Đorđije Popović : RADIO U VOJVODINI / Novi Sad : Zajednica radio-difuznih organizacija SAP Vojvodine, 1985, Fizički opis 210 str. ; 20 cm Str. 7-9: Predgovor / Mario Plenković. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 199-210. Радиодифузија -- Војводина - Radio stanice -- Očuvanost 4-.

Salaši u Vojvodini - cd Prevodom na strane jezike pozivamo na naše salaše i strance, da osete vojvođanski život i Vojvodinu, region u kojem su ljudi iskonski vezani za zemlju. Tekstopisac je Slavko Golić, vrsni publicista iz Zrenjanina i zaljubljenik u salaše i Vojvodinu. Jezici: srpski, engleski, nemački, francuski, ruski, slovenački Okružen ogromnim jabučnjakom, Cvetni salaš nudi smeštaj po evropskim standardima. Smeštaj u sobama romantičnih naziva (Iris, Gerber, Ruža, Orhideja…) omogućava da istinski uživate. Na salašu služe domaću hranu i vino… Peva se poznata bunjevačka: “Govori se da me varaš…” Didin salaš, na periferiji lepe vojvođanske varoši, prepoznaćete po visokim, neobično elegantnim bagremovima. Ovde je sedište udruženja ljubitelja salaša i radionica starih zanata gde je moguće sa majstorima raditi u ateljeu i osetiti duh stvaranja kroz tkanje, vez, slikanje ili izradu grnčarije… Salaši, salaši, još odolevaju, nisu umrli. Salaš 84 je proglašen za “Perfect place” (savršeno mesto) na čitavom Koridoru 10. Luksuzni apartmani, restoran za 150 ljudi… Salaš se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno šiveni trskom… U susedstvu je Mileva Marić- Ajnštajn imala sopstveni salaš u kojem je, zajedno sa mužem Albertom, u više navrata boravila. Među čuvenim čenejskim salašima, Salaš 137 je najpoznatiji. Odličan je spoj salašarske tradicije i moderne usluge (sobe imaju kaljave peći, ali i kupatila sa đakuzijem i saunom). Internacionalni „Safari Club“ okuplja brojne goste i iz inostranstva. U duhu ''Slow food'' ishrane su i Čenejske pihtije za predjelo i spora sarma kao glavno jelo… Izdvojen, osamljen na bregu, dovoljno blizu da se čuju zvona manastira Grgeteg, a kada je vedro da se u daljini plavi i Avala! Svuda okolo su bundeve, ukrasne tikvice…asimetrija koja odiše autentičnošću i – istorijom. Zadiviće Vas beskrajna izložba voćarskog, vinogradarskog i povrtarskog Srema. Uz manastirska vina iz Grgetega, prijaju i tambura{i koji, po pogodbi, sviraju sve…. Sačuvana etno kuća iz 18.veka postala je jezgro vraćanja tradiciji. Svi gosti su pod utiskom prohujalog života i svi, po pravilu, žele da opipaju stare stvari. Kuća se sastoji od dve sobe, kuhinje, gonka, i velikog podruma. Veoma je zanimljiva spavaća tj. ljubavna soba ili kako je još umilnije nazivaju: ćelerak. Nema Vojvođanina koji nije pevao o dunjama. Zato dođite na „Dane dunje“ u Jazak… Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dušan J. Popović (Surduk, kod Stare Pazove, 28. mart 1894 — Belegiš, kod Stare Pazove, 28. april 1965) bio je prvi istorijski sociolog u Srbiji. [1] Biografija Dušan se školovao u rodnom Surduku i Sremskim Karlovcima.[2] Kao gimnazijalac koristio je stipendiju iz Zadužbine Atanasije Bale.[3] Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Beču. Dplomirao je i doktorirao u Zagrebu (1919), pa radio izvesno vreme kao predavač na Trgovačkoj akademiji u Novom Sadu. Zatim je dve godine bio na svojevrsnoj specijalizaciji iz sociologije u Parizu, Briselu i Londonu. Bio je profesor na Katedri istorijskih nauka, Filozofskog fakulteta u Beogradu[4] (asistent Istorijskog seminara 1921-1926, docent 1926, vanredni profesor 1930, redovni profesor 1935-1941). Uređivao je `Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu` tokom njegovog izlaženja (1928-1940). Bavio se istorijom Srba u Habzburškoj monarhiji 17-19. veka, kao i prošlošću Beograda. Javlja se i kao urednik zbornika: `Vojvodina I i II`,[5] Novi Sad 1939-1940. godine. Njegova knjiga i brojni napisi i javna predavanja na temu Cincari, izazvali su otpor i negodovanja u delu naučne javnosti.[6] Smatrali su njegovi neistomišljenici da je preterivao i preuveličavao broj i ulogu bogatih Cincara na srpsko građanskog društvo. Sa Popovićem je započeo u novinama polemiku Dragiša Lapčević; Lapčević je čak autor brošure `Cincarstvo u Srbiji - Beogradu i srbijanskim gradovima`. Penzionisan je Popović kao profesor Univerziteta u Beogradu 1945. godine. Posvetio je Beogradu svoju poslednju knjigu `Beograd kroz vekove`, objavljenu 1964. godine. Između dva svetska rata na Katedri istorijskih nauka uveo predavanja iz istorijske sociologije, budući da je izabaran za docenta s tim «da na Filozofskom fakultetu predaje istoriju Srba na sociološkoj osnovi». Nastojao je da istorijsku građu izlaže prema sociološkim načelima. Objašnjavao političke sukobe u Kraljevini Jugoslaviji različitim kulturno-istorijskim korenima srpske i hrvatske elite.

odlično očuvana ploča Sava Vukosavljev je jedan od najznačajnijih vojvođanskih savremenih kompozitora i etnomuzikologa. A1 Partizanska Rapsodija Br. 2 (Vojvođanska) A2 Devojčica Sa Letkom A3 Končertino Za Brač Solo I Tamburaški Orkestar A4 Vesele Sanke, Skerco A5 Razvilo Se Kolo Vojvodinom B1 Fijakerist B2 Tako Će I Biti B3 Srce B4 Reke I Ja B5 Ej, Da Mogu... ДА није било Саве Вукосављева (Змајево 1914 - Нови Сад 1996), тамбурашка музика у Војводини не би доживела толики процват нити би било чувеног Тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, онаквог каквог га се сећамо из времена највећих успеха и достигнућа. То између осталог наводи Сима С. Матић, новосадски издавач и поклоник тамбурашке музике, који је заједно са новинаром Бориславом Хложаном приредио књигу `Композитор и диригент Сава Вукосављев`, с поднасловом `Живот посвећен тамбури`, недавно објављену у издању `Тиског цвета`. - Штета је што ова монографија није настала раније, када је било више живих сведока чика Савиног стваралаштва и његових сарадника - додаје Матић, уз напомену да се са именом тог значајног уметника сусрео још у својој раној младости у родној Ади, где је у локалном омладинском оркестру и сам свирао прим-тамбурицу. Аутори су, ипак, успели да прикупе врло упечатљива и занимљива сећања бројних познавалаца и поштовалаца дела композитора, диригента, етномузиколога, тамбураша, чије се композиције и данас радо изводе. Тако књижевник Милутин Ж. Павлов, присећајући се својих сусрета са Вукосављевом, бележи како је Сава волео да прича о `светлуцавом тамбурашком приму, о равничарској тамбурашкој бисерници`. - Усред те приче скидао би са своје седе главе свој нахерени качкет боје беле кафе. Милан Миња Вукосављев, у сећањима на свога оца, наводи да је Сава одрастао у сиромашној сеоској породици у бачком Змајеву где је одмалена, слушајући свирце у дединој кафани, заволео тамбуру. Пре Другог светског рата радио је као учитељ у родном и другим местима Бачке и Баната, а током мађарске окупације се, као предратни официр, са породицом склонио у Стојник код Аранђеловца. Прикључио се касније 53. Војвођанској бригади НОВ. Године 1957. долази у Радио Нови Сад и активно учествује у стварању радијског тамбурашког оркестра, којем је дао снажан печат као уметнички руководилац. Новосадски тамбураши прославили су тамбурицу широм света, на бројним успешним турнејама и гостовањима - истиче Миња Вукосављев, подсетивши на то да је састав с Јаником Балажом, који је свирао у `Скупљачима перја`, одушевио француску и светску публику многобројним наступима у париској `Олимпији` и широм Француске, после тријумфа тог нашег филма на чувеном фестивалу у Кану. Остао је забележен и Савин изузетан педагошки рад, посебно његово залагање да тамбура буде заступљена у нашим музичким школама. КОМПОЗИЦИЈЕ САВИНЕ композиције и аранжмани `Велико бачко коло`, `Сремска рапсодија`, `Да се повеземо`, `Дођи драга`, `Развило се коло Војводине`, `Срца`, `Еј, да могу`... на репертоару су и данашњих оркестара, а често се могу чути и на таласима радио-станица. СВИРАЛИ И У БЕЛОЈ КУЋИ НАЈИМПРЕСИВНИЈА турнеја Великог тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, под управом Саве Вукосављева, била је она у САД 1972. године. - Новосадски музичари свирали су и у Белој кући, пред председником Никсоном, а неколико дана касније имали су незаборавни наступ у Питсбургу, испраћени овацијама неколико хиљада наших исељеника - бележи Борислав Хложан. ... classical contemorary avantgarde dubravko detoni erno kiraly vladan radovanović katalin ladik vojvođanska muzika vojvodina etnomuzikologija nada kolundzija

Na disku se nalazi 12 numera. vokalni solisti: Vesna Dimić Ilić i Biljana Petković koncertmajstor: Mile Nikolić dirigent: Miroslav Tubić Snimljeno u studiju 1 Radio Novog Sada. Neotpakovano.

Tamburaski Orkestar Radio Televizija Novi Sad - `Kad Zaigra Srce U Primasa` Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 5-/4+++ (dve male crtice, ne utice na rad) Knjizica: 5- Zadnji omot: 5 Na kutiji postoje tragovi koriscenja, sitna naprslina na zadnjoj strani. Spisak pesama: 01 Kad Zaigra Srce U Primaša 5:30 02 Škripi Đeram 2:00 03 Kreće Se Lađa Francuska 2:05 04 Dunda Kolo 3:08 05 Ala Volem Garavu 2:40 06 Krecavi Ketuš 1:40 07 Splet Melodija Pesama Iz Vojvodine - 1 5:48 08 Prolaze Noći, Mučim Se Ja 3:25 09 Tamo Daleko 2:05 10 Polagano Bačko Kolo 1:58 11 Bacala Se Lepa Toda Jabukom 2:30 12 Žalim Te Momče 2:28 13 Splet Melodija Banatskih Igara 5:37 14 Što Se Bore Misli Moje 3:13 15 Galop Kolo 2:18 16 Splet Melodija Pesama Iz Vojvodine - 2 6:42 17 Iriška Pratnja 4:04 18 Sremčica Kolo 2:44 19 Divno Miri Lipin Cvet 2:48 20 Veliko Bačko Kolo 3:50 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk, kolo pvs3r7

EP PLOCA 5 OMOT 4 PGP RTB EP 11213 Folk,World & Country, Folk,Nepzene A1.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Tudja A Nap A Maga Járását Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* A2.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Lám Megmondtam Bus Gerlice Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* A3.Németh Rudolf , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Mén A Kocsi, Porzik Az Út Utána Adapted By [Feldolgozása] – Király Ernő* B1.Kantor Ilona* , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Imhol Lerekedik Adapted By [Feldolgozása] – Varga Gyula (2) B2.Kantor Ilona* , Kiseri Az Ujvideki Rádió Népi Zenekara* Barna Kislány Megy A Kutra Adapted By [Feldolgozása] – Varga Gyula (2)

Tekst: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov Izdavač: Vojvođanski muzej i Matica srpska, Novi Sad 1951. Mek povez, 60 strana + 22 strane ilustracija, 24cm Sadržaj: - Uvod - Postanak i razvitak Petrovaradina - Postanak i razvitak Novog Sada - Novi Sad kao politički centar Srba u Vojvodini - Novi sad kao kulturni centar srba u Vojvodini - Novi Sad u NOB-u - Katalog izložbe `Novi Sad kroz istoriju` - Slikarstvo u Novom Sadu - Biografije slikara zastupljenih na izložbi - Izložba likovnih umetnika/ca koji su živeli i radili u Novom Sadu - Ilustrovani prilog Nepodvlačena, ima posvetu, težina 160 grama. **

Tamburaski Orkestar Radio Novog Sada , Pjevaju Nada Vodeničar i Aleksandar Dejanović Jugoton ‎– LPY-V-802 Numere: Kad Sam Bio U Novome Sadu Banatski Zaplet, Kolo Moj Dilbere, Rođo Moja U Tom Somboru Aj, Što Ću, Nane, Boluje Mi Dika Logovac, Kolo Sremski Bećarac Žabaljka Gine, Vene Srce U Menika Krecavi Ketuš, Kolo Đuvegije, Gde Ste, Da Ste Pod Kikindom Zeleni Se Trava Jabuka Se Vetru Moli Sitno Banatsko Kolo Vinil odličan, omot malo slabiji. Svi vinilni nosači zvuka su vizuelno procenjeni. ‎ ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Radio-televizija Vojvodine, novo, u celofanu, š p54

Radio-televizija Vojvodine, novo, u celofanu, š p54

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Brukner, Bogdan, 1931-2006 = Brukner, Bogdan, 1931-2006 Jovanović, Borislav, 1930-2015 = Jovanović, Borislav, 1930-2015 Tasić, Nikola, 1932-2017 = Tasić, Nikola, 1932-2017 Naslov Praistorija Vojvodine / Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić ; [likovna oprema Mirko Stojnić ; crteži Ljiljana Čvek...[et al.] ; fotografija Bratislav Lukić, Jucika Pap ; prevod engleskog rezimea Nevenka Kostić, Radmila Šević ; bibliografija Svetlana Perišić ; indeks imena i pojmova Vladimir Stančić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1974 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Institut za izučavanje istorije Vojvodine : Savez arheoloških društava Jugoslavije, 1974 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 561 str., XI listova s tablama : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Stojnić, Mirko, 1929-2016 = Stojnić, Mirko, 1929-2016 Lukić, Bratislav Čvek, Ljiljana Pap, Jucika Kostić, Nevenka Šević, Radmila Perišić, Svetlana Popović, Petar Stančić, Vladimir Zbirka Monumenta archaeologica ; 1 (Karton sa omotom) Napomene Predgovor / Petar Popović: str. 5 Bibliografija: str. 381-417 Summary: Vojvodina in prehistory Registar. Predmetne odrednice Arheološki nalazi -- Vojvodina -- Praistorija Vojvodina -- Praistorija Bogdan Brukner (Zagreb, 13. maj 1931 – Sremska Kamenica, 8. januar 2006) bio je arheolog, akademik i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Takođe u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, 1954. godine diplomirao je arheologiju. Doktorsku disertaciju „Neolit u Vojvodini“, odbranio je na ovom fakultetu 1965. godine. Kao kustos u Vojvođanskom muzeju u Novom Sadu, bio je zaposlen osam godina (od 1960 do 1968). Za naučnog saradnika na Institutu za izučavanje istorije Vojvodine, izabran je 1968. godine, a te godine počeo je i da predaje arheologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kao docent. Godine 1972. je izabran za višeg naučnog saradnika Istorijskog instituta. Kao vanredni profesor počeo je da predaje 1973. godine , a kao redovni 1984. godine. Tokom 1971. i 1972. godine je kao stipendista Humbeltove fondacije boravio u SR Nemačkoj, na kome je radio na temi „Panonija i srednja Evropa u neolitu“. U publikaciji „Die illustrierte Weltgeschichte der Archäologie” u Minhenu (1979), objavljen je deo ovih istraživanja. U Berkliju u SAD, na odseku za antropologiju, održao je nekoliko predavanja o problematici neolita i eneolita između decembra 1979. i februara 1980. godine. Predavanja je takođe držao i na Institutu za praistoriju i ranu istoriju na „Slobodnom univerzitetu” u Zapadnom Berlinu, u zimskom semestru 1981/90. Između 1970. i 1991. držao je predavanja u Njujorku, Los Anđelesu, i u većim evropskim centrima: Kelnu, Krakovu, Minhenu, Bazelu, Cirihu, Bernu itd. Pored ovih predavanja, učestvovao je i na kongresima, simpozijumima i „okruglim stolovima” u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Ggruziji, Rumuniji, Mađarskoj, SAD, Francuskoj, Italiji, Ne-mačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. 22. novembra 1984. godine, izabran je za dopisnog, a 12. decembra 1991. za redovnog člana VANU. Funkciju predsednika izdavačkog saveta VANU, obavljao je od 1983. do 1988. godine. Za redovnog člana SANU, primljen je 29. maja 1991. godine. Bio je aktivan učesnik u radu stručnih arheoloških istraživanja u Jugoslaviji i inostranstvu. Bio je i član Pripremnog komiteta za formiranje Arheološkog društva Evrope (ASE). Kao naučnik, bavio se istraživanjima u oblasti praistorijske arheologije, sa naznakom na zemljo-radničke i stočarske zajednice panonskog i balkanskog prostora. Rani i pozni neolit balkanskog i srednjoevropskog basena je oblast čijim se istraživanjima najviše bavio. U okviru saradnje Mađarske akademije nauka i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, bio je rukovodilac jugoslovenskog dela teme „Rane zemljoradničko-stočarske zajednice u Panoniji“. U jugoslovensko-američkom arheološkom projektu istraživanja kod sela Opovo, takođe je bio rukovodilac u jugoslovenskom delu. Sa N. Tasićem i B. Jovanovićem, dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada za knjigu „Praistorija Vojvodine“ (1974). MG60 (N)

M produkcija, Radio-televizija Vojvodine, novo, u celofanu, š p54

Marš dug dve decenije: na marginama Igmanske inicijative Aleksandar Popov je rođen 19. jula 1948. godine u Bečeju. Završio je Gimnaziju u Vrbasu, a zatim 1971. godine Fakultet političkih nauka u Sarajevu. Novinarsku karijeru započeo je na Radio Sarajevu, da bi kasnije prošao put od pripravnika do jednog od direktora u novosadskoj novinarskoj kući „Dnevnik“. Od 1986. do 1990. godine bio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za informacije, kada je svojevoljno podneo ostavku nakon preuzimanja vlasti u Vojvodini od strane SPS. Bio je jedan od osnivača Reformista Ante Markovića u Vojvodini. U oktobru 1998. godine bio je inicijator osnivanja nevladine organizacije Centar za regionalizam, čija je osnovna misija decentralizacija i demokratizacija Srbije i regionalna saradnja. Centar za regionalizam je jedna od četiri osnivačke organizacije Igmanske inicijative, koja je nastala u novembru 2000. godine, a Aleksandar Popov je kopredsednik za Srbiju ove regionalne mreže organizacija civilnog društva. Iz Igmanske inicijative su kasnije nastale još dve regionalne mreže – Asocijacija multietničkih gradova Jugoistočne Evrope Filija i albansko srpski Civilni dijalog. Autor je brojnih tekstova i stručnih radova na temu decentralizacije i regionalne saradnje.

vinil: 4- omot: 4 Tamburaski Orkestar Radio Novog Sada* , Pjevaju Nada Vodeničar i Aleksandar Dejanović – Pjesmom I Igrom Kroz Vojvodinu (Songs And Dances From Vojvodina) Label: Jugoton – LPY-V-802 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: Genre: Folk, World, & Country Style: Folk Tracklist Hide Credits A1 Kad Sam Bio U Novome Sadu Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Marko Nešić A2 Banatski Zaplet, Kolo Music By – Narodno* A3 Moj Dilbere, Rođo Moja Lyrics By – Milorad Petrović (3) Music By – Narodna* Vocals – Nada Vodeničar A4 U Tom Somboru Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Narodna* A5 Aj, Što Ću, Nane, Boluje Mi Dika Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* A6 Logovac, Kolo Music By – Narodno* A7 Sremski Bećarac Music By – Narodno* B1 Zabaljka Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Marko Nešić B2 Gine, Vene Srce U Menika Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* B3 Krecavi Ketuš, Kolo Music By – Narodno* B4 Đuvegije, Gde Ste, Da Ste Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Marko Nešić B5 Pod Kikindom Zeleni Se Trava Vocals – Aleksandar Dejanović Written-By – Narodna* B6 Jabuka Se Vetru Moli Vocals – Nada Vodeničar Written-By – Narodna* B7 Sitno Banatsko Kolo Music By – Narodno* Companies, etc. Printed By – `Naša Djeca`, Zagreb Credits Conductor, Arranged By – Sava Vukosavljev Liner Notes – Sava Vukosavljev Orchestra – Tamburaški Orkestar RT Novi Sad Orchestrated By – Sava Vukosavljev

Autor - osoba Boarov, Dimitrije Naslov Politička istorija Vojvodine : u trideset tri priloga / Dimitrije Boarov ; [prevod rezimea Biljana Simurdić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Agencija CUP, 2001 (Novi Sad : Offset ideal štampa) Fizički opis 264 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Simurdić, Biljana (Broš.) Napomene Tiraž 400 Beleške uz tekst Summary: str. 241-251 Bibliografija: str. 253-255 Imenski registar: str. 257-263. Predmetne odrednice Vojvodina -- Politička istorija Predgovor autora Ovi prilozi za političku istoriju Vojvodine nastali su na podlozi novinskog feljtona pod naslovom »Svi vojvođanski izbori – od Carnojevića do danas«, koji je novosadski dnevni list „Vojvodina“ objavljivao između 5. septembra i 29. novembra 2000. godine, a koji sam pisao iz dana u dan gotovo tri meseca. Feljton je poručen prigodom priprema za savezne, pokrajinske i lokalne izbore u SRJ, Vojvodini i Srbiji, 24. septembra 2000. godine - koji će se 5. oktobra završiti „demokratskim preokretom“ u zemlji i rušenjem Miloševićevog režima – pa je trebalo i da se privede kraju nakon njihovog okončanja. No, kako do samog datuma izbora nisam uspeo da vojvođansku neverovatno bogatu, dramatičnu i zanimljivu istoriju sintetizujem u desetak nastavaka, a da ne ostanem na nivou generalnih trivijalnosti, nastavio sam pisanje feljtona još neko vreme – pa sam, na nagovor prijatelja izdavača, od njega, sa najnužnijim dopunama i korekcijama, sačinio ovu knjigu. Pišući praktično skraćenu političku istoriju Vojvodine u vreme velikih i nervoznih društvenih gibanja i produktivne istorijske konfuzije, a kasnije i u neugodnim uslovima stalnih nestašica struje, bio sam prinuđen da u veoma kratkom razdoblju prođem kroz ogromnu literaturu, ne stižući uvek do baš svih najboljih izvora relevantnih za događaje o kojima sam pisao. No, pošto sam osetio da sam pisao o onome što ljude u Vojvodini zanima i što sam uveren da se nijedna istorija ne može savršeno napisati, jednom i zauvek, odvažujem se da svoju priču o političkoj prošlosti (a sigurno, na neki način, i o njenoj sadašnjosti) ponudim čitaocima. Dakle, njena glavna mana ili možda čak i vrlina je - da ju je pisao ne profesionalni istoričar, nego samo profesionalni novinar. U Novom Sadu, 29. decembra 2000. Dimitrije Boarov Dimitrije Boarov (Bečej, 1946) je srpski novinar, bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (1998–2002), te predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dimitrije Boarov je rođen 1946. godine u Bečeju. Profesionalnu novinarsku karijeru je započeo 1971. godine u beogradskoj Ekonomskoj politici. U Televiziji Novi Sad radio je od 1974. do 1989. godine. Jedan je od deset osnivača beogradskog nedeljnika Vreme. Od 1996. do 1998. bio je zamenik urednika lista Naša Borba, a od 1998. do 2002. godine bio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, najstarijeg nezavisnog udruženja novinara na prostoru bivše SFR Jugoslavije. Za predavača na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, izabran je 2006. godine. Bibliografija Apostoli srpskih finansija Doktor Laza Paču: Legenda srpskih finansija Ima li još Vojvodine (1996) Politička istorija Vojvodine (2002) Kako je Novi Sad pobedio (sa Milenom Putnik, 2004) Nagrade 2007. Nagrada Stanislav Staša Marinković 2008. Nagrada Jug Grizelj MG36

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Novi Sad : Institut za izučavanje istorije Vojvodine : Savez arheoloških društava Jugoslavije 1974 561 strana + XI listova s tablama : ilustrovano Bogdan Brukner (Zagreb, 13. maj 1931 — Sremska Kamenica, 8. januar 2006) bio je arheolog, akademik i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Takođe u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, 1954. godine diplomirao je arheologiju. Doktorsku disertaciju „Neolit u Vojvodini“, odbranio je na ovom fakultetu 1965. godine. Kao kustos u Vojvođanskom muzeju u Novom Sadu, bio je zaposlen osam godina (od 1960 do 1968). Za naučnog saradnika na Institutu za izučavanje istorije Vojvodine, izabran je 1968. godine, a te godine počeo je i da predaje arheologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kao docent. Godine 1972. je izabran za višeg naučnog saradnika Istorijskog instituta. Kao vanredni profesor počeo je da predaje 1973. godine , a kao redovni 1984. godine. Tokom 1971. i 1972. godine je kao stipendista Humbeltove fondacije boravio u SR Nemačkoj, na kome je radio na temi „Panonija i srednja Evropa u neolitu“. U publikaciji „Die illustrierte Weltgeschichte der Archäologie” u Minhenu (1979), objavljen je deo ovih is-traživanja. U Berkliju u SAD, na odseku za antropologiju, održao je nekoliko predavanja o problematici neolita i eneolita između decembra 1979. i februara 1980. godine. Predavanja je takođe držao i na Institutu za praistoriju i ranu istoriju na “Slobodnom univerzitetu” u Zapadnom Berlinu, u zimskom semestru 1981/90. Između 1970. i 1991. držao je predavanja u Njujorku, Los Anđelesu, i u većim evropskim centrima: Kelnu, Krakovu, Minhenu, Bazelu, Cirihu, Bernu itd. Pored ovih predavanja, učestvovao je i na kongresima, simpozijumima i “okruglim stolovima” u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Ggruziji, Rumuniji, Mađarskoj, SAD, Francuskoj, Italiji, Ne-mačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. 22. novembra 1984. godine, izabran je za dopisnog, a 12. decembra 1991. za redovnog člana VANU. Funkciju predsednika izdavačkog saveta VANU, obavljao je od 1983. do 1988. godine. Za redovnog člana SANU, primljen je 29. maja 1991. godine. Bio je aktivan učesnik u radu stručnih arheoloških istraživanja u Jugoslaviji i inostranstvu. Bio je i član Pripremnog komiteta za formiranje Arheološkog društva Evrope (ASE). Kao naučnik, bavio se istraživanjima u oblasti praistorijske arheologije, sa naznakom na zemljo-radničke i stočarske zajednice panonskog i balkanskog prostora. Rani i pozni neolit balkanskog i srednjevropskog basena je oblast čijim se istraživanjima najviše bavio. U okviru saradnje Mađarske akademije nauka i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, bio je rukovodilac jugoslovenskog dela teme „Rane zemljoradničko-stočarske zajednice u Panoniji“. U jugoslovensko-američkom arheološkom projektu istraživanja kod sela Opovo, takođe je bio rukovodilac u jugoslovenskom delu. Sa N. Tasićem i B. Jovanovićem, dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada za knjigu „Prais-torija Vojvodine“ (1974).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na korici malo trag vode, ali samo na korici, nije probilo unutar knjige. niti je uticalo na fizcko stanje korice samo vizuelno. Novi Sad : Institut za izučavanje istorije Vojvodine : Savez arheoloških društava Jugoslavije 1974 561 strana + XI listova s tablama : ilustrovano Bogdan Brukner (Zagreb, 13. maj 1931 — Sremska Kamenica, 8. januar 2006) bio je arheolog, akademik i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Takođe u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, 1954. godine diplomirao je arheologiju. Doktorsku disertaciju „Neolit u Vojvodini“, odbranio je na ovom fakultetu 1965. godine. Kao kustos u Vojvođanskom muzeju u Novom Sadu, bio je zaposlen osam godina (od 1960 do 1968). Za naučnog saradnika na Institutu za izučavanje istorije Vojvodine, izabran je 1968. godine, a te godine počeo je i da predaje arheologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kao docent. Godine 1972. je izabran za višeg naučnog saradnika Istorijskog instituta. Kao vanredni profesor počeo je da predaje 1973. godine , a kao redovni 1984. godine. Tokom 1971. i 1972. godine je kao stipendista Humbeltove fondacije boravio u SR Nemačkoj, na kome je radio na temi „Panonija i srednja Evropa u neolitu“. U publikaciji „Die illustrierte Weltgeschichte der Archäologie” u Minhenu (1979), objavljen je deo ovih is-traživanja. U Berkliju u SAD, na odseku za antropologiju, održao je nekoliko predavanja o problematici neolita i eneolita između decembra 1979. i februara 1980. godine. Predavanja je takođe držao i na Institutu za praistoriju i ranu istoriju na “Slobodnom univerzitetu” u Zapadnom Berlinu, u zimskom semestru 1981/90. Između 1970. i 1991. držao je predavanja u Njujorku, Los Anđelesu, i u većim evropskim centrima: Kelnu, Krakovu, Minhenu, Bazelu, Cirihu, Bernu itd. Pored ovih predavanja, učestvovao je i na kongresima, simpozijumima i “okruglim stolovima” u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Ggruziji, Rumuniji, Mađarskoj, SAD, Francuskoj, Italiji, Ne-mačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. 22. novembra 1984. godine, izabran je za dopisnog, a 12. decembra 1991. za redovnog člana VANU. Funkciju predsednika izdavačkog saveta VANU, obavljao je od 1983. do 1988. godine. Za redovnog člana SANU, primljen je 29. maja 1991. godine. Bio je aktivan učesnik u radu stručnih arheoloških istraživanja u Jugoslaviji i inostranstvu. Bio je i član Pripremnog komiteta za formiranje Arheološkog društva Evrope (ASE). Kao naučnik, bavio se istraživanjima u oblasti praistorijske arheologije, sa naznakom na zemljo-radničke i stočarske zajednice panonskog i balkanskog prostora. Rani i pozni neolit balkanskog i srednjevropskog basena je oblast čijim se istraživanjima najviše bavio. U okviru saradnje Mađarske akademije nauka i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, bio je rukovodilac jugoslovenskog dela teme „Rane zemljoradničko-stočarske zajednice u Panoniji“. U jugoslovensko-američkom arheološkom projektu istraživanja kod sela Opovo, takođe je bio rukovodilac u jugoslovenskom delu. Sa N. Tasićem i B. Jovanovićem, dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada za knjigu „Prais-torija Vojvodine“ (1974).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radivoj „Raša“ Popov (Mokrin, 26. jun 1933 ― Beograd, 19. april 2017) bio je srpski književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik Mokrinskih novina, zvezda dečje televizijske emisije Fazoni i Fore. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle.[1] Biografija Rođen je u Mokrinu od oca Petra i majke Darinke, rođene Ubavić.[2] Brat mu je Dušan Popov (publicista). Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost. Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine. Osim toga, bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska bio je od 1983. do 1985. godine. Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“. Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, neke od najpoznatijih su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, [3] „Šešir bez dna“. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle: izd. Nolit: Dva oka (1963); izd. Književna opština Vršac: Gvozdeni magarac (1976); izd. Dnevnik: Žabac koji ne zna da ćuti (1987); izd. Književna zajednica Novog Sada: Trulež zglave (1991); izd. Monada: Šešir bez dna (2001); izd. Tiski cvet: Lažljiva usta istine (2002); izd. Gradska narodna biblioteka Zrenjanin: Vozom posred ulice (2003); izd. Orpheus: Peta vizija (2003); izd. JOV: Bio sam srećni konj (2003); izd. Bookland: Bajke za XXI vek (2007); izd. Monart: Čarobnjakov SMS (2007); izd. Bookland: Mali zeleni (2009); izd. Tiski cvet: Spev o tranziciji (2009); izd. Jugoistok: Kako napisati najgoru pesmu (2010); izd. Bookland: Zadimljena istorija (2010); izd. Bookland: Opasne bajke (2010); izd. Lento: Sofija u kandžama smora (2011); izd. Lento: Sofijine ljubavi (2011); izd. Bookland: Kad sam padao u fras (2012); izd. Pčelica: Mokrinski patuljci (2013); izd. Bookland: Usamljena princeza (2014). Kao kolumnista dnevnih novina Politika uglavnom je pisao o društvenim temama.[4] Bio je oženjen Radojkom, profesorkom književnosti, sa kojom ima sina Bojana i ćerku Dijanu (udatu Topolac).[5] Dobitnik je nagrade „Dositej Obradović“ za 2015. godinu[6]. Preminuo je 19. aprila 2017. godine[7] i sahranjen 22. aprila u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[8] U Beogradu postoji Plato Raše Popova gde je u oktobru 2020. postavljena njegova skulptura.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branislav Bukurov (Ostojićevo, 13. maj 1909 — Novi Sad, 20. april 1986) bio je srpski geograf i akademik SANU. Biografija Rođen je 13. maja 1909. godine u severnobanatskom selu Ostojićevu, u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Ostojićevu, a gimnaziju započeo u Kikindi a završio u Senti 1927. godine. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu, gde je 1931. godine diplomirao na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta. Te godine je objavljen i njegov prvi naučni rad Ada. Od tada do smrti, punih 55 godina, proteklo je u izvanrednom stvaralačkom naporu, koji se nije prekidao ni posle penzionisanja 1. oktobra 1977. godine. Radna i naučna karijera Nakon završenih studija jedno vreme je radio kao asistent - volonter na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1933. do 1941. godine radio je u Senti, prvo kao suplent, a zatim kao profesor Realne gimnazije. Za vreme Drugog svetskog rata i okupacije Jugoslavije po sopstvenoj želji nije bio u službi. U godinama pre napada hitlerovske Nemačke na Jugoslaviju, proučavao je dolinu Tise i predao je rad pod naslovom Dolina Tise u Jugoslaviji kao doktorsku disertaciju, pred sam rat. Okolnosti su sprečile odbranu, tako da je ona održana tek 1946. godine. Objavljena je kao posebno izdanje Srpskog geografskog društva. U decembru 1946. godine, kao doktor geografskih nauka, postao je profesor novoosnovane Više pedagoške škole u Novom Sadu. Tokom 1957. i 1958. godine bio je profesor na Geografskoj grupi Prirodno - matematičkog fakulteta u Beogradu i direktor Geografskog zavoda. Odatle se ponovo vratio u Novi Sad, na staro mesto profesora Više pedagoške škole, gde je dve godine vodio kurseve iz geografije i istorije. Godine 1961. je prešao na Univerzitet u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu vodio četvorosemestralnu nastavu iz geografije u okviru Grupe za istoriju. Godine 1962. osnovana je na istom fakultetu posebna Katedra za geografiju sa prvim i drugim stepenom školovanja. Nju je, kao njen osnivač, vodio profesor Bukurov. On je ostao i šef katedre i kada je ona 1969. godine ušla u sastav Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Od 1976. godine on je bio direktor Instituta za geografiju na istom fakultetu i na toj funkciji je ostao do penzionisanja 1977. godine. Naučni doprinos Fizička geografija Njegov naučni doprinos u fizičkoj geografiji je niz značajnih studija u kojima su iznesena originalna shvatanja o genezi makro i i mikro reljefa Vojvodine. Izvršio je klasifikaciju krupnih elemenata reljefa na: planine, peščare, lesne zaravni, lesne terase, aluvijalne ravni i tektonske depresije. Prvi je utvrdio da u aluvijalnoj ravni Dunava (Bačka, Banat) sem inundacione ravni, postoji i fragmentirano očuvana površina više od ove ravni. Nazvao ju je aluvijalna terasa i utvrdio njene granice, morfometrijske karakteristike, geološki sastav i genezu. Među radovima ove grupe izdvajaju se analitičke i sintetičke studije: Tri bačke doline: Krivaja, Mostonga i Jegrička (1950), Geomorfološke crte novosadske okoline (1951), Geomorfološke crte južne Bačke (1953), Geomorfološki prikaz Vojvodine (1953), Geomorfološki prilike banatskog Podunavlja (1954), Geomorfološki prilike severnog Banata (1961), Problemi geneze u reljefu Vojvodine (1966), Geomorfolog i ja Šajkaške (1971), Fizičko-geografski problemi Bačke (1975), Sintetička razmatranja geomorfološkog problema na teritoriji Vojvodine (1982) (pristupna beseda u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti 1981. godine) i Geomorfološki problemi Banata (1984). Društvena geografija Naučni doprinos akademika Branislava Bukurova u društvenoj geografiji izražen je kroz dva pravca istraživanja. U prvom su date naučne osnove privredno - saobraćajne geografije, kroz analizu delovanja prirodnih i društvenih faktora na određenom prostoru, njihove povezanosti i uzajamnih uticaja u razvojnom procesu. U drugom je dat veliki broj značajnih studija stanovništva Vojvodine i seoskih i gradskih naselja Pokrajine. Originalne su i veoma značajne studije porekla stanovništva Vojvodine i njegovih migracionih kretanja. U prvoj grupi pomenutih radova treba istaći naučnu vrednost studija: Veliki kanal Dunav—Tisa—Dunav (1949), Privredno - geografske prilike i saobraćajne veze fruškogorske oblasti (1951), Udeo i mesto Vojvodine u ratarskoj proizvodnji Jugoslavije (1956), Geografske osnove bačke poljoprivrede (1958), Mostovi na velikim rekama Jugoslavije i njihov privredno - saobraćajni značaj (1964), Privredne prilike Šajkaške, Geografske osnove željezničkog saobraćaja u Bačkoj (1972), Aluvijalne ravni kao životni prostor na teritoriji Vojvodine (1975). Geografija stanovništva i Demografija Prvi rad iz geografije stanovništva - Posledice migracije u severozapadnom Potisju, objavljen je 1939. godine. Tu je proučeno naseljavanje Crnogoraca, Bosanaca, Ličana i drugih u bivši senćanski srez, njihovo prilagođavanje na novu sredinu kao i njihov uticaj na tu sredinu. U radu Poreklo stanovništva Vojvodine (1957) proučeni su naseljavanje Bosanaca, Hercegovaca, Ličana, Kordunaša, Makedonaca, Crnogoraca i Slovenaca na teritoriju Vojvodine posle Drugog svetskog rata. Tu su proučene demografske karakteristike i strukture migranata i proračunati i prikazani migracioni bilansi svih republika druge Jugoslavije. Vrlo korisni su podaci o rasporedu naseljenika po vojvođanskim srezovima i gradovima, njihov procentualni udeo u ukupnom stanovništvu kao i pregled stanovništva Vojvodine po republikama rođenja i njihov etnički sastav. Napisao je radove: Uticaj geografske sredine na novodoseljeno stanovništvo Vojvodine (1961), Kolonizacija Bačke za vreme Drugog svetskog rata (1971), Spoljašnje migracije naroda Jugoslavije izeđu dva svetska rata (1976) i Etnička struktura radnika koji su privremenom radu u inostranstvu (1976). Regionalna geografija Bista Branislava Bukurova u Novom Sadu Ostvarenja koja se po svom značaju izdvajaju su: Vršačke planine (1950), Ostojićevo (1966), Vojvodina, znamenitosti i lepote (1968), Bačka, Banat i Srem (1978). U ovu grupu takođe spada niz monografija vojvođanskih opština: Opština Bački Petrovac (sa Pavelom Hrćanom, 1976), Opština Ada (1979), Opština Beočin - geografska monografija (sa mr Živanom Bogdanovićem, 1981), Opština Žabalj (1983), Subotica i njena okolina (1983), Geografska monografija opštine Titel (1986), i Opština Ruma - geografska monografija (sa dr Slobodanom Ćurčićem, 1990), koja je objavljena posmrtno. Profesor Bukurov objavio je 371 naučni i stručni rad, a od toga 21 u poslednjih 10 godina svog života. Osim u šest slučajeva on je bio jedini autor. U toku čitavih 20 godina bio je sekretar Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske i urednik Zbornika za prirodne nauke ovog odeljenja. Priznanja za naučna i pedagoška dostignuća Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1968. a za redovnog člana 1978. godine. Prilikom izbora prvih članova u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, 4. decembra 1979. godine dr Branislav Bukurov izabran je za njenog redovnog člana. On je jedan od malobrojnih dobitnika medalje Jovan Cvijić, najvišeg priznanja koje Srpsko geografsko društvo dodeljuje najistaknutijim geografima. Godine 1976. dodeljena mu je nagrada AVNOJA-a, najveće priznanje saveznog značaja. Među jugoslovenskim geografima on je jedini dobitnik ove nagrade. On je takođe nosilac Sedmojulske nagrade SR Srbije za 1972. godinu. Odlikovan je Ordenom rada trećeg reda, dobio je prvomajsku nagradu Sindikata Vojvodine i Plaketu Društva geografa Vojvodine 1986. godine za izuzetan rad i postignute rezultate u nastavi i nauci. Branislav Bukurov umro je 20. aprila 1986. godine u Novom Sadu.

Sa starih razglednica Izabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jasnim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada. Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića…

Autor: Petar ĆurčićIzabrani tekstovi, Sa starih razglednica, novinara Petra Ćurčića, nastali su u toku tridesetak godina – 1970, 1980, 1990, i emitovani su svake sedmice u kontinuitetu na radio-talasima Novog Sada. Petar Ćurčić je godinama radio na pronalaženju materijala za građu ovih emisija. On se trudio da zaroni u prošlost Vojvodine i da osvetli ambijente, likove i zanimljive događaje najviše iz devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka ali nalazimo i više priča u kojima se prikazuju i neki događaji i ličnosti iz osamnaestog veka, pa i ranije. Tekstovi Petra Ćurčića su raznovrsni, pisani jas nim novinarskim stilom sa tendencijom da budu zabavni za čitaoce i slušaoce Radio Novog Sada.Međutim, ono što naročito krasi ove tekstove je njihova sadržajnost. Jednostavno i pregledno nam se predočavaju ličnosti, događaji i ambijenti Vojvodine iz dalje ili bliže prošlosti. Petar Ćurčić je inspiraciju za svoje priče nalazio u gradskim arhivima, bibliotekama, starim novinama, u knjigama Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Save Tekelije, Vase Stajića…

Various ‎– Vojvodina Peva Pesme O Titu Label: PGP RTB – LP 2559, Radio-Televizija Novi Sad – LP 2559 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1977 Genre: Brass & Military, Folk, World, & Country Style: Military, Folk Tracklist Hide Credits A1 Hor* I Orkestar RNS*– Steg Partije Arranged By, Conductor – J. Vojtjehovski* Written-By – O. Danon* 2:08 A2 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Druže Tito Mi Ti Se Kunemo Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:28 A3 Hor* I Orkestar Radio Novog Sada*– Elvtárs A Sorsunk = Druže, Naša Sudbina Conductor – Király Ernő* Written-By, Arranged By – Rudolf Bruči 1:33 A4 Mešovita Grupa Pevača* I Narodni Orkestar RTVNS*– So Súdruhom Titom = Uz Maršala Tita Arranged By – J. Vojtjehovski* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – A. Fekete* Music By – O. Danon* 1:20 A5 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS*– Tito Drag Tovarăš = Druže Tito Arranged By – T. Jurjovan* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Cornel Balica Music By – Trad.* 1:43 A6 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Товариш Тито = Drug Tito Arranged By – S. Vukosavljev* Conductor – Sava Vukosavljev Lyrics By – D. Latjak* Music By – M. Špiler* 1:45 A7 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Aoj, Tito Ružico I Smilje Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:20 A8 Dečja Vokalna Grupa Iz Bačkog Petrovca Uz Narodni Orkestar RTV Novi Sad– Pieseň O Titovi = Pesma O Titu Arranged By – Juraj Ferik Ml.* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Pavel Mučaji Music By – Martin Kmet` (2) 1:30 A9 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Narodni Orkestar RTVNS*– Mareșalul Tito = Druže Tito, Naš Maršale Arranged By – T. Jurjovan* Conductor – Todor Petronje Lyrics By – Cornel Balica Written-By – Trad.* 1:35 A10 Mešovita Grupa Pevača SNP-a Novi Sad* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Марш XVI Дивизии = Marš XVI Divizije Conductor – Sava Vukosavljev Lyrics By, Arranged By – I. Timko* Music By – Trad.* 2:57 A11 Kamerni Hor Iz Bečeja* I Tamburaški Orkestar RTVNS*– Lepo Ti Je Druga Tita Kolo Arranged By, Conductor – Sava Vukosavljev Written-By – Trad.* 1:03 B1 Grupa »Sunce«* I Revijski Okrestar RTV Novi Sad*– Himna Akcijaša Arranged By – Jovan Adamov Conductor – Stevan Radosavljević Lyrics By – B. Karakaš* Music By – Branko Karakaš 3:37 B2 Grupa Pevača Osn. Škole »Petőfi Sándor« Novi Sad* I Instrumentalni Ansambl RTV Novi Sad*– Titó Elvtárs Születésnapjára = Za Rođendan Druga Tita Arranged By – Petar Bahun Lyrics By – László Gál* Music By – Petar Bahum* 2:50 B3 Kvetoslava Čanji, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Keď Nám Slnko Zakryla Čierňava = Kad Nam Sunce Bude Pomrčalo Arranged By – Stevan Radosavljević Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Miroslav Demák Music By – Nar.* 1:52 B4 Ileana Okolišan-Baba*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Eroul Tito = Heroj Tito Arranged By – Josip Lorbek Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Mirča-Baba* Music By – Josip Slavenski 2:07 B5 Olena Popović I Revijski Orkestar RTV Novi Sad– У Жеми Титовей = U Titovoj Zemlji Arranged By – Stevan Radosavljević Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Miron Kanjuh* Music By – Nikica Kalođera* 2:25 B6 Grupa »Zipp«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Titó Elvtárs Harcba Szólit = Drug Tito U Boj Zove Arranged By – Pongó Lajos* Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Papp Gábor József* Music By – Part. Nar.* 2:36 B7 Grupa »Žetva«*, Revijski Orkestar RTV Novi Sad– Kolo Druga Tita Arranged By – Kovács Ferenc* Conductor – Jovan Adamov Lyrics By – Part. Nar.* Music By – Nikica Diklić 2:22 Media Condition: Mint (M) Sleeve Condition: Near Mint (NM or M-) SAL.STA.1

Sava Mali SASANI U BORBI Hronika jednog sremskog sela uz Grafike ide i bonus knjiga Sasani u borbi koja greškom nije uslikana Sava Nikolić GRAFIKE 15 grafika grafike u odličnom stanju, fascikla kao na slici ne znam tačnu godinu, ali s obzirom da je 1953. izdat roman sa Sava MALI, Sasani u borbi sa identičnim dizajnom, pretpostavljam da su i grafike iz te godine. Sava Nikolić 1920 - 1981. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.), učenik Gimnazije (1939./40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. tags: NOB II svetski rat scene iz drugog svetskog rata selo umetnost NOB-a narodno oslobodilačka borba partizani drugi svetski rat hronikla jednog sremskog sela Vojvodina u borbi ratu rat u vojvodini grafika slikarstvo moderna savremena jugoslovenska grafika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.