke koja želi da se bavi naučnim radom. No, ona se nalazi u ljubavnoj vezi i zato nije dovoljno posvećena radu. Stalno razmišlja o tome da je za pet meseci napisala svega trideset dve stranice. Na putu do stana svog partnera mlada devojka se bori sa sobom i sa željom da okonča vezu koja je sputava u radu. Dok luta mračnim ulicama seća se njegovih reči i ismevanja njene želje da bude samostalna i slobodna: „Kukavica... Boji se mraka, a palo joj je na pamet da se sama bori sa životom. Samostalna žena...“[45] Po Aleksandri Kolontaj, prava ljubav podrazumeva ravnopravnost, iskreno prijateljstvo i potpunu slobodu. Iz izjave mladića u priči jasno je da on ne poštuje devojku niti je vidi kao sebi ravnu. Zato ona odlučuje da prekine tu vezu i kaže mu da je on ne voli kao druga i prijatelja već samo kao ženu, što ona ne može da podnese. Devojka mora da načini izbor: rad ili ljubav. U toku razgovora mladić insistira da se devojka useli kod njega, sa svim svojim knjigama. On zaključuje: „Očigledno je, vas žene ipak treba držati na kratkom lancu“.[46] Odnos prema radu predstavlja jednu od ključnih tema u svim pričama. Pošto su junakinje priča prave komunistkinje, onda za većinu njih rad predstavlja osnovnu strast i svrhu u životu. Zato im život domaćice izgleda kao dobrovoljno zatočeništvo koje vodi gašenju strasti i želje za radom. O tome govori pripovetka „Velika ljubav“. Glavna junakinja pripovetke Nataša (Natalья Aleksandrovna) zaljubljena je u profesora Semjona (Semen Semenovič). Nataša je fascinirana znanjem i ambicijama profesora Semjona. Ona je posvećena članica partije. Ali, kada provodi vreme s njim ona zapostavlja svoj rad, dok je za njega rad uvek prioritet. Kada se ljubav ugasi, Nataša ne može lako da se vrati radu. Njen osnovni zaključak postaje naravoučenije cele pripovetke: „Ona i posao i više joj ništa nije potrebno. Život je ispunjen. Živeti je dobro, izuzetno dobro.“[47] Za razliku od žena iz prošlosti za koje je najveći gubitak bio gubitak voljene osobe, za novu ženu je najveći gubitak sopstvene ličnosti.[48] Ona je odlučna, snažna, otporna i odbija da se prepusti osobinama starih žena poput popustljivosti i pokornosti. U životu nove žene nema mesta za ljubomoru, pošto su ljubomora, nepoverenje i želja za osvetom tipične karakteristike žena iz prošlosti.[49] Uzmimo za primer junakinju pripovetke „Slobodna ljubav“ – Vasilisu Dementjevnu (Vasilisa Dementьevna). Tokom čitave pripovetke, ona se trudi da suzbije u sebi „zmiju ljubomore“. Vasilisa krivi samu sebe za ljubomoru koju oseća. Upravo ova krivica predstavlja trag prošlih vremena u njoj. Ljubomora nestaje tek onda kada Vasilisa odluči da prihvati sebe i svoja osećanja. Ona prestaje da robuje osećanjima kojima su robovale stare žene, odnosno, kako to kaže A. Kolontaj: „U novoj ženi čovek pobeđuje ljubomornu ženku.“[50] Ono što junakinje iz priča A. Kolontaj razlikuje od ideala nove žene iz njene studije jeste upravo njihov stav prema ljubavi. Iako su emancipovane i svesne svojih prava i mogućnosti, junakinje A. Kolontaj se još uvek bore same sa sobom i sa nasleđenim tradicijama koje ih ometaju u procesu postajanja novom ženom, te zato tako dugo ostaju u sputavajućim ljubavnim odnosima. Odnosi žena i muškaraca: borba socijalizma protiv kapitalizma U središtu priča A. Kolontaj nalaze se lični, intimni odnosi. Prikazujući mikrokosmos dvoje ljudi, ona želi da predstavi odnose u jednom makrokosmosu kakvo je komunističko društvo. A. Kolontaj problematizuje baš ovu temu jer se drži marksističkog stava prema kom se stepen progresivnosti jednog društvenog sistema utvrđuje u zavisnosti od položaja žena u tom društvu. Jedan od načina da se ispita položaj žena u društvu jeste i analiza njenog odnosa s muškarcima. U buržoaskom, kapitalističkom društvu žene su predstavljale puki dodatak muškarcu, one nisu postojale kao nezavisne osobe izvan doma i porodice. Pored toga, često su im se pripisivale osobine i vrednosti njihovih partnera.[51] Moglo bi se reći da ta borba između polova sugeriše borbu između kapitalizma i socijalizma. U prozi A. Kolontaj borba je predstavljena pomoću binarne opozicije muških i ženskih likova. Muški likovi poput profesora Semjona („Velika ljubav“) ili Vladimira („Slobodna ljubav“) najčešće su sebični, detinjasti i egocentrični, dok su junakinje, njihove partnerke, dobronamerne, okrenute ka društvu, pune razumevanja. Ovaj uvid podupire pripovedač u priči „Velika ljubav“: „Ponekad, u retkim trenucima spokoja, činilo se kao da Semjon Semjonovič shvata da je Nataša ta koja uvek daje, a on taj koji samo uzima i uzima.“[52] Barbara Klements (Barbara Evans Clements) takva mesta u pričama tumači kao personifikaciju kapitalizma i socijalizma, a ne kao nameru Aleksandre Kolontaj da generalizuje muškarce, žene i njihove odnose.[53] Odlike kapitalizma koje ispoljavaju muški likovi obično se odnose na ideju vlasništva nad drugim bićem. Pitanje svojine, pripadanja, vlasništva u pogledu tuđe ličnosti prisutno je u svim pričama Aleksandre Kolontaj. Zato su tako česti trenuci u kojima partner, obično muškarac, traži potvrdu da mu druga osoba, žena, u potpunosti pripada. U pripoveci „Slobodna ljubav“, kada junakinja Vasilisa Dementjevna shvati da čovek u kog je zaljubljena želi vezu sa „čistom“ devojkom, ona odlučuje da mu prizna da je imala partnere i pre njega, odnosno, da nije nevina, na šta joj on odgovara:[54] „Ti si moja! ... Moja! ... I ničija više. Ne govori više o svojim ljubavnicima! Ne želim da znam! Ne želim! Ti si moja i kraj!“[55] Vladimir Vasilisu tim rečima „pretvara“ u svoje vlasništvo i taj status onda izjednačava sa ljubavlju. Potreba za vlasništvom, koja se javlja kod muških likova, ogleda se i u njihovom golom materijalizmu. Muški likovi se na početku priča uglavnom nalaze na sličnim pozicijama kao i njihove partnerke, što često predstavlja glavnu sponu među njima. Oni dele ideje i želju da se bore za prava naroda. Najpre postaju drugovi, saborci, a tek onda ljubavnici. A. Kolontaj insistira na tom procesu upoznavanja i zbližavanja pošto smatra da su drugarstvo, solidarnost i saosećanje načela na kojima treba da počiva jedno komunističko društvo. Međutim, kako priče odmiču tako se menja i pozicija na kojoj se nalaze muški likovi, a samim tim i njihov odnos prema junakinjama. Tako, na primer, Vladimir, mladi anarhista koji se zalaže za ideje partije, na početku priče upoznaje Vasilisu, mladu radnicu i govornicu. Kako vreme prolazi, tako se udaljava od anarhističkih ideja i postaje direktor. Hrana, odeća i predmeti u njegovoj kući postaju odraz njegove političke i klasne pripadnosti.[56] Junakinje priča Aleksandre Kolontaj su mlade žene, aktivne učesnice društvenog i političkog života. Njih srećemo u ulogama radnica, poput Vasilise iz „Slobodne ljubavi“ i Nataše iz „Velike ljubavi“, te u ulozi borkinja i političkih aktivistkinja, kao što su Olga i Ženja iz „Ljubav tri generacije“. One žive skromnim životom poput svih drugih saboraca iz radničke klase. Njihova odeća je jednostavna i praktična, hrana više hranljiva nego što je ukusna, soba mala ali udobna. Kada se penju na društvenoj lestvici, muški likovi pokušavaju da promene način života svojih partnerki. Vladimir, na primer, šalje Vasilisi skupocene materijale za haljine i donji veš koji su njoj i odbojni i strani. Pokloni koje dobijaju predstavljaju svojevrsnu kapitalističku zamku: one postaju dužnice svojih partnera. Motivi solidarnosti, saosećanja i razumevanja dominiraju u kratkoj priči „Sestre“, na šta upućuje već naslov priče. Bezimena junakinja obraća se za pomoć nekoj ženi, pošto je zbog često bolesnog deteta dobila otkaz na poslu. Ubrzo nakon toga, dete joj umire. Ona je finansijski sasvim zavisna od svog muža s kojim je nekada delila strast prema knjigama i komunizmu, a sada deli samo stan. Njihovi odnosi su zahladneli otkad je on dobio unapređenje i počeo da nosi skupa odela i parfeme. Situacija se dodatno pogoršala kada je počeo da pije i dovodi prostitutke u njihov stan. Kada supruga pokuša da razgovara s njim, on joj odgovara: „Šta si to naumila? Kakve ženske gluposti izvodiš? Kuda ideš? Šta hoćeš od mene? Nađi ako možeš ovakvog muža – hranim te, oblačim, ništa ti ne odbijam. Ne smeš da me osuđuješ!“[57] A. Kolontaj vidi prostituciju kao nasleđe kapitalizma i ozbiljnu pretnju solidarnosti i ravnopravnosti među polovima. Najsnažniju scenu u priči predstavlja susret žene i prostitutke u kuhinji. Kada sazna na koji način je devojka počela da se bavi prostitucijom, žena shvata svu težinu položaja u kom se obe nalaze. Taj položaj ih veže i čini sestrama. U tom trenutku u ženi se budi istinska mržnja prema mužu, i to ne kao prema bračnom partneru, već kao prema čoveku koji je sebi dao za pravo da iskoristi bezizlaznu situaciju mlade prostitutke. Ženu najviše vređa njegova odluka da ne pomogne drugarici u nevolji već da tu nevolju dodatno zloupotrebi kupovinom njenog tela. U razgovoru sa sagovornicom od koje traži pomoć glavna junakinja kaže: „Biće Vam čudno, ali bilo mi je teško da se sa njom rastanem. Postala mi je bliska, kao da smo rod. Tako je mlada, nesrećna i sama [...].“[58] Priča se završava tako što žena daje svoju poslednju platu prostitutki i oprašta se s njom kao da joj je sestra. Muža napušta. Aleksandru Kolontaj su često kritikovali zato što je u središte svojih dela postavila temu ljubavi. Ta kritika bila je izazvana i činjenicom da su njena teorijska i prozna dela o odnosu polova i novom moralu pisana u burnom istorijskom trenutku, kada je sva pažnja bila usmerena na razvoj ekonomije u osiromašenoj zemlji i normalizaciju svakodnevice. Međutim, Kolontaj je smatrala da je ljubav ključni psihosocijalni faktor koji bi mogao da povoljno utiče na razvoj komunističkog društva. Ljubav o kojoj ona piše može se opisati pre svega kao ljubavno prijateljstvo: kada nestane prijateljstvo, gasi se i ljubav. Ipak, ne može se reći da muški likovi takođe ne nastoje da sačuvaju odnose sa svojim partnerkama. Kao i one, i oni se bore i pokušavaju da prevaziđu naučene tradicionalne i patrijarhalne obrasce ponašanja. Svaki od njih pokazuje određeno razumevanje i pokušava da poštuje slobodu žena. Međutim, na kraju ipak ne uspevaju u tome. Zbog toga likove u pričama Aleksandre Kolontaj možda ne bi trebalo strogo deliti na muške i ženske, negativne i pozitivne. Naprotiv, treba razumeti da se u vremenima teške nemaštine i društvenih previranja u svim likovima vodi borba. U toj borbi, većina junaka odustane i izneveri svoju drugaricu. Nasuprot tome, većina junakinja na kraju priča dolazi do katarze, to jest, do osvajanja slobode. Pripovetka „Slobodna ljubav“ implicira da će nova žena savladati sve prepreke i izboriti se za svoje mesto u svetu. Na kraju te priče Vasilisa saznaje da je trudna, a da je Vladimir otac. Ona postaje personifikacija svetle budućnosti komunističke Rusije. Zaključak Tokom svoje političke i revolucionarne karijere Aleksandra Kolontaj se vodila marksističkim principima i verovala u nove ljude koji će izgraditi pravedno socijalističko društvo. U njenim radovima postoji ideološka doslednost: ona se zalaže za ravnopravno socijalističko društvo i priželjkuje idealni komunistički poredak. Posebno se zalagala za prava žena, njihovu emancipaciju i, konačno, stvaranje „nove žene“. Ideologema nove žene predstavlja ključni momenat u njenim člancima u periodici, teorijskim tekstovima i u prozi. U proznim delima prikazani su portreti junakinja koje se bore s tradicijom i patrijarhatom. Pozicija Aleksandre Kolontaj drastično se menja s dolaskom Staljina na vlast. Ona dobija diplomatsku ulogu i uglavnom se nalazi van zemlje. Treba naglasiti da je Aleksandra Kolontaj jedna od retkih revolucionarki koja nije nestala u Staljinovim čistkama. Zbog toga danas mnogi preispituju doslednost i istrajnost njenih stavova. Treba istaći da ona nikada nije javno kritikovala Staljina, ali jeste pisala da više nema komunističke humanosti. Posebno važan izvor za istraživanje predstavlja njen privatni dnevnik u kom piše o strahu koji oseća i za sebe i za sve svoje prijatelje, kao i strašnim vremenima kojima svedoči. Na osnovu pisma koje šalje prijateljici saznajemo da je tokom 1947. godine prepravljala zapise iz svojih dnevnika. Ovaj trenutak treba uzeti kao podstrek za dalja istraživanja o Aleksandri Kolontaj. Prema rečima Bertama Volfa (Bertram Wolfe), ona je možda bila ućutkana, ali nikada nije bila sasvim uverena u novi režim i preobražena.[59] Njen doprinos marksističkoj feminističkoj teoriji i borbi za žensku emancipaciju je izuzetan. Cilj ovog rada bio je da osvetli aspekte njenog stvaralaštva koji nisu previše istraživani u domaćoj literaturi i da ukaže na važno mesto Aleksandre Kolontaj u ženskoj istoriji. odlično očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst CiGa.3