SADRŽAJ: Igor Cvijanović: AD INFINITUM Don Delilo: O DEJVIDU FOSTERU VOLASU Dejvid Foster Volas: DUŠA NIJE KOVAČNICA Dejvid Foster Volas: GODINA GLEDA Dejvid Foster Volas: PRIRODA ZABAVE Dejvid Foster Volas: DECIDERIZACIJA 2007: SPECIJALNI IZVEŠTAJ Dejvid Foster Volas: OVO JE VODA Dejvid Foster Volas: PREVIĐENI: PET ZLOSREĆNO POTCENJENIH AMERIČKIH ROMANA > 1960. Dejvid Foster Volas i Don Delilo: PREPISKA Dejvid Foster Volas i Majkl Goldfarb: IZ EMISIJE KONEKŠN, NA RADIO-STANICI WBUR-FM, 2004. Dejvid Foster Volas i Dejv Egers: „DA SE SVOJSKI POTRUDIM DA BUDEM STRPLJIV, LJUBAZAN I MAŠTOVIT“ Džonatan Franzen: BESKRAJNA TUGA Majkl Pič: IZVORNA DOBROTA Ejmi Volas Hejven: „DA LI SI SE IKAD ZAPITALA...?“ Dejvid Lipski: IZGUBLJENE GODINE I POSLEDNJI DANI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Kaetano Galindo: INFINITE JEST U BRAZILU Kostas Kalcas i Skot Espozito: BESKRAJNA SLOŽENOST Amanda Demarko: GREŠKA NA STRANICI 1032. Mek Barnet: DEJVID FOSTER VOLAS, MOJ UČITELJ Srđan Srdić: POETIKA POZICIJE Muharem Bazdulj: NA KRAJU BUDEŠ ŠTA JESI Dragan Babić: PROROČKA VIZIJA XXI VEKA: ANTICIPACIJA BUDUĆNOSTI U ESEJIMA DEJVIDA FOSTERA VOLASA Adam Keli: RAZVOJ KROZ DIJALOG: DEJVID FOSTER VOLAS I ROMAN IDEJA Roberto Natalini: DEJVID FOSTER VOLAS I MATEMATIKA BESKONAČNOSTI Kasija Bodi: FIKCIJA KAO ODGOVOR: DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE U KONTEKSTU Dejvid Hering: TUMAČENJE DUHA U PROZI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Tom Bisel: SVE O SVEMU – BESKRAJNA LAKRDIJA DEJVIDA FOSTERA VOLASA POSLE DVADESET GODINA Endrju Hoberek: ROMAN POSLE DEJVIDA FOSTERA VOLASA Rajan Blank: ŠTA JE, DOVRAGA, VODA?

Srpska poetska pletenica 1-2 Tomić Dejan Kratak pregled Autor: Dejan Tomić Izdavač: PROMETEJ - NOVI SAD Godina izdanja: 2003-2008 333+225 str. Format: 25 cm Povez: Tvrd povez Srpske poetske pletenice su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić Dragomir Brajković Nenad Grujičić Miro Vuksanović Boško Ivkov Danica Vujkov Anđelko Erdeljanin Đorđo Sladoje Gordana Đilas Blagoje Baković Milutin Ž. Pavlov Mirjana Šuljmanac - Šećerov Milan Aleksić Miodrag Petrović Olivera Šijački Luka Hajduković Nebojša Devetak Spasenija Cana Sladojev dr Stojan Berber Radmila Đukelić Milan Tripković Marija Bugarski Dušica Pejović David Kecman Marina Žinić - Ilić Milan Micić Zorka Abadžić Lidija Đogo Ranka D. Srdić Aleksandar Savić Jelena Stojsavljević Vesna Mijin Radovan Vlahović Gordana Volaš Zvezdana Cvijić... knjige su maltene nove mada knjiga 1 ima posvetu Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić... Дејан Томић је рођен 1948. године у Стапару, код Сомбора. Музички педагог био је десет година, а потом одлази за музичког уредника у Радио-телевизију Нови Сад (Војводине) где је био запослен до краја радног стажа, 2010. године. У Радио Новом Саду обликовао је низ музичких и говорно-музичких емисија било то ауторских или у сарадњи са другим уредницима. Поред тога, музички је илустровао велики број телевизијских документарних, образовних и репортажних емисија. Истражује расуто српско народно поетско и прозно благо, савремену поезију, стару српску периодику, као и подручје музике. Из тог истраживања до сада је проистекло 28 књига. Компоновао је градске, народне и дечје песме од којих су многе изведене на фестивалима или штампане у дечјој или просветној периодици. Носилац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и Годишње награде Радио-телевизије Војводине. Заступљен је у Енциклопедији Новога Сада. Члан је Сокој-а, Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. K.S.N. O. ANTIK P. 3

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Kako se obogatiti? Kako biti veliki? Kako biti zdrav? - Volas Deloa Votls Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2014 Broj strana: 264 Format: 18 cm Povez: Broširani Kad doživite neuspeh, razlog tome je to što niste tražili dovoljno; nastavite da tražite i sigurno će vam se ukazati krupnije stvari. I imajte na umu „zlatno pravilo“ Huana od Toleda: „Ono što želim sebi, želim svima.“ Papir, štamparska boja i sve drugo upotrebljeno za ovu knjigu možda ne vredi novca koji dajete za nju; ali, ako vam ideje izložene u njoj donesu hiljade dolara, onda vas oni koji su vam je prodali nisu prevarili. Pravo da se bude bogat! Šta god može da se kaže u pohvalu siromaštva, ostaje činjenica da, ako nije bogat, čovek ne može da živi zaista ispunjenim ili uspešnim životom. Nijedan čovek ne može da se, po svojoj nadarenosti, uzdigne do najvećih mogućih visina ili duševnog razvoja, izuzev ako nema pregršt novca; jer, da otvori dušu i razvije talente, čovek mora mnogo toga da primeni. Pravo da se bude veliki! Sve što radite morate da radite na izuzetan način. U ophođenju prema porodici, bližnjima, poznanicima i prijateljima, sve što čovek radi mora da bude izraz njegovog ideala. Ko dopre do prave vizure i u potpunosti se posveti, do kraja idealizuje sebe kao veliku osobu, i svaki njegov postupak, ma koliko beznačajan, izraz je tog ideala i već je dosegao položaj velikog čoveka. Pravo da se bude zdrav! Potpuno prirodno funkcionisanje organa čini zdravlje; a potpuno prirodno funkconisanje organa potiče od prirodnog dejstva Načela života. U univerzumu postoji Načelo života; to je Jedinstvena živa supstanca od koje je sazdano sve. Ova Živa supstanca prožima, obuhvata i ispunjava međuprostore univerzuma; nalazi se unutar svih stvari.

Kako se obogatiti? Kako biti veliki? Kako biti zdrav? Volas Deloa Votls (1860–1911), američki autor, donekle zaboravljen, čija se dela naširoko citiraju, naročito među pristalicama Nove misli i Pokreta za napredak oslanjanjem na sopstvene snage. Njegovo najpoznatije delo je knjiga pod naslovom Kako se obogatiti na naučnoj osnovi (1910), u kojoj izlaže metod o tome kako čovek može da se obogati. Pravo da se bude bogat! Šta god može da se kaže u pohvalu siromaštva, ostaje činjenica da, ako nije bogat, čovek ne može da živi zaista ispunjenim ili uspešnim životom. Nijedan čovek ne može da se, po svojoj nadarenosti, uzdigne do najvećih mogućih visina ili duševnog razvoja, izuzev ako nema pregršt novca; jer, da otvori dušu i razvije talente, čovek mora mnogo toga da primeni. Pravo da se bude veliki! Sve što radite morate da radite na izuzetan način. U ophođenju prema porodici, bližnjima, poznanicima i prijateljima, sve što čovek radi mora da bude izraz njegovog ideala. Ko dopre do prave vizure i u potpunosti se posveti, do kraja idealizuje sebe kao veliku osobu, i svaki njegov postupak, ma koliko beznačajan, izraz je tog ideala i već je dosegao položaj velikog čoveka. Pravo da se bude zdrav! Potpuno prirodno funkcionisanje organa čini zdravlje; a potpuno prirodno funkconisanje organa potiče od prirodnog dejstva Načela života. U univerzumu postoji Načelo života; to je Jedinstvena živa supstanca od koje je sazdano sve. Ova Živa supstanca prožima, obuhvata i ispunjava međuprostore univerzuma; nalazi se unutar svih stvari. Prikaži više

Autor: Volas Deloa VotlsVolas Deloa Votls (1860–1911), američki autor, donekle zaboravljen, čija se dela naširoko citiraju, naročito među pristalicama Nove misli i Pokreta za napredak oslanjanjem na sopstvene snage. Njegovo najpoznatije delo je knjiga pod naslovom Kako se obogatiti na naučnoj osnovi (1910), u kojoj izlaže metod o tome kako čovek može da se obogati.Pravo da se bude bogat! Šta god može da se kaže u pohvalu siromaštva, ostaje činjenica da, ako nije bogat, čovek ne može da živi zaista ispunjenim ili uspešnim životom. Nijedan čovek ne može da se, po svojoj nadarenosti, uzdigne do najvećih mogućih visina ili duševnog razvoja, izuzev ako nema pregršt novca; jer, da otvori dušu i razvije talente, čovek mora mnogo toga da primeni.Pravo da se bude veliki! Sve što radite morate da radite na izuzetan način. U ophođenju prema porodici, bližnjima, poznanicima i prijateljima, sve što čovek radi mora da bude izraz njegovog ideala. Ko dopre do prave vizure i u potpunosti se posveti, do kraja idealizuje sebe kao veliku osobu, i svaki njegov postupak, ma koliko beznačajan, izraz je tog ideala i već je dosegao položaj velikog čoveka.Pravo da se bude zdrav! Potpuno prirodno funkcionisanje organa čini zdravlje; a potpuno prirodno funkconisanje organa potiče od prirodnog dejstva Načela života. U univerzumu postoji Načelo života; to je Jedinstvena živa supstanca od koje je sazdano sve. Ova Živa supstanca prožima, obuhvata i ispunjava međuprostore univerzuma; nalazi se unutar svih stvari.

Volas Deloa Votls (1860–1911), američki autor, donekle zaboravljen, čija se dela naširoko citiraju, naročito među pristalicama Nove misli i Pokreta za napredak oslanjanjem na sopstvene snage. Njegovo najpoznatije delo je knjiga pod naslovom Kako se obogatiti na naučnoj osnovi (1910), u kojoj izlaže metod o tome kako čovek može da se obogati. Pravo da se bude bogat! Šta god može da se kaže u pohvalu siromaštva, ostaje činjenica da, ako nije bogat, čovek ne može da živi zaista ispunjenim ili uspešnim životom. Nijedan čovek ne može da se, po svojoj nadarenosti, uzdigne do najvećih mogućih visina ili duševnog razvoja, izuzev ako nema pregršt novca; jer, da otvori dušu i razvije talente, čovek mora mnogo toga da primeni. Pravo da se bude veliki! Sve što radite morate da radite na izuzetan način. U ophođenju prema porodici, bližnjima, poznanicima i prijateljima, sve što čovek radi mora da bude izraz njegovog ideala. Ko dopre do prave vizure i u potpunosti se posveti, do kraja idealizuje sebe kao veliku osobu, i svaki njegov postupak, ma koliko beznačajan, izraz je tog ideala i već je dosegao položaj velikog čoveka. Pravo da se bude zdrav! Potpuno prirodno funkcionisanje organa čini zdravlje; a potpuno prirodno funkconisanje organa potiče od prirodnog dejstva Načela života. U univerzumu postoji Načelo života; to je Jedinstvena živa supstanca od koje je sazdano sve. Ova Živa supstanca prožima, obuhvata i ispunjava međuprostore univerzuma; nalazi se unutar svih stvari. Naslov: Kako se obogatiti? Kako biti veliki? Kako biti zdrav? Izdavač: Bukefal E.O.N. Strana: 262 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-89107-18-0

GDE JE ŠTA GLASOVI Semezdin Mehmedinović: BAGATELE Nemanja Mitrović: NA KRAJU GRADA Maša Seničić: PRISVAJANJE ZAMENICA Marijana Čanak: BORJAN I BEZIMENA Aleksa Milenković: PERPETUUM MOBILE DOZIVI Đuzepe Ungareti: POKOPANA LUKA Agnješka Klos: POETSKO TELO VRT: DAVID ALBAHARI (1948–2023) Marjan Čakarević: CINK Srđan Srdić: POGOVOR Tatjana Rosić Ilić: PRE I POSLE SVEGA – SLOBODA Vladislava Gordić Petković: SVE ALBAHARIJEVE TEHNOLOGIJE Dragan Babić: SAŽETE PRIČE KAO PRIMARNA PRIPOVEDNA FORMA POZNE FAZE OPUSA DAVIDA ALBAHARIJA ILUMINACIJE Suzan Sontag: ESTETIKA ĆUTNJE Moin Faruhi: UZMIMO REČI: O PREVOĐENJU BESKRAJNE LAKRDIJE NA PERSIJSKI Frančeska Orsini: ZNAČAJNI GEOGRAFSKI PROSTORI: RAZMER, PROSTOR I DEJSTVO U SVETSKOJ KNJIŽEVNOSTI ZLATNA GREDA Milen Alempijević: UKLETA PRIJATELJSTVA ILI PASIJA PO LUDVIKU JANU RED VOŽNJE Slavko Gordić: DEVETI MESEC Pavle Ugrinov: NULTA EGZISTENCIJA – DNEVNIK 1946–1972. Olga Tokarčuk i Jelena Vukićević: ONA KOJA SVETLI MEĐU LJUDIMA Vladimir Arsenijević i Radmila Gikić Petrović: DA LI SI OBAVEZAN DA RADIŠ ONO ŠTO DRUGI OČEKUJU OD TEBE? RAZMENA DAROVA Srđan Srdić: VODIČ KROZ POSTMODERNU GALAKSIJU (Dejvid Foster Volas: Beskrajna lakrdija) Sara Matin: KRIK U KONTROLISANIM USLOVIMA (Erika Džonson Debeljak: Devica, kraljica, udovica, kurva) Maja Solar: RAŠČVORAVANJA PRIČA (Bojan Krivokapić: Vila Fazanka) Bojan Krivokapić: O DRUGAČIJOJ BLISKOSTI (Tea Tulić: Strvinari starog svijeta) Dragana V. Todoreskov: VLASTITI DETALJI VELIKE SLIKE SVETA (Maja Erdeljanin: Dragi dnevniče / Dear Diary (2006–2023)) Zorana Simić: MAESTRA I MARALDINA (Merse Rudureda: Smrt i proleće) Jovana Vojvodić: KLINIKA ZA PROŠLOST – DOBRO DOŠLI U KNJIGU (Georgi Gospodinov: Vremensko sklonište) SVETLA KOMORA Jelena Anđelovska: TEMORI DOLLS – SVAČIJI PORTRETI KO JE KO

Ova knjiga vodi vas na put kroz svet međunarodnog organizovanog kriminala. Autor je tri godine beležio iskaze krijumčara oružja u Ukrajini, narkodilera u Kanadi, perača novca u Dubaiju i mnogih drugih od trgovine ljudima u postkomunističkoj Bugarskoj, do sračunatih internet prevara u Nigeriji. Uvod Uveče, 30. aprila 1994. godine, u Vokingu, u oblasti Sari, prolečni dan bio je na izmaku. Barnsberi nije baš kraj u kojem živi srednja klasa, ali u ovom delu južne Engleske žive Ljudi kojima ne nedostaje ambicija. Suton se spuštao na Vilou vej, mirnu uLicu oivičenu nizom spojenih kuča s posebnim ulazima. AutomobiLi su bili u garažama, a porodice se spremale za zajedničku večeru i subotnji TV repertoar. U devet sati, ispred broja 31 zaustavila se tojota i iz nje je izašao muškarac. Držeći pljosnatu plavo-belu kutiju u rukama, prišao je ulaznim vratima kuće i pokucao. A u kući, tridesettrogodišnja geofizičarka Karen Rid, koja je za život zarađivaLa analiziranjem seizmoloških podataka, uživala je u čaši belog vina, ćaskajući s prijate Ljicom, kad se kroz prozor začuo prigušeni muški glas. „Jeste Li vi naručili picu?" upitaoje. Karen je otvorila vrata i tada je raznosač pica izvadio pištoLj kalibra 38 i hladnokrvno joj ispaLio nekoliko hitaca u glavu. Ubica je zatim otrčao do kola, seo za voLan i otišao. Nije biLo pLanirano da Karen Rid te večeri bude žrtva. Međutim, ubica se s razlogom zabunio. Njegova prava meta bila je Karenina sestra, ALison Ponting, producentkinja Svetskog servisa BBCja, koja je tada živela s Karen, aLi slučajno nije biLa kod kuće. Ubistvo je verovatno izvršeno po naLogu Đokara Dudajeva, predsednika Republike Čečenije. Godine 1986. ALison se udala za bucmastog, šarmantnog Jermenina Gačika Teroganisijana, koga je upoznala koju godinu ranije dok je studirala ruski jezik na univerzitetu. Njihov brak u pospanom radničkom gradiću Vokingu bio je okidač za Lanac neverovatnih događaja, koji su osam godina kasnije doveti do vrtLoga pogibija, osvajanja, građanskog rata, gangsteraja i nacionalističkih sukoba u obLasti inače poznatoj kao Severni Kavkaz. Osamnaest meseci pre Kareninog ubistva, dva brata Ruslan i Nazarbeg Ucijev stigLi su u London kao izaslanici predsednika Dudajeva sa zadatkom da obezbede štampanje pasoša i novčanica nove čečenske države. Hiroviti RusLan bio je Dudajevu savetnik od najvećeg poverenja i pripadnik „tvrde" struje u administraciji podeljenoj na frakcije. Njegov brat bio je majstor boriLačkih veština i, u načeLu, snagator na iznajmLjivanje. Uporedo sa zvaničnim mandatom u vezi sa izradom dokumenata buduće nove države, imali su i nekoLiko drugih ciLjeva: da kod jednog američkog biznismena obezbede kredit od 250 miliona doLara za modernizaciju velikih naftnih rafinerija u Čečeniji; da skLope sporazum s nemačkom energetskom kompanijom Stinnes AG, o brzom pLasmanu čečenske nafte po svetskoj tržišnoj ceni; i da, kako je kasnije utvrđeno, kupe 2000 projektiLa tipa Stinger zemLja-vazduh. Da bi se upustili u tako složene pregovore, predstavnicima vlade Čečenije bio je potreban stručni prevodilac i „fikser"*. RusLan se prisetio da ga je jednom intervjuisala producentkinja BBC-ja, Alison Ponting, i obratio joj se za pomoć. Ona je predLožila svog muža Teroganisijana, verovatno u nadi da će to njemu biti ispLativ poslovni angažman. Boraveći u Londonu, ALisonin muž, Jermenin, razvio je izrazitu sklonost ka rizičnim poslovima. Petljao je na sve strane: švercovao, osnivao lažne firme da bi prao novac, a kada mu nepredvidive kriminalne aktivnosti ne bi išle od ruke radio je razne pomoćne i fizičke poslove. U poćetku, ova trojica mačo tipova s Kavkaza odmaLi su se sprijateljila i postala drugarska ekipa. Organizovali su razuzdane žurke na koje su pozivani buljuci kolgerli. Prirodno, Alison je bila sve nesrećnija zbog ponašanja svog muža i dvojice Čečena, a neprijatno je bilo i dobrostojećim stanarima Bikenhola, stambenog bloka u neposrednoj bLizini čuvene adrese Šerloka Holmsa, Ulice Bejker br. 221b. Braća Ucijev su u Bikenholu iznajmila stan. U nekom trenutku, odnosi dvojice Čečena s Jermeninom su zahladneli, Kasnije je britansko tužilaštvo tvrdito da je Teroganisijan u to vieme otkrio da su projektili „stinger" bili namenjeni Azeibejdžanu za rat protiv njegove domovine, Jermenije. Postojala je i dtuga teorija da su projektili zapravo bili namenjeni Čečeniji, i da su se braća Ucijev i Teroganisijan posvađaLi oko novca. Izvesno je da je Teroganisijan upozorio pripadnike jermenskog KGB-a na aktivnosti braće Ucijev i nekoliko Likvidatora posLato je u London iz Los AnđeLesa, centra jermenske dijaspore u SAD.

Carmina Burana: Cantiones for solos, choir & orchestra by Carl Orff Edicija: Musique d`Or Izdavač: P&C Venezio Godina izdanja: 1992. Distributer: Prova Records in France Format: CD, Album Oznaka: MDO 1075 Zemlja: Europa Žanr: Klasična muzika Naziv: Carmina Burana Autor: Karl Orf (1895 — 1982) nemački kompozitor, najpoznatiji po popularnoj scenskoj operi „Karmina Burana“ (1937). Jedan je od značajnijih kompozitora 20. veka, Detaljno stanje: Novi novcijati CD, nikad korišćen. Tracklist: Fortuna Imperatrix Mundi 1 O Fortuna 2:38 2 Fortune Plango Vulnera 2:41 I - Primo Vere 3 Veris Leta Facis 4:12 4 Omnia Sol Temperat 2:05 5 Ecce Gratum 2:41 Uf Dem Anger 6 Tanz 1:45 7 Floret Silva 3:16 8 Chramer, Gip Die Varwe Mir 3:23 9 Reie 4:55 10 Swaz Hie Gat Umbe Chume, Chum, Geselle Min! 1:39 Swaz Hie Gat Umbe 0:31 10 Were Diu Werlt Alle Min 0:54 II - In Taberna 11 Estuans Interius 2:21 12 Olim Lacus Colueram 3:29 13 Ego Sum Abbas 1:22 14 In Taberna Quando Sumus 3:01 III - Cours D`Amour 15 Amor Volat Undique 3:31 16 Dies, Nox Et Omnia 2:15 17 Stetit Puella 2:15 18 Circa Mea Pectora 2:10 19 Si Puer Cum Puellula 0:55 20 Veni, Veni, Venias 1:00 21 In Trituna 2:12 22 Tempus Est Iocundum 2:16 23 Dulcissime 0:43 Blanziflor Et Helena 24 Ave Formosissima 1:44 Fortuna Imperatrix Mundi 25 O Fortuna 2:37 Mozarteum Orchestra Mozarteum Choir Kurt Redel, conductor Total Playing Time: 61:07 minutes Opis: “Karmina Burana” je prvi deo muzičko-scenske trilogije “Trijumfi”, na kojoj je Karl Orf radio duže od decenije i po - a svakako i najveći, najpopularniji i najuspeliji njen deo. Pisano je za trio vokalnih solista (sopran, tenor i bariton), veliki mešoviti hor i simfonijski orkestar, obilato pojačan udaraljkama, nastajalo je tokom 1935. i 1936. godine. Inspirisano je istoimenom zbirkom stihova iz 13. veka, pronađenom u bavarskom manastiru Benediktburen, nedaleko od Minhena. Godine 1934, Karl Orf otkrio je u jednoj antikvarnici u Vircburgu ovu zaboravljenu zbirku rukopisa (danas poznatu kao “Burana kodeks”). Ovi jednostavni, ali moćni srednjovekovni tekstovi toliko su fascinirali Orfa da je za njih komponovao besmrtnu muziku koja i danas očarava mlade i stare, i ljubitelje opere ali i pop muzike. Muzičko-scenski fenomen svevremene snage i senzualnosti, neprevaziđena oda životu koja pokazuje da se vremena menjaju, ali čovek i njegova trka za zadovoljenjem ovozemaljskih želja – nimalo Moćno delo muzike dvadesetog veka, “Karmina Burana” najpopularnija je kantata Karla Orfa, prema mišljenju mnogih, najvećeg kompozitora scenske muzike minulog veka. Jedno od najčešće izvođenih dela u svetu, muzička legenda svevremene snage i senzualnosti, uvek je veliki izazov za umetnika. ---------------------------------------------------------------------- Musique d`Or je serija muzičkih CD-ova van proizvodnje, pune dužine koja je bila na tržištu uglavnom u Evropi tokom osamdesetih, ali ih je Moss Muzička Grupa takođe distribuirala i u Americi i prodavala u maloprodaji u sada zatvorenom Rose rekord’s lancu prodavnica. Snimci su odlični, digitalni snimci glavnih izvođača i orkestara su kvalitetni. Upakovani su u čvrste omote od providne plastike. Postali su veoma teški za pronaći i još teže za pronaći u očuvanom stanju! Ovaj CD nije otvaran, znači nov novcijat!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский; rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena.[1] Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana.[1] Po mnogima je i preteča egzistencijalizma. Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata. Porodica Dostojevski vuče poreklo od beloruskih unijatskih (grkokatoličkih) plemića koji su se kasnije vratili u okvire pravoslavlja. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkoloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar, koji je služio kao lekar u bolnici za siromašne „Marinski“ u Moskvi. Pretpostavlja se da su Mihaila ubili njegovi kmetovi, za koje je poznato da su u više navrata bili ogorčeni Mihailovim ponašanjem u pijanom stanju. Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. godine čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. godine se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“. Progon u Sibir i književno stvaralaštvo Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći”[2] u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi.[3] Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“.[4] Smrtana kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu.[5] Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu. Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.[6] Godine 1860. se vratio u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864. godine, a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se. Fjodor Dostojevski 1876. Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede.[7] Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao.[7] U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem. Dostojevski je u ovo vreme putovao po zapadnoj Evropi. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Još jednom mu je slomljeno srce, ali je uskoro upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja, kojom se oženio 1867. godine. U tom periodu je napisao svoja najveća dela. Od 1873. do 1881. godine izdaje, ovaj put uspešan, mesečni književni časopis sa kratkim pričama, karikaturama i člancima o aktuelnim dešavanjima — Piščev dnevnik. Piščev dnevnik se izdavao u novinama kneza Meščerskog „Graždanin“, gde je Dostojevski bio urednik. Časopis je doživeo ogroman uspeh. Za vreme srpsko-turskog rata 1876—1877. više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori, Černjajevu i dobrovoljcima.[7] Tih godina počinje rad na romanu Braća Karamazovi. Dostojevski je 1877. godine održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi. Pred kraj života je živeo u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti, nedaleko od Sankt Peterburga. Preminuo je 9. februara po novom, odnosno 28. januara po starom, kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom. Posle dva dana, njegovo telo je ispratila na groblje bezbrojna gomila naroda, monaštva i sveštenstva. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani, mahom omladina i studenti, a sam se pogreb pretvorio u demonstracije protiv carizma - uprkos piščevom nedvosmislenom stavu prema celom tom pitanju. Takva počast odavana je jedino telima preminulih ruskih careva. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII,24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi“... Jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti. Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet. „Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ Dejvid Foster Volas

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Autor - osoba Dostoevskij, Fedor Mihajlovič, 1821-1881 = Достоевский, Федор Михайлович, 1821-1881 Naslov Zločin i kazna / F. Dostojevski ; [preveo Milosav Babović] Jedinstveni naslov Преступление и наказание. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1975 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1975 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 594 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Babović, Milosav, 1921-1997 = Babović, Milosav, 1921-1997 Zbirka Odabrana dela svetskih klasika / Rad, Beograd (Karton) Napomene Prevod dela: Преступление и наказание / Ф. Достоевский Tiraž 10.000. Remek-delo ruske književnosti, Zločin i kazna svrstalo je Dostojevskog u red najznačajnijih svetskih romanopisaca. Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz zatvorskih dana, u grozničavom tonu i na ubedljiv način, autor pripoveda priču o Raskoljnikovu – siromašnom studentu mučenom nihilizmom i borbom između dobra i zla. Verujući za sebe da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, on brutalno ubija lihvarku za koju kaže da je „ništavna, zla, bolesna baba koja nikome nije potrebna... koja ni sama ne zna zašto živi i koja će ionako već danas-sutra umreti“. Skrhan osećajem krivice, on će otpočeti proces pokajanja koji će mu korenito promeniti pogled na svet. „Dostojevski je pisao prozu o zaista važnim pitanjima. Pisao je prozu o identitetu, moralnoj vrednosti, smrti, volji, odnosu telesne i duhovne ljubavi, pohlepi, slobodi, opsesiji, razumu, veri, samoubistvu. A to je izveo bez ikakvog svođenja svojih likova na glasnogovornike ili svojih knjiga na traktate. On je uvek obuzet pitanjem šta znači biti ljudsko biće – odnosno kako biti prava osoba, neko čiji život prožimaju vrednosti i principi – a ne tek izrazito pronicljiva životinja sposobna za samoodržanje.“ – Dejvid Foster Volas Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский; rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma. Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata. Porodica Dostojevski vuče poreklo od beloruskih unijatskih (grkokatoličkih) plemića koji su se kasnije vratili u okvire pravoslavlja. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkuloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar, koji je služio kao lekar u bolnici za siromašne „Marinski“ u Moskvi. Pretpostavlja se da su Mihaila ubili njegovi kmetovi, za koje je poznato da su u više navrata bili ogorčeni Mihailovim ponašanjem u pijanom stanju. Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. godine čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. godine se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“ Progon u Sibir i književno stvaralaštvo Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći” u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji – osuđuje se na smrt streljanjem“. Smrtna kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu. Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu. Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio. Godine 1860. se vratio u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864. godine, a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se. Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede. Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao. U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem. Dostojevski je u ovo vreme putovao po zapadnoj Evropi. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Još jednom mu je slomljeno srce, ali je uskoro upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja, kojom se oženio 1867. godine. U tom periodu je napisao svoja najveća dela. Od 1873. do 1881. godine izdaje, ovaj put uspešan, mesečni književni časopis sa kratkim pričama, karikaturama i člancima o aktuelnim dešavanjima – „Piščev dnevnik“. „Piščev dnevnik“ se izdavao u novinama kneza Meščerskog „Graždanin“, gde je Dostojevski bio urednik. Časopis je doživeo ogroman uspeh. Za vreme srpsko-turskog rata 1876–1877. više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori, Černjajevu i dobrovoljcima. Tih godina počinje rad na romanu Braća Karamazovi. Dostojevski je 1877. godine održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi. Pred kraj života je živeo u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti, nedaleko od Sankt Peterburga. Preminuo je 9. februara po novom, odnosno 28. januara po starom, kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom. Posle dva dana, njegovo telo je ispratila na groblje bezbrojna gomila naroda, monaštva i sveštenstva. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani, mahom omladina i studenti, a sam se pogreb pretvorio u demonstracije protiv carizma – uprkos piščevom nedvosmislenom stavu prema celom tom pitanju. Takva počast odavana je jedino telima preminulih ruskih careva. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII, 24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi“. MG151 (N)

KOREOGRAFIJA MORIENDI, Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd, 2016. Strana: 234 Cena knjige u knjižarama: 990 din. Predgovor Tačka gde se linija života okončava ponekad baca novo svetlo na dotadašnji život pojedinca. Montenj je rekao da se o jednom životu može suditi tek kad se zna njegov kraj i da onaj koji bi ljude poučio kako da umru, poučio bi ih i kako da žive. Ova knjiga sastoji se od vinjeta koje govore o poslednjim trenucima nekih poznatih ljudi (jer je njihovo umiranje uglavnom dobro dokumentovano). Ostaje da se vidi da li priče o njihovom odlasku bacaju drugačije svetlo na njihovo delo (ili ga smrt ipak ne dotiče) i da li, ovako sakupljene zajedno, govore nešto više o ljudskoj sudbini (ili je reč samo o krajnje šarolikoj koreografiji moriendi bez ikakvog posebnog smisla). Iz knjige: SAMJUEL BEKET „Uostalom, vrlo važno da li sam se rodio ili nisam, da li sam živeo ili nisam, da li sam umro ili tek umirem, radiću kako sam uvek radio, nemajući pojma šta radim, nemajući pojma ko sam, odakle sam, da li jesam.“ Malone umire, S. Beket Početkom decembra 1989, Beket se budi u staračkom domu u Parizu, gde je živeo poslednjih godinu-dve, oblači se i odlazi u trpezariju. Uznemireno hoda gore-dole pored stolova dok drugi jedu, gestikulira i nesuvislo govori. Pozivaju njegovog lekara. Na nosilima uzvikuje da odlazi, ali da će se vratiti. Nekoliko dana kasnije, medicinska sestra pronašla ga je onesvešćenog u kupatilu doma i pozvala hitnu pomoć. Odvoze ga u bolnicu Santa Ana, ali ispitivanja pokazuju da nije reč o srčanom udaru, pa ga prebacuju na neurološko odeljenje. Uglavnom je u konfuznom stanju, ili u nesvesti. Ipak, ponekad je nakratko u stanju da sa Žeromom Lendonom razgovora o svojim sabranim delima koja su u pripremi, ili da kaže pokoji stih Verlena, Kitsa, Tenisona. Potom je opet slab i u komi. Sve češće je uznemiren, pa mu daju sedative. Jedna od prijateljica koja ga posećuje saopštava mu da je Vaclav Havel postao predsednik Čehoslovačke. Beket je u stanju samo da se lako osmehne. Umire u bolnici 22. decembra 1989, usled „respiratornih problema“, od posledica jakog emfizema pluća, u polukomi. U jednom od svojih prvih tekstova, eseju o Prustu, napisao je: „Ma kakvo mišljenje imali mi o smrti, možemo biti sigurni da je ono besmisleno i bezvredno. Smrt ne možemo da uklopimo u svoj rokovnik.“ Što se tiče nadgrobne ploče, rekao je da mu je „svejedno koje će boje biti, dokle god je siva“. Njegov Estragon iz Godoa kaže svom kompanjonu: „Uvek nađemo nešto, je li, Didi, što nam daje utisak da postojimo?“, dok glavni lik iz priče „Izgnanik“ konstatuje: „Mudrujmo bez bojazni, magla će se zadržati.“ Sahranjen je u istom grobu na Monparnasu gde je počivala njegova supruga Suzan Dešvo-Dimenil, pijanistkinja, s kojom je u labavom braku proveo pedeset godina i koja je preminula nekoliko meseci pre njega. Nije bilo sveštenika niti govora. „Ja sam svoje završio“, rekao je Beket prijatelju koji ga je tih poslednjih meseci posetio u staračkom domu. „Samo što to toliko dugo traje.“ Ovaj je skupio hrabrost i upitao ga: „Sad kada je skoro kraj, Same, je li na tom putovanju bilo ičega vrednog?“ „Veoma malo“, glasio je odgovor. „Veoma malo.“ Posle toga, dokrajčili su flašu viskija. 83  TOMAS BERNHARD Tomas Bernhard je kao sedamnaestogodišnjak, na studijama muzike, dobio zapaljenje pluća, što je prešlo u tuberkulozu, pa u sarkoidozu. Bolest će potom polako zahvatati limfni sistem i pluća, na kraju preći i na srce, a od posledica svega toga Bernhard će umreti u 58. godini. Bolest će ga opsedati i u literaturi („Suština bolesti je mračna kao suština života“ i „Bolesnik je pronicljiv čovek, niko nema jasnu sliku sveta kao on... Umetnik, pisac posebno... ima jasnu obavezu da povremeno boravi u bolnici, svejedno da li je bolnica zaista bolnica, ili zatvor ili manastir“). Sam Bernhard ceo život teško je disao i imao stalni strah da će se ugušiti. Kontakti sa ženama bili su mu neobični, nije zabeležena nijedna njegova ljubavna veza („Nije mi potrebna ni sestra ni ljubavnica“), iako je sa ženom koja je bila 37 godina starija od njega, Hedvig Stavianiček, živeo 35 godina u prijateljskom odnosu („Ta osoba me štiti, daje mi podršku, ali i dominira“). Po svemu sudeći, bio je aseksualan („Seksualnost me nikada nije interesovala. Nije mi bila ni moguća, jednostavno zbog moje bolesti, jer u vreme kada bi sve to bilo prirodno i kada je trebalo da počnem, nisam imao fizičkih uslova“). Smrt ga je sprečila da napiše ljubavni roman s čudnim nazivom Sebi slomiti glavu. Rođen iz neželjene trudnoće (oca nije upoznao), u svojim knjigama bavio se samoubistvom, ludilom i raznim opsesijama (a izjavio je da je jedina knjiga koja ga je uveseljavala Šopenhauerov Svet kao volja i predstava). Za seosku kuću u Olsdorfu koju je kupio 1965. da bi u njoj pisao rekao je da bi bilo dobro da, kad on umre, bude uništena vatrom, „da bi pucketanje plamena bilo posmrtna muzika za moju sahranu“. Nije imao preterano pohvalno mišljenje o ljudima, držao ih je za ne mnogo pametne („upotrebljavajući samo usta, ali ne i mozak, razvijaju nepca i čeljust, ali im mozak ostane nerazvijen“). Umire 1989. u svom stanu u gradiću Gmundenu (Gornja Austrija), u krevetu, u poluizdignutom položaju (gušio se kada bi bio ispružen), s čašom soka od grožđa u ruci. Njegov polubrat Peter je pored njega, i on neće ispoštovati Bernhardovu želju da mu dela više ne budu objavljivana u Austriji. „Uopšte ne mislim na smrt“, govorio je Bernhard, „ali smrt stalno misli na mene.“ U jednom od poslednjih intervjua, rekao je: „Sve na kraju propada, sve se svršava na groblju. Ništa tu ne možemo. Smrt dolazi po sve, i to je to. Mnogi se predaju smrti već sa 17–18 godina. Mladi ljudi danas hrle u naručje smrti već sa 12 godina, a mrtvi su sa 14. Postoje i usamljeni borci koji se opiru do 80 ili 90, a onda i oni umru, ali bar su duže živeli. A pošto je život prijatan i zabavan, zabava im traje duže. Oni koji umru ranije, manje su se zabavljali, i treba ih žaliti. Oni nisu uspeli da upoznaju život, jer život takođe podrazumeva dug život, sa svim svojim grozotama.“ 58  STIV DŽOBS Stiv Džobs, „kreativni preduzimač“ koji je (sa Stivom Voznijakom) 1976. godine stvorio kompaniju Epl (i proizvode poput ajpoda, ajfona ili ajpeda), umro je 2011, posle nekoliko godina borbe sa rakom pankreasa, u svojoj kući u Palo Altu, Kalifornija, okružen porodicom. Pošto je pogledao u sestru, pa u decu, na kraju i u suprugu, koji su svi stajali oko njega uz krevet, pogled mu je odlutao negde iznad njih. Po svedočenju njegove sestre, poslednje reči bile su mu: „Au, au, au.“ Posle toga, izgubio je svest i umro dan kasnije. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u neobeleženom grobu (bez nadgrobnog kamena). Kad je saznao da je bolestan, osam godina pre toga, okrenuo se alternativnoj medicini i devet meseci odbijao operaciju koja bi ga možda spasla, sve dok nije bilo prekasno (operisan je ipak 2004). Prilikom primanja jedne počasne titule, već oboleo, rekao je: „Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvažnije oruđe koje sam ikada pronašao, jer mi olakšava donošenje bitnih odluka o životu. Skoro sve – sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha – sve to pada u vodu pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Svest o tome da ćete umreti je najbolji način za koji znam da izbegnete zamku mišljenja da imate nešto da izgubite.“ U jednom govoru iz 2005. na Univerzitetu Stanford, rekao je da je „smrt po svemu sudeći najbolja invencija života“. 56 SADRŽAJ Akutagava, Rjunosuke Anderson, Šervud Andrić, Ivo Arto, Antonen Beket, Samjuel Beriman, Džon Bernhard, Tomas Betoven, Ludvig van Bodler, Šarl Borhes, Horhe Luis Broz, Josip Bukovski, Čarls Crnjanski, Miloš Cvajg, Štefan Čehov, Anton Ćopić, Branko Delez, Žil Dikens, Čarls Dostojevski, Fjodor Mihailovič Džobs, Stiv Džojs, Džejms Falači, Orijana Ficdžerald, Fransis Skot Fišer, Robert Flober, Gistav Ford, Džon Foster Volas, Dejvid Frojd, Sigmund Gaudi, Antoni Gari, Romen Gilmor, Gari Gogen, Pol Gogolj, Nikolaj Vasiljevič Guld, Glen Haksli, Oldos Hemingvej, Ernest Hičens, Kristofer Hitler, Adolf Jursenar, Margerit Kafka, Franc Kalo, Frida Kant, Imanuel Karađorđe, Đorđe Petrović Karver, Rejmond Kibler-Ros, Elizabet Kiš, Danilo Kjerkegor, Seren Kortasar, Hulio Larkin, Filip Levi, Primo Lorka, Federiko Garsija Majakovski, Vladimir Majka Tereza Mejerholjd, Vsevolod Mišima, Jukio Mopasan, Gi de Musolini, Benito Nej, Mišel Neruda, Pablo O’ Henri Paveze, Čezare Pikaso, Pablo Pinter, Harold Plat, Silvija Plinije, Gaj Po, Edgar Alan Prisli, Elvis Puškin, Aleksandar Rajh, Vilhelm Rembo, Artur Sartr, Žan-Pol Savić Rebac, Anica Selin, Luj Ferdinand Seneka, Lucije Enej Sezan, Pol Sokrat Staljin, Josif Visarionovič Svift, Džonatan Šeli, Persi Biš Šopehauer, Artur Šulc, Bruno Šumanović, Sava Tesla, Nikola Tolstoj, Lav Nikolajević Tomas, Dilan Tuluz-Lotrek, Anri de Tven, Mark Vajld, Oskar Vajninger, Oto Vilijams, Tenesi Volsingam, Fransis Von, Kit Vulf, Virdžinija Žari, Alfred Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastava 101 odnosno Skala, popularno zvana Stojadin i Kec, bio je automobil koji je proizvodila fabrika „Zastava automobili“ iz Kragujevca, od 1971. do 2008. godine. Nastao je na bazi tada tehnički veoma modernog „Fijata 128“, sa malo izmenjenim zadnjim delom — petim vratima i bio jedan od prvih automobila proizvođenih u danas prevlađujućoj „hečbek” varijanti. U toku svoje 37 godina duge proizvodnje, od 16. novembra 1971. do 20. novembra 2008. godine, ovaj automobil je proizveden u ukupno 1.045.458 primeraka. Milioniti primerak je proizveden 1991. godine, a rekordna godišnja proizvodnja bila je 1979. godine, kada je sa montažnih traka sišlo 88.918 primeraka. Za vreme proizvodnje automobil je nekoliko puta bio tehnički i estetski unapređivan, ali je do kraja proizvodnje zadržao svoj prepoznatljivi oblik. Godine 1988, godine je dobio naziv „Skala” i zadržao ga do kraja proizvodnje. Proizvodio se u varijantama sa pet i troje vrata i najčešće sa motorom od 55 konjskih snaga, zapremine 1.100 kubika. Pored limuzine, „Zastava 101” je bila u ponudi i kao „pikap” dostavno vozilo, koje je proizvodila fabrika „Zastava specijalna vozila” iz Sombora i on se proizvodio do 2010. godine. „Zastava 101” je ubrzo po početku proizvodnje stekla status „nacionalnog vozila” u Jugoslaviji i postala najprodavanije Zastavino vozilo. Zbog pristupačne cene, brzo je preplavila domaće puteve i ulice, a postigla je i značajan izvozni uspeh, prevashodno u zemljama zapadne i istočne Evrope, ali i širom sveta. Posebnu popularnost stekla je u Poljskoj, gde je u periodu od 1973. do 1983. godine sklapana u Fabrici putničkih automobila (FSO). Rukovodstvo „Zavoda Crvena zastava”, predvođeno direktorom Prvoslavom Rakovićem krajem 1960-ih godina je tragalo za novim modelom automobila kojim bi upotpunili proizvodni program „Zastava automobila”, čija se proizvodnja i prodaja tih godina kretala uzlaznom putanjom i iz godine u godinu je beležila rast. Oni su želeli da svoj proizvodni program upotpune porodičnim automobilom, koji bi se našao između tada već legendarne „Zastave 750”, koja je bila mali gradski automobil i „Zastave 1300”, koja je bila poslovno-porodična limuzina. Rukovodstvo je tada definisalo kakav automobil želi. Napre je odlučeno da zapremina motora mora biti između tadašnja dva modela (750 i 1.300), a potom i da karoserija novog modela mora biti višenamenska pa klasična limuzina (karoserije tipa „berlina”) nije dolazila u obzir. Poslednje pitanje koje je trebalo da definiše novi model je bilo pitanje pogona, pa se rukovodstvo dvoumilo između pogona na prednjim ili zadnjim točkovima. Prateći savremene trendove, a posebno tržišni uspeh britanskog automobila „Mini Moris”, koji je posedovao vuču na prednjim točkovima sa napred poprečno postavljenim motorom, rukovodstvo Crvene zastave je odlučilo da u svom novom modelu primeni isti koncept.[3] Umberto Agneli i Dante Đakoza, sa nagradom za automobil godine u Evropi, 1970. Prilikom odabira novog modela rukovodstvo „Crvene zastave” je pomoć potražilo od svojih tradicionalnih partnera iz „Fijata”, koji su im ponudili da licenciranu proizvodnju prošire sa modelom „Fijata 124“, ali su oni to odbili. Gotovo u isto vreme proizvodnju ovog modela su prihvatili Sovjeti, koji su potom osnovali kompaniju „AvtoVaz” u gradu Toljatiju, gde je od 1970. godine otpočela proizvodnja licenciranog modela „Fijat 124” pod nazivom „VAZ 2101”. Od 1965. godine „Mini Moris” se sklapao u fabrici „Inoćente” u Milanu, pa je „Fijat” odlučio da na sopstvene automobile primeni neka od novih tehničkih rešenja. Novi model nazvan „Fijat 128”, sa novim tehničkim rešenjima u vidu pogona na prednjim točkovima i poprečno postavljenog motora od 1.100 kubika, „Fijat” je premijerno predstavio u proleće 1969. godine. Za to vreme ovo je bio veoma tehnički napredan automobil, sa unapređenim sistemom za upravljanje i kočenje, pa je iz tih razloga februara 1970. godine bio proglašen za evropski automobil godine.[3][4] Rukovodstvo „Crvene zastave” je uvidelo potencijal novog modela „Fijat 128”, ali nisu hteli da proizvode još jedan licencirani automobil, pa su sa „Fijatom” otpočeli pregovori da im ustupe pravo nad projektom kako bi ga korigovali u sopstvene svrhe. Nakon dugih pregovora, u kojima je rukovodstvo „Fijata” uvidelo rešenost „Crvene zastave” da se izbori za ekskluzivno motorno vozilo, ponuđena im je odbačena varijanta „Fijata 128“ — pod radnim nazivom „Fijat 128 b1“. Uporedo sa radom na standardnoj verziji modela „128“, Fijatovi konstruktori, predvođeni Dante Đakozom su napravili još dve verzije — sa petoro i troje vrata. Oba ova modela bila su u „hečbek“ varijanti, ali pošto tada nije bila praksa da se automobili proizvode u ovoj varijanti, „Fijat” je odustao od ovih modela. Rukovodstvo „Crvene zastava” je prihvatilo model sa petoro vrata, dok je model sa troje vrata 1971. godine poslužio kao uzor za model „Fijat 127“. Kasnije se ispostavilo da je prepuštanje ovog modela „Crvenoj zastavi”, bila greška „Fijata” jer je ona postala proizvođač jednog od prvih modernih „hečbek“ vozila.[3][4] Uporedo sa pregovorima oko novog modela, „Crvena zastava” je sa „Fijatom” 23. februara 1968. godine sklopila Ugovor o tehničko-proizvodnoj saradnji i zajedničkom ulaganju u cilju povećanja kapaciteta na 70.000 putničkih vozila i 5.000 kamiona godišnje. Ovo je bio prvi Ugovor takve vrste u Jugoslaviji i po njemu je „Fijat” uložio u „Crvenu zastavu” 5 miliona dolara. Godinu dana kasnije, 22. maja 1969. godine rukovodstva „Fijata” i „Crvene zastave” su potpisale dopunu Ugovora, kojom je bila predviđena rekonstrukcija proizvodnih kapaciteta, kao i izgradnja novih objekata za proizvodnju 170.000 putničkih automobila godišnje. Dopunom Ugovora je bilo definisano i ustupanje prava nad projektom za proizvodnju novog modela „Zastava 101” Tokom 1970. godine u Italiji je napravljeno nekoliko prototipova „Zastave 101” koji su služili ispitivanjima, ali i prezentaciji javnosti. Prve nagoveštaje javnosti da je u pripremi novi model „Zastave” izneo je još s jeseni 1968. godine generalni direktor Zavoda „Crvena zastava” Prvoslav Raković, kada je novinarima rekao da pripremaju „novo vozilo koje će demonstrirati zaista sasvim savremenu tehniku”. Javnost je bila veoma zainteresovana, pa su novinari raznih jugoslovenskih auto-magazina izveštavali i nagađali o novom automobilu. Prva prezentacija novog modela bila je u „Avto magazinu” (broj 26 od 16. decembra 1970) gde je novi model bio šturo predstavljen javnosti bez zvaničnog imena pa je bio kršten „jugo-auto”. Prvo zvanično predstavljanje modela „Zastava 101“ kao novog modela „Crvene zastave” bilo je na tada desetom jubilarnom međunarodnom sajmu automobila u Beogradu 16. aprila 1971. godine. Svojim savremenim tehničkim karakteristikama — prednji pogon, nezavisno oslanjanje na svim točkovima, motor sa bregastom osovinom u glavi motora, prostranost kabine u odnosu na spoljne dimenzije — nasleđenim od „Fijata 128”, novi model „Zastava 101” je brzo dobio simpatije javnosti i prve eventualne kupce. Posebna atraktivnost modela činila je izmena karoserije u odnosu na „Fijat 128”, pa je umesto klasične limuzine tipa „berlina” dobijena jedna od prvih limuzina u „hečbek” varijanti. Ovim izmenama znatno je povećan prtljažni prostor automobila, koji je iznosio 325 litara, odnosno 1.010 litara sa oborenim sedištima. „ „Zastava 101” je putničko vozilo ostvareno u duhu najsavremenijih tehničkih koncepcija. Jednostavnim postupkom pretvara se u porodično vozilo sa pet komfornih mesta i petoro vrata, a svojim izgledom podseća na karavan. Na karoseriji nema suvišnih ukrasa, pa su jednostavnost i elegancija njegove glavne odlike. Posebnu pogodnost ovog vozila predstavlja njegov ogromni prtljažni prostor. Vozilo godine jugoslovenske automobilske industrije postiže maksimalnu brzinu od 140 km/h. Ima prednju vuču sa motorom poprečno postavljenim na prednjem delu. Voziti „Zastavu 101” na otvorenom putu pravo je zadovoljstvo zbog izvanredne stabilnosti vozila. Pod otežanim okolnostima vožnje na brdskom terenu vozilo se ponaša normalno, savlađujući najveće uspone i nagibe. „Zastava 101” uključuje se u klasu ekonomičnih vozila, jer je potrošnja goriva u dozvoljenim granicama, kako u gradskoj vožnji, tako i pri dugim putovanjima. Izvanredno leži na mokrom asfaltu, a prednosti prednjeg pogona posebno dolaze do izražaja na snegu i poledici — iz časopisa Auto industrija, broj 2 iz oktobra 1971. godine. ” Model Zastave 101 sa početka proizvodnje Proizvodnja „Zastave 101” počela je 16. novembra 1971. godine u starim fabričkim objektima, s obzirom da nova fabrička hala još uvek bila u izgradnji. To je znatno usporilo proces proizvodnje, pa je dnevno proizvođeno svega 30 do 50 vozila. Rok za početak serijske proizvodnje u novoj fabričkoj hali bio je 1. maj 1972. godine, ali je ona otpočela nekoliko dana pre zakazanog roka 25. aprila 1972. godine. Početak serijske proizvodnje novog automobila nikada nije jednostavan proces, pa je tako bilo i u slučaju modela „101”. Poseban problem „Crvena zastava” je imala sa kooperantima koji su kasnili sa isporukom neophodnih delova, a najveći problem je bio sa fabrikom „21. maj” iz Rakovice, koja je kasnila sa serijskom proizvodnjom motora. Kako bi se prevazišao ovaj problem, prvih godina su u modele „Zastave 101”, pored motora iz Rakovice, ugrađivani motori uvoženi iz Italije (Fijat) i Argentine (Fijat Konkord).[a] Slabosti u početku proizvodnje odrazili su se i na isporuku vozila kupcima, pa su liste čekanja za preuzimanje novog vozila bile veoma duge, a na vozilo se čekalo pet—šest meseci. Uprkos dugom čekanju i povećanoj ceni vozila, interesovanje kupaca za model „101” stalno je raslo.[6] Na početku proizvodnje, kupcima je „Zastava 101” bila ponuđena u dve verzije — „Standard” i „Deluks” (De Luxe). De luks se od standardne verzije razlikovao po sedištima od crvenog skaja, dok je standard imao sedišta od crnog skaja; crvenim tepihom na podu; hromiranim lajsnama na tapacirunzima vrata; imitacijom drveta na ploči ispred suvozača, koja zatvara otvor za radio-aparat; ručici menjača, koja je bila providna sa znakom Z unutra, dok je standard imao crnu kuglu i hromiranim lajsnama na pragovima i ivicama krova. Godine 1975, kupcima je predstavljen novi standardni model „Zastave 101”, koji je dobio crnu masku hladnjaka u obliku saća, umesto do tada srebrne. Umesto modela „Deluks” 1976. godine je predstavljen novim model „Zastava 101 L”, koji se od „Deluksa” razlikovao po novim branicima sa gumenom lajsnom, sedištima i tapacirunzima vrata od pliša, koji se takođe nalazio i na zadnjoj polici. Naslon sedišta je mogao da se obara unazad, a maska hladnjaka je bila drugačijeg dizajna sa dve srebrne horizontalne linije. Takođe, ovaj model je imao svetlo hoda unazad, električnu pumpu za pranje vetrobrana, upaljač za cigarete, pokazivač temperature motora na instrument tabli (umesto do tada signalne lampice), kao i servo uređaj za kočenje. Poslednje serije standardnog modela imale su oznaku „Zastava 101 B” (bazni model) i sedišta sa modela „101 L”, koja se obaraju. Svi ovi modeli imali su isti motor od 1.116 cm³. Jedina izmena u motoru kod prvih verzija „Zastave 101” nastala je aprila 1976. godine kada je uvedena bregasta osovina sa širinom brega od 20 mm umesto stare od 14 mm.[6] Razvoj modela Zastava 101 „konfort” i Zastava 101 osnovni model. Prateći razvoj „Fijata 128”, „Crvena zastava” je osetila potrebu za modernizacijom „Zastave 101” pa je tokom 1977. i 1978. godine javnosti predstavila nove modele „Zastave 101”, čija je serijska proizvodnja otpočela 1979. godine. Izmene na ovim modelima bile su bazirane na modelu „Fijat 128 specijal” iz 1974. godine, kao i na modelu „Fijata 128” sa dvoje vrata. Osnovni model „Zastave 101” tada je dobio naziv „konfort”, a poboljšane verzije su nosile nazive — „specijal” i „super”. Uporedo sa ovim modelima otpočela je i proizvodnja „Zastave 101” sa troje vrata, koja je dobila naziv „mediteran” u čast Osmih mediteranskih igara, koje su održane u Splitu septembra 1979. godine. Novi osnovni model „konfort” imao je određena vizuelna unapređenja u odnosu na do tada osnovni model „101 B” u vidu — plastičnih lajsni na vratima i krilima, nove maske hladnjaka sa četvrtastim farovima, branika bez odbojnika sa crnim plastičnim navlakama na krajevima, grejača zadnjeg stakla, signala aktivirane ručne kočnice i nedovoljnog nivo ulja na instrument-tabli, prednjih sedišta sa naslonom za glavu, manjeg i mekšeg volana, malih plastičnih crnih kapa sa oznakom Z na sredini točkova umesto hromiranih ratkapni i dr. Model „konfort” je i dalje zadržao isti motor od 1.116 ccm³ i 55 KS, dok su poboljšani modeli „specijal” i „super” pored novih vizuelnih izmena imali i određene tehničke izmene.[7] Model „specijal” se proizvodio sa motorom od 1.290 ccm³ i dvogrlim karburatorom, a razvijao je snagu od 73 KS. On je imao merač broja obrtaja na instrument-tabli, a umesto pepeljare, koja je bila premeštena u konzolu ispred ručice menjača, na sredini je imao merače pritiska ulja i temperature motora. Takođe, na ovaj model su bile ugrađivane drugačije felne izrađene od lakše legure. Model „super” je nosio oznaku „Zastava 101 S” i „Zastava 101 SC” (super konfort) u zavisnosti od godišta proizvodnje, a imao je motor od 1.116 ccm³ sa 64 KS i dvogrlim karburatorom. Ovaj model je bio opremljen kao komfort, s izuzetkom prednjih sedišta koja su bila integrisana sa naslonom za glavu. Model „mediteran” sa troje vrata imao je većinu vizuelnih i enterijerskih izmena kao i ostali modeli s tim što je zadržao okrugle farove sa osnovnog modela. Imao je stakla u zelenom tonu što je ublažavalo sunčeve zrake i vožnju činilo prijatnijom. Ovaj model bio je pravljen u dve varijante sa osnovnim motorom od 1.116 ccm³ i 55 KS i jačim motorom iz modela „specijal” od 1.290 ccm³ i 73 KS. U zavisnosti od jačine motora, automobil je na petim vratima i na ploči ispred suvozača, koja zatvara otvor za radio-aparat, imao odgovarajući natpis sa kubikažom motora — 1.100 ili 1.300. Tapacirunzi vrata kod sva četiri nova modela izrađivala su se u četiri boje — crna, siva, drap-bela i crveno-narandžasta.[7] Unutrašnjost modela „Zastava 101 konfort”. Krajem 1970-ih godina „Fijat” je nakon više od 3.000.000 proizvedenih primeraka „Fijata 128” odlučio da mu pripremi naslednika pa se 1978. godine pojavio „Fijat Ritmo”. Pošto je potražnja za ovim modelom i dalje postojala rukovodstvo „Fijata” je ponudilo „Crvenoj zastavi” da nastavi proizvodnju ovog modela u Kragujevcu. Na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu aprila 1980. godine javnosti je bila predstavljena „Zastava 128”, čija je serijska proizvodnja otpočela 15. maja 1980. godine. U početku se proizvodila sa motorima od 1.116 ccm³, a od naredne 1981. godine i sa motorima od 1.290 ccm³. Zbog velike potražnje na tržištu „Fijat” je „Zastavu 128”, ali pod nazivom „Fijat 128 CL” naredne četiri godine plasirao putem svoje prodajne mreže. Početkom proizvodnje modela „128” model „101” je dobio direktnog konkurenta na jugoslovenskom tržištu. Iako je „Zastava 128” pravljena u novijoj verziji „Fijata 128” druge generacije iz 1978. godine, koja je imala potpuno novu instrument-tablu, šire branike sa integrisanim pozicionim svetlom i migavcima, nove felne i druge detalje, koje će „Zastava 101” preuzeti tek 1983. godine, potražnja za modelom „101” je i dalje rasla.[7][8] Novi modeli „Zastave 101” su se proizvodili sve do sredine 1983. godine, kada su ih zamenili modeli koji su imali dosta izmena, preuzetih iz modela „Zastava 128”. Brojne izmene zahtevale su i novo ime modela pa je tada osnovni model poneo ime „Zastava 101 GT”, a poboljšani model „Zastava 101 GTL”. Oba modela su se proizvodila sa motorima od 1.100 i 1.300 ccm³, odnosno sa 55 i 65 KS, pa su u zavisnosti od jačine motora nosili i oznaku GT/GTL 55/65. Među brojne estetske izmene, novi modeli su dobili — novi širi branik sa integrisanim pozicionim svetlom i migavcima, nove bočne pokazivače pravca u obliku romboida na prednjim krilima, bočne lajsne sa srebrnom trakom na donjem delu vrata i prednjeg krila, novi dizajn čeličnih felni sa četiri polja na kojima su se nalazila po dva pravougaonika i malim crnim metalnim ratkapnama na sredini i dr, novu masku hladnjaka sa srebrnim linijama i natpisom „Zastava”. Unutrašnjost novih modela bila je različita. Model GT je imao modernizovanu instrument-tablu sličnu onoj iz prethodnih modela „Zastave 101”, dok je model GTL imao potpuno novu instrument-tablu preuzetu iz „Zastave 128” sa po dva prekidača sa leve i desne strane, potpuno novim komandama za grejanje i provetravanje i sa velikom zatvorenom kasetom ispred suvozača i otvorenom policom iznad nje. U unutrašnjosti oba modela je preovladavala braon boja, a tapadžirunzi vrata su bili u kombinaciji skaj-tkanina, u takođe braon boji. Ručica menjača i rukohvat ručne kočnice su dobili novi dizajn, kao i zadnja polica koja se podizala zajedno sa trećim/petim vratima.[9] Na novim modelima GT/GTL primenjeno je novo mekše i udobnije vešanje, pa je vozilo postalo neznatno niže, što je dosta doprinelo stabilnosti vozila. Na modelu GTL modifikovan je kočioni sistem i usavršeno zaptivanje kočionih cilindara, a rezervoar kočione tečnosti je premešten sa unutrašnjeg blatobrana na nosač akumulatora, čime su skraćeni vodovi od rezervoara do glavnog kočionog cilindra i sprečeno stvaranje gasnih čepova u sistemu. Motori na novim modelima su bili standardni od 1.116 ccm³ sa jednogrlim karburatorom i od 1.301 ccm³ sa dvogrlim karburatorom. Jedina tehnička izmena u odnosu na prethodne modele tada je bila uvođenje sajle za gas umesto poluge. Godine 1986, primenjena je nova vrsta zaptivke glave cilindara koja se nije pritezala na prvom servisu, za razliku od starog tipa kojoj je bilo potrebno zatezanje.[9] Skala Novi logo „Crvene zastave” iz 1987. godine. Godine 1983, prilikom izvoza automobila u Veliku Britaniju „Crvena zastava” je uvela novi zajednički naziv za sve modele namenjene izvozu na ovo tržište. Svi modeli tada su dobili komercijalni naziv „YUGO”, a razlikovali su se prema brojnim oznakama. „Jugo” je nosio oznaku 45/55 u standardnoj i GL u luks verziji, dok su modeli „101” i „128” nosili oznaku 311/313, 511/513 i 411/413. Prilikom ovakve numeracije prvi broj je označavao broj vrata, dok su druga dva broja označavala radnu zapreminu motora.[10] Nakon početka izvoza Juga u SAD, nazvanog „posao stoleća”, ali i sve veće popularizacije ovog modela na domaćem tržištu, Zavodi „Crvena zastava” su 1987. godine svoj komercijalni naziv „Zastava” promenili u YUGO.[11] Modeli „Zastave 101” tada su dobili nove nazive pa su modeli GТ 55/65 postali 1.1 GX/1.3 GX, dok su modeli GТL 55/65 postali 1.1 GLX/1.3 GLX. Ovo preimenovanje pratile su minimalne izmene na vozilu, koje su se ogledale u bočnim lajsnama sa crvenom trakicom umesto sive, potpuno crnim kvakama na vratima, kao i starim modelom čeličnih felni sa okruglim otvorima, koje su na sredini imale plastične ratkapne sa oznakom Y. Takođe, oba modela i osnovni i poboljšani su imali noviji model instrument-table iz modela GТL, odnosno „Zastave 128”. Tehničke izmene bile su takođe minimalne i ogledale su se u izvođenju 4-2-1 izduvne grane na svim verzijama i primeni razvodnika paljenja sa depresionim korektorom pretpaljenja umesto centrifugalnog.[12] Godine 1988, „Crvena zastava” je obeležavala veliki jubilej — 135. godina od osnivanja „Topolivnice” u Kragujevcu i 35. godina od početka proizvodnje automobila „1853—1953—1988”. Sredinom iste godine u okviru obeležavanja jubileja sva vozila su dobila nove komercijalne nazive — „Jugo” je postao „Koral”, a „101” je postao „Skala”. Oktobra 1988. godine otpočela je proizvodnja, nešto ranije javnosti predstavljenog novog modela čiji je radni naziv bio „Zastava 103”, a komercijalni „Florida”. Prilikom uvođenja novih komercijalnih naziva, tokom 1987. i 1988. godine, jedini model koji je zadržao raniji naziv bila je „Zastava 128”, koja je zbog Ugovora oko licenci sa „Fijatom” zadržala originalni naziv, s tim što joj je dodat naziv Skala 55/65 u zavisnosti od jačine motora.[13][14][12] YUGO Skala 55 sa početka proizvodnje ovog modela, krajem 1980-ih godina. Novo ime vozila „Skala” značilo je i novu klasifikaciju modela, pa je osnovna verzija nosila naziv „Skala 55”, dok je poboljšana verzija imala naziv „Skala 65”. Novo ime donelo je i nove izmene na vozilu. Maska hladnjaka je bila crna sa srebrnim okvirom na sredini i srebrnim lajsnama koje idu od okvira do fara sa leve i desne strane, uvodnik vazduha na poklopcu motora koji je za razliku od prethodnih modela imao samo jedan red proreza za vazduh, integralnih bočnih stakala (bez leptira) na prednjim vratima sa retrovizorom podesivim iznutra, novi dublji plastični branici sa crnim rubovima ili metalni hromirani sa plastičnim rubovima (u zavisnosti od modela), nove plastične ratkapne sa znakom Y, šire bočne lajsne, natpis „YUGO” na prednjim krilima iznad lajsne, kao i natpis „Skala 55/65” (u zavisnosti od modela) na zadnjim vratima. Uz doplatu bilo je moguće naručiti felne od lake legure, koje su takođe uz doplatu bile dostupne i na modelima „Koral”. Unutrašnjost vozila je takođe pretrpela određene izmene i bila je u kompletno sivoj ili oker-žutoj boji, uključujući i instrument-tablu i sve detalje enterijera, kao i sedišta, koja su bila udobnija u odnosu na prethodne verzije. Tapacirunzi na vratima su bili potpuno novog dizajna — plastični sa preko nanetim slojem koji imitira vlakna tkanine, a takođe su imali i nove rukohvate. Na svim verzijama je, pored već standardne 4-2-1 izduvne grane, primenjeno elektronsko paljenje po sistemu „BOSCH”. Model „Skala 65” imao je petostepeni menjač i novu stabilizacionu polugu (balans-štanglu), kao i novi dvogrli karburator sa automatskim sauhom.[12] Modeli „Skala 55/65” proizvodili su se bez bitnijih promena sve do 1994. godine, kada su nastali nešto modifikovani modeli Skala 55 c/65 c, s tim što je proizvodnja modela s troje vrata bila prekinuta još 1990. godine. Najvažnija modifikacija je bila primena petostepenog menjača i nove stabilizacione poluge kod svih verzija. Unutrašnjost vozila je ostala nepromenjena izuzev nove instrument-table i sedišta koja su ugrađivana i u Jugo Tempo. U enterijeru vozila je bila primenjena tamnija nijansa tapacirunga vrata sivo-crna umesto sive, dok je oker-žuta bila izbačena iz proizvodnje još tokom 1991/92. godine. Takođe, na zadnjem braniku je pored svetla za hod unazad bilo postavljeno i svetlo za maglu. U zavisnosti od godine proizvodnje, razni modeli „Skale” su imale različite retrovizore, najčešće postavljane na vratima, ispod stakla, sa starije generacije modela „Koral”. Uz manje izmene u vidu ratkapni sa modela „Tempo” i „Koral”, kao i užih plastičnih branika sa modela „Zastava 128”, tokom 2002. i 2003. godine, Skala se proizvodila do kraja proizvodnje. Godine 2002, kompanija „Zastava” je ponovo promenila komercijalni naziv i umesto „YUGO” vratila prvobitni „Zastava”, pa se od 2002. godine model „Skala” proizvodio pod nazivom „Zastava Skala 55/65”, umesto dotadašnjeg „Jugo Skala 55/65”.[12] Zastava Skala Lieferwagen seitlich.JPG Po uzoru na „Fijat 128 pickup” fabrika „Zastava specijalna vozila” iz Sombora je 1983. godine otpočela proizvodnju pikap verzije „Zastave 101” pod nazivom „Zastava 101 T”. Ovaj model pratio je tehnički i drugi razvoj „Zastave 101”, pa se od 1988. godine i on zvao „Skala”. Rađen je u nekoliko verzija — Skala 1.1 Poly, Skala 1.1 Pick-Up, Skala 1.1 Poly Kombi, Skala 1.1 Poly Pekar i Skala 1.1 Poly JV. Proizvodio se i nakon 2008. godine, odnosno nakon prestanka proizvodnje putničkih modela „Skale”, a poslednji primerci ovog modela napravljeni su 2010. godine. Sredinom 2007. godine uvedena su određene izmene na modelu „Skala” — nova instrument-tabla sa digitalnim brojačem pređenih kilometara, pokazivačem broja obrtaja i elektronskim brzinometrom koji je signal dobijao električnim putem umesto sajle; novi aluminijumski hladnjak; unutrašnji retrovizor je bio lepljen na vetrobransko staklo; spoljni retrovizori su preuzeti od „Fijata Seićenta”, glavčine prednjih točkova, ležajevi i homokinetički zglobovi su preuzeti od „Zastave 10”, odnosno „Fijata Punta”; primena jednog ključa za sve brave na automobilu. Početkom 2008. godine izvršena je poslednja izmena na modelu „Skala” kada je počela ugradnja zadnjih vrata sa staklima bez leptir stakla.[12] Poslednje godine i kraj proizvodnje Tokom 1990-ih godina proizvodnja automobila u „Zastavi” je prošla trnovit put. Nakon raspada SFR Jugoslavije, 1991. godine „Zastava” je izgubila brojne kooperante u fabrikama koje su bile u drugim jugoslovenskim republikama, a pre svega u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nakon toga, uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine obustavljen je izvoz vozila. Usled loše ekonomske situacije i hiperinflacije 1993. godine, kao i pada kupovne moći stanovništva, opala je potražnja za kupovinom novih automobila. Proizvodnja automobila je tada od 183.393 komada u 1990. godini spala na 5.535 komada u 1993. godini. Upravo te 1993. godine ostvarena je rekordno niska proizvodnja modela „101” kada je sa proizvodnih pogona sišlo samo 772 komada.[15][16] Postepena normalizacija proizvodnje i prodaje vozila, kao i izvoz vozila nakon 1996. godine, prekinut je 1999. godine NATO bombardovanjem SR Jugoslavije. Na meti NATO bombardera našla se i fabrika automobila i to dva puta — 9. i 12. aprila. Tom prilikom uništeno je 160.000 kvadrata proizvodnih površina. Nakon bombardovanja, već u jesen 1999. godine obnovljena je proizvodnja automobila i te godine je proizvedeno ukupno 1.628 komada modela „Skala”. Godine 2000, „Zastava” je počela da izvozom u bivše jugoslovenske republike, pa su se Zastavini automobili po prvi put nakon 1990. godine našli na tržištu Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Nakon petooktobarskih promena 2000. godine „Zastava” je počela da traži strateškog partnera, a 2001. godine su javnosti predstavljeni novi modeli „Koral In/In L” i „Florida In/In L” koji su bili rezultat saradnje Zastave sa dizajnerskom kućom „Heuliez” i sa „PSA grupom”. Verzije „Korala” i „Floride” sa oznakom „In L” imale su motore od 1,1 i 1,6 litara iz Pežoovih modela „106” i „306”. Uprkos znatnoj modernizaciji ovih modela, potražnja za modelom „Skala” i dalje je postojala na domaćem tržištu.[17][16] Tokom proizvodnje duge punih 37. godina „Zastava 101” je prošla put od modernog automobila, sa veoma naprednim tehničkim rešenjima, na početku proizvodnje, do tehnički zastarelog modela sa najdužim stažom u proizvodnji, na kraju proizvodnje. Na ovakav odnos uticali su brojni faktori. Model „Florida”, koji se pojavio 1988. godine bio je pripreman za naslednika modela „101”, ali usled raspada zemlje i sankcija on nije zaživeo u pravom smislu. Kako se našla u nezavidnom finansijskom položaju i nije mogla da radi na stvaranju novih modela, „Zastava” nije želela da se odrekne modela „101” za kojim je i dalje vladala potražnja na domaćem tržištu i ako bi da nije bilo rata i sankcija njegova proizvodnja bila obustavljena verovatno početkom 1990-ih. Poslednje godine proizvodnje „Zastava 101” je bila zvanično drugi najjeftiniji automobil na svetu sa cenom od 419.903 dinara ili 5,120 evra. Proizvodnja modela „101/Skala” prestala je 21. novembra 2008. godine nakon punih 37 godina proizvodnje. Ukupno je proizvedeno 1.045.458 komada modela „101/Skala”, kao i 228.274 modela „128” što ukupnom zbiru iznosi 1.273.732 primeraka jugoslovenske varijante legendarnog „Fijata 128”.[18][16] Skala policijsko vozilo Skala policijsko vozilo Volan i instrument-tabla, Skala Ručica menjača, Skala Skala Poli Broj proizvedenih primeraka Zastave 101 po godinama proizvodnje[16] Izvoz Veoma napredne tehničke karakteristike preuzete iz „Fijata 128”, kao i tada sasvim nova i praktična „hečbek” varijanta karoserije „Zastavi 101” su otvorila izvozna vrata širom Evrope i sveta. Modeli namenjeni izvozu su umesto naziva „Zastava 101“ imali naziv „Zastava 1100“, jer je francuska kompanija „Pežo” polagala pravo na trocifrene oznake sa nulom u sredini. Pojavom modela sa motorom od 1.300 cm³ korišćen je i naziv „Zastava 1300”. Nakon, početka izvoza Zastavinih vozila u Ujedinjeno Kraljevstvo, u dogovoru sa distributerskom kućom je 1983. godine uveden poseban sistem označavanja modela, gde je prva brojka označavala broj vrata 5 ili 3, dok su ostala dva broja definisla zapreminu motora 11 za motore od 1.100 i 13 za motore od 1.300 cm³, pa se „Zastava 101” na ovom tržištu prodavala pod numeracijom — 511, 513, 311 i 313.[10][19] Početak izvoza „Zastave 101” otpočeo je odmah nakon početka proizvodnje ovog modela 1971. godine, kada je osam automobila izvezeno u Poljsku i Grčku, koje će kasnije postati vodeća inostrana tržišta za model „101”. Nakon početka serijske proizvodnje, naredne 1972. godine otpočela je distribucija „Zastave 101” na inostrana tržišta pa je tokom te godine izvezeno 1.361 komada. Rast izvoza „Zastave 101” rastao iz godine u godinu pa je 1976. je dostigao 12.325 komada, a 1978. godine 11.067 komada. Rekordan izvoz modela „101” ostvaren je 1981. godine kada je izvezeno 24.026 komada, nakon čega dolazi do stagnacije. Upravo u tom periodu Zastava je otpočela sa proizvodnjom „Fijata 128”, odnosno „Zastave 128”, koja je bila direktna konkurencija modelu „101”, kao i početka proizvodnje „Juga”, koji će narednih godina postati glavni Zastavin izvozni adut. Nakon početka izvoza „Juga” u Sjedinjene Američke Države, sredinom 1980-ih godina, mnogi distributeri Zastavinih vozila iz drugih zemalja su počeli da uvećavaju narudžbine „Juga” na račun „Zastave 101”. Slična situacija ponovila se nakon, 1988. godine kada se pojavio novi model „Jugo Florida”, koji je koristio motore iste kubikaže.[19] U periodu od početka proizvodnje „Zastave 101”, 1971. godine pa do uvođenja sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji, 1992. godine ukupno je izvezeno 224.851 komada „Zastave 101”. Od 1965. do 2008. godina „Zastava automobili” su na inostrano tržište plasirali ukupno 645.565 automobila, što čini da je izvoz „Zastave 101” predstavljao 1/3 ukupnog broja izvezenih vozila.

format: LP artist: ŽETVA (Serbia, Yugoslavia) title: Vreme žetve release date: 1978 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, LD 0502 style: pop / rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+). ODLIČAN primerak. ŽETVA je prvi bend Đorđa Balaševića, sa kojim se predstavio javnosti super-hitom `U razdeljak te ljubim`. No, tikva je pukla i Đole je sa Biljom i Borom Đorđevićem oformio RANI MRAZ, da bi Bora ubrzo otišao, željan čvršće svirke, i osnovao RIBLJU ČORBU. To se manje-više zna. Ali šta je bilo sa ŽETVOM? Oni su nastavili da rade, iako je bilo jasno da je BALAŠEVIĆ bio i motor i volan i benzin te grupe. Ali, verovatno zbog ranije potpisanog ugovora, objavili su jedan LP, i otišli u zaborav. Na ovoj ploči se nalazi i jedan manje poznat text Bore Čorbe, zanimljivog imena - `Viršle sa senfom`. Pored lidera benda Dušana Duleta Živića (na ploči pogrešno potpisan kao Žugić) i ostatka grupe, na LP-ju je svirala zanimljiva ritam sekcija: bubnjeve je svirao tada 16-godišnji Firči, koji će kasnije svirati u EKV, LUNI, LA STRADI... (i on je pogrešno potpisan kao Ivan Pece, umesto Fece), a udaraljke kasnije poznati jazz perkusionista Uroš Šećerov. Saksofonom je neke numere ulepšao Josip Kovač – Kiki, koji će kasnije sarađivati sa Balaševićem... zanimljiva i kvalitetna ekipa, no finalni produkt je ipak ispao ispod očekivanja. A1 Viršle sa senfom 2:54; A2 Rastanak 2:58; A3 Uzeću ti meru 3:12; A4 Šta radiš nedeljom 3:10; A5 Zašto su tašte tako bez mašte 2:30; A6 Slučaj zalutalog metka 2:25 B1 San 3:05; B2 Nazovi to kako hoćeš 2:50; B3 Pank paor 2:38; B4 Svako sutra biće žetva 4:22; B5 Rekoplovac 3:06; B6 Takve neke lutke 2:33 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče ŽETVE, RANOG MRAZA, ĐORĐA BALAŠEVIĆA i BILJE KRSTIĆ: I - ŽETVA: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ŽETVA - `Vreme žetve` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77173581_LP-ZETVA-Vreme-zetve-1978-NM-VG-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - ŽETVA: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ŽETVA - `U razdeljak te ljubim / Srce mi je kao ratar` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/69584685_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501573_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72327241_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76572201_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-VG-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69584693_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501597_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74922117_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584701_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76572217_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71455177_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501621_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156157_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922133_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455281_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69584657_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/67174029_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pressing 2) SP ŽETVA - `Gospoice al` ste šik / Tajna` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73288889_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71452641_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69584645_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70156133_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77168385_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156097_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-G- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - ŽETVA: na LP kompilacijama: 1) LP V/A - `Žetva` (1978, RTV Ljubljana) pesma: ŽETVA - U razdeljak te ljubim https://www.kupindo.com/Ploce/69590009_LP-V-A-Zetva-1978-Balasevic-ODLICNA ======================================================================================== IV - RANI MRAZ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP RANI MRAZ - `Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu` (1979, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Mojoj-mami-1979-AUTOGRAM-POSTER-MINT/131950689 https://www.kupindo.com/Ploce/67183753_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588449_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67183757_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226541_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/69588461_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588485_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226557_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183761_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-zlatna https://www.kupindo.com/Ploce/74498169_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-7-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66418053_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-platinasta https://www.kupindo.com/Ploce/66418033_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-7-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183745_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-G-VG- 2) LP RANI MRAZ - `Odlazi cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76566297_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173453_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76219497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76566309_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74757869_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77173473_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71456369_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - RANI MRAZ: kompletna zvanična vinilna singl diskografija: 1) SP RANI MRAZ - `Kristifore crni sine / Moja prva ljubav` (1978, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69584585_SP-BALASEVIC-R-MRAZ-Kristifore-Moja-prva-ljubav-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501337_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-78-1-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501361_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70156501_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77164213_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/70156513_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758321_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-pres-G 2) SP RANI MRAZ - `Računajte na nas / Strašan žulj` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70156309_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/73287953_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501461_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922193_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70156269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/66225189_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156329_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/71455421_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455437_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-pres-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74501509_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/74501545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-6-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758549_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-6-press-VG-NM 3) SP RANI MRAZ - `Oprosti mi Katrin / Život je more` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501405_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455517_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-2-press 4) SP RANI MRAZ - `Panonski mormar / Moja draga sad je u Japanu` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501317_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76216833_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pres-NM-M https://www.kupindo.com/Ploce/74922261_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76216837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-2-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74758761_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-5-pres-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73287913_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71455545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-6-press-G 5) SP RANI MRAZ - `Prvi Januar (Popodne) / Lagana stvar` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74922217_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70156425_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584641_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74501249_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216813_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164197_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76216821_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77164173_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501285_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584637_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- 6) SP RANI MRAZ - Tri put sam video Tita / instrumental` (1981, PGP RTB) ======================================================================================== VI - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Pub` (1982, PGP RTB): https://www.kupindo.com/Ploce/72325465_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-press-MINT-PERFEKTNTA https://www.kupindo.com/Ploce/66418737_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74757969_LP-BALASEVIC-Pub-1982-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74498913_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173209_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-pressing-VG-VG 2) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Celovečernji the Kid` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499609_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76566285_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76220497_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-83-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499633_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77173405_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499577_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76220441_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/70153245_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77173437_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74499649_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-3-press-ODLICNA 3) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `003` (1985) 4) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Bezdan` (1986, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77172993_LP-BALASEVIC-Bezdan-1986-1-press-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77173025_LP-BALASEVIC-Bezdan-86-3-pres-omot-VG-ploca-MINT 5) 2LP+SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `U tvojim molitvama` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499201_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-M-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66420433_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69590037_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71457265_2LP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-VG-VG- 6) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Panta Rei` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77173481_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173485_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173493_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-2-pressing-ODLICNA 7) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Tri posleratna druga` (1989, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-89-AUTOGRAM-MINT/132082869 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-NESLUSANA-/132082861 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-ODLICNA-M-NM/132082821 8) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Marim ja...` (1991, Diskoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna singl (SP i EP) diskografija: 1) EP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Ljubio sam snašu na salašu` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73287893_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72327389_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922161_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67174001_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74501181_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76572073_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758957_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164245_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76572097_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74501205_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76572045_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216785_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71455813_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76216789_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-8-press-NM 2) SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Hej čarobnjaci svi su vam đaci / instrumental` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72327285_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73288865_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ: intervju, promo ploče i slični RARITETI (2LP, LP, MLP, SP): 1) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ / ZLATKO PEJAKOVIĆ – `Panonski mornar / Ljetu je mome kraj` (1981, PGP RTB) 2) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ I RANI MRAZ – `Odlazi cirkus` (1981, PGP RTB) 3) promo SP ORKESTAR VOJNIČKOG KLUBA KASARNE `MARŠAL TITO`, ZAGREB (peva ĐORĐE BALAŠEVIĆ, nije potpisan na ploči) – `Vojnik mira i slobode / Pesma vojnika kasarne `Maršal Tito` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77168673_SP-BALASEVIC-Vojnik-mira-i-slobode-1981-ULTRA-RETKO 4) promo LP V/A – `Vaši gosti iz studija 5` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71456521_LP-BALASEVIC-Vasi-gosti-iz-Studija-5-PROMO-RETKO- 5) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Pesma o jednom petlu / Boža zvani Pub` (1983, PGP RTB) 6) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Celovečernji The Kid / Nikad kao Bane` (1983, PGP RTB) 7) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Slovenska / Mani se mene lepa Nasto`(1985, PGP RTB) 8) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Sve je otišlo u Honduras / Ne lomite mi bagrenje` (1986, Jugoton) 9) intervju 2LP – TEREZA / ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Jugoton Express (1986, Jugoton) 10) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Samo rata da ne bude / Poluuspavanka` (1987, PGP RTB) ======================================================================================== IX - RANI MRAZ I BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna (LP, 2LP, EP) diskografija kompijacijskih ploča: 1) LP V/A - `Dani jugoslavenske zabavne muzike JRT-Opatija `78` (1978, Jugoton) pesma: GRUPA `RANI MRAZ` - Moja prva ljubav 2) LP V/A - `Hitovi 5` (1978, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 3) LP V/A - `Split 79` (1979, PGP RTB) pesme: a) RANI MRAZ - Panonski mornar b) RANI MRAZ - Moja draga sad je u Japanu https://www.kupindo.com/Ploce/74498029_LP-V-A-Split-79-1979-Balasevic-Arinka-ODLICNA 4) LP V/A - `Pop` (1980, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 5) 2LP V/A - `20 godina festivala Omladina` (1980, PGP RTB) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas https://www.kupindo.com/Ploce/72526993_2LP-V-A-20-godina-Festivala-Omladina-1980-MINT-nov https://www.kupindo.com/Ploce/72527301_2LP-V-A-20-god-Festivala-Omladina-1980-Miladin-Sobic 6) LP V/A - `Samo jednom se ljubi` (1981, Jugoton) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Prva ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/74497837_LP-V-A-Samo-jednom-se-ljubi-1981-HAUSTOR-Balasevic 7) EP V/A - `Prvi kongres USAOJ-a` (1982, RK SSO BiH) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas 8) LP V/A `Biće uvek Tito` (1985, PGP RTB) pesme: a) ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Računajte Na Nas b) ĐORĐE BALAŠEVIĆ – S Titom u srcu 9) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Pesma o jednom petlu 10) LP V/A - 2 letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Samo rata da ne bude 11) LP V/A `U tom somboru` (1987, Turistički savez Opštine Sombor) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Bela lađa 12) LP V/A - `Kad sam bio u Novome Sadu (Pesme o Novom Sadu - Songs To Novi Sad)` (1990, Turistički savez Novog Sada) pesma: RANI MRAZ - Panonski mornar ====================================================================== X - BILJANA - BILJA KRSTIĆ: kompletna vinilna diskografija: 1) LP BILJA KRSTIĆ - `Prevari večeras svoje društvo sa mnom` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74500601_LP-BILJA-Prevari-veceras-svoje-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60900101_LP-BILJA-Prevari-veceras-Balasevicevi-tekstovi- 2) BILJA KRSTIĆ - `Iz unutrašnjeg džepa` (1985, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71457253_LP-BILJA-KRSTIC-Iz-unutrasnjeg-dzepa-1985-PERFEKTNA 3) BILJA KRSTIĆ - `Loptom do zvezda` (1990, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67174109_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/69589937_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-VG-NM 4) BILJA KRSTIĆ - `Bilja` (1994, PGP RTS)