MONI DE BULI ZLATNE BUBE - pesme i podsećanja Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1968 172 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: KIŠA OKO BEOGRADAIskonsko prokletstvoKameleonSotonaKo drugome jamu kopaBasnaReči-beskućniceTraktIksionMore oko BeogradaPrilika za svakogaČiniReda radiGrč mladenstvaFantomalna zvonaLeviatanTragedija na brodu „ Burutu“ Planina na krajuBohižVelika vrataOtvorenih očijuSušta nitRomantični krik Leona KoenaAnatomija Demona MoniaPredgovor za „ Antenu smrti“ STANOVANJE NA STANICIAccueil au CapitaineDobrodošlica KapetanuEr l'ArménienEr JermeninL'Ombre BlancheBela senkaMessage personnelLična porukaAu-de la MemoireSone strane pamćenja ZA SVOJU DUŠUDoktor HipnisonNadrealistička vežbaL'aorte des fantomesL'Engastrimythe SEDMICA SA SEDAM NEDELJA„ Moskva“ , 1922-1924. Pariz, 1925. Beograd, 1925-1928. Pariz, 1928. Pariz, 27. oktobra 1966. ODLOMCI O PESNIKURisto RatkovićRadomir KonstantinovićP. S. "Solomon Moni de Buli (Beograd, 27. septembar 1904 – Pariz, 29. mart 1968) bio je srpski pisac jevrejskog porekla. Pripada grupi avangardnih srpskih pisaca između dva svetska rata. Pravo ime mu je Solomon Buli, ali je još na početku književne karijere uzeo umetničko Moni de Buli (Monny de Boully). Rođen u jednoj od najstarijih i najbogatijih beogradskih jevrejskih porodica, osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1928. godine. Kako je sam napisao u autobiografiji „ Večnost“ , detinjstvo je proveo sanjareći i čitajući, a za osamnaest godina osamnaest puta je posetio Beč. Sa petnaest godina odlazi u Berlin gde se upoznaje sa počecima avangardne umetnosti. Grupi srpskih modernista iz kafane „ Moskva“ (Stanislav Vinaver, Tin Ujević, Rade Drainac, Dušan Matić, Risto Ratković, Dragan Aleksić i drugi) pristupa 1919. godine, a prvu pesmu objavljuje 1923. godine u „ Hipnosu“ Rada Drainca. Bio je među pokretačima novih književnih pokreta, pesničkih proglasa i kratkotrajnih književnih publikacija. Uredio je almanah „ Crno na belo“ (1924) i sa Ristom Ratkovićem pokrenuo i uređivao časopis „ Večnost“ 1926. godine. Odlazi u Pariz 1925. godine gde se upoznaje Bretonom, na čiji nagovor u petom broju časopisa Nadrealistička revolucija (La Revolution surrealiste) objavljuje sa svojom beleškom „ Vampira“ u prevodu M. Felera. Tako je prvi od srpskih avangardnih pesnika ušao u najuži krug francuskih nadrealista (Andre Breton, Luj Aragon, Pol Elijar), pre nego što se u Beogradu formirala nadrealistička grupa. Krajem godine vraća se u Beograd i do 1928. se književno izuzetno angažuje – objavljuje pesničke knjige: „ Krilato zlato“ (1926), „ Antena smrti“ (1927) i sa Radom Draincem „ Dve avanturističke poeme“ , a sa Ristom Ratkovićem poemu „ Leviatan“ . Ponovni odlazak u Pariz 1928. godine otvara novu stranicu njegovog književnog angažovanja. Sa Žanom Karivo i Didom de Majo pokreće časopis „ Diskontinuite“ , sarađuje u časopisima: „ Le Grand Jeu“ potom „ Les Cahiers jaunes“ , „ Les Cahiers de l’Etoile” i „ Les Cahires du Sud“ . Objavljivao je kritiku i reportaže iz pariskog života u „ Vremenu“ i „ Pravdi“ pod naslovom „ Pariska hronika“ . Objavio je nekoliko automatskih nadrealističkih tekstova i priču „ Konstrukcija jednog sna“ (1927). Kako za njega kaže Predrag Palavestra u knjizi „ Jevrejski pisci u srpskoj književnosti“ , radio je malo, lenjo, bez žurbe i surevnjivosti, tako da je iz prikrajka gde se sklonio uspeo da ostvari bolje i značajnije delo nego glasni prvosveštenici srpskog nadrealizma. Iako je učestvovao u prvim nadrealističkim poduhvatima u Parizu i Beogradu, Moni de Buli nije bio priznat i prihvaćen među malobrojnim ali moćnim beogradskim nadrealistima, okupljenim oko Marka Ristića. Budući da je živeo u Francuskoj, gde je držao malu antikvarnicu u Parizu i samo povremeno objavljivao poneki putopis u beogrradskim dnevnim listovima, Moni de Buli smatran je nekom vrstom otpadnika iz nadrealističkog pokreta. Punih trideset godina (1938 – 1968) za njega se u književnim krugovima nije ni znalo, dok ga, posle nekoliko memoarskih tekstova u Politici (1966), prijatelji nisu nagovorili da objavi knjigu izabranih pesničkih i proznih tekstova „ Zlatne bube“ (1968). Samo nekoliko dana pre njene pojave iz štampe Moni de Buli je iznenada preminuo u Parizu, tako da nije dočekao da vidi svoju knjigu koja ga je posmrtno na glavna vrata ponovo uvela u srpsku književnost. DELAKrilato zlato, poezija, Napredak, Beograd, 1926, Antena smrti, Napredak, Beograd, 1927, Dve avanturističke poeme, poeme (sa Radom Draincem), Beograd, 1926, Leviatan, poema (sa Ristom Ratkovićem), Beograd, 1927, Zlatne bube, pesme i podsećanja, Prosveta, Beograd 1968"   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Opis proizvoda Elektronske cevi su opet u modi. Vrhunski audio uređaji kao što su MP3 plejeri, CD plejeri ili digitalni radio zaista dolaze na svoje kada cevno pojačalo daje prefinjen perfektan zvuk. A na izlazu PC zvučne kartice umesto IC aktivnih zvučnih stubova može doći vaš cevni uređaj. Izrada sopstvenog cevnog kola za PC zaista ističe vaš individualni ukus. Kada umesto LED imamo signalizaciju rada sa mističnim sjajem katode cevi uređaj se jasno izdvaja iz gomile. Ko se kao početnik usudi da radi sa cevima u početku nailazi na visoke napone koji se obično koriste. Do 250 V u sopstvenom projektu? Visoki naponi mogu brzo postati neprijatni. Osim što su opasni po život ne može se potceniti opasnost po elektronske komponente. Dovoljna je mala greška i zauvek se možemo oprastiti od skupe tehnike. Ne moraju biti samo visoki naponi, elektronske cevi mogu raditi na nižim naponima. Ono što se često previđa ovde je napravljen kao princip: kola sa elektronskim cevima na bezopasnim naponima. Cev koja je originalno razvijena za anodni napon od 600 V može apsolutno raditi na 12 V. Knjiga je namenjena čitaocima otvorenog avanturističkog duha. Delimično se radi o putu u nazad u priču o tehnici elektronskih cevi. Više od 50 godina star koncept otkrivamo kao novu veštinu. Delimično će stare cevi biti upotrebljene na potpuno nov način. Susret visoke tehnologije i tradicije. Kratak sadržaj Predgovor 1. Uvod 2. Osnovno o cevima 2.1 Izrada i funkcija cevi 2.2 Tipovi cevi 2.3 Tehnologija kola 2.4 Nove i korišćene cevi 3. Podaci o cevima 3.1 Niskonaponska cev ECC86 3.2 Dvostruke triode 3.3 VF triode sa velikom strminom 3.4 Niskonaponska cev EF98 3.5 VF pentode 3.6 Baterijske cevi 3.7 Pentode snage 3.8 Višestruke cevi 4. NF pojačalo sa triodama 4.1 Prvo ispitivanje: napon grejanja 4.2 Struja rešetke 4.3 Pojačalo za slušalice 4.4 Izlazni transformator 4.5 Karakteristična kriva 4.6 Pozitivni napon rešetke 4.7 Upotreba predajnih cevi 4.8 Višestepeno pojačalo 5. Stereo pojačalo za slušalice sa EL84 5.1 Razmatranja o zvučnoj slici 5.2 Tehnologija kola 5.3 Karakteristične krive 5.4 Izlazni trafo 5.5 Kondenzatorska sprega 6. Pojačavači snage klase A 6.1 pojačalo za slušalice sa EL95 6.2 Upotreba baterijskih cevi 6.3 NF univerzalno pojačalo sa ECL80 6.4 Pojačalo snage sa PL504 6.5 RC sprega 6.6 Paralelno puš-pul pojačalo (PPP) 6.7 Izobličenja na tetrodama 6.8 Pojačalo snage sa dve EL504 6.9 Cevni ispravljač 7. Puš-pul pojačalo 7.1 Puš-pul stepen sa ECC85 7.2 Dva puta ELC82 7.3 Hibridno pojačalo sa EL504 7.4 Puš-pul izlazni stepen sa EL34 8. Detektorski radio sa cevima 8.1 Dvostruka dioda EAA91 8.2 Dvostepeni prijemnik 8.3 Sprega sa antenom 9. Audion 9.1 Triodni audion bez povratne sprege 9.2 Audion sa ECC81 i povratnom spregom 9.3 Triodni Audion na samo 4,5 V 9.4 Audion sa pentodom 9.5 Prijemnik 0V2 sa EF80 i ECL80 9.6 Audio sa baterijskom cevi DF91 9.7 Prijemnik sa dva kola 9.9 Oscilacije klatna Audiona na 1 MHz 10. VF oscilatori 10.1 Osnovna kola 10.2 Oscilator srednjih talasa sa malim naponom 10.3 UKT oscilator sa kolom u rešetki 10.4 Kvarcni oscilator 10.5 Oscilator sa tetrodom 10.6 Amplitudna modulacija 10.7 Teslin generator 11. Cevni superheterodin 11.1 Kolo 11.2 Izrada i prilagođavanje 11.3 Proširenja kola prijemnika 12. Merna tehnika 12.1 Cevni voltmetar 12.2 Elektrometar (Galvanometar) 12. 3 Merenje izolacije 12.4 Grid dip metar 12.5 Kalibrator 12.6 Sinhroni detektor Prilog Grafički prikaz podnožja svih korišćenih cevi Literatura

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1938 g. Prvo izdanje !!! Majer, Vjekoslav, hrvatski književnik (Zagreb, 27. IV. 1900 – Zagreb, 4. XII. 1975). U Zagrebu pohađao trgovačku akademiju i studirao glazbu. Radio kao profesionalni pisac. God. 1928–37. živio je u Beču. Pokrenuo je i uređivao nekoliko kratkotrajnih časopisa (Ozon, 1923; Literatura, 1924; Antena, 1926), a u Beču je bio i jedan od urednika časopisa Blaues Heft, u kojem je austrijsku javnost izvješćivao o hrvatskoj književnosti. Prvu pjesničku zbirku Lirika objavio je 1924., a nakon druge, Pjesme zabrinutog Evropejca (1934), počeo je objavljivati i prozu – romane, novele i feljtone. Majer pripada naraštaju hrvatskih pisaca koji se pojavio nakon I. svjetskog rata, na razmeđu moderne i ekspresionizma. Njegovu senzibilitetu bila je bliža matoševska linija, s Matošem ga je vezivao i Zagreb, kojemu je posvetio mnoge stihove, opjevao gornjogradske ulice, plinske svjetiljke, parkove, kavane i periferiju, pa i Matoša (Plinska laterna na Griču). Pjesnik grada, »najradoznaliji šetač Zagreba«, svoje je dojmove izricao jednostavnom sintaksom i svakidašnjim leksikom. I u prozi se kretao unutar istoga tematskoga kruga, ali s pogledom »odozdo«, iz puževe perspektive, koja mu je omogućivala da na poseban način sagleda svijet društvenih marginalaca (Pepić u vremenu i prostoru, I–II, 1935–38; Život puža, 1938; Dnevnik Očenašeka, 1938). Galeriju malih ljudi iz gradskog ambijenta sivih (zagrebačkih) prostora Majer je s pomoću svojega infantilnoga pripovjedača sveo na svakodnevne, priproste i dobroćudne, čak i simpatične antijunake koje je život toliko degradirao da postaju zapravo nevidljivi. Njima je prilagođen i izražajni repertoar, sastavljen od banalnih riječi i često otrcanih fraza s elementima gradskog jezika. Feljtonistička nepreuzetnost, konciznost i ležernost te nenametljiva agramerska kvaziinfantilna ironija i humor znatno su izraženiji u Majerovoj novelistici (Iz dnevnika malog Perice, 1935; Osamljen čovjek u Tingl-tanglu, 1940), odn. feljtonima, u kojima je kulminiralo Majerovo autorsko zanimanje za život, za njegove stereotipe i ekscentričnosti. Kao što je obogatio skromnu tradiciju animalističko-humorističnoga tipa romana, tako je i kratkim satiričnim romanom U utrobi Zagrebačke gore (1956) obogatio tradiciju domaće humoristično-fantastične proze. Osim humorne konstante, svi njegovi romani imaju i onu zajedničku odliku koja ga, zbog literarnoga zagrebocentrizma, svrstava među najistaknutije predstavnike hrvatske urbane proze, a zbog eksperimentalnih pokušaja unutar žanrovske slike hrvatskog romana 1930-ih, bez obzira na objektivno skromne estetske domete, Majeru pripada izdvojeno mjesto unutar književnosti hrvatskoga socijalnog realizma. Ostala djela: Svirač i svijet (1938), Pjesme (1953), Breze kanarinci kiša (1954), Zagrebački feljtoni (1956), Otvaram prozor (1957). Dobitnik je Nagrade »Vladimir Nazor« za životno djelo 1969.

Audio-Technica System 10 je digitalni high-fidelity bežični sistem namenjen muzičarima i prezenterima. Poseduje 24-bitni sempling, jednostavno se konfiguriše i ima jasan, prirodni kvalitet zvuka. Pošto koristi 2.4 GHz frekvenciju, na njega ne utiču frekvencije digitalne TV, pa je izuzetno jednostavan za korišćenje i brz izbor kanala. Moguće je koristiti do osam kanala bez problema sa koordinacijom frekvencija ili izborom grupa. Prijemnici i predajnici Systema 10 imaju jasan digitalni ID displej. System 10 obezbeđuje čist signal pomoću tri nivoa osiguranja signala: frekvencija, vreme, i prostor Frequency Diversity šalje signal na dve dinamički izabrane frekvencije tako da ne dolazi do interferencije. Time Diversity šalje signal u različitim vremenskim razmacima kako bi se obezbedio protiv višekanalne interferencije. Space Diversity koristi dve antene na svakom odašiljaču i prijemniku kako bi se obezbedio integritet signala. Na raspolaganju su više konfiguracija : sa handheld vokalnim mikrofonima/odašiljačima i UniPakR body-pack odašiljačima namenjenim za bubice, pilot i instrumentalne mikrofone, kao i električne gitare. U svakoj konfiguraciji se nalazi ATW-R1100 prijemnik sa ili body-pack odašiljačem ili handheld mikrofonom/odašiljačem. ATW-R1100 je digitalni risiver koji poseduje kontrolu jačine zvuka skupa sa AF Peak i Pair indikatorima. . Digitalna 24-bit/48 kHz bežična funkcija radi vrhunskog kvaliteta zvuka i pouzdanosti . 2.4 GHz opseg radi kompletne zaštite od TV interferencije . Tri nivoa zaštite od interferencije: frekvencija, vreme i prostor. Automatski izbor frekvencija radi brzog i lakog rada bez interferencije . Izuzetno jednostavan rad sa trenutnim izborom kanala, sinhronizacijom i podešavanjem . Vrhunski digitalni prijemnik obezbeđuje pouzdan rad . Balansirani XLR i nebalansirani 1/4" izlazni džekovi sa kontrolom nivoa Da li znate..? da se System 10 može koristiti u celom svetu bez posebnih dozvola pošto koristi frekventni opseg od 2.4 GHz? Na osnovu toga mu neće smetati signali digitalne televizije, nije mu potrebna koordinacija frekvencija i dozvola za korišćenje iste. da zapravo ne treba upoređivati specifikacije na osnovu frekventnog opsega od 2.4 GHz? Zar frekventni opseg nije indikator koliko je sistem stabilan - možete se zapitati? Odgovor je - NE! Navedeni domet je uvek naveden u idealnom slučaju kad nema nikoga na istom frekventnom opsegu. To međutim ne kaže da li će se nakon deset metara pri okretanju desiti drop-out, kao ni da li sistem ima druge načine kako bi održavao dobru vezu. Ne treba samo porediti "radni domet" - treba probati u stvarnim uslovima. da System 10 koristi dve paralelne frekvencije za slanje signala? Na osnovu toga ako i dođe do problema, prijemnik uvek može automatski izabrati koji je od njih bolji. Smetnje mogu doći i od WLAN routera, bluetooth uređaja ili od drugih bežičnih mikrofona. System 10 automatski menja frekvenciju? Ovo je izuzetno korisna funkcija. Dok se sistemi drugih proizvođača drže dve ili četiri frekvencije, System 10 konstantno monitoruje svoj frekvnentni opseg i po potrebi menja radnu frekvenciju. Tako su uvek na raspolaganju dve dobre frekvencije u sistemu i u zagušenom spektru, a korisnik nema potrebe da učini ništa po tom pitanju. da System 10 odašilje audio signal ne samo jednom, već dva puta i to na obe frekvencije? Ovo duplo slanje na svakoj frekvenciji (time-domain-multiplex) daje dodatnu sigurnost signalu, pa i ako se jedan paket podataka izgubi, na raspolaganju je drugi. da i ručni mikrofon i džepni predajnik imaju po dve antene? Dve antene? Na predajniku? Zar to nije problematično i može dovesti do interferencije? Da - ako se obe antene koriste istovremeno za isti signal. Međutim naši predajnici konstantno proveravaju koja od dve antene ima bolji signal za sledeću milisekundu pre slanja signala. Na ručnom mikrofonu to može biti antena na dnu, ali ako je prekrijete rukama, sistem će se automatski prebaciti na antenu u glavi mikrofona. Antena u glavi mikrofona? Odlična ideja, što se ne koristi uvek ta? Ako ste gledali repera kako drže mikrofone dok pevaju sve će biti jasno - oni ih veoma često drže baš za glavu. U takvom slučaju se sistem automatski koristi antenom na dnu mikrofona. da je System 10 full duplex? Full duplex znači da se podaci šalju ne samo sa odašiljača (mikrofona) ka prijemniku kao kod simplex sistema, nego i u suprotnom smeru. Ova funkcija se koristi kako bi prijemnik koji konstantno monitoruje frekvencije mogao da u trenutku promeni radnu frekvenciju i javio predajniku da uradi isto. Osim toga mikrofon može odrediti koja od dve antene je bolja za dalju transmisiju podataka. A zašto sve to? Sve ove funkcije čine System 10 izuzetno pouzdanim za slanje i prijem signala bez ikakve intervencije korisnika. da je ceo sistem veoma lagan? Ako ste muzičar koji mora da nosi svoju opremu sa sobom, ova činjenica će vam značiti puno. Veoma je korisno kada ni ne osetite težinu džepnog predajnika. Da se prijemnici systema 10 mogu slagati jedan na drugi? Ovaj sistem je idealan za brzo postavljanje. Prijemnik je tako dizajniran da olakša organizovanu postavku jednostavnim slaganjem jednog na drugi bez potrebe za dodatnim alatom. da je broj na indikatoru kanala na System 10 samo informativnog karaktera? Kako to? Na ekranima predajnika i prijemnika je ispisan broj od 1 do 8. Ali kao što znate sistem stalno menja frekvnecije take dati brojevi ne predstavljaju frekvencije. Oni su tu samo da pomognu korisniku da organizuje koji prijemnik je uparen sa kojim predajnikom. Ako želite može se podesiti da se upare prijemnici i predajnici i da na svakom uvek piše broj 1. I svaki će raditi bez problema, jedino će postojati šansa da se korisnik zbuni koji je predajnik uparen sa kojim prijemnikom. Brojevi su zapravo za vas a ne za sistem. 8 sistema nije zapravo maksimum? Iako piše da se može koristiti do 8 kanala? I to je tačno - preporučujemo do 8 kanala. Zapravo, na raspolaganju je 40 kanala, sa razgraničenjem od po 2MHz, a pošto svaki sistem koristi po 2 frekvencije, teoretski može se koristiti 20 sistema na jednom mestu. U stvarnosti postoje mnogi drugi faktori kao što je interferencija od WLAN mreža i problemi sa intermodulacijom koji smanjuju taj broj. Pa može li se koristiti više od 8? Da - može još par. Ali ne želimo da obećamo da će "pod idealnim uslovima" pa kažemo da se može koristiti maksimalno 8 sistema na jednom mestu. ATW-1101 - Kompletan sistem sa 2.4 GHz diversity prijemnikom i body-pack UniPakT predajnikom.. Specifikacije : Ukupni sistem Operativne frekvencije 2.4 GHz(ISM Band) Dynamicki opseg 109 dB tipično Ukupna harmonijska distorzija <0.05% standardno Radni domet 30m standardno na otvorenom bez smetnji Radna temperatura 0° C do +40° C Trajanje baterija se može skratiti na veoma niskim temperaturama Frekventni opseg 20 Hz do 20 kHz zavisno od tipa mikrofona Specifikacije prijemnika Prijemni sistem Diversity (frekvencija/vreme/prostor) Maximalni nivo izlaznog signala XLR, balansirani: 0 dBV 1/4" (6.3 mm), nebalansirani: +6 dBV Napajanje 100-240V AC (50/60 Hz) do 12V DC .5A (pozitivni kontakt u centru) eksterno napajanje Dimenzije 190.0 mm W x 46.2 mm H x 128.5 mm D Neto težina 290 grama Dodaci koji se dobijaju Napajanje Body-Pack predajnik RF izlazna snaga na High: 10 mW Rasipanje frekvencije Podležu saveznim i međunarodnim propisima Ulazni konektori Četvoropinski konektor sa zaključavanjem Pin 1: GND, Pin 2: INST INPUT, Pin 3: MIC INPUT, Pin 4: DC BIAS +9V Baterije Dve 1.5V AA alkalne (ne dolaze u kompletu) Trajanje baterije >7 sati (alkaline) u zavisnosti od vrste baterija i načina korišćenja Dimenzije 70.2 mm W x 107.0 mm H x 24.9 mm D Neto težina 100 grama bez baterija

Svrha ove knjige je da pomogne ljubiteljima gledanja TV programa, kako da na svom TV aparatu dobiju najbolju moguću sliku i istovremeno da imaju mogućnost izbora velikog broja kanala. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju nešto više o satelitskoj televiziji. Autor knjige je, kao i mnogi drugi, već kod prvog crno-belog TV prijemnika, šezdesetih godina, nastojao da postigne što bolji prijem signala, odnosno da gleda što bolju sliku i da uporno traga za još kojim kanalom. Tek nabavkom odgovarajuće satelitske opreme uvideo je sve prednosti koje pruža satelitska televizija. Sistematičan i precizan, kao što dolikuje pravim diplomiranim mašinskim inženjerima, upustio se u "otkrivanje tajni" za njemu do tada nepoznate satelitske TV. Koristeći već stečeno znanje (posebno iz nacrtne geometrije i matematike) i uz nova saznanja o osnovnim parametrima satelitske televizije, grafički je prikazao i analitički proračunao sve potrebne veličine, čime je sam sebi pružio odgovore na sva pitanja koja su se sama nametala u vezi satelita. Tek tada, kada je i sam ,,progledao’’ u svetu satelita, bio je u stanju da se upusti u precizno podešavanje pokretnog tanjira (antene), nakon čega je postigao gotovo neverovatnu perfekciju. Autor izlaže njegovo iskustvo u nadi da će čitaocu biti od koristi. Da bih perfektno podesio pokretan offset tanjir sa DiSEqC motorom meni je početni podatak geogeafska širina i geografska dužina pozicije tanjira nakon čega proračunom uz pomoć digitrona dobijam sve potrebne podatke za podešavanje sistema pa sam u mogućnosti da ostvarim prijem sa svih nama dostupnih satelita od 75º E do 30º W, oko 20 do 40 pozicija satelita, oko 7000 TV i oko 2000 radio kanala. Na 10 pozicija satelita postigao sam kvalitet prijema 100%. Možete na TV-u imati najbolju sliku jedino direktno sa satelita i gledati hiljade kanala bez mesečne pretplate za to, i na najstarijem TV-u gledaćete digitalne kanale, knjiga vam ukazuje koja i kakva oprema vam je potrebna za to, šta je HDTV, šta je rezolucija, kako da izaberete novi TV aparat, kako da najbolje povežete sve audio i video uređaje, šta znače skraćenice, moguće je perfektno podesiti pokretan tanjir i primati odličan signal sa svih nama dostupnih satelita, gde su sateliti itd. SADRŽAJ 1. UVOD, 1 2. KOJE JE REŠENJE NAJBOLJE?, 2 2.1. ZEMALJSKA TV, 2 2.2. KABLOVSKA TV, 2 2.3. TOTAL TV, 3 2.4. SATELITSKA (SAT) TV, 3 3. ŠTA JE POTREBNO ZA SAT TV?, 5 3.1. POGODNO MESTO ZA TANJIR, 5 3.2. RESIVER (Prijemnik), 5 3.3. TANJIR, 7 3.4. MOTOR, 10 3.5. LNB, 11 3.6. ANTENSKI KOAKSIJALNI KABL, 12 3.7. F – KONEKTOR (Priključak), 12 3.8. SWITCH (Prekidač), 12 3.9. TV, 13 3.10. KABL ZA POVEZIVANJE RESIVERA ITV-a, 13 4. ISKUSTVO AUTORA 14 5. HD - VISOKA DEFINICIJA, 21 6. ŠTA JE POTREBNO ZA HD SAT TV?, 22 6.1. HD TV, 22 6.1.1. REZOLUCIJA, 22 6.1.2. KAKO IZABRATI NOVI TV?, 25 6.2. HD RESIVER, 27 6.3. KABL ZA POVEZIVANJE HD RESIVERA I HD TV, 28 6.4. OSTALA HD OPREMA, 28 7. HD ISKUSTVO AUTORA, 29 8. PROGLEDAJTE U SVETU SATELITA, 36 8.1. Gde se nalaze sateliti koji služe za prenos satelitskog TV signala?, 36 8.2. Gde se nalazi Klarkov prsten?, 37 8.3. Zašto je za satelite izabran baš taj položaj?, 37 8.4. Gde je "PRAVI JUG"?, 41 8.5. Kako to, da se sateliti nalaze u ravni polutara (vertikalno iznad polutara), a da mi antenama nišanimo na njih pod uglom od oko 50° u odnosu na vertikalu?, 46 8.6. Koliko je rastojanje od Beograda do satelita?, 47 8.7. Koliki je ugao između verikale i prave Beograd – satelit?, 47 8.8. Kakvo kretanje treba da ima pokretan tanjir da bi mogao da prima signale sa satelita koji se nalaze na Klarkovom prstenu?, 53 9. PODSETNIK, 57 10. KONEKTORI & OZNAKE, 62 11. CRTEŽI 11.1. Crtež br. 1, 71 11.2. Crtež br. 2, 72 Naslov: Satelitska televizija Izdavač: Samostalni izdavač Mihajlo Andrić Strana: 72 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-913499-0-5

Svrha ove knjige je da pomogne ljubiteljima gledanja TV programa, kako da na svom TV aparatu dobiju najbolju moguću sliku i istovremeno da imaju mogućnost izbora velikog broja kanala. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju nešto više o satelitskoj televiziji. Autor knjige je, kao i mnogi drugi, već kod prvog crno-belog TV prijemnika, šezdesetih godina, nastojao da postigne što bolji prijem signala, odnosno da gleda što bolju sliku i da uporno traga za još kojim kanalom. Tek nabavkom odgovarajuće satelitske opreme uvideo je sve prednosti koje pruža satelitska televizija. Sistematičan i precizan, kao što dolikuje pravim diplomiranim mašinskim inženjerima, upustio se u "otkrivanje tajni" za njemu do tada nepoznate satelitske TV. Koristeći već stečeno znanje (posebno iz nacrtne geometrije i matematike) i uz nova saznanja o osnovnim parametrima satelitske televizije, grafički je prikazao i analitički proračunao sve potrebne veličine, čime je sam sebi pružio odgovore na sva pitanja koja su se sama nametala u vezi satelita. Tek tada, kada je i sam ,,progledao’’ u svetu satelita, bio je u stanju da se upusti u precizno podešavanje pokretnog tanjira (antene), nakon čega je postigao gotovo neverovatnu perfekciju. Autor izlaže njegovo iskustvo u nadi da će čitaocu biti od koristi. Da bih perfektno podesio pokretan offset tanjir sa DiSEqC motorom meni je početni podatak geogeafska širina i geografska dužina pozicije tanjira nakon čega proračunom uz pomoć digitrona dobijam sve potrebne podatke za podešavanje sistema pa sam u mogućnosti da ostvarim prijem sa svih nama dostupnih satelita od 75º E do 30º W, oko 20 do 40 pozicija satelita, oko 7000 TV i oko 2000 radio kanala. Na 10 pozicija satelita postigao sam kvalitet prijema 100%. Možete na TV-u imati najbolju sliku jedino direktno sa satelita i gledati hiljade kanala bez mesečne pretplate za to, i na najstarijem TV-u gledaćete digitalne kanale, knjiga vam ukazuje koja i kakva oprema vam je potrebna za to, šta je HDTV, šta je rezolucija, kako da izaberete novi TV aparat, kako da najbolje povežete sve audio i video uređaje, šta znače skraćenice, moguće je perfektno podesiti pokretan tanjir i primati odličan signal sa svih nama dostupnih satelita, gde su sateliti itd. SADRŽAJ 1. UVOD, 1 2. KOJE JE REŠENJE NAJBOLJE?, 2 2.1. ZEMALJSKA TV, 2 2.2. KABLOVSKA TV, 2 2.3. TOTAL TV, 3 2.4. SATELITSKA (SAT) TV, 3 3. ŠTA JE POTREBNO ZA SAT TV?, 5 3.1. POGODNO MESTO ZA TANJIR, 5 3.2. RESIVER (Prijemnik), 5 3.3. TANJIR, 7 3.4. MOTOR, 10 3.5. LNB, 11 3.6. ANTENSKI KOAKSIJALNI KABL, 12 3.7. F – KONEKTOR (Priključak), 12 3.8. SWITCH (Prekidač), 12 3.9. TV, 13 3.10. KABL ZA POVEZIVANJE RESIVERA ITV-a, 13 4. ISKUSTVO AUTORA 14 5. HD - VISOKA DEFINICIJA, 21 6. ŠTA JE POTREBNO ZA HD SAT TV?, 22 6.1. HD TV, 22 6.1.1. REZOLUCIJA, 22 6.1.2. KAKO IZABRATI NOVI TV?, 25 6.2. HD RESIVER, 27 6.3. KABL ZA POVEZIVANJE HD RESIVERA I HD TV, 28 6.4. OSTALA HD OPREMA, 28 7. HD ISKUSTVO AUTORA, 29 8. PROGLEDAJTE U SVETU SATELITA, 36 8.1. Gde se nalaze sateliti koji služe za prenos satelitskog TV signala?, 36 8.2. Gde se nalazi Klarkov prsten?, 37 8.3. Zašto je za satelite izabran baš taj položaj?, 37 8.4. Gde je "PRAVI JUG"?, 41 8.5. Kako to, da se sateliti nalaze u ravni polutara (vertikalno iznad polutara), a da mi antenama nišanimo na njih pod uglom od oko 50° u odnosu na vertikalu?, 46 8.6. Koliko je rastojanje od Beograda do satelita?, 47 8.7. Koliki je ugao između verikale i prave Beograd – satelit?, 47 8.8. Kakvo kretanje treba da ima pokretan tanjir da bi mogao da prima signale sa satelita koji se nalaze na Klarkovom prstenu?, 53 9. PODSETNIK, 57 10. KONEKTORI & OZNAKE, 62 11. CRTEŽI 11.1. Crtež br. 1, 71 11.2. Crtež br. 2, 72 Naslov: Satelitska televizija Izdavač: Samostalni izdavač Mihajlo Andrić Strana: 72 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-913499-0-5

Nekorišćeni primerak, još nerasečen tabak 1935 Retko u ponudi Mihailo Pupin Slavko Bokšan Izdavač: Srpska manastirska štamparija, Sremski Karlovci 1935; Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, kod Kovačice, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i počasni konzul Srbije u SAD.[a] Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor).[1][2] Mihajlo Pupin Mihajlo Pupin.jpg Mihajlo Pupin, oko 1890. godine Puno ime Mihajlo Idvorski Pupin Rođenje 9. oktobar 1854. Idvor, kod Kovačice, Austrijsko carstvo Smrt 12. mart 1935. (80 god.) Njujork, SAD Polje matematika, fizika Škola Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science, Columbia College Humboltov univerzitet u Berlinu Univerzitet u Kembridžu Poznat po Pupinov kalem Potpis Pupin signature.png Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Biografija Uredi Majka Olimpijada (levo) Grob Mihajla Pupina u Njujorku Mihajlo Idvorski Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada.[3] Deda po ocu mu se zvao Arsenije, a Pupini su u Idvori zabeleženi od sredine 18. veka.[4] Po odlasku u Ameriku, dodao je prezime „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara, od toga su ostale tri sestre: Persida, Ljubica i Hristina.[5] Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi barem od prve polovine 18. veka. Pupini nose tipično slovensku/srpsku Haplogrupu I2.[6] Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Varvaru.[7] U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća. Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu: „ Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.[8] ” Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu.[9] Postoji inicijativa da njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju.[5] Obrazovanje Uredi Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, a potom u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu prvo u Građanskoj školi, a potom u Realki. U gimnaziji nastavlja druženje sa Orlovaćaninom Urošem Predićem, započeto u Crepaji.[10] Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija. Stipendiju je dobio i zahvaljujući zalaganju prote Živkovića koji je u njemu prepoznao talenat vredan ulaganja. Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom morao je da napusti Pančevo. Godine 1872, odlazi u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda. Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku. „ Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.[11] ” Studije u Americi i doktorat Uredi Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Na studijama je bio oslobođen plaćanja školarine zato što je bio primeran student, a na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade za uspeh iz grčkog jezika i matematike. Tokom školovanja uglavnom se izdržavao držanjem privatnih časova i radeći fizički teške poslove. Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike, pri čemu je primio diplomu prvog akademskog stepena. Potom se vratio u Evropu, i to najpre u Ujedinjeno Kraljevstvo (1883—1885) gde je nastavio školovanje na Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike. Nakon školovanja u Kembridžu, Pupin je studije eksperimentalne fizike započeo na Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu: `Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.[12] Akademska karijera i naučno-istraživački rad Uredi Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili izvanredan naučan kadar. Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901. godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. godine. Kao rezultat toga, Pupin je izumeo električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinovi kalemovi Uredi Prenos signala pomoću pupinovih kalemova Pupinovi kalemovi u PTT muzeju u Beogradu Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. „ Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini, računatoj za srednju telefonsku učestalost.[13] ” Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj), a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.[14] Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum. Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899., razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Istraživanja tokom Prvog svetskog rata Uredi Prvi sastanak Nacionalnog savetodavnog komiteta za vazduhoplovstvo 1915. (Pupin sedi prvi zdesna) Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386. strani.[15] Doprinos određivanju granica Kraljevine SHS Uredi Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS. „ Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.[11] ” Pismo Mihajla Pupina poslanstvu Kraljevstva SHS 1920. Po Londonskom ugovoru iz 1915. godine bilo je predviđeno da Italiji nakon rata pripadne Dalmacija. Nakon tajnog Londonskog ugovora Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata načini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Tako je Rumuniji po tome trebalo da pripadne Banat, a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja. U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom. Spisak patenata Uredi Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja[16] i 34 patenta.[17] Patenti objavljeni u Americi[18][19] Broj patenta Naziv patenta Engleski naziv Datum objavljivanja 519.346 Aparat za telegrafske i telefonske prenose Apparatus for telegraphic or telephonic transmission 8. maj 1894. 519.347 Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems 8. maj 1894. 640.515 Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja Art of distributing electrical energy by alternating currents 2. januar 1900. 640.516 Električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola Electrical transmission by resonance circuits 2. januar 1900. 652.230 Tehnika smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 652.231 Metod smanjenja slabljenja električnih talasa i aparati za to Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore 19. jun 1900. 697.660 Mašina za namotavanje Winding-machine 15. april 1902. 707.007 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 707.008 Višestruka telegrafija Multiple telegraphy 12. avgust 1902. 713.044 Proizvođenje asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process 4. novembar 1902. 768.301 Bežično prenošenje električnih signala Wireless electrical signalling 23. avgust 1904. 761.995 Aparat za smanjenje slabljenja električnih talasa Apparatus for reducing attenuation of electric waves 7. jun 1904. 1.334.165 Prenošenje električnih talasa Electric wave transmission 16. mart 1920. 1.336.378 Antena sa raspodeljenim pozitivnim otporom Antenna with distributed positive resistance 6. april 1920. 1.388.877 Zvučni generator Sound generator 3. decembar 1921. 1.388.441 Višestruka antena za prenošenje električnih talasa Multiple antenna for electrical wave transmission 23. decembar 1921. 1.415.845 Selektivna impedancija koja se suprotstavlja primljenim električnim oscilacijama Selective opposing impedance to received electrical oscillation 9. maj 1922. 1.416.061 Radio-prijemni sistem visoke selektivnosti Radio receiving system having high selectivity 10. maj 1922. 1.456.909 Talasni provodnik Wave conductor 29. maj 1922. 1.452.833 Aparat za selektivno pojačavanje Selective amplifying apparatus 23. april 1923. 1.446.769 Aperiodični pilotni provodnik Aperiodic pilot conductor 23. februar 1923. 1.488.514 Selektivni aparat za pojačavanje Selective amplifying apparatus 1. april 1923. 1.494.803 Električno podešavanje Electrical tuning 29. maj 1923. 1.503.875 Radiofonski prijemnik Tone producing radio receiver 29. april 1923. Književna delatnost Uredi Portret Mihajla Pupina, rad Uroša Predića, deo umetničke zbirke Matice srpske Pored patenata objavio je više desetina naučnih rasprava i 1923. godine svoju autobiografiju na engleskom jeziku From Immigrant to Inventor za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Na srpskom jeziku objavljena je prvi put 1929. godine i to pod naslovom Sa pašnjaka do naučenjaka. Pored ove knjige objavio je još dve: Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti (engl. The New Reformation : from physical to spiritual realities; 1927) Romansa o mašini (engl. Romance of the Machine; 1930) Ostali radovi koje je samostalno objavio: Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902) Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918) Zadužbine Mihajla Pupina Uredi Narodni dom Mihajla I. Pupina - Pupinova zadužbina u Idvoru Rodna kuća Mihajla Pupina u Idvoru Pupin je 1914. godine oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u Staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin. U Idvoru je od sopstvenih sredstava podigao Narodni dom Mihajlo I. Pupin, sa željom da objekat dobije funkciju narodnog univerziteta, odnosno da bude baštovanska i voćarska škola, što se do danas nije ostvarilo. Danas se u Idvoru nalazi Memorijalni kompleks, osnovan u spomen na rad i zaslugeovog velikog srpskog naučnika, pronalazača, profesora i dobrotvora.[20] Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini. Fond Mihajla Pupina u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, finansirao je izradu i štampanje prvih savremenih naučnih monografija o srpskim srednjovekovnim manastirima, poput Studenice i Manasije.[21] Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru. Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.[22] U Americi je 1909. godine osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez Sjedinjenih Srba - Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa.[23] Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (engl. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926). Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (engl. Serbian National Defense) koju je predvodio i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom.[24] Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata. Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad. Profesor Pupin je sam finansirao štampanje jedne srpske patriotske knjige o Prvom svetskom ratu, delo Milana Toplice. Prihod od prodaje te knjige, bio je namenjen `Društvu za pomaganje Srba begunaca i proteranih iz Austrougarske monarhije`.[25] Kolekcija od 12 vrednih slika poklonjenih od strane Pupina Narodnom muzeju u Beogradu danas čini Legat Mihajlo Pupin.[26][27] Bogati profesor Pupin je oko 1915. godine napisao svoj testament, u kojem je odredio da budu pomognute mnoge srpske nacionalne, obrazovne i kulturne ustanove. Nakon njegove smrti, 1935. godine međutim poslednju očevu volju pred američkim sudom je pokušala da ospori njegova kćerka gđa Smit. Umesto namenjenih 50.000 dolara, obaranjem očevog testamenta ona bi dobila čak milion dolara. Kćerka je imala šanse po američkim zakonima, jer da bi testament bio valjan moraju postojati dva istovetna primerka. Problem je nastao zbog nedostatka još jednog istovetnom primerka testamenta.[28] Ubrzo posle njegove smrti ćerka Varvara je prodala njegovu zaostavštinu na aukciji.[29] Počasti Uredi Spomenik Mihajlu Pupinu u Novom Sadu Spomenik Mihajlu Pupinu u Idvoru Mihajlo Pupin je bio: Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925—1926. Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke Predsednik Njujorške akademije nauka Član Francuske akademije nauka Član Srpske kraljevske akademije Titule Uredi Doktor nauka, Univerzitet Kolumbija (1904) Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915) Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924) Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924) Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925) Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925) Doktor nauka Union Koledž (1925) Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926) Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926) Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926) Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926) Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927) Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927) Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928) Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929) Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929) Bio je počasni građanin Zrenjanina od 1921. godine.[30], i Bleda, koji je njegovom zaslugom pripao Kraljevini SHS[31] Medalje Uredi Bista Mihajla Pupina koja se nalazi u holu Univerziteta Kolumbija. Bista Mihajla Pupina u pročelju iznad ulaza u Narodni dom, rad Ivana Meštrovića Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902. Herbertova nagrada Francuske akademije 1916. Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919. Počasna medalja američkog Radio instituta 1924. Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924. Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928. Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929. Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929. Medalja Džona Frica[32] četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931. U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin. Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom,[33] kao i jedna mala planeta koja je otkrivena 2001. godine.[34] Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime.[35] Godine 1927, na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade. Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija.[36] Posebno priznanje Uredi Srebrnjak sa likom Mihajla Pupina iskovan povodom 125 godina od njegovog rođenja. U Americi je 1958. godine ustanovljena Medalja Mihajla Pupina koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).[37][38][39] Mihajlo

Autor - osoba Majer, Vjekoslav, 1900-1975 Naslov Život puža ; Dnevnik Očenašeka : romani / Vjekoslav Majer Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Zora, 1963 Fizički opis 263 str. ; 20 cm Zbirka Jugoslavenski pisci (Pl.) Vjekoslav Majer zauzima posebno mjesto u našoj književnosti, obrađujući u svojim proznim djelima život takozvanih malih ljudi u razdoblju između dva rata. „Junaci romana Vjekoslava Majera su mali svijet velikoga grada, njegovih predgrađa gdje se selo pretače u grad, gdje je svaki život robinsonska pustolovina. To je svijet njegovoga junaka Očenašeka, koji se hrani u mljekarnama i malim iskuhavaonama, stanuje u kraju zagrebačkih „divljih kuća“ ili negdje na starom Potoku, čita novine u izlozima i te kako jezivo, duboko osjeća sve virove struje vremena. I Majerov „puž“ kojega je udes doveo u grad prije svoga tragičnog skončanja proživljuje seriju epizoda naše svagdašnjice, upoznaje pijance, pometače, usidjelice, tamburaše i babe Maltarićke i u dokonim slobodnim časovima sniva о prošlosti, prirodi, slobodnom suncu, zvijezdama i hladnim rosnim jutrima – kao i toliki gradski ljudi, kojima se u snima u velikom gradu javljaju dojmovi sa sela“. U ovim knjigama zapanjuje čitatelja bogatstvo autorovih zapažanja; kao u starim bakrorezima ili u genre-slikama holandeskih slikara njegova svaka kompozicija puna je živih detalja, i ljudi i prostora. To su zaista dokumenti našega vremena. Ova dva Majerova romana su veoma zanimljiva po svojoj neposrednosti, sugestivnoj izražajnosti i duboko humanim kvalitetama kojima su prožeta“. Majer, Vjekoslav, hrvatski književnik (Zagreb, 27. IV 1900 – Zagreb, 4. XII 1975). U Zagrebu pohađao trgovačku akademiju i studirao glazbu. Radio kao profesionalni pisac. God. 1928–37. živio je u Beču. Pokrenuo je i uređivao nekoliko kratkotrajnih časopisa (Ozon, 1923; Literatura, 1924; Antena, 1926), a u Beču je bio i jedan od urednika časopisa Blaues Heft, u kojem je austrijsku javnost izvješćivao o hrvatskoj književnosti. Prvu pjesničku zbirku Lirika objavio je 1924, a nakon druge, Pjesme zabrinutog Evropejca (1934), počeo je objavljivati i prozu – romane, novele i feljtone. Majer pripada naraštaju hrvatskih pisaca koji se pojavio nakon Prvog svjetskog rata, na razmeđu moderne i ekspresionizma. Njegovu senzibilitetu bila je bliža matoševska linija, s Matošem ga je vezivao i Zagreb, kojemu je posvetio mnoge stihove, opjevao gornjogradske ulice, plinske svjetiljke, parkove, kavane i periferiju, pa i Matoša (Plinska laterna na Griču). Pjesnik grada, „najradoznaliji šetač Zagreba“, svoje je dojmove izricao jednostavnom sintaksom i svakidašnjim leksikom. I u prozi se kretao unutar istoga tematskoga kruga, ali s pogledom „odozdo“, iz puževe perspektive, koja mu je omogućivala da na poseban način sagleda svijet društvenih marginalaca (Pepić u vremenu i prostoru, I–II, 1935–38; Život puža, 1938; Dnevnik Očenašeka, 1938). Galeriju malih ljudi iz gradskog ambijenta sivih (zagrebačkih) prostora Majer je s pomoću svojega infantilnoga pripovjedača sveo na svakodnevne, priproste i dobroćudne, čak i simpatične antijunake koje je život toliko degradirao da postaju zapravo nevidljivi. Njima je prilagođen i izražajni repertoar, sastavljen od banalnih riječi i često otrcanih fraza s elementima gradskog jezika. Feljtonistička nepreuzetnost, konciznost i ležernost te nenametljiva agramerska kvaziinfantilna ironija i humor znatno su izraženiji u Majerovoj novelistici (Iz dnevnika malog Perice, 1935; Osamljen čovjek u Tingl-tanglu, 1940), odn. feljtonima, u kojima je kulminiralo Majerovo autorsko zanimanje za život, za njegove stereotipe i ekscentričnosti. Kao što je obogatio skromnu tradiciju animalističko-humorističnoga tipa romana, tako je i kratkim satiričnim romanom U utrobi Zagrebačke gore (1956) obogatio tradiciju domaće humoristično-fantastične proze. Osim humorne konstante, svi njegovi romani imaju i onu zajedničku odliku koja ga, zbog literarnoga zagrebocentrizma, svrstava među najistaknutije predstavnike hrvatske urbane proze, a zbog eksperimentalnih pokušaja unutar žanrovske slike hrvatskog romana 1930-ih, bez obzira na objektivno skromne estetske domete, Majeru pripada izdvojeno mjesto unutar književnosti hrvatskoga socijalnog realizma. Ostala djela: Svirač i svijet (1938), Pjesme (1953), Breze kanarinci kiša (1954), Zagrebački feljtoni (1956), Otvaram prozor (1957). Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo 1969. MG139 (N)

Bežično umrežavanje je postalo sve raširenije, ali izbor i konfiguracija potrebne opreme i usluga za kućnu upotrebu, male firme i poslovne ljude na službenom putu mogu biti veoma frustrirajući. Zbog toga su Vam potrebni stručni saveti eksperata bežične mreže Adama Engsta i Glena Flajšmena. Koristeći slikovite instrukcije tipa korak-po-korak, detaljne diskusije i ogromnu količinu saveta, ovi eksperti pomoći će Vam u odluci šta da kupite, pokazaće kako da konfigurišete hardver i softver i objasniti najbolje tehnike za upravljanje konekcijama. Bilo da ste početnik, ili iskusni administrator mreže, u knjizi ćete pronaći praktične informacije koje su Vam potrebne za korišćenje bežičnih mreža. U skladu sa onim o čemu se govori: Wi-Fi, 802.11b, 802.11a, 802.11g, AirPort, AirPort Extreme, Centrino, WiMax, WDS, WEP, WPA, VPN, 802.1X, PGP, SSH, SSL, HomePlug, HomePNA, Bluetooth, GSM, GPRS, 1xRTT i mnogo drugih pojmova bežičnog umrežavanja. Praktični priručnik za Wi-Fi umrežavanje za Windows i Macintosh U ovoj knjizi ćete naći... Sve što je potrebno za pojedince i male firme da bi kreirali, unapredili i proširili svoje bežične mreže, uključujući i: * razumevanje bežičnih mreža * povezivanje laptop računara, ručnih digitalnih pomoćnika (PDA) i ostalih bežičnih uređaja * rad sa Bluetooth uređajima i slanje podataka celularnim mrežama * upravljanje bezbednošću bežičnih mreža * korišćenje Wi-Fi tehnologije dok putujete * proširenje mreže Koje su novine u drugom izdanju: U prvom izdanju ove knjige je pokriven svaki ugao bežične tehnologije: standardi 802.11a i b. U ovom drugom izdanju proširili smo tematiku na standard 802.11g, najnoviji i najbrži vid bežičnog umrežavanja, a obradili smo i dodatne teme: * Bluetooth (hardverske osnove i konfigurisanje) * celularne mreže (hardverske osnove i konfigurisanje) * Centrino laptop računare * ultraširokopojasne mreže (UWB) * rad sa softverom dobijenim od bežičnih Internet provajdera * podešavanje Palm OS i Pocket PC ručnih računara za rad sa bežičnim mrežama. * umrežavanje u malim firmama * prikaz kamera, displeja i ostale Wi-Fi opreme. Ako već imate prvo izdanje, bilo bi dobro da pročitate i ovo drugo da biste ostali ""u toku"" sa najnovijim razvojem bežične tehnologije. Pregled drugog izdanja: * praktični saveti i instrukcije za desetine najčešćih poslova koje morate obaviti u bežičnim mrežama * opsežno davanje osnova za bežično umrežavanje * 802.11b, 802.11a i 802.11g standardi, Bluetooth tehnologija, prenos podataka celularnom mrežom i mnoge druge tehnologije * detaljna uputstva za korisnike Windows, Macintosh, Palm, PocketPC i Linux operativnih sistema * predlozi za proširenje mreže i povezivanje različitih lokacija * razmatranje realnih problema koji se tiču zaštite bežične mreže od prisluškivanja * saveti kako napraviti bežične mreže u malim firmama, koje su bezbedne kao i velike mreže korporacija * saveti utemeljeni na teško stečenim iskustvima o pronalaženju i korišćenju bežičnih mreža dok putujete * saveti za otkrivanje i otklanjanje grešaka koji će pomoći da prevaziđete problematične situacije O autorima: Adam C. Engst je urednik i izdavač biltena TidBITS, najstarije i najveće publikacije na Internetu. TidBITS se distribuira stotinama hiljada čitalaca pomoću elektronske pošte, Weba i drugih metoda. Engst je autor i koautor brojnih knjiga na Internetu i članaka u časopisima, uključujući i veoma uspešnu seriju knjiga ""Internet Starter Kit"". Osim toga, učestvovao je u izradi brojnih edukativnih video izdanja, a pojavljivao se i u mnogim televizijskim i radio emisijama. Glen Flajšmen je pisac, konsultant i veoma traženi stručnjak. Svoju karijeru kao elektroničar počeo je kao slovoslagač u vreme kada se izdavaštvo krupnim koracima transformisalo u stono izdavaštvo. Imao je svoj biro za pružanje usluga, bavio se dizajniranjem kataloga, bio je administrator u punoj zgradi Macintosh računara i držao je predavanja na konferencijama. Osnovao je daleke 1994. godine Point of Presence Company, jednu od prvih firmi koja je radila na Internetu. U jesen 1996. godine prodao je tu firmu da bi se pridružio kompaniji Amazon.com Books, kao rukovodilac izrade kataloga. Tokom rada na tom položaju, uspeo je da tiraž kataloga popne sa 1 na 2,5 miliona. Kompaniju Amazon.com je napustio 1997. godine da bi nastavio samostalni rad. On je jedan od urednika za Adobe Magazine, za koji trenutno piše kolumnu Web Watcher. Stalno radi priloge za New York Times Circuit, u kojima piše o ruterima, modemima i na koji način crtači stripova koriste Internet. Kratak sadržaj: Deo I: Osnove bežične tehnologije 1 Kako funkcioniše bežična tehnologija? 2 Standardi bežične tehnologije 3 Hardver bežične tehnologije 4 Ostali standardi bežične tehnologije 5 Bežična tehnologija u (bližoj) budućnosti Deo II: Povezivanje računara 6 Povezivanje Windowsa PC 7 Konfiguracija Centrino laptopa 8 Povezivanje Macintosha 9 Povezivanje pomoću Linuxa i FreeBSD-a 10 Povezivanje pomoću ručnog digitalnog pomoćnika 11 Povezivanje Bluetooth tehnologijom 12 Kreiranje ad hoc bežične mreže 13 Deljenje datoteka i štampača 14 Otkrivanje i otklanjanje grešaka kod konekcija Deo III: Kreiranje bežične mreže 15 Planiranje bežične mreže 16 Kupovina bežičnog mrežnog prolaza (gateway) 17 Postavljanje mrežnog prolaza 18 Bežični uređaji 19 Kreiranje softverske pristupne tačke 20 Mrežni mostovi u bežičnim mrežama 21 Osnovni podaci o unutrašnjim antenama 22 Wi-Fi umrežavanje u malim firmama 23 Otkrivanje i otklanjanje grešaka u bežičnoj mreži Deo IV: Bezbednost bežične mreže 24 ""Glavobolje"" zbog bežičnih mreža 25 Sprečavanje pristupa mreži 26 Obezbeđivanje podataka tokom prenosa 27 Zaštitite sistem Deo V: Korišćenje na putu 28 Pronalaženje Wi-Fi mreže na putu 29 Konfigurisanje WISP softvera 30 Korišćenje celularnih mreža 31 Priprema za put 32 Rad na putu Deo VI: Prevazilaženje udaljenosti 33 Pronalaženje Wi-Fi mreže na putu 34 Osnovni pojmovi o antenama velikog dometa Dod A Osnove umrežavanja B Konfiguracija mreže i njena podešavanja C Kako otkloniti probleme? Rečnik Indeks

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Milovan Danojlić (Ivanovci, kod Ljiga, 3. jul 1937 — Poatje, 23. novembar 2022)[1][2] bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac i akademik. Danojlić je bio član SANU,[3] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[4] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu,[5] u kome se nalazi njegov legat. Bio je jedan od intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[6][7] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[6] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[6] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[7] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[7] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.[8] Pored te crkve je i sahranjen 28. novembra 2022.[9] Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca[10] poput V. Šekspira (kompletni soneti), Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Za položaj pesnika je govorio: Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[11] O poeziji je pisao: Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Posveta autora Floriki Stefan Beograd 1979. Oprema: M. Josic Primerak br. 209 Milovan Danojlić (Ivanovci, kod Ljiga, 3. jul 1937 — Poatje, 23. novembar 2022)[1][2] bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac i akademik. Danojlić je bio član SANU,[3] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[4] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu,[5] u kome se nalazi njegov legat. Bio je jedan od intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[6][7] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[6] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[6] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[7] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[7] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.[8] Pored te crkve je i sahranjen 28. novembra 2022.[9] Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca[10] poput V. Šekspira (kompletni soneti), Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Za položaj pesnika je govorio: Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[11] O poeziji je pisao: Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milovan Danojlic - Muka s recima Nezavisna izdanja Slobodana Masica, Beograd 1977 55 strana Kartonske korice sa omotom 16x16 cm Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937) je srpski književnik i pesnik, član SANU,[1] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[2] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu[3], u kome se nalazi njegov legat. Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[4][5] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[4] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[4] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[5] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[5] Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.[6] Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku.Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput V. Šekspira, Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Legat Milovana Danojlića Detaljnije: Legat Milovana Danojlića Legat Milovana Danojlića (desna strana prostorije) u Muzeju srpske književnosti. Milovan Danojlić jedan je od prvih ljudi koji je formirao svoj legat u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, odnosno Biblioteci Lazić, nedugo nakon njenog ponovnog otvaranja za javnost 2009. godine. Nakon osnivanja Udruženja i Muzeja srpske književnosti (2012), njegov legat smešten je u prostorije Muzeja i zvanično otvoren 2018. godine.[7] Nagrade Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima se ističu: NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici“ 1997. Oktobarska nagrada grada Beograda Zmajeva nagrada Nagrada „Branko Ćopić” Nagrada „Isidora Sekulić” Nagrada „Desanka Maksimović” Mladost Mlado pokoljenje Neven Vitalova nagrada „Zlatni suncokret` Žička hrisovulja Nagrada „Miloš Đurić” za prevodilaštvo Nagrada „Pečat vremena” za književnost Nagrada „Rade Drainac“ Književni vijenac Kozare Orden Svetog Save Zlatna medalja za zasluge[8]. Milovan Danojlić o položaju pesnika `Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[9] Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`.

12. DOPUNJENO IZDANJE, ODLIČNO OČUVANO! Autor - osoba Došenović, Milivoje, 1950- = Došenović, Milivoje, 1950- Naslov Nikola Tesla : njegov život i njegovo delo : romansijerska monografija / Milivoje Došenović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2022 Izdanje (12. dopunjeno izd.) Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Domla-publishing, 2022 (Novi Sad : SP print) Fizički opis 368 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Vučković, Željko, 1960- = Vučković, Željko, 1960- Zbirka Nauka i život (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000 Str. 7-8: Izvod iz recenzije / Željko Vučković Reč izdavača: str. 9-11 Rečnik pojmova: str. 281-336 Hronološki pregled Teslinih patenata u Americi: str. 337-348 Hronološki pregled Teslinih istraživačkih područja: str. 349-350 Izvod iz biografije autora knjige: str. 359-360 Bibliografija: str. 355-357. Predmetne odrednice Tesla, Nikola, 1856-1943 – Biografije SADRŽAJ Izvod iz recenzije 7 Reč izdavača 9 Dečak iz Smiljana (glava prva) 13 Put ka većim naukama (glava druga) 21 Vreme novih patenata (glava treća) 28 Sećanje na jednu ljubav (glava četvrta) 34 Ispovest nesuđenom kumu (glava peta) 39 Teslin bežični prenos energije (glava šesta) 44 Radio difuzija i čudo na Nijagari (glava sedma) 49 Zaprepašćujući istraživački uspesi (glava osma) 57 Nova otkrića - šok za naučni milje (glava deveta) 70 Poruka iz Danteovog Pakla (glava deseta) 77 Osveta sovjetskih naučnika (glava jedanaesta) 87 Teslina treća ljubav (glava dvanaesta) 93 Duh Platonovog Demijurga (glava trinaesta) 99 Veliki svet i mali narod (glava četrnaesta) 104 Neću rascepiti planetu (glava petnaesta) 110 U okrilju samoće (glava šesnaesta) 117 Dogorevanje života (glava sedamnaesta) 122 Odlazak iz uzburkanog sveta (glava osamnaesta) 127 „Dijamant“ menja mesto (epilog) 135 U slici i reči 143 Rečnik pojmova 281 Hronološki pregled Teslinih patenata u Americi 337 Patenti Nikole Tesle u Kanadi 348 Hronološki pregled Teslinih istraživačkih područja 349 Bibliografija 355 Izvod iz biografije autora knjige 359 Izvod iz kataloga izdavača 361 Novi Sad – Evropska prestonica kulture 368  IZVOD IZ RECENZIJE Najnovija knjiga „NIKOLA TESLA – njegov život i njegovo delo“, novosadskog književnika, dr Milivoja Došenovića, daje svoj novi i poseban doprinos još većem osvetljavanju života i dela epohalnog genija, koji je zadovoljio i sve romantične želje Vernovih i Robidinih romana. Genije Nikola Tesla bio je pesnik tehničkih čuda. Samo delić onoga što je učinio za čovečanstvo, bio je dovoljan da velikom naučniku ovekoveči slavu. Ali, on je učinio previše u odnosu na sve savremenike: pronašao je polifazne struje i tehniku naizmenične struje, patente prve hidrocentrale u Telorajdu, koja će biti samo predigra epohalnog projekta „Nijagara“. Čovek čiji brojni izumi mogu da se slože u jedan podebeli leksikon, u svojim ranim istraživačkim radovima krenuo je silovito, iako je u tom trenutku sa jedne strane imao najveće opozicionare i savremenike lorda Kelvina, i velikog miljenika Evrope i Amerike, gospodina Tomasa Edisona. Mnogi od Teslinih izuma, tada su prosto šokirali inertni, ali radoznali svet, koji je vapio da ga neko povede iz dugogodišnje letargije. Mladi naučnik je bljeskom svoga uma osvetlio sve tamne uglove tadašnjeg ambijenta bogate i radoznale Amerike. U kratkom vremenskom periodu, ređala su se epohalna čuda tehnike: indukcioni motor, upotreba ulja u transformatorima, premijerni radiotehnički pronalazak (radio), električni luk održan jednosmernom strujom u magnetnom polju, koji će kasnije is-koristiti naučnik Paulzen, preteče neonskog osvetljenja, radiotelefonija, zatim medicinsku primenu visokofrekventnih struja, a sve to je bilo krunisano u njegovoj mladosti, iz čega je nastala cela savremena grana elektro-tehnike. Mnoge blagodeti koje su pospešile ljudsko življenje na našoj planeti, dao je Nikola Tesla: hladnjak, reprodukovanje energije iz jedne sredi-ne ka drugoj, kontrolisanje energije, patente raznih letelica (helikopter, rakete), teleautomatiku, aeromobil, otkriće radara, bežični prenos znakova snage, veštačke munje, struju oko Zemljine kugle, zrake za rasterivanje magle, elektricitet za plovidbu brodova, osvetljenje svih okeana sveta, su- perprovodljivost. Ni tu se nije zaustavio, već stvara: uređaje za kontrolu atmosferskih prilika, svetski informativni sistem, bavi se kosmičkim zracima i radioaktivnošću, pronalazi ciklotron, tačkasti i elektronski mikroskop, satelite, otkriva termoelektrone, Sunčev sistem atoma, prvu x foto-grafiju, loptaste munje, opšti sa drugim svetovima, otkriva električni oscilator velike snage, otkriva telegeodinamiku, džepni oscilator najmoćnije snage, detektor laži, aparate za proizvodnju ozona, podvodni prenos pošte, pravi prsten oko ekvatora, ispituje rotacijsku energiju Zemlje, začetnik robotike... U svom zrelijem dobu Nikola Tesla je dao projekte: električne puške, teleautomatskog torpeda sa antenom, smtonosnih struja, laserskog topa, kao i projekat najmoćnijeg oružja 21. veka – zrake smrti... Ova knjiga koja se čitaocima daje na uvid, na dokumentovan način opisuje veliki deo života i rada slavnog naučnika, ali knjiga nudi mnogo više. Ona nas ubedljivo vraća u Teslino doba, u kome je on pored nauke imao još neka interesovanja. On je komunicirao intenzivno sa nekolicinom ljudi: Meštrovićem, Zmajem, Grčićem, Lazom Kostićem i drugima. Knjiga je prepuna najintimnijih razgovora između Tesle i njegovih retkih prijatelja, kolega i asistenata. Upravo su ti razgovori, kao i Tesline prepiske sa njemu dragim ljudima, osvetlile lik velikana na jedan ljudski i čitaocima veoma blizak način. Knjiga je u svojoj formi podeljena na nekoliko delova, počev od rođenja velikog genija, zatim njegov put u svet, školovanje, otkrića, šanse novih ljubavi, razočarenja, strepnje, i na kraju veoma potresan opis poslednjih godina života ostarelog naučnika, gde se prikazuje u potpuno realnom viđenju. Poslednji deo knjige sačinjava blok vrednih fotografija, od kojih su neke veoma retko viđene, kao i rečnik pojmova, što je sve u vezi sa naučnoistraživačkim radom Nikole Tesle. Ova izvanredna knjiga je po formi monografskog karaktera, kao i istraživačkog realističkog romansijerstva. Napisana je tako da svojim čitaocima dopušta produktivnu reakciju, koja se razvija uz unutrašnje sudelovanje. Knjiga je prepuna predigre uzbuđenja koje raste do kraja njenih korica, tako da čitaoci imaju pred sobom događaje, i osećaj da su koračali kroz vlastita sećanja. Pročitavši celu knjigu proširiće svoje spoznaje. MG136 (N)

Milovan Danojlić Brisani prostorTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМилован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке.БиографијаОсновну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику.Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009.Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7]Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9]Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11]О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11]Критика„Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12]„Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12]„Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12]„У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12]Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13]Легат Милована ДанојлићаГлавни чланак: Легат Милована ДанојлићаЛегат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности.Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.9/8

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]

Milovan Danojlić Brisani prostor Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14

MILOVAN DANOJLIĆ OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Tvrdi povez Izdavač Bookland Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке. Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност). Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7] Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9] Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“. За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11] О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11] Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12] „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12] „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12] „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12] Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13] Легат Милована Данојлића Главни чланак: Легат Милована Данојлића Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.[14]

Milovan Danojlić Brisani prostorTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМилован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022)[1][2] био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ,[3] председник Српске књижевне задруге од 2013. године[4] и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[5] у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке.БиографијаОсновну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.[6][7] Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.[6] Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.[6] Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.[7] Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику.Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009.Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.[7]Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.[8] Поред те цркве је и сахрањен 28. новембра 2022.[9]Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца[10] попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[11]О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети`.[11]Критика„Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић[12]„Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић[12]„Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић[12]„У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић[12]Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.[13]Легат Милована ДанојлићаГлавни чланак: Легат Милована ДанојлићаЛегат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности.Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.9/8

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1966. godina Prvo izdanje! Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937) je srpski pisac koji živi i radi od 1984. godine u Francuskoj. Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao Odsek za romanistiku. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija. Član je SANU od 2000. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. Objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Piše poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo je i prepevao dela poznatih pisaca (V. Šekspir, Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, L. Aragon, E. Paund, V. B. Jejts, E. Jonesko, P. Klodel), pisana na francuskom i engleskom jeziku. Najpoznatije Danojlićeve knjige su „Neka vrsta cirkusa“, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Nagrade Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najpoznatije: NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici“ 1997. Oktobarska nagrada Beograda, Zmajeva nagrada, Nagrada Branko Ćopić, Nagrada Isidora Sekulić, Nagrada Desanka Maksimović, Mladost, Mlado pokoljenje, Neven, Vitalova nagrada `Zlatni suncokret`, Žička hrisovulja, Nagrada Miloš Đurić za prevodilaštvo, Nagrada Pečat vremena za književnost. Dela Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957. Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959. Kako spavaju tramvaji Arhivirano 2014-12-08 na Wayback Machine-u, Lykos, Zagreb, 1959. Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960. Balade, Nolit, Beograd, 1966. Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967. Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969. Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970. Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971. O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972. Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972. Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973. Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973. Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975. Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976. Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976. Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju Arhivirano 2014-12-15 na Wayback Machine-u, BIGZ, Beograd, 1977. Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977. Pesme, Nolit, Beograd, 1978. Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978. Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979. Zmijin svlak, Nolit, Beograd, 1979. Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979. Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980. Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980. To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980. Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981. Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982. Sunce je počelo da se zlati, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982. Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982. Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984. Podguznica, M.Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984. Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984. Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985. Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986. Dragi moj Petroviću, Znanje, Zagreb, 1986. Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986. Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987. Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989. Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990. Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991. Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992. Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994. Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995. Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995. Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996. Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996. Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996. Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996. Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997. Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997. Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997. Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999. Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999. Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999. Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000. Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000. Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000. Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001. Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata `Nikola Tesla`, Novi Sad, 2001. Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001. Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004. Srbija na zapadu, NB `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2005. Čovek čoveku, Književna zajednica `Borisav Stanković`, Vranje, 2006. Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007. Učenje jezika, Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009. Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010. Dobro jeste živeti, Albatros Plus, Beograd, 2010. Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010. Pisma bez adrese Arhivirano 2015-04-18 na Wayback Machine-u, Službeni glasnik, Beograd, 2012. Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014. Milovan Danojlić: Položaj pesnika `Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[1] . . . Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! B.C. dnevni je američki strip koji je stvorio crtač Johnny Hart. Smješten u pretpovijesno doba, prikazuje skupinu pećinskih ljudi i antropomorfnih životinja iz različitih geoloških razdoblja. B.C. debitirao je u novinama 17. veljače 1958. i bio je među najdugovječnijim stripovima koje je njegov originalni tvorac još napisao i nacrtao kada je Hart umro za svojom crtaćom daskom u Ninevehu, New York, 7. travnja 2007.. Od njegove smrti, potomak treće generacije Mason Mastroianni producirao je strip, s B.C. sindicirao Creators Syndicate. Povijest objavljivanja B.C. isprva je odbijen od strane brojnih sindikata dok ga New York Herald Tribune Syndicate nije prihvatio, lansirajući strip 17. veljače 1958. Hartu je pružena pomoć s B.C. pisci gegova Jack Caprio i Dick Boland (koji su se kasnije pridružili Hartu i karikaturistu Brantu Parkeru na Čarobnjaku iz Ida). Kada se sindikat Herald Tribunea raspao 1966. zbog raspada njegovih matičnih novina, B.C. je preuzeo Publishers Syndicate. Taj je sindikat često mijenjao vlasnike i nazive — Publishers-Hall Syndicate, Field Newspaper Syndicate, News America Syndicate i konačno North America Syndicate — da bi na kraju postao dio King Featuresa. U tom trenutku, 1987., Hart je promijenio distributera u Creators Syndicate, postavši jedan od Creatorsovih prvih sindiciranih stripova. Nakon Hartove smrti 2007., traku su počeli producirati Hartovi unuci Mason Mastroianni (glavni scenarist i karikaturist) i Mick Mastroianni (pisac za B.C. i Hartovu drugu kreaciju, Čarobnjak iz Ida), te Hartova kći Perri (pismopisac i kolorist). (Braća Mastroianni također su izradila originalni strip, Dogs of C Kennel, 2009.) John Lewis Hart (18. veljače 1931. - 7. travnja 2007.) bio je američki crtač poznat kao tvorac stripova B.C. i Čarobnjak iz Ida. Brant Parker koproducirao je i ilustrirao The Wizard of Id. Hart je dobio nekoliko nagrada, uključujući švedsku Adamsonovu nagradu i pet od Nacionalnog društva karikaturista. U svojim kasnijim godinama bio je poznat (i ponekad kritiziran) po uključivanju kršćanskih tema i poruka u svoje stripove.[1] Chuck Colson je u kolumni Breakpoint nazvao Harta `najčitanijim kršćaninom našeg vremena`, u odnosu na C. S. Lewisa, Franka E. Perettija i Billyja Grahama.[2] Biografija Rođen u Endicottu u New Yorku, Hartov prvi objavljeni rad bio je u Stars and Stripesu dok je služio u Koreji kao uvršteni pripadnik Zračnih snaga Sjedinjenih Država. Vrativši se 1953., objavljivao je karikature u The Saturday Evening Postu, Collier`s Weeklyju i drugim časopisima. Njegovo zaposlenje prije karikature uključivalo je rad u restoranu s roštiljem i slikanje natpisa.[3] Hartov najveći uspjeh, B.C., nastao je 1957. i počeo se pojavljivati ​​u nacionalnim dnevnim novinama 17. veljače 1958. [4] Hart je također sukreirao i napisao strip The Wizard of Id, koji je nacrtao Brant Parker, a koji se distribuira od 9. studenog 1964. [4] Prema Hanna-Barbera animatoru Edu Benedictu, moćne animacijske kuće obratile su se Hartu 1960. godine i ponudile animirani film B.C. niz. Razgovori su propali jer je HB preuredio koncept u ono što je na kraju postalo The Flintstones.[potreban citat] Wikinews ima povezane vijesti: Johnny Hart iz `B.C.` slava prolazi Hart je umro od moždanog udara 7. travnja 2007. Prema riječima njegove supruge Bobby, radio je za crtaćim stolom u trenutku smrti.[5][6] Njegov sukreator Čarobnjaka iz Ida, Brant Parker, umro je samo osam dana kasnije, 15. travnja 2007. Vjerska uvjerenja Hart je odgojen u ležerno religioznoj obitelji i redovito je pohađao kršćansku nedjeljnu školu. Iako je njegovo formalno obrazovanje završilo sa srednjom školom, bio je fasciniran Biblijom od malih nogu.[7] Godine 1984. došlo je do značajnog pomaka u Hartovoj duhovnosti, pa su Hart i njegova žena Bobby počeli pohađati kongregaciju Prezbiterijanske crkve u Ninevehu, New York. Hart je svoje religiozno buđenje pripisao timu oca i sina izvođača koji su instalirali satelitsku antenu u njegovu domu.[7] Hartova sve dublja religiozna vjera, te nepokolebljivi teološki i politički konzervativizam koji ju je pratio, postali su izvor značajnih kontroverzi u kasnijim godinama njegova života. U intervjuu za The Washington Post iz 1999., na primjer, izjavio je da će `Židovi i muslimani koji ne prihvate Isusa gorjeti u paklu` i da je `homoseksualnost Sotonino djelo.` [8] U istom članku, Hart iznio mišljenje da se `bliži smak svijeta, možda do 2010. godine.` Lavlji udio kontroverzi, međutim, došao je iz Hartove sve veće tendencije da svoje vjerske i političke teme i ideale uključi u svoje stripove, posebice B.C. Neke su novine odbile tiskati stripove s otvoreno religioznim temama ili su ih, kao u slučaju Los Angeles Timesa, premjestile u vjerski dio novina.[9] Kontroverzni stripovi Dvije su trake posebno bile kontroverzne. B.C. strip za 15. travnja 2001., koji je bio Uskrs, prikazivao je židovsku menoru sa sedam svijeća koje su postupno gorjele dok su natpisi na traci prikazivali riječi Isusa Krista. Na kraju su se vanjski krakovi svijećnjaka odvojili, ostavljajući kršćanski križ, a na posljednjoj ploči prikazan je otvoren i prazan Kristov grob.[10] Kritičari, uključujući Ligu za borbu protiv klevete i Američki židovski odbor, tvrdili su da Hartov strip prikazuje zamjensku teologiju, odnosno koncepciju kršćanstva kao zamjene judaizma. Hart se ispričao `ako sam uvrijedio ijednog čitatelja`, ali je ipak mislio da bi strip mogao povećati `religioznu svijest` i tvrdio da je mislio da strip bude posveta objema religijama.[9][11][12] Još jedan B.C. traka, koja je bila prikazana 10. studenog 2003., prikazivala je pomoćnu zgradu s tradicionalnim polumjesecom, u koju je lik ušao s okomitom grafikom `SLAM`, samo da bi upitao: `Jesam li to samo ja ili smrdi ovdje?` Kritičari, uključujući Vijeće za američko-islamske odnose, tvrdili su da kombinacija okomite trake i `SLAM-a`, kao i polumjeseca na nebu i na vanjskoj kući, čini traku klevetom na islam. Hart je zanijekao da se radilo o bilo čemu osim šali u kući.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! B.C. dnevni je američki strip koji je stvorio crtač Johnny Hart. Smješten u pretpovijesno doba, prikazuje skupinu pećinskih ljudi i antropomorfnih životinja iz različitih geoloških razdoblja. B.C. debitirao je u novinama 17. veljače 1958. i bio je među najdugovječnijim stripovima koje je njegov originalni tvorac još napisao i nacrtao kada je Hart umro za svojom crtaćom daskom u Ninevehu, New York, 7. travnja 2007.. Od njegove smrti, potomak treće generacije Mason Mastroianni producirao je strip, s B.C. sindicirao Creators Syndicate. Povijest objavljivanja B.C. isprva je odbijen od strane brojnih sindikata dok ga New York Herald Tribune Syndicate nije prihvatio, lansirajući strip 17. veljače 1958. Hartu je pružena pomoć s B.C. pisci gegova Jack Caprio i Dick Boland (koji su se kasnije pridružili Hartu i karikaturistu Brantu Parkeru na Čarobnjaku iz Ida). Kada se sindikat Herald Tribunea raspao 1966. zbog raspada njegovih matičnih novina, B.C. je preuzeo Publishers Syndicate. Taj je sindikat često mijenjao vlasnike i nazive — Publishers-Hall Syndicate, Field Newspaper Syndicate, News America Syndicate i konačno North America Syndicate — da bi na kraju postao dio King Featuresa. U tom trenutku, 1987., Hart je promijenio distributera u Creators Syndicate, postavši jedan od Creatorsovih prvih sindiciranih stripova. Nakon Hartove smrti 2007., traku su počeli producirati Hartovi unuci Mason Mastroianni (glavni scenarist i karikaturist) i Mick Mastroianni (pisac za B.C. i Hartovu drugu kreaciju, Čarobnjak iz Ida), te Hartova kći Perri (pismopisac i kolorist). (Braća Mastroianni također su izradila originalni strip, Dogs of C Kennel, 2009.) John Lewis Hart (18. veljače 1931. - 7. travnja 2007.) bio je američki crtač poznat kao tvorac stripova B.C. i Čarobnjak iz Ida. Brant Parker koproducirao je i ilustrirao The Wizard of Id. Hart je dobio nekoliko nagrada, uključujući švedsku Adamsonovu nagradu i pet od Nacionalnog društva karikaturista. U svojim kasnijim godinama bio je poznat (i ponekad kritiziran) po uključivanju kršćanskih tema i poruka u svoje stripove.[1] Chuck Colson je u kolumni Breakpoint nazvao Harta `najčitanijim kršćaninom našeg vremena`, u odnosu na C. S. Lewisa, Franka E. Perettija i Billyja Grahama.[2] Biografija Rođen u Endicottu u New Yorku, Hartov prvi objavljeni rad bio je u Stars and Stripesu dok je služio u Koreji kao uvršteni pripadnik Zračnih snaga Sjedinjenih Država. Vrativši se 1953., objavljivao je karikature u The Saturday Evening Postu, Collier`s Weeklyju i drugim časopisima. Njegovo zaposlenje prije karikature uključivalo je rad u restoranu s roštiljem i slikanje natpisa.[3] Hartov najveći uspjeh, B.C., nastao je 1957. i počeo se pojavljivati ​​u nacionalnim dnevnim novinama 17. veljače 1958. [4] Hart je također sukreirao i napisao strip The Wizard of Id, koji je nacrtao Brant Parker, a koji se distribuira od 9. studenog 1964. [4] Prema Hanna-Barbera animatoru Edu Benedictu, moćne animacijske kuće obratile su se Hartu 1960. godine i ponudile animirani film B.C. niz. Razgovori su propali jer je HB preuredio koncept u ono što je na kraju postalo The Flintstones.[potreban citat] Wikinews ima povezane vijesti: Johnny Hart iz `B.C.` slava prolazi Hart je umro od moždanog udara 7. travnja 2007. Prema riječima njegove supruge Bobby, radio je za crtaćim stolom u trenutku smrti.[5][6] Njegov sukreator Čarobnjaka iz Ida, Brant Parker, umro je samo osam dana kasnije, 15. travnja 2007. Vjerska uvjerenja Hart je odgojen u ležerno religioznoj obitelji i redovito je pohađao kršćansku nedjeljnu školu. Iako je njegovo formalno obrazovanje završilo sa srednjom školom, bio je fasciniran Biblijom od malih nogu.[7] Godine 1984. došlo je do značajnog pomaka u Hartovoj duhovnosti, pa su Hart i njegova žena Bobby počeli pohađati kongregaciju Prezbiterijanske crkve u Ninevehu, New York. Hart je svoje religiozno buđenje pripisao timu oca i sina izvođača koji su instalirali satelitsku antenu u njegovu domu.[7] Hartova sve dublja religiozna vjera, te nepokolebljivi teološki i politički konzervativizam koji ju je pratio, postali su izvor značajnih kontroverzi u kasnijim godinama njegova života. U intervjuu za The Washington Post iz 1999., na primjer, izjavio je da će `Židovi i muslimani koji ne prihvate Isusa gorjeti u paklu` i da je `homoseksualnost Sotonino djelo.` [8] U istom članku, Hart iznio mišljenje da se `bliži smak svijeta, možda do 2010. godine.` Lavlji udio kontroverzi, međutim, došao je iz Hartove sve veće tendencije da svoje vjerske i političke teme i ideale uključi u svoje stripove, posebice B.C. Neke su novine odbile tiskati stripove s otvoreno religioznim temama ili su ih, kao u slučaju Los Angeles Timesa, premjestile u vjerski dio novina.[9] Kontroverzni stripovi Dvije su trake posebno bile kontroverzne. B.C. strip za 15. travnja 2001., koji je bio Uskrs, prikazivao je židovsku menoru sa sedam svijeća koje su postupno gorjele dok su natpisi na traci prikazivali riječi Isusa Krista. Na kraju su se vanjski krakovi svijećnjaka odvojili, ostavljajući kršćanski križ, a na posljednjoj ploči prikazan je otvoren i prazan Kristov grob.[10] Kritičari, uključujući Ligu za borbu protiv klevete i Američki židovski odbor, tvrdili su da Hartov strip prikazuje zamjensku teologiju, odnosno koncepciju kršćanstva kao zamjene judaizma. Hart se ispričao `ako sam uvrijedio ijednog čitatelja`, ali je ipak mislio da bi strip mogao povećati `religioznu svijest` i tvrdio da je mislio da strip bude posveta objema religijama.[9][11][12] Još jedan B.C. traka, koja je bila prikazana 10. studenog 2003., prikazivala je pomoćnu zgradu s tradicionalnim polumjesecom, u koju je lik ušao s okomitom grafikom `SLAM`, samo da bi upitao: `Jesam li to samo ja ili smrdi ovdje?` Kritičari, uključujući Vijeće za američko-islamske odnose, tvrdili su da kombinacija okomite trake i `SLAM-a`, kao i polumjeseca na nebu i na vanjskoj kući, čini traku klevetom na islam. Hart je zanijekao da se radilo o bilo čemu osim šali u kući.

Tv B.C. dnevni je američki strip koji je stvorio crtač Johnny Hart. Smješten u pretpovijesno doba, prikazuje skupinu pećinskih ljudi i antropomorfnih životinja iz različitih geoloških razdoblja. B.C. debitirao je u novinama 17. veljače 1958. i bio je među najdugovječnijim stripovima koje je njegov originalni tvorac još napisao i nacrtao kada je Hart umro za svojom crtaćom daskom u Ninevehu, New York, 7. travnja 2007.. Od njegove smrti, potomak treće generacije Mason Mastroianni producirao je strip, s B.C. sindicirao Creators Syndicate. Povijest objavljivanja B.C. isprva je odbijen od strane brojnih sindikata dok ga New York Herald Tribune Syndicate nije prihvatio, lansirajući strip 17. veljače 1958. Hartu je pružena pomoć s B.C. pisci gegova Jack Caprio i Dick Boland (koji su se kasnije pridružili Hartu i karikaturistu Brantu Parkeru na Čarobnjaku iz Ida). Kada se sindikat Herald Tribunea raspao 1966. zbog raspada njegovih matičnih novina, B.C. je preuzeo Publishers Syndicate. Taj je sindikat često mijenjao vlasnike i nazive — Publishers-Hall Syndicate, Field Newspaper Syndicate, News America Syndicate i konačno North America Syndicate — da bi na kraju postao dio King Featuresa. U tom trenutku, 1987., Hart je promijenio distributera u Creators Syndicate, postavši jedan od Creatorsovih prvih sindiciranih stripova. Nakon Hartove smrti 2007., traku su počeli producirati Hartovi unuci Mason Mastroianni (glavni scenarist i karikaturist) i Mick Mastroianni (pisac za B.C. i Hartovu drugu kreaciju, Čarobnjak iz Ida), te Hartova kći Perri (pismopisac i kolorist). (Braća Mastroianni također su izradila originalni strip, Dogs of C Kennel, 2009.) John Lewis Hart (18. veljače 1931. - 7. travnja 2007.) bio je američki crtač poznat kao tvorac stripova B.C. i Čarobnjak iz Ida. Brant Parker koproducirao je i ilustrirao The Wizard of Id. Hart je dobio nekoliko nagrada, uključujući švedsku Adamsonovu nagradu i pet od Nacionalnog društva karikaturista. U svojim kasnijim godinama bio je poznat (i ponekad kritiziran) po uključivanju kršćanskih tema i poruka u svoje stripove.[1] Chuck Colson je u kolumni Breakpoint nazvao Harta `najčitanijim kršćaninom našeg vremena`, u odnosu na C. S. Lewisa, Franka E. Perettija i Billyja Grahama.[2] Biografija Rođen u Endicottu u New Yorku, Hartov prvi objavljeni rad bio je u Stars and Stripesu dok je služio u Koreji kao uvršteni pripadnik Zračnih snaga Sjedinjenih Država. Vrativši se 1953., objavljivao je karikature u The Saturday Evening Postu, Collier`s Weeklyju i drugim časopisima. Njegovo zaposlenje prije karikature uključivalo je rad u restoranu s roštiljem i slikanje natpisa.[3] Hartov najveći uspjeh, B.C., nastao je 1957. i počeo se pojavljivati ​​u nacionalnim dnevnim novinama 17. veljače 1958. [4] Hart je također sukreirao i napisao strip The Wizard of Id, koji je nacrtao Brant Parker, a koji se distribuira od 9. studenog 1964. [4] Prema Hanna-Barbera animatoru Edu Benedictu, moćne animacijske kuće obratile su se Hartu 1960. godine i ponudile animirani film B.C. niz. Razgovori su propali jer je HB preuredio koncept u ono što je na kraju postalo The Flintstones.[potreban citat] Wikinews ima povezane vijesti: Johnny Hart iz `B.C.` slava prolazi Hart je umro od moždanog udara 7. travnja 2007. Prema riječima njegove supruge Bobby, radio je za crtaćim stolom u trenutku smrti.[5][6] Njegov sukreator Čarobnjaka iz Ida, Brant Parker, umro je samo osam dana kasnije, 15. travnja 2007. Vjerska uvjerenja Hart je odgojen u ležerno religioznoj obitelji i redovito je pohađao kršćansku nedjeljnu školu. Iako je njegovo formalno obrazovanje završilo sa srednjom školom, bio je fasciniran Biblijom od malih nogu.[7] Godine 1984. došlo je do značajnog pomaka u Hartovoj duhovnosti, pa su Hart i njegova žena Bobby počeli pohađati kongregaciju Prezbiterijanske crkve u Ninevehu, New York. Hart je svoje religiozno buđenje pripisao timu oca i sina izvođača koji su instalirali satelitsku antenu u njegovu domu.[7] Hartova sve dublja religiozna vjera, te nepokolebljivi teološki i politički konzervativizam koji ju je pratio, postali su izvor značajnih kontroverzi u kasnijim godinama njegova života. U intervjuu za The Washington Post iz 1999., na primjer, izjavio je da će `Židovi i muslimani koji ne prihvate Isusa gorjeti u paklu` i da je `homoseksualnost Sotonino djelo.` [8] U istom članku, Hart iznio mišljenje da se `bliži smak svijeta, možda do 2010. godine.` Lavlji udio kontroverzi, međutim, došao je iz Hartove sve veće tendencije da svoje vjerske i političke teme i ideale uključi u svoje stripove, posebice B.C. Neke su novine odbile tiskati stripove s otvoreno religioznim temama ili su ih, kao u slučaju Los Angeles Timesa, premjestile u vjerski dio novina.[9] Kontroverzni stripovi Dvije su trake posebno bile kontroverzne. B.C. strip za 15. travnja 2001., koji je bio Uskrs, prikazivao je židovsku menoru sa sedam svijeća koje su postupno gorjele dok su natpisi na traci prikazivali riječi Isusa Krista. Na kraju su se vanjski krakovi svijećnjaka odvojili, ostavljajući kršćanski križ, a na posljednjoj ploči prikazan je otvoren i prazan Kristov grob.[10] Kritičari, uključujući Ligu za borbu protiv klevete i Američki židovski odbor, tvrdili su da Hartov strip prikazuje zamjensku teologiju, odnosno koncepciju kršćanstva kao zamjene judaizma. Hart se ispričao `ako sam uvrijedio ijednog čitatelja`, ali je ipak mislio da bi strip mogao povećati `religioznu svijest` i tvrdio da je mislio da strip bude posveta objema religijama.[9][11][12] Još jedan B.C. traka, koja je bila prikazana 10. studenog 2003., prikazivala je pomoćnu zgradu s tradicionalnim polumjesecom, u koju je lik ušao s okomitom grafikom `SLAM`, samo da bi upitao: `Jesam li to samo ja ili smrdi ovdje?` Kritičari, uključujući Vijeće za američko-islamske odnose, tvrdili su da kombinacija okomite trake i `SLAM-a`, kao i polumjeseca na nebu i na vanjskoj kući, čini traku klevetom na islam. Hart je zanijekao da se radilo o bilo čemu osim šali u kući.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! B.C. dnevni je američki strip koji je stvorio crtač Johnny Hart. Smješten u pretpovijesno doba, prikazuje skupinu pećinskih ljudi i antropomorfnih životinja iz različitih geoloških razdoblja. B.C. debitirao je u novinama 17. veljače 1958. i bio je među najdugovječnijim stripovima koje je njegov originalni tvorac još napisao i nacrtao kada je Hart umro za svojom crtaćom daskom u Ninevehu, New York, 7. travnja 2007.. Od njegove smrti, potomak treće generacije Mason Mastroianni producirao je strip, s B.C. sindicirao Creators Syndicate. Povijest objavljivanja B.C. isprva je odbijen od strane brojnih sindikata dok ga New York Herald Tribune Syndicate nije prihvatio, lansirajući strip 17. veljače 1958. Hartu je pružena pomoć s B.C. pisci gegova Jack Caprio i Dick Boland (koji su se kasnije pridružili Hartu i karikaturistu Brantu Parkeru na Čarobnjaku iz Ida). Kada se sindikat Herald Tribunea raspao 1966. zbog raspada njegovih matičnih novina, B.C. je preuzeo Publishers Syndicate. Taj je sindikat često mijenjao vlasnike i nazive — Publishers-Hall Syndicate, Field Newspaper Syndicate, News America Syndicate i konačno North America Syndicate — da bi na kraju postao dio King Featuresa. U tom trenutku, 1987., Hart je promijenio distributera u Creators Syndicate, postavši jedan od Creatorsovih prvih sindiciranih stripova. Nakon Hartove smrti 2007., traku su počeli producirati Hartovi unuci Mason Mastroianni (glavni scenarist i karikaturist) i Mick Mastroianni (pisac za B.C. i Hartovu drugu kreaciju, Čarobnjak iz Ida), te Hartova kći Perri (pismopisac i kolorist). (Braća Mastroianni također su izradila originalni strip, Dogs of C Kennel, 2009.) John Lewis Hart (18. veljače 1931. - 7. travnja 2007.) bio je američki crtač poznat kao tvorac stripova B.C. i Čarobnjak iz Ida. Brant Parker koproducirao je i ilustrirao The Wizard of Id. Hart je dobio nekoliko nagrada, uključujući švedsku Adamsonovu nagradu i pet od Nacionalnog društva karikaturista. U svojim kasnijim godinama bio je poznat (i ponekad kritiziran) po uključivanju kršćanskih tema i poruka u svoje stripove.[1] Chuck Colson je u kolumni Breakpoint nazvao Harta `najčitanijim kršćaninom našeg vremena`, u odnosu na C. S. Lewisa, Franka E. Perettija i Billyja Grahama.[2] Biografija Rođen u Endicottu u New Yorku, Hartov prvi objavljeni rad bio je u Stars and Stripesu dok je služio u Koreji kao uvršteni pripadnik Zračnih snaga Sjedinjenih Država. Vrativši se 1953., objavljivao je karikature u The Saturday Evening Postu, Collier`s Weeklyju i drugim časopisima. Njegovo zaposlenje prije karikature uključivalo je rad u restoranu s roštiljem i slikanje natpisa.[3] Hartov najveći uspjeh, B.C., nastao je 1957. i počeo se pojavljivati ​​u nacionalnim dnevnim novinama 17. veljače 1958. [4] Hart je također sukreirao i napisao strip The Wizard of Id, koji je nacrtao Brant Parker, a koji se distribuira od 9. studenog 1964. [4] Prema Hanna-Barbera animatoru Edu Benedictu, moćne animacijske kuće obratile su se Hartu 1960. godine i ponudile animirani film B.C. niz. Razgovori su propali jer je HB preuredio koncept u ono što je na kraju postalo The Flintstones.[potreban citat] Wikinews ima povezane vijesti: Johnny Hart iz `B.C.` slava prolazi Hart je umro od moždanog udara 7. travnja 2007. Prema riječima njegove supruge Bobby, radio je za crtaćim stolom u trenutku smrti.[5][6] Njegov sukreator Čarobnjaka iz Ida, Brant Parker, umro je samo osam dana kasnije, 15. travnja 2007. Vjerska uvjerenja Hart je odgojen u ležerno religioznoj obitelji i redovito je pohađao kršćansku nedjeljnu školu. Iako je njegovo formalno obrazovanje završilo sa srednjom školom, bio je fasciniran Biblijom od malih nogu.[7] Godine 1984. došlo je do značajnog pomaka u Hartovoj duhovnosti, pa su Hart i njegova žena Bobby počeli pohađati kongregaciju Prezbiterijanske crkve u Ninevehu, New York. Hart je svoje religiozno buđenje pripisao timu oca i sina izvođača koji su instalirali satelitsku antenu u njegovu domu.[7] Hartova sve dublja religiozna vjera, te nepokolebljivi teološki i politički konzervativizam koji ju je pratio, postali su izvor značajnih kontroverzi u kasnijim godinama njegova života. U intervjuu za The Washington Post iz 1999., na primjer, izjavio je da će `Židovi i muslimani koji ne prihvate Isusa gorjeti u paklu` i da je `homoseksualnost Sotonino djelo.` [8] U istom članku, Hart iznio mišljenje da se `bliži smak svijeta, možda do 2010. godine.` Lavlji udio kontroverzi, međutim, došao je iz Hartove sve veće tendencije da svoje vjerske i političke teme i ideale uključi u svoje stripove, posebice B.C. Neke su novine odbile tiskati stripove s otvoreno religioznim temama ili su ih, kao u slučaju Los Angeles Timesa, premjestile u vjerski dio novina.[9] Kontroverzni stripovi Dvije su trake posebno bile kontroverzne. B.C. strip za 15. travnja 2001., koji je bio Uskrs, prikazivao je židovsku menoru sa sedam svijeća koje su postupno gorjele dok su natpisi na traci prikazivali riječi Isusa Krista. Na kraju su se vanjski krakovi svijećnjaka odvojili, ostavljajući kršćanski križ, a na posljednjoj ploči prikazan je otvoren i prazan Kristov grob.[10] Kritičari, uključujući Ligu za borbu protiv klevete i Američki židovski odbor, tvrdili su da Hartov strip prikazuje zamjensku teologiju, odnosno koncepciju kršćanstva kao zamjene judaizma. Hart se ispričao `ako sam uvrijedio ijednog čitatelja`, ali je ipak mislio da bi strip mogao povećati `religioznu svijest` i tvrdio da je mislio da strip bude posveta objema religijama.[9][11][12] Još jedan B.C. traka, koja je bila prikazana 10. studenog 2003., prikazivala je pomoćnu zgradu s tradicionalnim polumjesecom, u koju je lik ušao s okomitom grafikom `SLAM`, samo da bi upitao: `Jesam li to samo ja ili smrdi ovdje?` Kritičari, uključujući Vijeće za američko-islamske odnose, tvrdili su da kombinacija okomite trake i `SLAM-a`, kao i polumjeseca na nebu i na vanjskoj kući, čini traku klevetom na islam. Hart je zanijekao da se radilo o bilo čemu osim šali u kući.

Detalji predmeta Stanje Polovno Opis oglasa Osijek : Galerija likovnih umjetnosti, 1987 Materijalni opis143 str. : ilustr. ; 22 cm medalje, medaljerstvo, periodizacija, plaketa, semiologija medalje, savremeno medaljerstvo, patetični realizam, zelimir janes, kosta angeli, transmedijalna medalja, ekspresionizam, veličina medalje, istorija medalje, ... AutorMemorijal Ive Kerdića (3 ; 1987 ; Osijek) Ostali autoriGoll, Predrag [urednik] Mesinger, Bogdan [autor teksta] NakladnikOsijek : Galerija likovnih umjetnosti, 1987 Materijalni opis143 str. : ilustr. ; 22 cm NapomenaKatalog izložbe. Summary. Klasifikacijska oznaka737 Numizmatika. Kovanice. Medalje Jezikhrvatski – neformalna umjetnička (i društvena) inicijativa za izdavaštvo, kazalište, multimediju i edukaciju – O NAMA NOVOSTI Književnost Kazalište MULTIMEDIJA Kontakt TRAKTAT O MEDALJI Samostalna izložba Luke Petrinjaka obilježena je radovima koji pripadaju kategoriji transmedijalne medalje, odnosno hibridne medalje – „medaljoplastike“. Pojam transmedijalne medalje uveo je stručnjak i teoretičar medalje dr. Bogdan Mesinger 1987. godine u svojemu Traktatu o medalji opisujući novo oblikovanje i ulogu medalje koja se javlja potkraj 60-ih i tijekom 70-ih godina 20. stoljeća kao arhitektualiziranu, skulpturiziranu i modificiranu medalju koja prelazi svoje značenjske granice i stapa se s „taktilom“ i malom plastikom, prelazeći u „medaljoplastiku“. U razgovoru za Slobodni pokret Luka Petrinjak uvodno se predstavio te se osvrnuo na rad i pripremu skultpura. Slobodni pokret: Za početak možete li reći nešto o sebi, te kako započinjete rad na skulpturi, kako teče priprema? Od djetinjstva sam obične predmete uvijek nešto prepravljao, mijenjao, dograđivao. Mijenjao sam oblik i namjenu poklonjenih igračaka, na pseću kućicu dodao TV antenu i ulazne stepenice. Nije mi bilo dovoljno da stvari samo funkcioniraju. Bilo je jasno da nakon osnovne škole, uz podršku roditelja (oboje su arhitekti) umjesto gimnazije odaberem Školu primijenjene umjetnosti, kasnije Odjel metala. Taj imperativ “stvarati novo iz postojećeg” odnosno obrnutim putem da “nova ideja oblikovanjem asocira na postojeće, svakodnevno” pratila me kroz sve faze odgoja i obrazovanja. Kraljevska akademija u Antwerpenu, pa Bruxelles, pa Akademija likovnih umjetnosti u Zagrebu, nisu me demantirale, slijedim tu misao i danas. Sama ideja oblikovanja novog, do sada neviđenog, bliska je definiciji umjetnosti. (Između ostalih i Matko Peić ” Pristup likovnom djelu”, 1971. ) Slobodni pokret: Odakle crpite inspiraciju za svaku pojedinu skulpturu? Rad na skulpturi kod mene započinje konfuzno. Na početku je ideja, program, zadaća. Recimo, odlučio sam povezati više medija, pa sam na stripovski način, u nekoliko slika predočio neki događaj, priču ili ideju: prikazao sam tri skulpture povezane u jednu. Svaki si puta zadajem i neku novu tehničku zadaću, tako sam slikama rješavao različite tehnologije- uporabu legure, tehnike granulacije… Ne volim lijevanje, draže mi je direktno, u potpunosti utjecati na konačni proizvod, na njegovu teksturu i završnu obradu. Sam rad na objektu vrlo mi je važan. Volim fizičku komponentu stvaranja. Prethodno crtežom izrađenu studiju forme prenesem u računalo, da ubije ljepotu i šarm crteža. Crtež može biti odličan, a da konačni proizvod bude loš. Jako me zanimaju forma i poruka, funkcija u doslovnom smislu me ne zanima. Dovoljna funkcija su ljepota i poruka. Slobodni pokret: Od kuda poriv baš za medaljerstvo? Današnjim svijetom vlada megalomanija i senzacionalizam. Sve mora biti “naj”. Najveći avion, najviši poslovni toranj, najveći kruzer za najviše putnika, najveći stadion ili koncertna dvorana, najveći provokator najvećeg broja ljudskih individua, pa tako čak i u umjetnosti općenito. Medalja je mala skulptura. Ima široko polje primjene (amblemi, pripadnost Društvima, nagrade, oznake statusa) ali uvijek zadržava ideju pojedinca, privatnosti, intime. Raduje me pomisao da ostvarujem direktni kontakt sa nepoznatom ali konkretnom osobom. Slobodni pokret: Je li za Vas ova izložba bila težak projekt, koliko ste se dugo pripremali? Ne mogu priznati da je ova samostalna izložba “težak” projekt u doslovnom smislu. Radost stvaranja nadilazi sve obične poteškoće: 10 godina okupacije, odbacivanje svakodnevnih egzistencijalnih, osobnih, obiteljskih briga, stvaralačke dileme, nužna selekcija ideja i objekata, dobava adekvatnih materijala itd. Obožavam samu realizaciju. Aktualnu izložbu doživljavam kao predstavljanje i pozdrav svakom pojedincu u publici i umjetničkoj zajednici, a ne kao osobnu satisfakciju. Slobodni pokret: Osim preciznosti, koje još kvalitete mora posjedovati kipar za izradu ovakvih skulptura ? Sve obrazovne ustanove, škole i likovne akademije značajnim dijelom educiraju polaznike o osnovnim, stručnim, široko shvaćenim tehnologijama realiziranja umjetničkih objekata. Neusporedivo važniji segment kreiranja je intelektualni pristup. Ovdje mislim na unutrašnji poriv , upornost, širinu shvaćanja i prihvaćanja pojedinca-autora bez obzira na društvene i osobne uvjete života. Slobodni pokret: Premda ste dugo živjeli u Belgiji, možete li reći koja je razlika u percepciji medaljerstva i male plastike između Hrvatske i europskih zemalja? Tijekom studija u Antwerpenu i kasnijeg u Bruxsellesu bio sam zadivljen tradicijom poštovanja umjetničkog izraza u plemenitim kovinama najširih slojeva stanovništva, i to posebno u srebru. To je očito svijena distinkcija umjetnosti od trgovačke vrijednosti isto tako plemenitog metala – zlata. A možda je u bogatoj zemlji jednostavno nepristojno razmetati se osobnim bogatstvom. Možda ta egzistencijalna razlika između tradicionalne socijalne demokracije u Belgiji i “prvobitne akumulacije kapitala” i “osobnog blagostanja” kod nas rezultira jačim grčem umjetničke produkcije općenito, Divljenje zaslužuje djelovanje Klase male plastike i medaljerstva u sklopu nastave kiparstva na Akademiji likovnih umjetnosti-Zagreb pod vodstvom akademskog kipara Damira Mataušića, redovitog profesora na ALU u Zagrebu. Prati ga i značajan broj stranih studenata. Posebno treba naglasiti i cijeniti kontinuitet “Memorijala Ive Kerdića” u Osijeku kroz gotovo 40 godina. RAZGOVARALA: Marija Mičić Ivo Kerdić Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje Ivo Kerdić Ivo Kerdić Ivo Kerdić (1940.) Rođenje 19. svibnja 1881. Smrt 27. listopada 1953. Portal o životopisima Ivo Kerdić (Davor, 19. svibnja 1881. – Zagreb, 27. listopada 1953.), hrvatski medaljer i kipar. Sadržaj 1 Životopis 2 Galerija 3 Literatura 4 Vanjske poveznice Životopis Školovao se u Zagrebu i Beču, radio kao cizeler u Parizu, a u Beču je nastavio školovanje i cizelirao srebrne predmete. Vratio se u Zagreb i radio kao predavač na Višoj školi za umjetnost i obrt. Vodio je ljavaonicu bronce pri Akademiji likovnih umjetnosti. Predavao na Akademiji obradu metala (1923. – 1947.). Izveo je mnogobrojne predmete primjenjene umjetnosti (vrčevi, pladnjevi, pepeljere, nakit ,rektorski lanac Zagrebačkog sveučilišta, lanac Velikoga meštra Družbe »Braće Hrvatskoga Zmaja« ), portrete, aktove i figuralne kompozicije. Iako se bavio gotovo svim kiparskim granama, najviše je dosege postigao u medaljarstvu. Pored medaljarstva, radovi su mu i glavni i bočni oltar crkve sv. Blaža u Zagrebu, oltar sv. Nikole Tavelića u crkvi sv. Ćirila i Metoda u Jeruzalemu. U Zagrebačkoj četvrti Trnje, Vrbik, na Miramarskoj cesti kbr. 100 nalazi se Kerdićevo raspelo. Tvorac je rektorskog lanca Zagrebačkog sveučilišta i lanca Velikog meštra Družbe "Braće Hrvatskog Zmaja". Kerdić je i tvorac dva odlikovanja NDH: Kolajne krune kralja Zvonimira i Kolajne poglavnika Ante Pavelića za hrabrost. Galerija Pieta na Mirogoju Dora Krupićeva, kip u Kamenitim vratima Raspelo u Zagrebu, Miramarska cesta 100 Aleksandar Freudenreich i Ivo Kerdić- Izrada skulpture za Sokolsku mogilu u Zagrebu, oko 1926. Literatura Hrvatska enciklopedija: tom 5., Hu-Km, Leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb, 2003., str. 627. Vanjske poveznice LZMK / Hrvatska enciklopedija: Kerdić, Ivo LZMK / Hrvatski biografski leksikon: Kerdić, Ivo Ivan Mirnik: »Ivo Kerdić: umjetnik i njegov model« Peristil 51/2008 (71-88) Ivo Kerdić (1881-1953) – medalje i plakete iz fundusa Arheološkog muzeja u Zagrebu Kategorije: Hrvatski kipariŽivotopisi, Zagreb Autor: Uredništvo Objavljeno: 16. studenoga 2015 Ažurirano: 3. prosinca 2018 medaljerstvo, izradba medalja, reljefom ukrašenih metalnih pločica kružna ili drugog oblika od zlata, srebra, bronce, olova i različitih legura. Prva tehnika izradbe bilo je lijevanje s pomoću kalupa, potom od XVI. st. i kovanje, a od XIX. st. galvanoplastički postupak. Medalja s likom A. Starčevića, avers, rad V. Radauša, 1943., Arheološki muzej, Zagreb Medalja s likom A. Starčevića, revers, rad V. Radauša, 1943., Arheološki muzej, Zagreb Prve medalje izrađene od bronce nastale su u doba kasnoga Rimskoga Carstva (IV–V. st.), a medaljerstvo se intenzivno razvija u doba renesanse u Italiji. Prvi hrvatski medaljer bio je Pavko Antojević, poznatiji kao Pavao Dubrovčanin, koji je oko 1450. djelovao u Napulju. U Hrvatskoj se medaljerska umjetnost javila razmjerno kasno. Prvu sačuvanu medalju kovanu na hrvatskom tlu izradio je 1707. kalupar dubrovačke kovnice novca Talijan Pavao Lonciares, podrijetlom iz Napulja, kao spomen na svečano polaganje temeljnoga kamena crkve sv. Vlaha. Svojim promjerom (37 mm) i strukturom izravno je slijedila dubrovački novac. Strani su umjetnici podmirivali domaće narudžbe do sredine XIX. st., kada je Franjo Karress (?–1889) osnovao prvu domaću graversku radionicu u Zagrebu. U njegovoj je radionici zanat izučio Josip Radković (1860–1924), autor prve hrvatske gospodarske medalje; on je 1881. otvorio vlastitu radionicu koja je s vremenom postala najveća u zemlji. Zagrebačko je medaljerstvo dosegnulo vrhunac pojavom velikih majstora Rudolfa Valdeca (1872–1928), koji se kao izraziti portretist ograničio na prikazivanje portreta na medaljama u formi p

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! Prvo izdanje !!! 1981 g. Ilustracije: Vjera Lalin Izbor: Dalibor Cvitan Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937) je srpski pisac koji živi i radi od 1984. godine u Francuskoj. Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao Odsek za romanistiku. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija. Član je SANU od 2000. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. Objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Piše poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo je i prepevao dela poznatih pisaca (V. Šekspir, Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, L. Aragon, E. Paund, V. B. Jejts, E. Jonesko, P. Klodel), pisana na francuskom i engleskom jeziku. Najpoznatije Danojlićeve knjige su „Neka vrsta cirkusa“, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“. Nagrade Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najpoznatije: NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici“ 1997. Oktobarska nagrada Beograda, Zmajeva nagrada, Nagrada Branko Ćopić, Nagrada Isidora Sekulić, Nagrada Desanka Maksimović, Mladost, Mlado pokoljenje, Neven, Vitalova nagrada `Zlatni suncokret`, Žička hrisovulja, Nagrada Miloš Đurić za prevodilaštvo, Nagrada Pečat vremena za književnost. Dela Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957. Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959. Kako spavaju tramvaji Arhivirano 2014-12-08 na Wayback Machine-u, Lykos, Zagreb, 1959. Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960. Balade, Nolit, Beograd, 1966. Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967. Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969. Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970. Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971. O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972. Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972. Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973. Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973. Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975. Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976. Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976. Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju Arhivirano 2014-12-15 na Wayback Machine-u, BIGZ, Beograd, 1977. Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977. Pesme, Nolit, Beograd, 1978. Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978. Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979. Zmijin svlak, Nolit, Beograd, 1979. Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979. Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980. Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980. To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980. Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981. Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982. Sunce je počelo da se zlati, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982. Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982. Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984. Podguznica, M.Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984. Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984. Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985. Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986. Dragi moj Petroviću, Znanje, Zagreb, 1986. Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986. Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987. Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989. Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990. Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991. Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992. Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994. Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995. Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995. Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996. Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996. Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996. Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996. Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997. Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997. Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997. Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999. Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999. Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999. Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000. Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000. Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000. Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001. Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata `Nikola Tesla`, Novi Sad, 2001. Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001. Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004. Srbija na zapadu, NB `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2005. Čovek čoveku, Književna zajednica `Borisav Stanković`, Vranje, 2006. Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007. Učenje jezika, Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009. Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010. Dobro jeste živeti, Albatros Plus, Beograd, 2010. Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010. Pisma bez adrese Arhivirano 2015-04-18 na Wayback Machine-u, Službeni glasnik, Beograd, 2012. Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014. Milovan Danojlić: Položaj pesnika `Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[1] . . . Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`. Lalin, Vjera, hrvatska slikarica (Zagreb, 10. III. 1947). Diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1974 (I. Lovrenčić) te bila suradnica Majstorske radionice Lj. Ivančića (1975–77). U kombiniranoj tehnici minucioznim crtežom stvara nadrealne, halucinantne prizore morbidnih i tjeskobnih sadržaja (Homoidi, 1976; Moj otac, 1981). U ciklusu Raspela (1990) nadahnuta je starim dalmatinskim raspelima, a u Bestijariju (1995–98) ljudskom bešćutnošću i ratom. Bavi se ilustriranjem i opremom knjiga (I. Kušan, Domaća zadaća; J. L. Borges, Priručnik fantastične zoologije). Biblioteka Vjeverica