Radio sa ispravljace ima alarm,moze da pusta muziku sa ipad.

Digitalni radio sat Fugison sa alarmom za buđenje i crvenim svetlećim ciframa. Radi na struju, ima kabl i utičnicu, a može i na dve baterije 1,5v. Dužina aparata je 19cm, širina 14cm i visina 6cm.

Interesantan stari nemački stoni radio sa satom i alarmom RS-1001 iz osamdesetih godina. Sasvim lepo očuvan ali na žalost poluispravan. Radio radi super, jako lepo hvata stanice uz pomoć svoje žičane antene i ima super zvuk ali sat ne radi, ne pomera se, ima svetlo na njemu ali mu fali i onaj točkić za okretanje. Ručno se okreću brojevi ali kao da su slepljeni ili fali neki, pa svakako sat ide kao neispravan a poslužiće kao radio. Radi na struju preko svog strujnog kabla. Dimenzije su mu oko 25x14x8 cm. 500 din, a evo zašto i ne radi

Make: Electronika je donela preokret među vodičima za početnike, kroz koncept „učenja otkrivanjem“. Prvo izdanje prodato je, samo u SAD-u, u više od 200.000 primeraka. Ovo treće izdanje najbolju knjigu čini još boljom. Počevši od najosnovnijih koncepata, možete učiti iz sopstvenih praktičnih eksperimenata, koristeći pristupačne komponente i alate. Usput možete pregoreti osigurač, učiniti da relej zuji i spaliti diodu koja emituje svetlost. U Make: Electronika ne postoji takva stvar kao neuspeli eksperiment jer su svi eksperimenti vredan proces učenja. U roku od nekoliko sati, napravićete tester refleksa, protivprovalni alarm, igru kviza ili kombinovanu bravu — i modifikovaćete ih da urade još više. Nakon što naučite osnove napona, struje, otpora, kapacitivnosti i induktivnosti, otkrićete osnove logičkih čipova, radija, mikrokontrolera i elektromagnetizma. Svaki projekat se sklapa na jednu razvojnu ploču, a većina ne zahteva lemljenje. Svi eksperimenti koriste sigurne, niske napone, koji se uglavnom napajaju iz jedne baterije od 9 volti. Danas Make: Electronika privlači čitaoce svih uzrasta, od 10-godišnjaka do penzionera koji konačno imaju slobodnog vremena u kojem mogu da zadovolje svoju radoznalost o elektronici. „Ovo je učenje na najbolji način.“ — Hans Camenzind, pronalazač 555 tajmera, najrasprostranjenijeg integrisanog kola u istoriji. „Veličanstvena i nagrađivana knjiga... stručno ilustrovana fotografijama i jasnim dijagramima... Ovo je zaista najbolji način za učenje.“ — Kevin Kelly, Cool Tools Sadržaj Uvod: Kako da se zabavite uz ovu knjigu, vii Deo jedan: Osnove, 1 Eksperiment 1: Okusite napon!, 9 Eksperiment 2: Nek te ponese struja, 15 Eksperiment 3: Primena pritiska, 24 Eksperiment 4: Toplota i snaga, 33 Eksperiment 5: Hajde da napravimo bateriju, 39 Deo dva: Prekidači i prekidačka kola, 43 Eksperiment 6: Povezivanje, 53 Eksperiment 7: Proučavanje releja, 64 Eksperiment 8: Relejni oscilator, 69 Eksperiment 9: Vreme i kondenzatori, 82 Eksperiment 10: Tranzistor kao prekidač, 90 Eksperiment 11: Svetlo i zvuk, 101 Deo tri: Lemljenje, 115 Eksperiment 12: Spajanje dve žice, 124 Eksperiment 13: Spaljivanje LED diode, 133 Eksperiment 14: Ukrasni multivibrator, 135 Deo četiri: Čipovi, idemo!, 141 Eksperiment 15: Emitovanje impulsa, 146 Eksperiment 16: Izaberite svoj ton, 156 Eksperiment 17: Alarm(antna) ideja, 166 Eksperiment 18: Tester refleksa, 181 Eksperiment 19: Logika učenja, 192 Eksperiment 20: Unlocker, 203 Eksperiment 21: Blokator dugmeta, 213 Eksperiment 22: Preklapanje i varničenje, 220 Eksperiment 23: Lepa kocka, 224 Deo pet: Šta dalje?, 239 Eksperiment 24: Magnetizam, 247 Eksperiment 25: Stona proizvodnja energije, 251 Eksperiment 26: Uništavanje zvučnika, 258 Eksperiment 27: Reagovanje zavojnice, 262 Eksperiment 28: Jedan radio, bez lemljenja, bez napajanja, 265 Eksperiment 29: Tamo gde se hardver sreće sa softverom, 273 Eksperiment 30: Lepša kocka, 284 Poglavlje 31: Proces učenja, 294 Dodatak A: Specifikacije, 305 Dodatak B: Izvori, 317 Indeks, 327 O autoru Charles Platt je urednik časopisa Make: i bio je autor u časopisu Wired. Zaljubio se u elektroniku kada je sa 15 godina napravio sopstvenu telefonsku sekretaricu. Rekao je: „Ovo je knjiga koju bih voleo da sam mogao da pročitam kada sam bio tinejdžer.“ Naslov: MAKE: Elektronika, prevod 3. izdanja Izdavač: Mikro knjiga Strana: 346 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 978-86-7555-463-9 Naslov originala: Make: Electronics, 3E Izdavač originala: O'Reilly Naslov originala: Make: Electronics, 3E Izdavač originala: O'Reilly

Inovativna 3 u 1 lampa sa zvučnikom i satom je osvojila tržište modernog doba. Za savršeno noćno osvetljenje i  zabavu u vašoj sobi, dajte šansu našoj 3 u 1 lampi! Ova inovativna lampa pruža vam sve što vam je potrebno za ugodan boravak u sobi. Blutut zvučnik vam omogućava da slušate muziku ili gledate filmove bez dodatnih uređaja, dok nocno svetlo sa RGB bojama omogućava vam da prilagodite ambijent svakoj situaciji. Sve to se može uključiti i menjati samo dodirom, a sat sa alarmom će vas podsetiti na važne obaveze. Osigurajte miran i ugodan san svom detetu sa našom 3 u 1 lampom sa blutut zvučnikom. Ova lampa će vašem detetu pružiti sve što mu je potrebno za spokojan san u potpunoj tami. Blutut zvučnik omogućava da sluša omiljenu muziku ili gleda film i prati nastavu, a noćno svetlo sa RGB bojama će ga zaštititi od straha od mraka. Sat sa alarmom će mu pomoći da se probudi ujutru bez problema. Jednostavno rečeno, lamapa se uklapa uz svaki radni sto, komodu, klub sto, a poseduje i kačenje. Lako se prenosi, pa može biti i prijatelj na putovanjima. Jednostavno se koristi, brzo se puni i poseduje optimizovanu potrošnju, tako da je svetlo tokom noći zaista dugotrajno, a ušteda energije sa ovom RGB lampom je na zavidnom nivou. Lampa ne mora biti priključena na punjenje da bi radila. Lampa poseduje ulaz za TF/SD karticu, 3.5mm aux ulaz( mala bananica), FM. Podešavanje budilnika: Dugo pritisnite višenamensko dugme na dnu da biste aktivirali postavku alarma, ikona alarma će biti uključena i treptati da bi prikazala sate i minute koje treba podesiti. U ponudi trenutno imamo 2 modela, razlika je da jedan lampa poseduje displej i alarm, dok druga nema samo tu mogućnost. Tako da izbor ostaje vaš. https://www.youtube.com/watch?v=uJLP9RWpQ7s   Jednostavan način poručivanja svih naših proizvoda. Za kupovinu više proizvoda, TEDY nagrađuje besplatnom dostavom i poklonom. Poručite putem našeg sajta ili putem broja telefona 065 45 27 017. Porudžbinu možete izvršiti i na našem viberu i whatsApp-u. Jednostavno pošaljite sliku proizvoda koji želite i podatke u formatu: Ime i prezime, Adresa na koju paket treba dostaviti, Kontakt telefon primaoca. Sada imamo mogućnost i slanja poklona na adresu bez ikakvih otkupnina i troškova. Platite sve i iznenadite nekoga poklonom a mi ćemo se potruditi da sve posebno zapakujemo kao poklon. Za još zanimljivih proizvoda možete posetiti naš INSTAGRAM i FACEBOOK. Takodje možete pogledati još naših ponuda na TEDY SHOP-u.

Absolute Music 70 (Various Artists) Originalno dvostruko izdanje sa bukletom (super jewel box). Made in Sweden Novo, neotpakovano, u celofanu! Na zadnjoj strani kutija je malo naprsla - videti sliku. Spisak pesama: CD1 01 Flo Rida - Whistle 3:45 02 P!NK - Blow Me (One Last Kiss) (Dirty Version) 4:16 03 Maroon 5 Feat. Wiz Khalifa - Payphone 3:52 04 Simple Plan Feat. Sean Paul - Summer Paradise 3:54 05 Carly Rae Jepsen - Call Me Maybe 3:14 06 Norlie & KKV - Där Jag Hänger Min Hatt 3:32 07 Stooshe - Black Heart 3:28 08 Coldplay & Rihanna - Princess Of China 3:37 09 Stiftelsen - Vart Jag Än Går 3:27 10 Alina Devecerski - Flytta På Dej 3:25 11 Fun. Feat. Janelle Monae - We Are Young 4:09 12 Agnes - One Last Time 3:59 13 Katy Perry - Wide Awake 3:41 14 Nelly Furtado - Spirit Indestructible 4:00 15 Jessie J Feat. David Guetta - Laserlight 3:30 16 Lilla Sällskapet - Jag Vill Ut 3:29 17 Linnea Henriksson - Lyckligare Nu 3:19 18 Train - 50 Ways To Say Goodbye 3:53 19 Ed Sheeran - The A Team 4:19 20 Moa Lignell - Whatever They Do 3:52 21 Laleh - What You Want 3:15 CD2 01 Rihanna - Where Have You Been 4:03 02 Panetoz - Dance Pause (English Version) 2:56 03 Nicki Minaj - Pound The Alarm 3:24 04 Ivi Adamou - La La Love (Eurovision 2012 - Cyprus) 3:01 05 Jennifer Lopez - Dance Again 4:08 06 Will.I.Am Feat. Eva Simons - This Is Love (Radio Edit) 4:06 07 Chris Brown - Don`t Wake Me Up 3:40 08 Pitbull Feat. Shakira - Get It Started 4:04 09 Khaled - C`est La Vie 3:48 10 Usher - Scream 3:55 11 Taio Cruz - There She Goes 3:29 12 David Guetta Feat. Nicki Minaj - Turn Me On 3:22 13 Swedish House Mafia - Greyhound (Radio Edit) 3:33 14 Avicii - Silhouettes (Original Radio Edit) 3:31 15 Sebastian Ingrosso & Alesso Feat. Ryan Tedder - Calling (Lose My Mind) (Radio Edit) 3:18 16 Florence + The Machine - Spectrum (Say My Name) [Calvin Harris Remix Radio Edit] 3:36 17 Icona Pop Feat. Charli XCX - I Love It 2:35 18 Lana Del Rey - Video Games (Bassflow Remake) 3:50 19 Jason Derulo - Undefeated 3:36 20 Rita Ora Feat. Tinie Tempah - R.I.P. 3:47 21 Justin Bieber - Boyfriend 2:51 22 Drake Feat. Rihanna - Take Care 4:39 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop, rock, electronic, r&b

VIŠE OD 40 PROJEKATA ZA ARDUINO, RASPBERRY PI I ESP32! U ovoj knjizi se govori o razvoju projekata pomoću senzora koji koriste Arduino Uno, ESP32 i Raspberry Pi razvojne sisteme mikrokontrolera. U različitim projektima iz knjige koriste se svi senzori iz kompleta senzora. U knjizi je na jednostavan način i uz pomoć testiranih i potpuno funkcionalnih primera projekata objašnjeno kako se koriste senzori koji se nalaze u kompletu senzora. Projekti koji su dati u knjizi obuhvataju sledeće: • Menjanje svetline LED-ova • RGB LED-ovi • Kreiranje duginih boja • Čarobni štapić • Tihi alarm za vrata • Tajna šifra • Modul Magic Light Cup • Merenje trajanja šoka • Ultrazvučno parkiranje unazad • Uključivanje/isključivanje svetla na pljesak ruku • Reprodukcija melodije • Merenje jačine magnetnog polja • Muzički instrument zasnovan na džojstiku • Praćenje linije • Prikazivanje temperature • Kontrola ON/OFF za temperaturu • Wi-Fi projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Bluetooth projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Slanje podataka u „oblak“ (Cloud) Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Arduino Uno hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 2 • Raspberry Pi hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 3 • ESP32 hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 4 • Osnovni projekti senzora: Arduino - Raspberry Pi - ESP32 Poglavlje 5 • Projekti za infracrveni prijemnik/predajnik Poglavlje 6 • Projekti vibracija i šoka Poglavlje 7 • Projekti ultrazvučnih senzora Poglavlje 8 • Projekti zvučnih senzora Poglavlje 9 • Projekti senzora pasivnih piezo zujalica Poglavlje 10 • Projekti magnetnih senzora Poglavlje 11 • Projekti senzora plamena Poglavlje 12 • Projekti modula džojstika Poglavlje 13 • Projekti senzora za prepreke Poglavlje 14 • Projekti modula senzora za praćenje Poglavlje 15 • Projekti modula rotacionog enkodera Poglavlje 16 • Projekti modula senzora za merenje otkucaje srca Poglavlje 17 • Projekti senzora za temperaturu, vlagu i pritisak Poglavlje 18 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - ESP32 Poglavlje 19 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Raspberry Pi Poglavlje 20 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Arduino Uno Dodatak A • Sadržaj kompleta senzora (JOY-iT Sensor-Kit X40) Dodatak B • Projekti i korišćeni moduli senzora Dodatak C • Moduli senzora koji se koriste u projektima Prof. dr DOGAN IBRAHIM ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u mnogim industrijskim organizacijama pre nego što se vratio na akademiju. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija.

VIŠE OD 40 PROJEKATA ZA ARDUINO, RASPBERRY PI I ESP32! U ovoj knjizi se govori o razvoju projekata pomoću senzora koji koriste Arduino Uno, ESP32 i Raspberry Pi razvojne sisteme mikrokontrolera. U različitim projektima iz knjige koriste se svi senzori iz kompleta senzora. U knjizi je na jednostavan način i uz pomoć testiranih i potpuno funkcionalnih primera projekata objašnjeno kako se koriste senzori koji se nalaze u kompletu senzora. Projekti koji su dati u knjizi obuhvataju sledeće: • Menjanje svetline LED-ova • RGB LED-ovi • Kreiranje duginih boja • Čarobni štapić • Tihi alarm za vrata • Tajna šifra • Modul Magic Light Cup • Merenje trajanja šoka • Ultrazvučno parkiranje unazad • Uključivanje/isključivanje svetla na pljesak ruku • Reprodukcija melodije • Merenje jačine magnetnog polja • Muzički instrument zasnovan na džojstiku • Praćenje linije • Prikazivanje temperature • Kontrola ON/OFF za temperaturu • Wi-Fi projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Bluetooth projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Slanje podataka u „oblak“ (Cloud) Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Arduino Uno hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 2 • Raspberry Pi hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 3 • ESP32 hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 4 • Osnovni projekti senzora: Arduino - Raspberry Pi - ESP32 Poglavlje 5 • Projekti za infracrveni prijemnik/predajnik Poglavlje 6 • Projekti vibracija i šoka Poglavlje 7 • Projekti ultrazvučnih senzora Poglavlje 8 • Projekti zvučnih senzora Poglavlje 9 • Projekti senzora pasivnih piezo zujalica Poglavlje 10 • Projekti magnetnih senzora Poglavlje 11 • Projekti senzora plamena Poglavlje 12 • Projekti modula džojstika Poglavlje 13 • Projekti senzora za prepreke Poglavlje 14 • Projekti modula senzora za praćenje Poglavlje 15 • Projekti modula rotacionog enkodera Poglavlje 16 • Projekti modula senzora za merenje otkucaje srca Poglavlje 17 • Projekti senzora za temperaturu, vlagu i pritisak Poglavlje 18 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - ESP32 Poglavlje 19 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Raspberry Pi Poglavlje 20 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Arduino Uno Dodatak A • Sadržaj kompleta senzora (JOY-iT Sensor-Kit X40) Dodatak B • Projekti i korišćeni moduli senzora Dodatak C • Moduli senzora koji se koriste u projektima Prof. dr DOGAN IBRAHIM ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u mnogim industrijskim organizacijama pre nego što se vratio na akademiju. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alfred Zidan - Prirucnik za popravku tvornickih radioprijemnika Alfred Zehden (* 15. studenog 1876. u Stettinu, † 29. studenog 1948. u Berlinu ) je bio njemački inženjer i izumitelj. Zehden se može smatrati izumiteljem maglev vlaka sa svojim dokumentom Električni transportni sustav koji koristi pokretni terenski motor, koji je patentirao Carski ured za patente 24. svibnja 1902. Alfred Zehden rođen je u Stettinu kao sin židovskog trgovca Maxa Zehdena i njegove supruge Regine, rođene Badt. Obitelj se kasnije preselila u Berlin-Charlottenburg. Nakon što je Alfred maturirao na Marienstiftsgymnasium u Stettinu, studirao je elektrotehniku ​​i opće strojarstvo na tehničkim sveučilištima u Hannoveru i Charlottenburgu. Nakon završetka studija, Zehden je radio kao inženjer sedam godina prije nego što je u listopadu 1907. upisao daljnji studij na Sveučilištu u Rostocku.[2] Ovaj dodatni tečaj završio je 25. svibnja 1908. polaganjem doktorskog ispita pred filozofskim fakultetom Sveučilišta u Rostocku. Zehden je izumitelj od ranih 1900-ih i prijavio se za brojne patente. Zbog njegovog patenta broj 140958 u Carskom uredu za patente od 24. svibnja 1902. `Električni transportni sustav koji koristi motor s pokretnim poljem`, može se opisati kao izumitelj magnetskog vlaka. Drugi Zehdenovi izumi su, na primjer, `Električna rasvjeta, grijanje ili ventilacija u vlakovima` (1900.) ili `Električni protuprovalni alarm` (1913.)...

Make: Electronika je donela preokret među vodičima za početnike, kroz koncept „učenja otkrivanjem“. Prvo izdanje prodato je, samo u SAD-u, u više od 200.000 primeraka. Ovo treće izdanje najbolju knjigu čini još boljom. Počevši od najosnovnijih koncepata, možete učiti iz sopstvenih praktičnih eksperimenata, koristeći pristupačne komponente i alate. Usput možete pregoreti osigurač, učiniti da relej zuji i spaliti diodu koja emituje svetlost. U Make: Electronika ne postoji takva stvar kao neuspeli eksperiment jer su svi eksperimenti vredan proces učenja. U roku od nekoliko sati, napravićete tester refleksa, protivprovalni alarm, igru kviza ili kombinovanu bravu — i modifikovaćete ih da urade još više. Nakon što naučite osnove napona, struje, otpora, kapacitivnosti i induktivnosti, otkrićete osnove logičkih čipova, radija, mikrokontrolera i elektromagnetizma. Svaki projekat se sklapa na jednu razvojnu ploču, a većina ne zahteva lemljenje. Svi eksperimenti koriste sigurne, niske napone, koji se uglavnom napajaju iz jedne baterije od 9 volti. Danas Make: Electronika privlači čitaoce svih uzrasta, od 10-godišnjaka do penzionera koji konačno imaju slobodnog vremena u kojem mogu da zadovolje svoju radoznalost o elektronici. Sadržaj: Uvod: Kako da se zabavite uz ovu knjigu, vii Deo jedan: Osnove, 1 Eksperiment 1: Okusite napon!, 9 Eksperiment 2: Nek te ponese struja, 15 Eksperiment 3: Primena pritiska, 24 Eksperiment 4: Toplota i snaga, 33 Eksperiment 5: Hajde da napravimo bateriju, 39 Deo dva: Prekidači i prekidačka kola, 43 Eksperiment 6: Povezivanje, 53 Eksperiment 7: Proučavanje releja, 64 Eksperiment 8: Relejni oscilator, 69 Eksperiment 9: Vreme i kondenzatori, 82 Eksperiment 10: Tranzistor kao prekidač, 90 Eksperiment 11: Svetlo i zvuk, 101 Deo tri: Lemljenje, 115 Eksperiment 12: Spajanje dve žice, 124 Eksperiment 13: Spaljivanje LED diode, 133 Eksperiment 14: Ukrasni multivibrator, 135 Deo četiri: Čipovi, idemo!, 141 Eksperiment 15: Emitovanje impulsa, 146 Eksperiment 16: Izaberite svoj ton, 156 Eksperiment 17: Alarm(antna) ideja, 166 Eksperiment 18: Tester refleksa, 181 Eksperiment 19: Logika učenja, 192 Eksperiment 20: Unlocker, 203 Eksperiment 21: Blokator dugmeta, 213 Eksperiment 22: Preklapanje i varničenje, 220 Eksperiment 23: Lepa kocka, 224 Deo pet: Šta dalje?, 239 Eksperiment 24: Magnetizam, 247 Eksperiment 25: Stona proizvodnja energije, 251 Eksperiment 26: Uništavanje zvučnika, 258 Eksperiment 27: Reagovanje zavojnice, 262 Eksperiment 28: Jedan radio, bez lemljenja, bez napajanja, 265 Eksperiment 29: Tamo gde se hardver sreće sa softverom, 273 Eksperiment 30: Lepša kocka, 284 Poglavlje 31: Proces učenja, 294

Jednako je lako misliti pozitivno i negativno, a često se ljudi fokusiraju na negativnosti jer nisu ovladali veštinom samokontrole, niti su svesni svoje moći. Veruju da im se misli dešavaju ne sluteći da će ako sami ne počnu da ih kontrolišu, one kontrolisati njih- ovako o snazi misli govori Robin Šarma u svojoj knjizi “Kaluđer koji je prodao svoj ferari” koja je prodata u nekoliko miliona primeraka. On napominje da kad kontrolisanjem misli počnemo kontrolisati svoj um, stičemo kontrolu nad svojim životom i zaključuje da kad jednom to dostigneš postaješ gospodar svoje sudbine. (iz knjige “Kaluđer koji je prodao svoj ferari” R.Šarma) Zamislite da vam je jedan od ličnih ciljeva da se budite i ustajete svakog jutra u 6 sati i trčite u parku iza kuće. Zima je i budi vas alarm iz okrepljujućeg sna. Prvi impuls je da pritisnete dugme na budilniku i nastavite da spavate. To se nastavlja i tokom narednih nekoliko dana dok zaključujete da ste prestari da menjate svoje navike, a da je fizičko vežbanje samo nerealni cilj…. Ali, hajde da zamislimo i drugi scenario! I dalje je oštra zima. Alarm se isključuje i razmišljaš o ostanku u krevetu. Ali, umesto da budete rob svojih navika izazivate ih sa mnogo jačim mislima. Počinjete da zamišljate na svom mentalnom ekranu kako biste izgledali, osećali se i radili na vrhuncu svoje fizičke forme. Tu je onda i mnoštvo komplimenata za vas tako vitke i doterane. Imate i više energije koju dobijate redovnim vežbanjem. Nema više večeri provedenih ispred televizora jer ste previše umorni da biste posle radnog dana radili bilo šta drugo. Dani su vam ispunjeni vitalnošću, entuzijazmom i smislom. Kako početi? …. Prvih nekoliko dana će biti teško i poželećete da se vratite u krevet. Jedan od večnih pricipa je „Dobro uvek pobeđuje“, pa će tako ako nastavite rat protiv slabih misli one možda shvatiti da su nepoželjne i otići poput posetilaca za koje znaju da nisu dobrodošli. Mentalno gospodarenje sobom počinje onda kad ste u stanju da kontrolišete svaku misao koja vam prođe kroz glavu. Kad razvijete sposobnost da odstranite sve slabe misli i usredsredite se na one pozitivne i dobre, uslediće pozitivna i dobra dešavanja. Privlačićete uskoro sve pozitivno i dobro u svoj život. Razvijanjem snage volje možete izbrisati naviku da brinete i dobiti mnogo više energije nego što ste ikada imali. Cena: 1099 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

U ovoj knjizi se govori o razvoju projekata pomoću senzora koji koriste Arduino Uno, ESP32 i Raspberry Pi razvojne sisteme mikrokontrolera. U različitim projektima iz knjige koriste se svi senzori iz kompleta senzora. U knjizi je na jednostavan način i uz pomoć testiranih i potpuno funkcionalnih primera projekata objašnjeno kako se koriste senzori koji se nalaze u kompletu senzora. Projekti koji su dati u knjizi obuhvataju sledeće: Menjanje svetline LED-ova RGB LED-ovi Kreiranje duginih boja Čarobni štapić Tihi alarm za vrata Tajna šifra Modul Magic Light Cup Merenje trajanja šoka Ultrazvučno parkiranje unazad Uključivanje/isključivanje svetla na pljesak ruku Reprodukcija melodije Merenje jačine magnetnog polja Muzički instrument zasnovan na džojstiku Praćenje linije Prikazivanje temperature Kontrola ON/OFF za temperaturu Wi-Fi projekti zasnovani na mobilnom telefonu Bluetooth projekti zasnovani na mobilnom telefonu Slanje podataka u „oblak“ (Cloud) Poglavlja Poglavlje 1 • Arduino Uno hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 2 • Raspberry Pi hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 3 • ESP32 hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 4 • Osnovni projekti senzora: Arduino - Raspberry Pi - ESP32 Poglavlje 5 • Projekti za infracrveni prijemnik/predajnik Poglavlje 6 • Projekti vibracija i šoka Poglavlje 7 • Projekti ultrazvučnih senzora Poglavlje 8 • Projekti zvučnih senzora Poglavlje 9 • Projekti senzora pasivnih piezo zujalica Poglavlje 10 • Projekti magnetnih senzora Poglavlje 11 • Projekti senzora plamena Poglavlje 12 • Projekti modula džojstika Poglavlje 13 • Projekti senzora za prepreke Poglavlje 14 • Projekti modula senzora za praćenje Poglavlje 15 • Projekti modula rotacionog enkodera Poglavlje 16 • Projekti modula senzora za merenje otkucaje srca Poglavlje 17 • Projekti senzora za temperaturu, vlagu i pritisak Poglavlje 18 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - ESP32 Poglavlje 19 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Raspberry Pi Poglavlje 20 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Arduino Uno Dodatak A • Sadržaj kompleta senzora (JOY-iT Sensor-Kit X40) Dodatak B • Projekti i korišćeni moduli senzora Dodatak C • Moduli senzora koji se koriste u projektima O autoru Prof. dr Dogan Ibrahim ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u mnogim industrijskim organizacijama pre nego što se vratio na akademiju. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija Naslov: Kolekcija projekata sa senzorima: više od 40 projekata za Arduino, Raspberry Pi i ESP32, treće izdanje Izdavač: EHO Strana u boji: 328 Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-80134-27-7

dobro očuvano Published: 1951 Publisher: Matica hrvatska, Zagreb Translated by: Tin Ujević Autobiografija slavnog talijanskog kipara i zlatara - posljednjeg univerzalnog genija talijanske renesanse - koji je svoj buran, pustolovni život opisao živopisnim govorom rodne Firence, neposrednim pripovjedačkim stilom kao odrazom egocentrične i silovite naravi: od opisa mladosti u Firenci i putovanja, do počinjenih ubojstava, boravka u tamnici, bijega, ratničkih podviga i umjetničkog stvaralaštva koje doseže vrhunac u izradi čuvenog Perzejeva kipa. Zanimljiva su obilježja te reprezentativne autobiografije iskrenost i hvalisavost, praznovjerje i slobodoumnost, objektivnost i bujna mašta. Romantičari su u njoj vidjeli primjer umjetničke slobode i spontana stvaranja, a naše vrijeme sugestivno i potpuno svjedočanstvo o čovjeku renesanse. Benvenuto Čelini (ital. Benvenuto Cellini; Firenca, 1. novembar 1500 — Firenca, 13. februar 1571) bio je italijanski vajar, zlatar, pisac renesanse, muzičar i vojnik. Imao je veoma težak i buran život, koji je opisao u svojoj autobiografiji Moj život koja se smatra jednom od najvažnijih autobiografija renesanse. U Pariz se odselio 1538. godine gde je počeo da radi kod kralja. Bio je majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je skulpture i reljefe velikih formata: „Persej sa glavom meduze“, „Kozimo Mediči“, „Nimfe iz Fotenbloa“, a napisao je još i „Traktat o zlatarstvu“ i „Traktat o vajarstvu“. Izradio je takođe i slanik „Salijera“, delo iz XVI veka koje je pronađeno u drvenom sanduku u šumi nedaleko od Firence. Zainteresovao se i za okultizam, posebno za evokativnu magiju i prizivanje duhova i demona. U svojoj autobiografiji „Moj život“ opisuje neka od iskustava sa magijom i evokacijama. Takođe je bio i dvorski zlatar porodice Mediči, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I. Mladost[uredi | uredi izvor] Benvenuto Čelini rođen je u Firenci, današnjoj Italiji. Roditelji su mu bili Đovani Čelini i Marija Izabela Granači. U braku su bili osamnaest godina pre nego što su dobili svoje prvo dete. Benvenuto je bio drugo dete u porodici. Sin muzičara i izrađivača muzičkih instrumenata, Čelini je usmeravan ka muzici, ali kada je napunio petnaest godina, otac nevoljno pristaje da ga pošalje kao šegrta, zlataru Antoniju di Sandru, zvanom Markone. Sa šesnaest godina, Benvenuto je skrenuo pažnju na sebe zbog tuče na javnom mestu zbog koje je na šest meseci proteran. Taj period provodi u Sijeni radeći za zlatara zvanog Frakastoro. Nakon Sijene odlazi u Bolonju gde usavršava zlatarski zanat i sviranje flaute. Nakon posete Pizi i dva perioda boravka u Firenci, sa devetnaest godina odlazi u Rim.[1] Rad u Rimu[uredi | uredi izvor] Persej sa glavom meduze Prvi radovi u Rimu su mu bili srebrni sanduk, srebrni svećnjak i vaza za biskupa od Salamanke, koji su mu osvojili odobrenje od pape Klimenta Sedmog. Još jedan proslavljeni rad je zlatni medaljon `Leda i labud` koji se danas nalazi u Nacionalnom muzeju Barđelo u Firenci.[2] Nastavio je da svira flautu i imenovan je za jednog od papinih dvorskih muzičara. U napadnu na Rim od strane Šarla III, vojvode od Burbona, Čelinijeva hrabrost je ukazala na njegovu službu Pontifu. Ako je verovati njegovim rečima, on lično je upucao i ranio Filiberta od Šalona, princa Oranskog.[3] (Navodno je Čelini ubio i Šarla III tokom pljačke i pustošenja Rima 1527 godine). Zahvaljujući svojim hrabrim delima, došlo je do pomirenja sa firentinskim sudijama za prekršaje,[4] i nedugo zatim se vratio u svoj rodni grad - Firencu. Posvetio se izradi medalja, od kojih je najpoznatija `Herkules i nemejski lav` izrađena u zlatu, `Atlas pridržava Sferu`, jureći zlato, na kraju pada u posed Fransoe I. Iz Firence odlazi na dvor vojvode od Mantove, a zatim nazad u Firencu. Tokom povratka u Rim, bio je angažovan u izradi nakita, privatnih medalja i papskih kovanica. Tokom 1529 godine, njegov brat ubija desetara rimske straže i biva ranjen od strane arkebuza strelca, od čijih povreda kasnije umire. Ubrzo nakon njegove smrti, Čelini ubija ubicu svoga brata zbog krvne osvete ali ne i zbog pravde jer je njegov brat priznao da je strelac pucao iz samoodbrane.[5] Čelini beži u Napulj kako bi se sakrio od posledica tuče sa javnim beležnikom, koga je ranio. Zahvaljujući uticaju nekoliko kardinala, Čelini je pomilovan. Dobio je naklonost novog pape, Pavla III, uprkos svežem ubistvu tokom trajanja međuvlade, tri dana nakon smrti pape Klimenta VII u septembru 1534 godine. Četvrta žrtva je bio konkurentski zlatar, Pompeo iz Milana.[6] Ferara i Francuska[uredi | uredi izvor] Zavera od strane Pjer Luiđija Farneza je dovela do Čelinijevog povlačenja iz Rima u Firencu i Veneciju, gde je za razliku od ranijih godina, sada dočekan sa mnogo većim počastima. Sa 37 godina, po povratku sa francuskog dvora, biva zatvoren po tužbi (očigledno lažnoj) da je proneverio dragulje sa papine krune tokom rata. Poslat je na izdržavanje kazne u zamak Svetog Anđela u Rimu, iz koga je pobegao ali je ponovo uhvaćen i ovaj put se suočio sa mnogo težom kaznom. Bio je u iščekivanju svakodnevne smrti ali je Pjer Luiđijeva žena posredovala, a naročito kardinal D`Este iz Sijene, i omogućeno mu je oslobađanje. U znak zahvalnosti Čelini je porodicu D`Este darovao izvrsnim peharom.[7] Nakon toga je radio na dvoru Fransoe Prvog u Fontenblou u Parizu. Međutim, smatrao je da se Vojvotkinja od Etana okrenula protiv njega i odbija da se pomiri sa kraljevom miljenicom. Svoje neprijatelje ovaj put nije bio u mogućnosti da ućutka mačem jer je to već ranije radio u Rimu. Kao rezultat, nakon pet godina uloženog rada ali i konstantne ljubomore i nasilja, Čelini se vraća u Firencu, gde nastavlja kao zlatar i postaje glavni rival Bartolomeu Bandineliju[8] koji umire nekoliko godina kasnije (1560 godina). Smrt u Firenci[uredi | uredi izvor] Tokom rata sa Sijenom, Čelini je bio zadužen da ojača zidine svog rodnog grada koje su bile dosta zapuštene od strane vladajućih vojvoda. Tokom rada je pridobio divljenje mnogih sugrađana za svoja dela. Takođe je postao član prestižne `Akademije umetnosti crtanja` u Firenci, osnovane od strane Kozima Medičija, trinaestog januara 1563 godine, pod uticajem arhitekte Đorđa Vazarija. Umro je u Firenci 13. februara 1571. godine i sa velikom pompom je sahranjen u crkvi Presvete Blagovesti. U Firenci je pomagao sestru koja je ostala udovica i njenih šest ćerki. Lični odnosi[uredi | uredi izvor] Statua Čelinija, Zgrada galerije Ufici, Firenca Za Čelinija je poznato da su mu neke od ženskih modela bile ljubavnice, i da je 1544 godine sa jednom od njih dobio vanbračnu ćerku dok je boravio u Firenci. Nazvana je Konstanca.[9] Nakon kratkog pokušaja da postane sveštenik, 1562 godine oženio se služavkom, Pjerom Pariđi, sa kojom tvrdi da je imao petoro dece od kojih su ga samo sin i dve ćerke nadživele. Pored svog braka, Čelini je zvanično bio optuživan za zločin sodomije jednom sa ženom i najmanje tri puta sa muškarcem, iskazujući svoju biseksualnost:[10][11] 14. januara 1523 je bio osuđen da plati 12 džakova brašna zbog veze sa dečakom koji se zvao Domeniko di ser Đulijano da Ripa.[12] Tokom boravka u Parizu, bivši model i ljubavnica ga je optužila da je koristio za sodomiju.[12] U Firenci, tokom 1548 godine, Čelini je optužen od strane Margerite zbog uspostavljanja prisnog odnosa sa njenim sinom, Vićencom.[13] 26. februara 1556 godine, šegrt Fernando di Đovani di Montepulkijano ga je optužio da ga je sodomizovao nebrojano puta.[14] Ovoga puta je kazna bila teška 50 zlatnih novčića, kao i 4 godine zatvora koje su preinačene u 4 godine kućnog pritvora zahvaljujući porodici Mediči.[12] Pred kraj svog života, tokom javne prepirke pred Vojvodom Kozimom, Bandineli mu je dobacio: Sta cheto, soddomitaccio! (Ućuti, ti prljavi sodomisto!) - Čelini je to opisao kao `užasnu uvredu`.[15] Umetnička dela[uredi | uredi izvor] Statue[uredi | uredi izvor] Pored radova u zlatu i srebru, Čelini je izrađivao skulpture (vajarstvo) grandioznih veličina. Jedan od glavnih projekata tokom boravka u Francuskoj je verovatno Zlatna Kapija za palatu Fontenblou. Samo bronzani timpanum njegovog nedovršenog rada, koji predstavlja Nimfu od Fontenbla (Pariz, Luvr), još uvek postoji, ali se ceo projekat može utvrditi pregledom arhive, pripremnih crteža i umanjenih gipsanih odlivaka.[16] Njegova najznačajnija skulptura je urađena u bronzi Persej sa glavom meduze, delo (predloženo od strane Vojvode Kozima I Medičija) koje se nalazi u Loggia dei Lanzi u Firenci, je njegov pokušaj da nadmaši Mikelanđelovog Davida i Donatelovog Judita i Holoferna. Livenje ovog dela je uzrokovalo Čeliniju dosta muka i strepnje, ali je odmah po završetku proglašeno remek delom. Originalni reljef iz podnožja postolja — Persej i Andromeda — nalazi se u Nacionalnom muzeju Barđelo, i zamenjen je gipsom. Do 1996 godine, vekovna izloženost zagađenjima životne sredine je prekrila i isprljala statuu. U decembru 1996 godine je statua odneta u muzej Ufici na čišćenje i restauraciju. Bio je to spor, dugogodišnji proces, sve dok statua u junu 2000 godine nije vraćena u svoj dom. Dekorativna umetnost i portretisanje[uredi | uredi izvor] Među njegovim umetničkim delima, od kojih su mnoga stradala, bio je kolosalni Mars za fontanu u Fontenblou, kao i bronze na vratima; kovanice za papsku i firentinsku državu; u prirodnoj veličini i izrađen od srebra Jupiter; i bronzana bista Bindo Altovitija. Radovi dekorativne umetnosti su rumenog stila. Salijera, procenjuje se da vredi 60 miliona dolara[17] Pored bronzane statue Perseja i medaljona koji su prethodno navedeni, jedno od umetničkih dela koje i dan danas postoji je medaljon sa likom Klimenta Sedmog, koji obeležava sklapanje mira među hrišćanskim prinčevima, 1530 godine. Sa jedne strane medaljona je izgraviran lik pape Klimenta VII, dok je sa druge strane figura Mira kako ispred hrama Janusa pali vatru nad gomilom oružja. Zatim medalja sa portretom Fransoe Prvog, medalja sa kardinalom Pjetrom Bembom, i čuvena Salijera - slanik izrađen od zlata, emajla i slonovače koji je bio namenjen Fransisu Prvom od francuske. Danas se nalazi u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču. Slanik je napravljen između 1540-1543. godine, i čine ga nage figure muškarca i žene koji sede jedno preko puta drugog sa upletenim nogama, što simbolično predstavlja planetu Zemlju. Muškarac predstavlja Neptuna (Bog mora), a žena Cereru (Boginja žita). Za vreme rekonstrukcije muzeja, Salijera je ukradena 11. maja 2003. godine. Lopov se popeo preko skele, razbio prozor i ušao u muzej. Aktivirao se alarm ali na njega niko nije obratio pažnju misleći da je lažan usled rekonstrukcije koja je bila u toku. Tek je kasnije primećeno da je slanik nestao. Nakon tri godine, 21. januara 2006. godine, Salijeru je pronašla austrijska policija i vratila je nazad u muzej.[18][17] Jedno od najvažnijih dela iz Čelinijevog poznog stvaralaštva je `Raspeće` isklesano u mermeru u prirodnoj veličini. Prvobitno je planirano da Raspeće bude postavnjeno iznad njegove grobnice, ali je na kraju prodato porodici Mediči koja ga je dala Španiji. Danas se Raspeće nalazi u manastiru Eskorijal u blizini Madrida, gde je uglavnom izložen u izmenjenom obliku — manastir je dodao tkaninu preko udova i Trnovit venac na glavu. Čelini je bio angažovan u izradi papskih kovanica u Rimu za vreme vladavine Klimenta Sedmog i kasnije Pavla Trećeg. Bio je i u službi Aleksandra Medičija, prvog Vojvode od Firence, kome je 1535. godine izradio kovanicu od 40 soldi na kojoj se sa jedne strane nalazi lik vojvode Aleksandra a na drugoj likovi Svetih Kozima i Damijana. Neki poznavaoci mu pripisuju da je takođe izradio: `Jupiter drobi Divove`, `Borba Perseja i Fineja`, itd. Drugi radovi, poput pojedinih izgraviranih bisti se ne pripisuju lično njemu, već njegovoj radionici. Izgubljena dela[uredi | uredi izvor] Raspeće, Manastir Eskorijal Važna dela koja su izgubnjena poput nezavršenog pehara namenjenog papi Kliment VII, zlatni omot za molitvenu knjigu koji je bio poklon pape Pavla III za Karla Petog, cara Svetog rimskog carstva, opisana su u njegovoj autobiografiji; velike srebrne statue Jupitera, Vulkana i Marsa kovane za Fransou Prvog za vreme njegovog boravka u Parizu; bista Julija Cezara; i srebrni pehar za kardinala Ferare. Veličanstvena zlatna kopča, napravljena za plašt pape Kliment VII, koja je grafički opisana u njegovoj autobiografiji, izgleda da je žrtvovana od strane pape Pija Šestog, zajedno sa mnogim drugim vrednim primercima izrađenim od zlata, kako bi se prikupilo 30 miliona franaka koje je 1797. godine zahtevao Napoleon Prvi po okončanju vojne kampanje protiv papskih država. Sudeći po odredbama ugovora, papi je bilo dozvoljeno da 1/3 plati u nakitu. Autobiografija i ostala dela[uredi | uredi izvor] Autobiografiju je Benvenuto Čelini počeo da piše 1558. godine sa svojih 58 godina i naglo završio pred svoj poslednji odlazak u Pizu oko 1563. godine kada je imao oko 63 godine. Memoari detaljno opisuju njegovu karijeru kao samca, ali i njegove ljubavi, mržnje, strasti, zadovoljstva, pisana živahnim, direktnim i seksualno uzbuđenim stilom. Čak je pisao sa velikim zadovoljstvom kako je planirao svoja ubistva pred njihovu realizaciju. Ovo je napisao dok je boravio u Parizu: When certain decisions of the court were sent me by those lawyers, and I perceived that my cause had been unjustly lost, I had recourse for my defense to a great dagger I carried; for I have always taken pleasure in keeping fine weapons. The first man I attacked was a plaintiff who had sued me; and one evening I wounded him in the legs and arms so severely, taking care, however, not to kill him, that I deprived him of the use of both his legs. Then I sought out the other fellow who had brought the suit, and used him also such wise that he dropped it. – The Autobiography of Benvenuto Cellini, Ch. XXVIII, prevedeno od strane John Addington Symonds, Dolphin Books edition, 1961 Delovi njegove priče obuhvataju neke neobične događaje i pojave; kao što su priče o prizivanju legija đavola u Koloseumu, nakon što je jedna od njegovih ljubavnica udanjena od njega od strane njene majke; na prekrasnom oreolu svetlosti koji je primećivao da mu okružuje glavu tokom zore i sumraka a pojavio se nakon njegovog robijanja u Rimu, na svojim natprirodnim vizijama i anđeosku zaštitu koju je imao za vreme nedaća; i kako ga truju u dva navrata. Čelini je takođe napisao: „Traktat o zlatarstvu“, „Traktat o vajarstvu“ i „Traktat o dizajnu“. Benvenuto Čelini

Stevan Raičković GurijeMeki povezStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...12/2

Stevan Raičković GurijeMeki povezIzdavač ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...1/12

Stevan Raičković Gurije Meki povez Stevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću. Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`. Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2] Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3] Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4] Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4] U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...

Stevan Raičković GurijeMeki povezStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...12/2

Stevan Raičković GurijeMeki povezIzdavač ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...1/12

Arduino ploča je sada postala osnovna komponenta u zajednici proizvođača. Više ne predstavlja uvod u svet mikrokontrolera koji je čuvan samo za stručnjake. Međutim, kada je reč o proširenju mogućnosti osnovne Arduino ploče, pogramer je i dalje u velikoj meri sam. Ako zaista želite da izradite neke inovativne projekte, često je potrebno da pređete na komponentni nivo. To može stvoriti mnogo velikih problema za početnike. Upravo je u ovoj knjizi objašnjeno kako se može izraditi širok spektar praktičnih projekata pomoću elemenata koji se isporučuju u pojedinačnom kompletu zajedno sa Arduino pločom. Ovaj komplet, pod nazivom „RFID početni komplet za Arduino UNO“, nije ograničen samo na RFID aplikacije, već sadrži više od 30 komponenata, uređaja i modula koji pokrivaju sve oblasti moderne elektronike. Osim jednostavnijih komponenata, kao što su LED-ovi i otpornici, postoje složeniji i sofisticirani moduli u kojima se koriste sledeće najnovije tehnologije: · senzor vlažnosti · LED sa više boja · velika LED matrica sa 64 svetlosnih tačaka · 4-znakovni 7-segmentni LED ekran · infracrveni daljinski upravljač · kompletni modul LC displeja · servo · koračni motor i modul kontrolera · kompletni modul RFID čitača i sigurnosni kod Povrh toga moći ćete da izradite precizne digitalne termometre, higrometre, merače ekspozicije i različite alarmne sisteme. Takođe postoje praktični uređaji i aplikacije, kao što su potpuno automatski senzori za kišu, zvučno kontrolisani daljinski upravljač, višefunkcionalna meteorološka stanica i još mnogo toga. Svi projekti koji su opisani mogu da se izrade pomoću komponenata iz kompleta koji je dostupan za nabavku. Poglavlja 1 • Kratak uvod u hardver i softver 2 • Pokrenite Arduino – Projekti za početnike 3 • Displeji 4 • Merenje parametara okruženja 5 • Senzori 6 • Motori i servo kontrolišu svet 7 • Sklonite kablove: Kontrolišite bežično 8 • Eksperimentalni projekti za napredne korisnike 9 • Osnove Arduino programiranja 10 • Upotreba biblioteka 11 • Pronalaženje grešaka 12 • Komponente i moduli Sadržaj Uvod , 9 Poglavlje 1 • Kratak uvod u hardver i softver , 11 1.1 Prvi test funkcionalnosti, 14 1.2 Programiranje Arduina , 16 1.3 Otpornici - osnovni elementi elektronike , 19 1.4 Da li ste sve dobro povezali? - Kratkospojnici , 20 1.5 LED-ovi , 21 1.6 Baterijsko napajanje za Arduino , 22 Poglavlje 2 • Pokrenite Arduino – Projekti za početnike, 23 2.1 Simulator alarmnog sistema, 23 2.2 SOS poziv za pomoć , 23 2.3 Ambijentalna rasveta sa multikolor LED-om , 24 2.4 Odskakivanje prekidača, 26 2.5 Unos podataka pomoću numeričke tastature , 30 2.6 Signali upozorenja za svaku tačku , 34 2.7 Premalo pinova porta? Treba vam pomerački registar , 37 2.8 Binarni brojač , 38 2.9 Svetla za model avionske piste, 40 2.10 Serijski prenos podataka, 40 2.11 Merenje napona na nizu LED-ova , 42 Poglavlje 3 • Displeji , 46 3.1 LCD za Arduino , 46 3.2 Pažnja! Prikaz signala upozorenja , 49 3.3 Pokretanje sedmosegmentnog displeja , 50 3.4 Pomerački registar za uštedu pina, 55 3.5 Univerzalno rešenje: modul 4 x 7-segmentnog displeja, 57 3.6 Brojač, ali ne za male brojeve , 59 3.7 Biblioteka SevenSeg , 63 3.8 Digitalni sat , 64 3.9 Za brojeve, znakove i ikone: 8 x 8 matrični displej , 64 3.10 „Bežeća“ tačka svetla, 67 3.11 Svetleći smajliji i ikone , 68 3.12 Mini displej koji koristi matrični LED , 71 3.13 Tačka svetla kontrolisana pomoću džojstika, 74 Poglavlje 4 • Merenje parametara okruženja, 77 4.1 Isušite podrum: Higrometar koji prati vlažnost , 77 4.2 Meteorološka stanica sa LC displejem , 80 4.3 Da li je radno mesto dovoljno svetlo? Digitalni luksmetar , 82 Poglavlje 5 • Senzori , 86 5.1 Detektor plamena, 87 5.2 Alarmni sistem sa senzorom nagiba , 90 5.3 Precizno merenje temperature pomoću LM35 senzora, 92 5.4 Merenje niskih temperatura , 94 5.5 Vika ili šapat – merenje nivoa zvuka pomoću senzora zvuka, 95 5.6 Daljinsko upravljanje bez predajnika: Pametni prekidač na pljesak , 98 5.7 Kiša ili sunce? Senzor nivoa vode vas može upozoriti , 100 5.8 Upozorenje za kišu! – Alarm za kišu , 102 Poglavlje 6 • Motori i servo kontrolišu svet , 104 6.1 Koračni motor i modul pokretača motora, 105 6.2 Od obrtaja do pojedinačnih koraka , 107 6.3 Okretna ploča za prikaz nakita ili maketa , 109 6.4 Upotreba džojstika za kontrolu motora, 109 6.5 Servo kao univerzalni aktuator , 110 6.6 Kontrolisano napajanje motora: Servo , 110 6.7 Servo biblioteka, 113 6.8 Precizna kontrola servo motora, 113 Poglavlje 7 • Sklonite kablove: Kontrolišite bežično , 116 7.1 Radi pogodnosti: Daljinsko upravljanje pomoću IR prijemnika, 116 7.2 Daljinski kontrolisani LED, 119 7.3 Bežično čitanje podataka: RFID modul , 120 7.4 Beskontaktna kontrola ulaznih vrata, 124 7.5 Skladištenje podataka u RFID oznakama, 126 Poglavlje 8 • Eksperimentalni projekti za napredne korisnike , 129 8.1 Uvek pravo vreme: RTC modul , 129 8.2 Digitalni satovi i tajmeri za precizna merenja vremena, 134 8.3 Konvejeva „igra života“ , 137 8.4 Zdravo matrice!, 140 8.5 Pokretni tekst, 143 8.6 Uključivanje velike snage: Modul releja, 146 8.7 Daljinski kontrolisana halogenska lampa , 147 8.8 Numerička šifrirana brava , 148 Poglavlje 9 • Osnove Arduino programiranja, 152 Poglavlje 10 • Upotreba biblioteka , 160 Poglavlje 11 • Pronalaženje grešaka , 162 Poglavlje 12 • Komponente i moduli, 163 Poglavlje 13 • Literatura , 184 Poglavlje 14 • Listing slika , 185 Günter Spanner Autor ima više od 20 godina iskustva kao inženjer elektronike i radio je na rešavanju nekoliko velikih problema. Radi kao predavač, ali napisao je i više od 30 članaka i knjiga o elektronici, mikrokontrolerima i senzorskoj tehnologiji. Takođe je vodio uspešne kurseve i izradio je odgovarajuće strategije za učenje. On je ugledan specijalista u svojoj oblasti, a njegove prezentacije i vebinare posećuje mnogo publike. Naslov: Projekti kućne automatizacije za Arduino Izdavač: EHO Strana: 186 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80134-19-2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malo ostecena sve ostalo uredno i u dobrom stanju! Prvo izdanje! Korice i ilustracije: Radomir Stevic Ras Stevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću. Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`. Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2] Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3] Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4] Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4] U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...

Sadržaj Spisak skraćenica Predgovor 1. Uvod 1.1 Šta su M2M komunikacije? 1.2 Odnosi M2M, WSNs, CPS i IoT 1.3 Primeri primene M2M komunikacija 1.4 Uticaj pojedinih aplikacija na komunikacionu mrežu 1.5 Druge organizacije, udruženja i interesne grupe koje se bave M2M 1.6 Dalji razvoj i izazovi u M2M komunikacijama 2. Arhitektura i standardi M2M komunikacija 2.1 Uvod 2.2 3GPP MTC arhitektura 2.3 ETSI arhitektura za M2M 2.4 Arhitektura EXALTED sistema 3. M2M saobraćaj i modeli 3.1 Uvod 3.2 Elementi za modelovanje M2M saobraćaja 3.3 Metodologija za modelovanje saobraćaja 3.3.1 Beleženje saobraćaja (trejsova) 3.3.2 Opšte o modelovanju saobraćaja 3.4 Modelovanje saobraćaja u M2M . 3.4.1 Modelovanje izvora saobraćaja 3.4.2 Modelovanje izvora pomoću semi-Markovljevih modela 3.4.3 Modelovanje združenog saobraćaja 3.4.4 Modelovanje izvora za koordinirani saobraćajem putem Markovski modulisanih Poasonovih procesa 3.5 Fitovanje modela prema zabeleženom (zapisanom) saobraćaju 3.6 Modelovanje M2M aplikacija 3.6.1 Auto-pilot scenario 3.6.2 Senzorski alarmi i detekcija događaja 3.6.3 Virtuelna trka 4. Sigurnost u M2M komunikacijama 4.1 Uvod 4.2. Pregled opštih pojmova . 4,2.1 Uticaj arhitekture sistema 4.2.2 Tipovim napada 4.2.3 Tipovi napadača 4.2.4 Napadi na pojedine nivoe . 4.3 Sigurnost u M2M sistemu 4.3.1 Poverenje (trust) u ekosistemima 4.3.2 Zaštita ovlašćenja u toku njihovog životnog veka u M2M sistemima 4.3.3 Uvođenje (bootstrap) sigurnosti u M2M sistem 4.3.4 M2M sigurnost u poslednjoj milji (od WAN do LAN) 4.3.5 Neki postojeći standardi i dalji trendovi 5. ZigBee standard 5.1 Uvod 5.2 Razvoj i pojam ZigBee-a 5.2.1 Veza između ZigBee-a i IEEE 802.15.4 standarda 5.2.2 Frekvencijski opsezi rada i brzine prenosa podataka 5.2.3 Klase i tipovi ZigBee uređaja 5.2.4 Formiranje ZigBee mreže 5.2.5 Mehanizmi pristupa kanalu 5.2.6 Metode prenosa podataka 5.2.7 Sigurnost 6. Bluetooth 6.1 Uvod 6.2 Klasični Bluetooth 6.2.1 Osnovne karakteristike 6.2.2 Radio i spektar 6.2.3 Topologije 6.2.4 Konekcije 6.2.5 Prenos podataka 6.2.6 Prenos glasa 6.2.7 Kontroler (Lower layer stack) 6.2.8 Host (Higher layer stack) 6.2.9 Transportni protokoli i profili 6.2.10 Potrošnja energije 6.3 Primeri primene Bluetooth tehnologije 6.4 Ostale verzije standarda 6.4.1 Bluetooth 3.0 6.4.2 Bluetooth 4.0 6.4.3 Bluetooth 4.1 6.4.4 Bluetooth 4.2 6.5 Bluetooth Low Energy 6.5.1 Primena Bluetooth Low Energy u brizi o zdravlju 7. 6LoWPAN 7.1 Uvod 7.2 IPv4 7.3 IPv6 7.3.1 Prefiksi 7.3.2 Zaglavlje paketa 7.4 Bežični ugnježdeni Internet 7.5 Uloga 6LoWPAN 7.6 Razvoj 6LoWPAN i standardizacija 7.7 Arhitektura 6LoWPAN 7.7.1 6LoWPAN protokol stek i druge karakteristike 6 7.8 Neke 6LoWPAN aplikacije 7.8.1 Upravljanje zgradama 8. Bežične tehnologije kratkog dometa 8.1 Uvod 8.1.1 Pametne (smart) kartice 8.1.2 RFID 8.1.3 Počeci NFC 8.2 NFC 8.2.1 Standardi i razvoj NFC mobilnih telefona 8.3 Mobilni uređaji sa NFC tehnologijom 8.3.1 Sigurnosni element 8.3.2 NFC interfejs 8.3.3 Host kontroleri HCI 8.4 Primena RFID i NFC tehnologija 8.4.1 Primena RFID tehnologije u zdravstvenim sistemima 8.4.2 Primena RFID tehnologije u lancima snabdevanja 8.4.3 Primena NFC tehnoligije 9. Upravljanje uređajima u M2M (OMA–DM, CoAP protokol) 9.1 Uvod 9.2 Upravljanje uređajima u M2M 9.3 OMA DM standard 9.3.1 Osnovi OMA-DM protokola 9.4 CoAP protokol 9.4.1 REST arhitektura 9.4.2 HTTP i REST arhitektura 9.4.3 Osnovi CoAP 9.4.4 Neke dodatne osobine CoAP 9.5 OMA LWM2M standard za upravljanje uređajima i aplikacijama 9.5.1 Osnovi OMA LWM2M standarda 9.5.2 Struktura OMA LWM2M protokola 10. M2M komunikacije za pametnu mrežu (smart grid) 10.1 Uvod 10.2 Osnovi pametnih mreža 10.3 Problemi M2M komunikacija u okviru pametne mreže 10.4 Bežićne komunikacione tehnologije za M2M komunikacije 10.5 Neki primeri M2M komunikacija u pametnoj mreži 11. Primena M2M komunikacija u okviru brige o zdravlju (ehealth) 11.1 Uvod 11.2 Mrežna arhitektura M2M komunikacija i ehealth 11.3 Kratak pregled bežičnih tehnologija 11.3.1 Standardi 11.3.2 Zaštićena (proprietary) rešenja 11.3.3 M2M pristupna komunikaciona mreža 11.4 Konektivnost i sigurnost u E2E rešenjima za M2M komunikacije 11.4.1 Integracija tehnologije za M2M komunikacije 11.4.2 Neki reprezentativni primeri E2E rešenja M2M za ehealth aplikacije 11.4.3 Pitanja sigurnosti i privatnosti 11.5 Postojeći projekti Indeks

Prvo izdanje. Posveta pesnika na predlistu, na najavnom listu podaci o promociji i potpis i ex libris bivšeg vlasnika knjige, inače odlično očuvano. Autor - osoba Raičković, Stevan Naslov Monolog o poeziji / Stevan Raičković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Tiski cvet, 2001 (Novi Sad : LitoStudio) Fizički opis 79 str. : portret autora ; 22 cm Napomene Beleška o piscu: str. 77. Stevan Raičković (5. jul 1928 – 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”. Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dela Knjige pesama Detinjstva (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Stihovi (1964), Prolazi rekom lađa (1967), Varke (1967), Zapisi (1971). Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), Monolog na Topoli (1988), Svet oko mene (1988), Stihovi iz dnevnika (1990) Fascikla 1999/2000 (2004) Poetski i prozni zapisi Čarolija o Herceg-Novom (1989), Suvišna pesma (1991) Kineska priča (1995) Proza Intimne mape (1978) Zlatna greda (1993) Esejistički i memoarski tekstovi Beleške o poeziji (1978), Portreti pesnika (1987), Dnevnik o poeziji (1990), Dnevnik o poeziji II (1997), Nulti ciklus (1998), U društvu pesnika (2000), Slova i besede (2000), Linija magle (2001) Monolog o poeziji (2001); Knjige za decu Veliko dvorište (1955), Družina pod suncem (1960), Gurije (1962) Krajcara i druge pesme (1971) Vetrenjača (1974) Male bajke (1974) Slike i prilike (1978) Selidba (1983) Poetski prepevi Šekspirovi soneti (1964) Šest ruskih pesnika (1970) zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974) Slovenske rime (1976) Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka (1990) Autobiografija Jedan mogući život 2003 Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju – da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim – sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…” Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. – Slobodan Rakitić Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. – Radivoje Mikić, Motivacija pesme Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. – Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života – jer su oni u neraskidivoj vezi – pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. – Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja Nagrade Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven”, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković”, „Ljubiša Jocić”, „Goranov vijenac”, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić”, Vukove, „Desanka Maksimović”, „Vasko Popa“, „Dušan Vasiljev”, „Bogorodica Trojeručica”, „Meša Selimović” MG88 (N)

Autor - osoba Raičković, Stevan, 1928-2007 = Raičković, Stevan, 1928-2007 Naslov Jedan mogući život / Stevan Raičković ; priredio Miroslav Maksimović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod : Srpska književna zadruga, 1996 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 438 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Maksimović, Miroslav Zbirka Biblioteka Razgovori s piscima Napomene Tiraž 1500 Hronologija: str. 423-426 Bibliografija: str. 427-434. Predmetne odrednice Raičković, Stevan, 1928- Stevan Raičković (5. jul 1928 – 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”. Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dela Knjige pesama Detinjstva (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Stihovi (1964), Prolazi rekom lađa (1967), Varke (1967), Zapisi (1971). Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), Monolog na Topoli (1988), Svet oko mene (1988), Stihovi iz dnevnika (1990) Fascikla 1999/2000 (2004) Poetski i prozni zapisi Čarolija o Herceg-Novom (1989), Suvišna pesma (1991) Kineska priča (1995) Proza Intimne mape (1978) Zlatna greda (1993) Esejistički i memoarski tekstovi Beleške o poeziji (1978), Portreti pesnika (1987), Dnevnik o poeziji (1990), Dnevnik o poeziji II (1997), Nulti ciklus (1998), U društvu pesnika (2000), Slova i besede (2000), Linija magle (2001) Monolog o poeziji (2001); Knjige za decu Veliko dvorište (1955), Družina pod suncem (1960), Gurije (1962) Krajcara i druge pesme (1971) Vetrenjača (1974) Male bajke (1974) Slike i prilike (1978) Selidba (1983) Poetski prepevi Šekspirovi soneti (1964) Šest ruskih pesnika (1970) zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974) Slovenske rime (1976) Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka (1990) Autobiografija Jedan mogući život 2003 Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju – da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim – sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…” Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. – Slobodan Rakitić Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. – Radivoje Mikić, Motivacija pesme Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. – Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života – jer su oni u neraskidivoj vezi – pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. – Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja Nagrade Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven”, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković”, „Ljubiša Jocić”, „Goranov vijenac”, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić”, Vukove, „Desanka Maksimović”, „Vasko Popa“, „Dušan Vasiljev”, „Bogorodica Trojeručica”, „Meša Selimović”. MG111

Autor - osoba Raičković, Stevan, 1928-2007 = Raičković, Stevan, 1928-2007 Naslov Fascikla, poslednja : prepiska sa Crnjanskim / Stevan Raičković ; priredio Miroslav Maksimović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Tiski cvet, 2010 (Novi Sad : Litostudio) Fizički opis 68 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Maksimović, Miroslav, 1946- = Maksimović, Miroslav, 1946- (broš.) Napomene Tiraž 200 Beleška priređivača: str. 57-68. Predmetne odrednice Raičković, Stevan, 1928-2007 -- Prepiska Crnjanski, Miloš, 1893-1977 – Prepiska Sećanje na pesnika Godine našeg drugovanja, tiho i spontano pretvorile su se u višedecenijsko prijateljstvo koje je iznedrilo ono najlepše... knjigu. Bilo je to davno, negde sredinom devedesetih, u njegovoj radnoj sobi kod Svetosavskog hrama. Stevan neočekivano priđe pedantno sređenoj biblioteci i bez traženja uze rukopis, stavi pred mene uz komentar: „Ima nečeg sudbinskog, ovaj rukopis naslovljen sa TISA već dugo čeka pripremljen za štampu, ali stalno nešto odlažem, i tada se evo pojavi izdavač sa tim prelepim nazivom Tiski cvet.“ Ubrzo iz štampe izlazi TISA (1997) u izdanju Izdavačke kuće Tiski cvet, Novi Sad, knjiga pesama i zapisa posvećena njegovom duhovnom i poetskom zavičaju, Senti i Tisi, kojem se često vraćao. Bilingvalno izdanje, u prevodu književnika Ferenca Fehera, doživelo je više izdanja i lep prijem kako kod naše, tako i kod mađarske čitalačke publike. Posle toga slede knjige: NULTI CIKLUS (1998), MONOLOG O POEZIJI (2001), nastale između mnogih zajedničkih gostovanja i našeg drugovanja u Senti, Adi, Sremskim Karlovcima, Sentandreji, Pešti, Novom Sadu, a posebno u Herceg Novom. Sada, kada ceo taj život postaje prošlost i važan samo pojedincu, odjednom je iz zaborava izronila FASCIKLA, POSLEDNJA, i na njoj diskretna naznaka Tiski cvet. Stevanov sin Miloš, nosilac autorskih prava počivšeg poete, prepoznao je poruku i nameru i eto, uvaženi čitaoče, pred tobom je poslednji njegov rukopis, kao sećanje na jedno vreme i jednog od naših najvećih pesnika, Stevana Raičkovića. Stevan Raičković (5. jul 1928 – 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”. Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dela Knjige pesama Detinjstva (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Stihovi (1964), Prolazi rekom lađa (1967), Varke (1967), Zapisi (1971). Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), Monolog na Topoli (1988), Svet oko mene (1988), Stihovi iz dnevnika (1990) Fascikla 1999/2000 (2004) Poetski i prozni zapisi Čarolija o Herceg-Novom (1989), Suvišna pesma (1991) Kineska priča (1995) Proza Intimne mape (1978) Zlatna greda (1993) Esejistički i memoarski tekstovi Beleške o poeziji (1978), Portreti pesnika (1987), Dnevnik o poeziji (1990), Dnevnik o poeziji II (1997), Nulti ciklus (1998), U društvu pesnika (2000), Slova i besede (2000), Linija magle (2001) Monolog o poeziji (2001); Knjige za decu Veliko dvorište (1955), Družina pod suncem (1960), Gurije (1962) Krajcara i druge pesme (1971) Vetrenjača (1974) Male bajke (1974) Slike i prilike (1978) Selidba (1983) Poetski prepevi Šekspirovi soneti (1964) Šest ruskih pesnika (1970) zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974) Slovenske rime (1976) Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka (1990) Autobiografija Jedan mogući život 2003 Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju – da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim – sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…” Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. – Slobodan Rakitić Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. – Radivoje Mikić, Motivacija pesme Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. – Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života – jer su oni u neraskidivoj vezi – pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. – Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja Nagrade Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven”, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković”, „Ljubiša Jocić”, „Goranov vijenac”, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić”, Vukove, „Desanka Maksimović”, „Vasko Popa“, „Dušan Vasiljev”, „Bogorodica Trojeručica”, „Meša Selimović” MG20

Prvo izdanje, posveta na predlistu, inače odlično očuvano, sa zaštitnim plastičnim omotom! Naslovna ilustracija i crteži u knjizi Mira Mareš. Autor - osoba Raičković, Stevan, 1928-2007 = Raičković, Stevan, 1928-2007 Naslov Male bajke / Stevan Raičković ; [crteži i vinjete Mira Mareš] Vrsta građe bajke Jezik srpski Godina 1974 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1974 (Beograd : Kultura) Fizički opis 111 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Mareš, Mira Rakitić, Slobodan, 1940-2013 = Rakitić, Slobodan, 1940-2013 Zbirka Knjiga za decu i odrasle ; 2 ISBN (Karton sa omotom) Napomene Autorova slika Str. 101-107: Iz istog poetskog jezgra / Slobodan Rakitić Str. 109: Beleška o autoru / S. Rakitić. Predmetne odrednice Raičković, Stevan, 1928-2007 Knjiga „Male bajke“ sastoji se od 20 kraćih bajki za decu, ali mogu ih čitati i odrasli. Nekoliko bajki namenjeno je isključivo deci, to su: „Bajka o skitnici i mravima“, „Bajka o kovaču i lancu“, „Bajka o hrastu“, „Bajka o belom konju“, „Bajka o galebu“, „Bajka o livadi i skakavcima“ i „Bajka o vetriću“. Bajke namenjene odraslima i deci u kojima se posredstvom prirode predstavljaju životna shvatanja su: „Bajka o cvetovima i dugi“, „Bajka o stabaocu“, „Bajka o čoveku koji je obišao Zemljinu kuglu“, „Bajka o Tadiji“ i „Bajka o Orašku“. Glavni akteri nekih bajki su životinje (npr. u „Bajci o belom konju“). Stevan Raičković (5. jul 1928 – 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”. Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dela Knjige pesama Detinjstva (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Stihovi (1964), Prolazi rekom lađa (1967), Varke (1967), Zapisi (1971). Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), Monolog na Topoli (1988), Svet oko mene (1988), Stihovi iz dnevnika (1990) Fascikla 1999/2000 (2004) Poetski i prozni zapisi Čarolija o Herceg-Novom (1989), Suvišna pesma (1991) Kineska priča (1995) Proza Intimne mape (1978) Zlatna greda (1993) Esejistički i memoarski tekstovi Beleške o poeziji (1978), Portreti pesnika (1987), Dnevnik o poeziji (1990), Dnevnik o poeziji II (1997), Nulti ciklus (1998), U društvu pesnika (2000), Slova i besede (2000), Linija magle (2001) Monolog o poeziji (2001); Knjige za decu Veliko dvorište (1955), Družina pod suncem (1960), Gurije (1962) Krajcara i druge pesme (1971) Vetrenjača (1974) Male bajke (1974) Slike i prilike (1978) Selidba (1983) Poetski prepevi Šekspirovi soneti (1964) Šest ruskih pesnika (1970) zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974) Slovenske rime (1976) Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka (1990) Autobiografija Jedan mogući život 2003 Pesnik o poeziji „Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju – da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati! Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo: Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim – sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…) Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…” Iz književne kritike o pesnikovom delu Raičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. – Slobodan Rakitić Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. – Radivoje Mikić, Motivacija pesme Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. – Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života – jer su oni u neraskidivoj vezi – pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. – Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja Nagrade Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven”, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković”, „Ljubiša Jocić”, „Goranov vijenac”, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić”, Vukove, nagrade „Desanka Maksimović” Vasko Popa „Dušan Vasiljev”, „Bogorodica Trojeručica”, „Meša Selimović”, MIRA MAREŠ, Crteži su svakako težište stvaralaštva Mire Mareš. Do njih vodi put preko ulja na platnu, prigušenih boja, sa snažnim emotivnim nabojem koji (posebno u slikama drveća-šuma) uspeva da potčini figurativnost. Dva panoa, jedan sa vinjetama nagrađenim 1964. g. „ Zlatnim perom Beograda“ , i drugi na kome su likovi fantastičnih životinja i bića (što je možda i nesvesni omaž Borhesovom „ Priručniku fantastične zoologije“ ), uvod su u velike crteže koji su differentia specifica dela Mire Mareš. Na njima belinu hartije zaposedaju mreže tananih linija čudnovatog sveta koji, svojom zbunjujućom bliskošću, vezuje pažnju gledaoca jer pred njim, u vrtoglavom plesu, titraju oblici koji su spore i semenke biljaka, krhki izdanci mahovine, grane korala, tučci i prašnici; ali u tom kolopletu su i ćelije, njihova jedra, treplje, pseudonožice, baš kao i alveole, krvni kapilari, grudvice masti sopstvene, nikad viđene utrobe. Otuda taj snažni deja vu, u tom otkrivanju onoga šta jeste i što jesmo iznutra. Zar kugle na dugim peteljkama, kroz koje izbija svetlo, nisu neuroni u kojima je bljesnula misao? Ili su to prvi treptaji života u primarnoj masi zgusnutog praha zvezda, od koga smo i sada sazdani? Dešava li se na crtežima velika tajna pretakanja makro u mikro kosmos i naše, iznenadno, zaumno prepoznavanje tog trena? MG88 (N)