Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести. У ствари, непријатељи хришћанства су просто још једном узели и украли идеју о бесконачном усавршавању личности и срозали су је с религиозне висине директно у погон за склапање фабрике „Рено”. Или до бушотине „Бритиш Петролеум”. Или до пословног центра било ког мегаполиса. Како вам се више свиђа. Да, хришћани говоре о вечној љубави, о бесконачном духовном расту у жељи да човек постане налик на Оца светлости, о безграничним врлинама као што су трпљење и милосрђе. Али хришћани никад не говоре о бесконачном и обавезном расту потрошње, о безграничном богатству, које рађа безграничну похлепу, о обавезној потреби да се комфор умножава долазећи до апсурда. Тим пре то не сматрају нормом. А нама су украли, кажем, представу о бесконачности духовног савршенства и применили су је у виду идеја бесконачног раста у области профита и производње. Добили смо новог идола. Пред њим људи ударају у даире и пале жртвене ватре. Дим ових ватри је отровао већ неколико нараштаја. О, ви који желите бесконачни економски раст изражен у максималним бројкама, чујте. Ако ваше дете стално расте и ви радосно оловком обележавате рецке на вратима, ваша радост је логична и разумљива. Али оно расте још више и већ је више од вас, и већ удара теменом у горњи део довратка и не престаје да расте. Шта онда? Јурите по лекарима и вичете: „Помагајте!” и о вашем случају се већ снима прилог за телевизију у емисији „Сензације”, зар не? У датом случају је јасно да се норма не састоји у бесконачном расту, већ у томе да се он успори и заустави на време, како би уступио место моралном и умном развоју. Или, спортиста. Знојећи се и мучећи се на тренинзима он трчи брже, скаче више и весла јаче. Да ли то значи да ће бесконачно развијати своје способности достижући брзину светлости, скачући по облацима и окрећући земаљску куглу као тег? Нипошто. Физички ресурс има границе. Природне границе. Човеку прети смртна опасност ако их занемарује. И сваки спортски геније то схвата кад качи патике или рукавице о excep и кад постаје бизнисмен, тренер или нешто друго. Заправо, цео живот је такав. Бесконачни раст у њему могућ је само унутра, а не споља. Спољашњи раст има мноштво ограничења међу којима нису само природне границе и то што ресурси могу бити исцрпљени, већ и воља Божија. У спољашњем животу увек има седам богатих година за стицање резерви масти и седам гладних година како бисмо се њима хранили. Људи Књиге то треба да знају. Дати су им разум и вера да се у годинама ситости не би узносили и да се не би опустили, већ да би стварали различите резерве. И да у годинама оскудице не би очајавали преживљавајући захваљујући овим резервама. Тако заправо живимо на нашим ширинама и живимо имајући на уму да један летњи дан храни пола зиме. Вредно си радио у току пролећа и лета, преседео си зиму чекајући топлоту, то је извесна аналогија с она два египатска периода од по седам година, на чији принцип се наш народ навикао од памтивека. Дакле, не треба дизати буку због различитих стагнација и криза. Цела планета живи у ритму „данноћ”. Чак и тамо где је дан неописиво дуг (иза поларног круга), и ноћ је заузврат изузетно дуга. А вечни дан без сумрака и таме нас чека само у Небеском Јерусалиму. He раније. Опет ћу рећи. Покушај да се предвиди Царство Божије и да се оваплоти у земаљским формама, среће се у животу на сваком ћошку. И све испада некако наказно и као карикатура. Понекад је смртоносно. Вечни мир постаје вечита доконост. Вечна радост кафански карусел и клупска опијеност. Ако код Павла „нема мушког пола, ни женског” у смислу једнаке светости и равноправности, данас човек не може да схвати где је мушко, а где је женско, због потпуно других разлога. И вечни морални напредак заменила је вечита жеђ за профитом и растом. Једном речју, незнабоштво. Незнабоштво које нам је постепено наметнуто. Фуј. Ширење спољашње моћи без противтеже у виду унутрашњег духовног рада и смирења рађа нападе конкретног сатанизма на тлу опијености собом. Није важно да ли је то Тамерлан, Александар Македонски или породица банкара с Волстрита. Важно је што се то Богу нимало не свиђа, судећи по неким местима из Писма. Господ је приморао Навуходоносора да хода четвороношке и да једе сламу, о чему говори Данило. Господ није дозволио да се заврши горда вавилонска кула и расејао је немирни грађевински мравињак, зато што је све било гордо и дрско од самог почетка. Док је на фасади цивилизације бесконачна жеђ за влашћу с бесконачном жудњом за добити на било који начин, на њеном наличју је бесконачни разврат и непријатељство с Господом Богом. Скоро спор с Њим о томе ко је главни. Односно, сатанизам. Они са штрафтама и звездицама су сад испробали ову одећу и она им се свидела. А ми треба да схватимо да је то погибел>ан пут и да учимо да размишљамо другачије, не онако као наши непријатељи који се широко осмехују. Треба истерати из себе мисаону, идејну зависност од Западног света свуда где се западни дух укоренио у гордом и незаситом животу аутономном од Бога. Замена робе из увоза треба да постане и мисаона, идејна. Она треба да се дотакне самих темеља нашег размишл>ан>а како бисмо у речима и терминима, у идејама и теоријама мењали демонско људским. Тада нећемо бојажљиво слушати на хил»аде компликованих термина ММФ, термина иза којих се сто посто крије још једна у низу западних гадости. Све то говорим у прилог томе да постоје богате године и године оскудице. To је нормално. И зато што онај ко жели да расте без граница и разумног циља, само ради процеса раста, личи на једну жабу из приче. Она је хтела да буде коњ и надувавала се све док није пукла. Да тако кажемо — то је неоспорно очигледан пример европске идеје о бесконачном напретку. Наслов: У буци обичног дана: о свету и човеку Издавач: Бернар Страна: 252 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6431-033-8

Одељак ТРЕБА ДА СЕ НАВИКАВАМО ДА ГОВОРИМО ИСТИНУ, ДА ЧИНИМО ДОБРО 25. август / 7. септембар Св. апостопи Вартоломеј и Тит ВАША СВЕТОСТИ, ДА ЛИ ЈЕ ПОНЕКЛД ДОЗВОЉЕНО ЛАГAТИ? Отац лажи је ђаво и он сам јесте лажа. а у Богу је истина и Бог јесте Истина. У Богу нема лажи. Ми треба да се трудимо да говоримо истину, да не лажемо. Јер, ако лажемо и не говоримо истину, ми онда нисмо са Богом него са ђаволом, јер у Богу нема лажи. Треба да се навикавамо на добро. да увек говоримо оно што јесте. Против греха се треба борити. Постепсено и полако се узраста у врлини. Нико није одмах јак, и нема на самом почетку снаге да каже истину отворено, него прећути, али ипак не каже лаж. Морамо се трудити да се постепено ослобађамо од греха. Ако би се десило, на пример, да неко бежи од непријатеља, па се сакрије, а ми знамо где је, и дођу они који га гоне и питају нас: „Где је?“, ми можемо у том случају да бисмо невиног заштитили, рвћи: „Не знамо.“ Али кад ојачамо у врлини и у говорењу само истине. pеhи ћемо: „Не можемо да вам кажемо где је.“ To значи да знамо где се невини сакрио, али нећемо, не можемо да кажемо, прећутаћемо ту истину па макар због тога и страдали. Ко не лаже, ко говори истину, тај је на страни Бога, тај је са Богом, тај је Божији. Јер од Бога је свака истина и само истина, и свако добро! Садржај Увод приређивача Ципеле Патријарха Павла, 5 Сваки нови дан започињимо молитвом Богу, 11 Издржати до краја, 12 Ношење свога крста, 13 Мудрост и доброта, 14 Хришћани стадо малено, 15 Чувајмо породицу као зеницу ока, 16 Господ нас неће оставити саме, 17 Главне одлике православне вере,18 Као светосавски народ у Европи смо вековима, 19 Бог је човеку осим разума даровао и дар слободе, 20 Духовни мач и духовни мир, 21 Воља Божија и воља наша, 22 Насушна потреба за пешачењем, 23 Уздржање једино дозвољено средство да се не рађа, 24 Какви треба да будемо да бисмо били Божји, 25 Степени духовног живота роб, најамник, син, 26 Пушење је штетно и за тело и за душу, 27 Хришћански однос према ближњима, 28 Абортус је убиство невиног бића, 29 На нечовештво не одговарати нечовештвом, 30 Даровима Божјим служити ближњима, 31 Учинити што можемо, колико је до нас, 32 Живети по закону Божјем, 33 Ни Бог не може спасити онога који неће да буде спасен, 34 Веру показивати животом и делима, 35 Боље је на правди Бога страдати него злочин починити , 36 Значај молитава за упокојене, 37 Сведочити веру животом по Еванђељу, 38 Смирење основ свих еванђелсклх врлина, 39 Задобијање унутарње лепоте, 40 Толеранција је потребна, али не и довољна, 41 Врлине пут ка Царству Божијем, 42 Како се изборити са страхом, 43 Слобода избора, 44 Ревност за Бога, 45 Где ћемо се наћи, зависи од нас, 46 Да ли Божје предзнање укида човекову слободу, 47 Праведност је праведна икад је прогоне, 48 Најпре измирење, па приступање Причешћу, 49 Шта је то хула на Духа Светога, 50 Морамо знати своју веру, 51 Причешпивање тешког болесника, 52 Морамо бити спремни за ношење крста, 53 Пазите и бдите, јер не знате када ће се збити Други долазак Христов, 54 За шта се треба молити у невољи историјској, 55 И љубав према ближњима, и љубав према непријатељима, 56 Српство без Православља недовољно је, 57 О погребним венцима, 58 Самоубиство, 59 Причешћивање жена у време менструације, 60 Духовно узрастање је доживотни процес, 61 Свако духовно делање мора се вршити под руководством Цркве, 62 Несугласице између црквених личности, 63 Поштовање икона у Православљу, 64 Чувати своју веру, клонити се зла, 65 Науку Христову треба и учити и по њој живети, 66 Небеско опредељење није одустајање од историје, 67 Колико често треба приступати Светом Причешћу, 68 Жртвовање свог живота ради чувања части није самоубиство, 69 Кремирање покојника и вршење опела, 70 Начин и редослед целивања икона, 71 Сви имамо снагу да се одупремо саблазни, 72 Старозаветни пророци објавитељи воље Божије, 73 Бог се противи гордима, смиренима даје благодат, 74 Приклањање главе на Литургији, 75 Претварање воде у вино на свадби у Кани галилејској, 76 Полно општење и рађање везани су за овај свет, 77 Општеприхваћено тумачење Књиге Откривења још увек не постоји,78 Кроз светиње Божије гледамо Бога и Бог гледа нас, 79 He сабирати пролазно благо на земљи, већ непролазно на Небесима, 80 Христос исцељује губу телесну и душевну, 81 Да ли жене треба да покривају главу у цркви, 82 Како живети међу људима који живе нехришћански, 83 Најважније је да никад не одступимо од Господа, 84 Молитва је човеков разговор са Богом, 85 Господ Исус Христос је за нас све Хлеб живота, Вода жива, Светлост, 86 Да ли болесник може да седи за време Св. Тајне Јелеосвећења, 87 Борба за чисто срце главна хришћанска борба, 88 Бранити се од зла, али како Хришћанима доликује, 89 Истинска слава долази једино од Бога, 90 Да ли, када их свештеник кади, верници треба да се крсте, 91 He клечи се у недељу и на велике празнике, 92 Дужност нам је да сведочимо Христа, 93 Главу је наш народ давао, али душу никада, 94 О причешћивању из једне кашичице, 95 Истинска вера, избегавање греха, страх Божији, 96 Важнија је чистота душе од телесног украшавања, 97 У поразу не препуштати се безнађу, 98 Свагда треба бити свестан циља нашег живота, 99 Морамо издржати до краја да би нас Господ препознао као Своје, 100 Грех се зачиње у срцу, а лечи се исповешћу, 101 Понекад неке свештенике исувише прожме брига за оно што је „телесно” , 102 Нема венчања у време поста ни под каквим изговором, 103 Бог је један и Света Тројица, 104 Мученици и рају, мучитељи у паклу, 105 Најважније је познати да је Исус Христос Син Божији и Спаситељ, 106 Сујета и гордост су најчешћи разлог свађе и међуљудске мржње , 107 Живи тако да гресима не упропастиш свој живот, 108 Часно испуњавајте своје грађанске дужности, 109 Спаситељ нам је даровао спасење, а наше )е да спасење усвојимо, 110 Приступати Причешћу ни често, ни ретко него са чистом савешћу, 111 Наш гнев је штетан и за нас и за друге, 112 Пост је ублажен за болеснике, труднице и физичке раднике, 113 He оклевај са покајањем, 114 Што желимо себи чинимо и другима, 115 Против малодушности борити се стрпљењем и поверењем у Бога, 116 Човек је обдарен умом, вољом и слободом, 117 Издржати до краја, 118 Уздати се у Бога, 119 Суштина слободе ићи Божјим путем, а не против Бога, 120 Истинско покајање проналажење правог пута и циља, 121 Пост је користан и са медицинског становишта, 122 Да будемо и останемо достојни својих предака, 123 Заповести Божје оружје борбе против страсти, 124 Смисао паљења бадњака, 125 Молим вас да истрајете на путу правде и истине, 126 Смисао и циљ овоземаљског живота, 127 Бог ће помоћи ако буде имао коме, 128 Слобода од греха и ропство греху, 129 Наше је да учинимо оно што можемо, 130 Све чинити Богу на славу и на своје спасење, 131 Будимо мудри и опрезни према понудама овога света, 132 Знак крста је знак да смо Хришћани, 133 Пребацити све своје бриге на Господа, 134 Телесни рад и пешачење неопходни су за здравље, 135 Уноси мир у душу, и доћи ће мир и на нерве, 136 Злу се противити искључиво добром, 137 Христос има и Божанску и људску природу, 138 Ово је право време, у њему чинимо добро, 139 Ако Бог допусти да се нешто деси то нам је на спасење, 140 Вера за живот духовни, наука за живот овоземаљски, 141 Искушења је много, али тако мора бити овде на земљи, 142 Лична љубав, не само физичка основ јединства у браку, 143 Најглавније је у тешкоћама сачувати мир и нерве, 144 Хомосексуализам је потпуна девијација, која нема везе са Богом, 145 Сви ћемо изаћи пред лице Божије да дамо одговор, 146 Од тренутка зачећа дете је целовита боголика личност, 147 Новчано помагати другима колико можемо ни мање, ни више, 148 Акривија - марљиво испуњавање заповести Божијих, 149 Да ли верни треба да приклањају главу на позив оглашенима, 150 He брини се за сутра, с поверењем у Бога Који све може, 151 О тајни хране корисни савети о исхрани, 152 Увек предузимајмо иницијативу у правцу добра, 153 Живот има смисао који долази од Бога Творца, 154 И у брачној љубави чините једни друге већим по части, 155 Боље је бити мртав за овај свет, а бити жив пред Богом, 156 О причешћивању без припреме и са припремом, 157 Увек развијати и ум идоброту, 158 До изопачености долази кад хоћемо уживање без обавеза, 159 Свако увек може бити бољи у погледу срца и воље, 160 Правило хришћанског мучеништва: не тражити мучеништво, 161 У суботу мора да се ради, у недељу не сме, осим због сиромаштва, 162 Љубављу према Богу узвратимо на љубав Божију, 163 Човек треба да се брани од напада, али човечно, 164 Како је псалтир подељен за читање, 165 Живети по Еванђељу једини начин за излазак из општег духовног мрака, 166 Ко се клања икони клања се лицу које је на њој представљено, 167 Шта су то „мали“, а шта „велики“ поклони, 168 Нема великих и малих греха, 169 У различитости мишљења не треба прелазити меру, 170 Да ли треба давати Причешће бесомучнима?, 171 Свештеник који не пости мора бити позван на одговорност, 172 Показати спремност на самопрегор за опште добро, 173 Пружимо руку помирења, али не журимо са загрљајима, 174 Свештеници не смеју да запоставе васпитање своје деце, 175 Опстати не само биолошки већ као народ Божији, 176 Успех не зависи од нас наш је труд, а Бог је Онај Који даје, 177 Савремени медији доприносе моралном кварењу људи, 178 Господ нам милостиво олакшава тежину нашег крста, 179 Смирење је темељ целокупног хришћанског живота, 180 Свеци нису ни „наши“ ни „њихови", већ Божији, 181 И трезвена памет, и љубављу згрејано срце, 182 Вера без дела је мртва, као и тело без душе, 183 Истину треба сагледати у целини, да бисмо избегли замке полуистина, 184 Узрок повећања броја самоубистава је слабљење вере, 185 Бити смирен и свестан свог духовног нивоа, 186 Без причешћа Хришћани смо само по имену, 187 О неопходности припреме постом пред Св. Причешће, 188 Развијати ум, оплемењивати срце, снажити вољу, 189 Човек је лично одговоран за своја дела, идобра и зла, 190 He мучи се бригама, бриге предај Господу, 191 Нема спасења без Причешћа, 192 На место греха засађујмо врлину, 193 Покајање је почетак прања душе од греха, 194 Борба против лажљивости мора се водити у етапама, 195 О значењу свештеничких и ђаконских речи на богослужењу, 196 Ко може бити кум на крштењу у Православној Цркви, 197 Подвижништво начин очишћења срца, просветљења ума, јачања воље, 198 Новокрштени треба свој живот да промени набоље, 199 Бојати се бога, чувати се греха, живети као човек, 200 Теолози да се чувају интелектуализма, 201 Осим у своје руке српски народ се мора уздати и у Бога , 202 Крштење се над мртвима не може вршити, 203 О прослављању крсне славе, 204 Боље је бити несложан него злочинац, 205 Смртно тело је инструмент бесмртне душе, 206 Вера наша да буде плодоносна у нашим добрим делима, 207 Измирење као предуслов приступања Светом Причешћу, 208 Породица је основ целокупног живота, 209 Без мантије и епитрахиља свештеник не може вршити никакво свештенодејство, 210 Саборност Цркве и демократија нису исто, 211 Светом причешћу се не сме приступати као обичном јелу и пићу, 212 Рат се завршио, у миру треба да живимо побожно, 213 Неки канони цркве су непроменљиви, а неки променљиви, 214 Телу треба храна телесна, души треба храна духовна, 215 Да Пресвета Богородица подржи у свему честитом девојке и жене, 216 Три врсте поста: строжи, блажи и најблажи, 217 Само вера у Христа може да буде мотив за крштење, 218 Бог никога не присиљава на спасење, 219 Пост постоји у Цркви Христовој од почетка, 220 И политика може бити на славу Божију, 221 Начело икономије (снисхођења) у црквеном животу, 222 Мрсна храна није нечиста сама по себи, 223 He постоје два морала један за мушкарце и други за жене, 224 Незахвалне дужности једине су којих се треба прихватити, 225 Телесни и духовни пост у Цркви, 226 За нас дилеме нема боље мртав човек, него жив нечовек, 227 У области истина вере принцип икономије непримењив је, 228 Наше је да се потрудимо, а Бог ће помоћи да дорастемо времену, 229 Испразнимо душу од греха, да у њу улијемо истину, 230 He треба се стидети физичког рада, већ греха, 231 После службе Божије не треба причати у храму, већ изван њега, у порти, 232 He оправдавати свој грех, јер је то бежање од истинског покајања, 233 Молити се за оне који срљају у своју пропаст, да их Бог тргне, 234 Вера даје снагу да се издрже сва искушења животна, 235 Никада се немојмо поводити за злочинцима и злом, 236 Увек се трудимо да будемо истинољубиви, 237 Љубав према Богу и према ближњима највећа ствар у овом свету, 238 Морамо бити спремни за ношење крста на путу Господњем , 239 Чојство и јунаштво, 240 Обавезе монаха данас, 241 Јединство у вери православној основа рускосрпског пријатељства, 242 Господ зна тежину нашег крста и снагу којом располажемо, 243 Никад на злочин не одговарати злочином, 244 Сиромаштво духом против отров за гордост, 245 Нечовек је свако ко мрзи људе других народа, 246 Промена имена на крштењу: да или не?, 247 Морамо бити свесни зашто нас сналазе искушења, 248 Шиптарски притисак наталитетом ради етнички чистог Косова, 249 Раскол грех против јединства Цркве, 250 Молитва има суштинску важност у животу, 251 Ако треба да страдамо боље бити мртав човек него мртав нечовек, 252 Пут Богочовека пут свих православних народа, 253 He пристајемо да се бранимо на недостојан начин, 254 Сваку своју мисао, свако своје осећање и дело везати за Бога, 255 Пут Господњи изгледа тежак, али није тежак, 256 Дужност је људска борити се за самоодржање, 257 Пут монашки тежак је, али узвишен, 258 Што не желите себи не чините другима, 259 Шта значе речи „Твоје од Твојих", које свештеник изговара на Светој Литургији?, 260 Све дарове Божје употребљавајмо само на добро, 261 Добро чинити, од зла се бранити, зло добром победити , 262 Црква Христова две хиљаде година проповеда Еванђеље, 263 Послушни смо светим Апостолима, Мученицима и Оцима, 264 За Причешће се треба припремати постом духовним и телесним, 265 Трошимо сувише снаге на оно што је пролазно, па нам не преостаје за главно, 266 Од Томине недеље до Педесетнице ублажен пост, 267 Једно је воља Божија, друго допуштење Божије, а треће наша слобода, 268 Речи Христове треба ислушати и на делу творити, 269 Изградња мира у свету почиње од стицања мира у себи, 270 Опстаћемо само ако будемо знали ко смо, 271 Држати се и у миру и у рату науке Господа Исуса Христа, 272 Садашњост се не може разумети без прошлости, 273 Припремити се за тешкоће, па ће човек лако одолети тешкоћама, 274 Трудећи се за своје духовно здравље помажемо свом народу, 275 Поштовати законе земаљске, живети по закону Божијем, 276 Трудимо се да очистимо своје срце од греха, 277 Будућност је да на Косову и Метохији живимо заједно, 278 Туђ грех не може бити оправдање за наш грех, 279 Живети у греху значи бити роб греха, 280 Свети преци дају нам правац у историји, 281 Треба да живимо у складу са достојанством имена православног, 282 Радост и мир основни садржај науке Христове, 283 Смисао и циљ нашег живота, задобити блаженство Царства Небеског, 284 Личност је оно од чега зависи и добро и зло, 285 Православна Црква је против насиља и жали све жртве насиља, 286 Сваки је човек пред Богом одговоран за своје поступке, 287 Смисао молитава и приноса за упокојене, 288 Пред Богом је први онај који је свима слуга, 289 Морамо своју веру познавати, али и у складу са знањем о вери живети, 290 Ако имамо свест о томе да нам је Бог Отац, осећаћемо се као браћа, 291 У рату човека вреба велика опасност, физичка и духовна, 292 Трпљење увреда прилика за духовно узрастање, 293 Светом Причешћу приступати са припремом и одговорношћу, 294 Обнављајмо се духовно и стичимо Царство Божије, 295 У Христу нема „мушко“ и„женско“, 296 Оно што од нас зависи јесте како ћемо се понашати у невољама, 297 Косовски бој врхунац српске историје, 298 Све у историји процењивати Еванђељем, 299 Како се бранити од нечовечног непријатеља, 300 Лична молитва не може заменити заједничку, нити заједничка личну, 301 Како постити Божићни, Петровски и Госпојински пост, 302 He бојати се страдања на путу Божијем, 303 Гневом се не може ништа добро учинити, 304 Чувајте слогу међу собом и мир са другима, 305 Због праведника милостив нам је Господ, 306 Пост треба да буде и телесни и духовни, 307 Трудити се да будемо дорасли своме времену, 308 Очински вас молим — не напуштајте своја огњишта, 309 Време важи за створена бића, а за Бога Творца не важи, 310 Угледати се на претке у вери, верности, трпљењу, 311 Духовно стање човека пројављује се у његовој спољашњости, 312 Крајњи рок за узимање хране уочи Причешћа, 313 После Христа нема више потребе за пророцима, 314 Верујемо у једнога Бога, тројичнога по Божанским Лицима, 315 Заповести Божије нису ни мало тешке, 316 Све почиње већ овде, и рај и пакао, 317 У Царство Божије ући ће само људи, нељуди остаће изван, 318 Да будемо у сваком часу спремни за Долазак Господњи, 319 Циљ људског живота стицање бесмртног живота Царства Божијег, 320 Молитву вршити као дужност, а онда ће доћи и умиљење, 321 Сваки nocao може се радити на богоугодан начии, 322 Ништа није изгубљено док не буде изгубљено, 323 Како причешћивати болеснике од сиде, 324 Шта је Хришћанство дало свету и историји, 325 Љубав према свом народу не искључује друге народе, 326 Питање женског „права на абортус" и проблем наталитета, 327 Никога и ничега да се не бојимо сем Бога једнога, 328 Нека је слава Богу што носимо Његов Крст као православни Срби, 329 Пресвета Богородица је Дјева пре и после Рођења Христовог, 330 И слобода и одговорност, 331 Ни лажно братољубље, ни осуђивање ближњих, 332 Веру сведочити и речима и животом, 333 Људи вером у Бога постају светлост свету, 334 Царство Небеско пре свих интереса земаљских, 335 Гордост је извор сваког греха, а смирење мајка сваке врлине, 336 И ми смо криви, али нисмо једини криви, 337 Наш однос према вери често је механички, а треба да буде моралан, 338 Чувати се сујете и гордости кроз самосмиравање, 339 Брак и монаштво два различита пута ка истом циљу, 340 Није битно кад ће бити крај света, већ да тада будемо с Христом, 341 Црква никада није агресивна, али није ни пасивна, 342 Косовски проблем није од јуче и неће се решити до сутра, 343 Дужност супружника је да оставе иза себе васпитано потомство, 344 Пут Божји није лак, али је једини спасоносан, 345 Свако историјско време погодно је за спасење, 346 Молитва из дубине душе истинска молитва, 347 Ко не пости да се исправи или да се подвргне епитимији, 348 He дај да те зло победи, већ зло победи добром, 349 Смирење темељ еванђелских врлина, 350 Наш задатак је да творимо вољу Господњу, 351 Како вера расте тако се сујеверје умањује, 352 Човеку је потребна телесна и духовна храна, 353 Осуђујемо грешан поступак, не и грешника, молимо се за његово покајање, 354 Ко живи богоугодно помаже својом врлином свима око себе, 355 Да не изгубимо душу због тела, из страха од смрти, 356 Постити у мрсне дане само по благослову духовника, 357 Истину износити објективно, не приказујући себе бољима него што јесмо, 358 Разлика између православне и римокатоличке иконе, 359 Хришћани треба да се боре против бахатости у себи и другима, 360 Свеци су нам подстицај да будемо онакви какви Бог жели да будемо, 361 Важна је и молитва, и милостиња, и све врлине, 362 Треба бити човек и у најтежим временима, 363 Животом својим сведочити да је и данас могуће живети по науци Господњој, 364 После рата мора се живети у миру с бившим непријатељима, 365 Наши свети преци духовни су нам путоказ ка Царству Божијем, 366 Еванђеље истиче највећу вредносг личности, 367 Трудити се да увек знамо шта радимо, живећи по Еванђељу, 368 Треба да се навикавамо да говоримо истину, да чинимо добро, 369 Тешко је ослободити се греховних навика, али уз труд и помоћ Божију могуће је, 370 Смисао покајања у хришћанском животу, 371 Пут ка добру је тежак, али то је пут на коме се постаје човек Божији, 372 Хришћанин у свету мора бити спреман на искушења и тешкоће, 373 Општи је став да Косово и Метохију сачувамо, 374 Крст носити нама је суђено, ходити путем правде, 375 Наслов: Из дана у дан с Патријархом Павлом: 365 питања и одговора за сваки дан у години Издавач: Образ светачки Страна: 386 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-84595-84-5

napisao Djordje Dera 1911 Publije ili Gaj Kornelije Tacit (lat. Publius ili Gaius Cornelius Tacitus) (rođen oko 55. - umro oko 115. godine), bio je rimski govornik, pravnik i senator i jedan od najvećih antičkih istoričara. Njegovi glavni radovi Anali i Istorije su za predmet imali istoriju Rimskog carstva prvog veka od smrti cara Avgusta 14 godine do smrti Domicijana 96. godine. Tacitovi radovi sadrže vredne informacije o njegovom svetu, premda nedostaju detalji iz njegovog života. Čak i njegovo ime nije pouzdano utvrđeno. Ono malo što znamo dolazi iz rasutih detalja iz njegovog rada, pisama njegovog prijatelja i obožavaoca Plinija Mlađeg, natpisa nađenih u Milasi i Kariji i naučničkih nagađanja. Tacit je rođen oko 55. godine u viteškoj porodici kao i mnogi drugi latinski autori Zlatnog i Srebrnog doba. Kao najverovatnije mesto rođenja uzima se područje severne Italije (u antičkom smislu). Tačan datum i mesto rođenja nigde nisu izričito navedeni. Isto je i sa njegovim imenom. U nekim pismima Sidonija Apolinara i u nekim starim i nevažnim natpisima njegovo ime je Gaj ali u velikom preživelom rukopisu njegovog rada njegovo ime je Publije. Nasleđe i mesto rođenja[uredi] Njegovo nipodaštavanje zbog socijalnog penjanja je dovelo do hipoteze da je njegova familija vodila poreklo od nepoznate grane patricijskog roda Kornelijevaca, ali nijedan Kornelijevac nikada nije imao deo imena Tacit. Starije aristokratske familije su u velikoj meri bile uništene u haosu koji je pratio kraj republike i Tacit je lično smatrao da za svoj rang duguje carevima iz dinastije Flavijevaca. Hipoteza da je vodio poreklo od oslobođenog roba nije potvrđena u bilo kojoj njegovoj izjavi, govorima koje bi senatori i vitezovi izgovarali kada govore o oslobođenicima i stoga je lako odbačena. Njegov otac je verovatno bio Kornelije Tacit. On je bio prokurator Belgike i Germanije. Sin ovog Kornelija Tacita je pominjan od strane Plinija Mlađeg kao primer neverovatnog rasta i starenja uključujući i brzu smrt. Ovo znači da ovaj sin nije istoričar ali senior Kornelije Tacit bi mogao da bude njegov ujak. Iz ove veze i prijateljstva između Plinija Mlađeg i mladog Tacita izvlači se zaključak da su dve familije iz iste klase, načina života, da su bili ekviti iz provincijskih familija sa značajnim bogatstvom. Tačna provincija iz koje je poticao je nepoznata. Njegova ženidba sa ćerkom senatora Narbonensisa Gneja Julija Agrikole može da se tumači kao da je i on iz Narbonske Galije. Možda je španskog porekla od Fabija Justa kojem je Tacit posvetio Dijalog što po nekima sugeriše porodičnu vezu sa Hispanijom. Njegovo prijateljstvo sa Plinijem ukazuje na severnu Italiju kao na njegov dom. Nijedan dokaz nije konačan. Gnej Julije Agrikola je mogao znati Tacita sa druge strane. Marcijal posvećuje poemu Pliniju, a ne izvrsnom Tacitu što ne bi bio slučaj da je Tacit bio iz Hispanije. Marcijalov često podrugljiv stil nije odgovarao Tacitovom dostojanstvenom i ozbiljnom maniru. Ne postoje dokazi da su Plinijevi prijatelji iz severne Italije poznavali Tacita niti Plinijeva pisma koja nagoveštavaju da su dva prijatelja delila istu provinciju. Njegovo poreklo umeće i govorništvo i njegove povremene simpatije za varvare koji su se odupirali rimskoj vlasti je navelo neke da pomisle da je keltskog porekla. Kelti koji su zauzeli Galiju pre Rimljana bili su poznati po svom umeću u govorništvu ali su u to vreme bili podjarmljeni od Rimljana. Javni život, brak i književna karijera[uredi] Kao mladić je studirao retoriku u Rimu, kao pripremu za karijeru u zakonodavstvu i politici a, možda je studirao kao Plinije kod Kvintilijana. 77. ili 78. se oženio Julijom Agrikolom ćerkom čuvenog generala Agrikole. Ne znamo ništa o njihovom braku ili kućnom životu osim da je Tacit voleo lov i čist vazduh. Početak svoje karijere duguje Vespazijanu kao što nam i sam kaže u Istoriji, ali je pod Titusom ušao u politički život kao kvestor 81. ili 82. Napredovao je u počasnim službama da bi postao pretor u 88. godini i držao je poziciju u religioznom veću petnaestorice, sveštenika koji su se starali o Sibilinim knjigama i Sekularnim Igrama. Bio je izvikan kao pravnik i govornik, njegovo umeće u javnom nastupu tumačeno je ironično u svetlu njegovog imena jer Tacit na latinskom znači tih. Jedna od njegovih mudrih rečenica je: `što je više zakona to je manje pravde`.[1] Služio je u provinciji od 89. do 93, možda kao komandant legije možda kao civil. Njegova ličnost i imovina su preživele Domicijanovu vlast i teror (93-96) ali iskustvo ga je učinilo iznurenim i ljutim. Možda se stideo zbog sopstvenog saučesništva. U svakom slučaju posle toga je u njegovim radovima evidentna mržnja prema tiraniji. Prvi od svoje familije je postao konzul 97. za vreme vladavine Nerve. Za to vreme je dostigao vrhunac svoje slave kao govornik kada je održao posmtrni govor slavnom starom vojniku Verginiju Rufusu. U sledećoj godini napisao je i objavio dela Agrikola i Germanija i time nagovestio svoja literarna nastojanja koje će ga pratiti do smrti. Posle nestaje sa javne scene na koju se vratio za vreme vladavine Trajana. 100. zajedno sa svojim prijateljem Plinijem Mlađim optužuje Marija Priska prokonzula Afrike zbog korupcije. Prisk je osuđen i poslat u egzil i Plinije je napisao nekoliko dana kasnije da je Tacit govorio „sa uzvišenošću koja je bila karakteristika njegovog stila govorništva“. Sledio je dug period odsustvovanja sa političkog i javnog života za vreme kojeg je napisao nekoliko svojih velikih radova. Prvo je napisao Istorije pa zatim Anale. Državo je najvipu civilnu vlast u rimskoj provinciji Aziji u današnjoj zapadnoj Anatoliji 112. ili 113. kako je zabelženo u natpisu nađenom u Malasi. Događaj u Analima fiksira 116. kao godinu pre koje nije nastupila njegova smrt a mogla se dogoditi sve do 125. Nepoznato je da li je imao dece iako je u Avgustijnovoj Istoriji pomenuto da je car Marko Klaudije Tacit izjavljivao da je naslednik i obezbedio čuvanje njegovih radova, ali kao i sve drugo u pomenutoj Istoriji i ovo je verovatno pogrešno. Dela[uredi] Pet dela koje se pripisuju Tacitu su sačuvana (ili bar veliki delovi ovih dela). Godine su približne a poslednje dve (njegovi glavni radovi) su verovatno zahtevale nekoliko godina da bi se napisle. Dijalog o besednicima (lat. Dialogus de oratoribus) (oko 80. godine) O životu i karakteru Agrikole[2] (lat. De vita et mortibus Agricolae) (98. godine) Germanija (lat. De origine et situ Germanorum) (98. godine) Istorije (lat. Historiae) (oko 105. godine) Anali (lat. Annales) (oko 117. godine) Veliki radovi[uredi] Dva velika rada koja su originalno objavljena odvojeno zamišljena su tako da sačinjavaju jednu ediciju od trideset knjiga sa Analima vremenski ispred Istorije. Iako nisu pisana tim redosledom dela redom izlažu period od smrti Avgusta (14) do smrti Domicijana (96). Istorije[uredi] U jednom od prvih poglavlja Agrikole Tacit je rekao da je želeo da priča o godinama vladavine Domicijana, Nerve i Trajana. U Istoriji je projekat modifikovan: U uvodu Tacit kaže da će se vladavinom Nerve i Trajana baviti kasnije. Umesto toga on će pokriti period koji je počeo sa građanskim ratovima godinom četvorice careva koja se završava despotizmom Flavija. Samo prve četiri knjige i 26 poglavlja pete knjige su sačuvane i pokrivaju 69. godinu i početak 70. Veruje se da je rad nastavljen do smrti Domicijana 18. septembra 96. Peta knjiga sadrži kao uvod u Titovo suzbijanje velike jevrejske pobune kratak etnografski izveštaj o antičkim Jevrejima i neprocenjiv zapis o gledištu učenih Rimljana na ove ljude. Anali[uredi] Anali su Tacitov poslednji rad koji pokrivaju period od smrti Avgusta Cezara 14. godine. Napisao je bar 16 knjiga ali one od 7. do 10. i delovi 5, 6, 11. i 16. nedostaju. Knjiga 6 se završava smrđu Tiberija i knjige 7-12 sadrže vladavine Kaligule i Klaudija. Ostatle knjige sadrže vladavinu Nerona možda do njegove smrti u junu 68. ili do kraja te godine da bi se povezale sa Istorijom. Druga polovina knjige 16 nedostaje (završava se sa događajima iz godine 66). Ne znamo da li je Tacit kompletirao rad kao ni da li je završio druge radove koje je planirao da uradi. Umro je pre nego što je mogao da završi planirane istorije Nerve i Trajana i nije sačuvan nijedan zapis o radu na Avgustu Cezaru i početku Carstva sa kojim je nameravao da završi svoj prvi rad kao istoričar. On u svojim analima, pored ostalog, pominje jedno pleme, koje neki zbog sličnosti naziva dovode u direktnu vezu sa današnjim Srbima, na čijem se čelu nalazi izvesni Zorsines. Manji radovi[uredi] Tacit je napisao i tri manja rada sa različitim temama:Agrikola biografija Gneja Julija Agrikole, Germanija monografija o zemljama i plemenima varvarskih Germana i dijalozi o umetnosti retorike. Germanija[uredi] Germanija (lat. De Originae et situ Germanorum) je etnografski rad o različitim germanskim plemenima izvan Rimskog carstva. Germanija se izdvaja u tradiciji koju su postgavili autori od Herodota do Julija Cezara. Knjiga počinje opisom zemlje, zakona i običaja kod Germana (poglavlja 1-27), zatim opisuje pojedinačna plemena počevši od onih koja su živela bliže rimskim zemljama i završava se sa onim plemenima koja su živela na krajnjim obalama Baltičkog mora sa opisom primitivnih i divljih Fena i nepoznatim plemenima iza njih. To je najoriginalniji i najvažniji spomenik germanskih tradicija.[3] Agrikola[uredi] Agrikola (lat. De vita et moribus Iulii Agricolae je napisan 98. i govori nam o životu Gneja Julija Agrikole, čuvenog rimskog generala i Tacitovog rođaka. On takođe pokriva sažeto geografiju i etnografiju antičke Britanije. Kao u Germaniji Tacit suprotstavlja slobodu domorodaca Brita tiraniji i korupciji Carstva. Knjiga takođe sadrži rečitu i oštru polemiku protiv gramežljivosti i pohlepe Rima. Dijalog[uredi] Nije pouzdano utvrđeno kada je Dilajog (lat. Dialogus de oratoribus nastao ali je verovatno napisan posle Agrikole i Germanije. Mnoge karakteristike su uzete iz drugih Tacitovih dela i to ide toliko daleko da se čak osporava da je Tacit to napisao iako je uvek u rukopisnoj tradiciji grupisano sa Agrikolom i Germanijom. Način pisanja u Dijalozima više je blizak Ciceronovim naučnim radovima - otmen ali ne i dosadan stil što je inspirisano učenjem Kvintilijana. Nedostaje neslaganje koje je tipično za Tacitove velike istorijske radove. Možda je napisan kada je Tacit bio mlad. Posveta Fabiju Justu daje datum objavljivanja ali ne i datum pisanja. Neobičan klasičan stil može verovatnije da se objasni time da su Dijalozi rad koji se bavi retorikom. Za radove u retoričkom žanru struktura jezik i stil Cicerona su bili uobičajeni modeli. Izvori Tacita[uredi] Tacit je bio u položaju da koristi zvanične izvore Rimske države kao što su: senatska akta i kolekcija odluka vlade i novosti u sudstvu i glavnom gradu. Mogao je da čita i govore nekih careva kao što su Tiberije i Klaudije. Tacit je bio podozriv istoričar koji je obraćao mnogo pažnje svojim istorijskim radovima. Mali nedostaci koji se pojavljuju u Analima bi mogli da budu zbog činjenice da je Tacit umro pre nego što ih je dovršio i stoga nije mogao da ih pročita po završetku. Pored ovih koristio je i druge istorijske i literarne izvore. Koristio ih je slobodno i nije bio jednostran već je birao između različitih izvora sa različitim tendencijama. Tacit neke od njih i direktno citira kao na primer Plinija Starijeg koji je napisao delo Germanski rat (lat. Bella Germaniae i istorijski rad koji je bio nastavak Aufidija Basusa. Tacit je mogao koristiti i neke kolekcije pisama i razne beleške. Uzeo je neke informacije iz drugih radova istorijskog žanra kao na primer Exitus illustrium virorum. Ovo je bila kolekcija knjiga onih koji su bili protivnici careva. Književni stil[uredi] Tacitova dela su poznata po svojoj na mah oštroj i zbijenoj prozi, retkoj blistavosti kao suprotnosti popustljivom stilu nekih njegovih savremenika kao što je Plutarh. Poraz rimske armije 63 koji je opisao u prvom delu Anala je jedna od retkih prilika kada se latio neke vrste blistavosti, ali i onda je radije pisao o kraju neprijateljstava sa mirnoćom nego da se služi doteranim frazama. U najvećem delu svojih spisa služi se striktnim hronološkim redom u svojoj naraciji, teško je uopštavao već je ostavljao čitaocu da on sam napravi „veću sliku“ za sebe. Bez obzira na to kada je skicirao veću sliku kao na primer u uvodnim delovima Anala kada je sumirao situaciju pri kraju vladavine Avgusta nije mu trebalo više od nekoliko fraza da uvede čitaoca u srce priče. Pristup istoriji[uredi] Tacitov istorijski stil kombinuje različite pristupe istoriji u njegov saopstveni metod. Postoje neke sličnosti sa Salustijem Krispom kao što su hronološki ispisane činjenice, moralne lekcije i doterano dovođenje u centar dramatičnih zbivanja. Njegov istorijski rad karakteriše pesimizam. Tacit sam kaže da je njegov cilj da izlaže činjenice bez emocija kao što su gorčina ili ljubav koje je u potpunosti izbacio iz svog dela. Iako je ovo najbliže što se moglo doći u pogledu neutralne tačke gledišta u antici postojale su izvesne rasprave o Tacitovoj neutralnosti odnosno ljubavi ka drugima. U svojim radovima Tacit se prvenstveno bavio odnosom snaga Rimskog Senata i Rimskih Careva. Njegovi radovi su puni priča o korupciji i tiraniji u vladajućoj klasi. Oni su potrošili njihovu dugo čuvanu kulturnu tradiciju slobode govora i samopoštovanja jer su morali da se ulizuju carevima od kojih su retki bili dobroćudni. Još jedna važna tema je uloga vojske u dolasku na vlast i ostanku na vlasti pojedinih careva. Tacit opisuje vodeću ulogu legija koje su čuvale Rimske granice kao i vojske u samom Rimu Pretorijanske garde u izboru careva. Tacitova politička karijera se odigrala uglavnom za vreme cara Domicijana tako da je iskusio tiraniju, korupciju i dekadenciju tog doba što može da objasni njegov ljute i ironične analize. On upozorava na opasnosti neograničene moći neutemeljene na principima, korupcije koja je nagrizala blagostanje carstva. Možda je ta tiranija koju je isuksio bila uzrok njegovom negativnom stavu prema carevima iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije. Bez obzira na to slika koju je izgradio o Tiberiju u prvih šest knjiga Anala nije ni samo sumorna ni samo odobravajuća. Veliki broj naučnika smatra da je slika Tiberija u prvoj knjizi dobra da bi postala negativna u sledećim knjigama što je povezano sa intrigama Sejana. Tacit se nije ustučavao da uputi reči hvale ali i reči osude za istu osobu često objašnjavajući otvoreno njene pozitivne osobine kao i one koje zaslužuju prezrenje. Dok je opisivao život svog tasta Agrikole, izneo je stav da istoričari treba da budu umereni u oceni ljudi.[4] Zbog te njegove neutralnosti mnogi kasniji mislioci su smatrali njegove radove za odbranu carskog sistema dok su ih drugi videli kao odbacivanje istog što je dokaz da je uspeo u svom naumu da bude objektivan. Stil proze[uredi] Tacitovo umeće u pisanju je veliko. Nijedan drugi autor se ne smatra jednakim njemu izuzev možda Cicerona. Njegov stil se razlikuje kako od onog iz Srebrnog Doba tako i od onog iz Zlatnog Doba. Doduše imao je proračunatu veličanstvenost i rečitost što je umnogome mogao da zahvali činjenici da je bio obrazovan u govorništvu. Njegov stil je krajnje sažet čak epigramski. Rečenice su retko tečne ili lepe ali njihova poenta je uvek jasna. Isti stil je bio u isto vreme ismejan kao „grub, neprijatan i težak“ i nagrađivan kao „dostojanstven, kratak i jezgrovito rečit“. Njegovi istorijski radovi su kao centar interesovanja imali psihu i unutrašnje motive ličnosti, često sa ulaženjem u unutrašnjost pojedinca mada je pod znakom pitanja koliko su ta ulaženja u unutrašnjost ličnosti ispravna i ubedljiva. On je najbolji kada izražava dvoličnost, licemerstvo i udvorištvo. Na primer, on pominje Tiberijevo odbijanje titule Otac otadžbine (lat. Pater Patriae) tako što je opozivao instituciju zakona koja zabranjuje izdajničke govore ili pisanja i neosnovane optužbe koje rezultuju sudskim procesima (Anali,1.72). Na drugom mestu (Anali 4,64-66) on poredi Tiberijevu javnu deobu novčane pomoći sa njegovim neuspehom da zaustavi zloupotrebu pravde. Međutim, ova vrsta pronicanja u nešto mu je donela nagrađivanje, bio je takođe kritikovan zbog ne davanja veće slike događaja koje je opisivao. Tacit za svoj jezik i metod najviše duguje Salustiju Krispu. Amijan Marcelin je kasniji istoričar čiji rad mu se najviše probližava po stilu. Studije i shvatanje istorije[uredi] Plinije Mlađi u svom sedmom pismu Tacitu kaže: „Predviđam a moja predviđanja su obično dobra da će tvoje istorije biti besmrtne“. Tacit je zapamćen kao najveći i najslavniji rimski istoričar jednak ako ne i bolji od Tukidida najvećeg starogrčkog istoričara. Enciklopedija Britanika smatra da je Tacit zaslužio jedno od najviših mesta među ljudima od pera svih vremena. Njegov uticaj daleko prevazilazi samo istoriju. Njegovo delo se čita i zbog njegovih saveta iz morala zbog njegovog dramatičnog pripovedanja, zbog njegovog neuporedivog stila proze. Kao politički teoretičar je veoma uticajan i van polja istorije. Političke lekcije iz njegovog rada idu u dva smera. Prvi je crvenoi Tacit koji podržava republikanske ideale a drugi je crni Tacit kojeg neki vide kao lekciju iz Makjavelijeve realnepolitike. Iako je njegov rad najvredniji izvor za istoriju njegovog vremena njegova preciznost je ponekad pod znakom pitanja. Anali su bazirani na izvorima iz druge ruke čija pouzdanost je nepoznata i postoje neke očigledne manje greške kao na primer mešanje dve ćerke Marka Antonija i Oktavije Minor obe sa imenom Antonija. Istorije su pisane na osnovu dokumenata iz prve ruke i mnogo je preciznija kada je u pitanju period Flavijevaca iako je Tacitova mržnja prema Dimicijanu izgleda obojila njegov ton i izlaganje. Dr Đorđe Dera (Novi Sad, 1844 — Novi Sad, 18. mart 1917) je bio srpski filolog i profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. iografija[uredi] Potiče iz poznate novosadske porodice cincarskog porekla. Gimnaziju pohađao u Vinkovcima, Novom Sadu i Pešti. Studije prava započeo u Gracu, a završio u Pešti, gde je stekao zvanje doktora pravnih nauka 1867. godine. Zatim upisuje Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, uveren da Srbi u Ugarskoj jedino preko crkvene jerarhije mogu napredovati.[1] Ubrzo napušta ovu ideju i počinje da radi u prosveti. Izučavao je klasičnu filologiju i bio profesor novosadske Srpske gimnazije od 1867. do 1905. godine. Predavao je starogrčki, latinski, nemački, mađarski jezik i istoriju sveta. Sa francuskog je prevodio književna dela. Na osnovu svojih iskustava sa putovanja po Evropi napisao putopise iz Italije i Rusije. Sa profesorom Blagojem Brančićem priredio je mađarsko-srpski i srpsko-mađarski rečnik (1889, 1894).[1] I nakon odlaska u penziju bio je honorarno angažovan u Gimnaziji.[2] U periodu od 1902. do 1906. godine bio je član Pozorišnog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište.[3] Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu.[4][5] Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime. Izbor iz bibliografije[uredi] Iskrice iz Svetog pisma I-II (1887, 1888) Prošlost i sadašnjost (1890) Uspomene iz Italije I-II (1892, 1893) Agrarni pokreti u starom Rimu s osobitim obzirom na današnje naše poljoprivredne prilike (1901) Kornelije Tacit, rimski velikan filozof-istorik i njegovi pogledi na svet (1911)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Rasprodato Prvo objavljivanje trotomne monogarfije o kralju Aleksandru Karađorđeviću nameće samom autoru Branislavu Gligorijeviću potrebu da čitaocima razjasni neke probleme s kojima se suočava tokom istraživanja i pisanja, kaoi i da ukaže na neka iskustva koja je u svom radu stekao. O kralju Aleksandru Karađorđeviću do sada se u nas nije pisalo. Verovatno ne postoji nijedna ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svoga naroda, ili se o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najneponovljivi sudovi, davane najteže kvalifikacije. Druga knjiga monografije obuhvata period parlamentalne vladavine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kao građanska država izgrađivana na demokratskim temeljima Srbije. Događaji su sami nametali sadržaj knjige. Njen pretežni deo posvećen je centralnoj temi, hrvatsko-srpskom sporu, u kojoj je zbog čestih parlamentarnih kriza i razjedinjenosti srpskih nacionalnih snaga sve veću posredničku ulogu imao kralj Aleksandar. Pisati danas o Aleksandru Karađorđeviću ne znači samo po sebi puniti jednu veliku prazninu u našoj istoriografiji. Nije reč samo o životu jednog kralja, već je u pitanju jedno burno vreme, kome je on, kao duhovni pokretač i kreator mnogih značajnih zbivanja, davao lični pečat. Komplet se sastoji od tri knjige: U evropskoj politici, Srpsko-hrvatski spor i U ratovima za nacionalno oslobođenje. Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Aleksandar Karađorđević je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bilo je to tokom njegove posete Francuskoj 5. aprila do 27. aprila 1910 godine. Aleksandar je leteo na avionu faler broj 2.[2] Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar III.[3] Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu,[4] a potom u Beogradu,[5] po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Prestolonaslednik Srbije Kraljević Aleksandar Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Đorđa su mnogi u Srbiji dugo smatrali nepodesnim da postane kralj Srbije, a među njima su bili političari kao što je Nikola Pašić i visoki oficiri poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i Petra Živkovića, kojima nije odgovarao impulsivan Đorđev karakter i nestabilna ličnost sklona incidentima.[4] Đorđe je bio počinitelj tragičnog incidenta iz 1909. kada je šutnuo svog slugu u stomak, izazvavši njegovu smrt nekoliko dana kasnije. Ovaj incident je bio poslednja kap, zbog kog je izbio veliki skandal u srpskoj javnosti, kao i u austrougarskoj štampi, koja je intenzivno izveštavala o tome, pa je princ Đorđe bio primoran da se odrekne prava na presto. Princ Aleksandar je 1910. skoro preminuo od stomačnog tifusa i zbog toga je imao stomačne probleme do kraja svog života. Kada je Aleksandar postao prestolonaslednik, borba za vlast između Pašićevih radikala i Apisove Crne ruke je dobila i trećeg učesnika. Aleksandar je sve više smatrao sebe jedinim presudnim faktorom, pa je oko sebe okupio Belu ruku, grupu oficira predvođenih Petrom Živkovićem, Petrom Mišićem i Josif Kostićem.[6] Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom. Prestolonaslednik Aleksandar sa XVI pukom, koji je nosio ime cara Nikolaja II, u Nišu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912), prestolonaslednik Aleksandar je kao formalni zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913[7]. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. Regent Aleksandar obilazi ranjenike na Solunskom frontu 1917. godine. Aleksandar Karađorđević U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. U Kragujevcu postoji Regentova kuća gde je živeo tokom 1914-1915. Tokom 1917-1919 postojala je Srpska rezervna bolnica prestolonaslednika Aleksandra. Markica sa prikazom proboja Solunskog fronta Prvodecembarsko ujedinjenje Prvodecembarsko ujedinjenje Prestolonaslednik Aleksandar sa vojnicima VI puka Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918, po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delegacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Aleksandar i Marija na dan venčanja 1922. godine. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije mogao prisustvovati očevoj sahrani jer je u Parizu bolovao od zapaljenja slepog creva.[8] U zemlju se vratio krajem oktobra i 6. novembra položio pred skupštinom zakletvu na ustav. Oženio se 1922. godine, princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej. Politička delatnost 1918-1929. Otpor ujedinjenju i neredi Talas socijalističke revolucije se iz Rusije širio na zapadi doveo do socijalističkih pobuna 1919. u Mađarskoj i Nemačkoj. Neki od Jugoslovena koji su učestvovali u Oktobarskoj revoluciji tada su se vraćali u otadžbinu. Prevratnički duh je zahvatio deo naoružanih odmetnika u „zelenom kadru” i običnih stanovnika, naročito u Slavoniji i Banatu. Seljaci su pljačkali imanja bogatih na području Osijeka, a u istočnom Banatu došlo je do pokušaja stvaranja „sovjetske republike”.[9] Vojska Kraljevine Srbije je morala, pored zaštite predviđenih granica, zaustaviti širenje revolucije i suprotstavi se pobunama protiv ujedinjenja. Veću pretnju za granice predstavljalo je prisustvo vojske Italije u Dalmaciji i primorju, a manju upadi pripadnika VMRO-a (Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija) iz Bugarske u Makedoniju.[10] U delu hrvatskog stanovništva postojala je duga tradicija otpora centralističkim težnjama. Ona se spojila sa netrpeljivošću prema pravoslavnom stanovništvu. Zbog toga se ubrzo javio otpor ujedinjenju pod dinastijom Karađorđević. Deo netrpeljivih Hrvata nije želeo lako da pristane na stvaranje države u kojoj će katolici biti manjina u odnosu na pravoslavce. Među onima koji su se protivili ujedinjenju i tražili stvaranje hrvatske republike isticao se Stjepan Radić. Posle proglašenja ujedinjenja, on je govorio da je sakupio oko 200.000 potpisa protiv ujedinjenja u nameri da ih uz protest pošalje Mirovnoj konferenciji u Parizu. Nasuprot tome, pristalice ujedinjenja su stvarale sokolske legije.[11] Svađe zbog načina ujedinjenja dovele su do pobune u Zagrebu 5.12.1918. Pobunili su se hrvatskih vojnici Nacionalne garde, koju je stvorilo Narodno vijeće. Oni su na Trgu bana Jelačića tražili stvaranje republiku i podržavali S. Radića. Na naredbu Narodnog vijeća mornari su pucali na pobunjenike. Gušenje protesta pomogli su i hrvatski sokoli. U sukobu bilo je i nekoliko ubijenih. Prema zvaničnim tvrdnjama, u tom sukobu nisu učestovali Srbi, nego su na obe strane bili Hrvati. Narodno vijeće je raspustilo pobunjene odrede. Vojska je morala umiriti protestne skupove po Hrvatskoj na kojima se tražilo stvaranje republike. Deo Srba, koji je pamtio odanost velikog dela Hrvata prema Habzburgovcima, nije verovao ovom „republikanskom pokretu”. Oni su mislili da je to samo otpor kralju Srbinu kao vladaru zajedničke države.[12] Kralj Nikola i njegova vlada nisu prihvatili odluke Podgoričke skupštine. Ipak, prividno su pokušali delovati nenasilno. Nikolina vlada je izdala proglas kojim je pozivala narod da se bez oružja suprotstavi „srbijanskoj okupaciji”. Italija je pomogla pristalicama porodice Petrović-Njegoš da organizuju oružanu pobunu. Pobunjenici, koje su predvodili Nikčević i Čelebić, su poraženi na Cetinjskom polju početkom januara 1919. (Božićna pobuna).[13] Nakon vladine odluke iz decembra 1918. da se 10.000 ljudi regrutuje u žandarmeriju stvaranje jedinstvene žandarmerije u Kraljevini SHS je dovršeno donošenjem uredbe u februaru 1919. Žandarmerija je smatrana pomoćnim delom stalne vojske od koje je dobijala oružje. Istovremeno je plate dobijala od Ministarstva unutrašnjih dela. U martu 1919. stvorena je i jedinstvena vojska Kraljevine SHS. Njen pun sastav u miru je imao 140.000 vojnika. Komandnom sastavu srpske vojske je pridodato oko 500 crnogorskih oficira i oko 1.000 oficira bivše Austrougarske.[14] Država je nasledila međunarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujednačavanje novca je izvršeno 1920. Tada je određeno da se austrougarske krune povuku iz opticaja menjanjem 4 krune za 1 srpski dinar. Iste 1920. je Narodna banka Srbije postala Narodna banka Kraljevine SHS. Zamena preostalih kruna (kuna) za dinar je trajala do 1923.[15] Privremeno narodno predstavništvo i pitanje agrarne reforme Države većinom nastaju i nestaju u ratnim sukobima, tj. vojnom silom, a ređe demokratskim procesima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije izuzetak. Ona je stvorena sporazumom Vlade Kraljevine Srbije sa Narodnim vijećem iz Zagreba, ali je u tom stvaranju presudna bila pobeda srpske vojske u ratu. Do izbora i donošenja prvog ustava vlast u Kraljevini SHS imali su kralj, tj. regent u njegovo ime, privremena vlada i Privremeno narodno predstavništvo.[16] Regent Aleksandar je sastavljanje vlade poverio 20.12.1918. Stojanu Protiću iz Narodne radikalne stranke. Potpredsednik vlade je postao Anton Korošec. Ministar spoljnih poslova bio je Ante Trumbić, a ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević. N. Pašić je očekivao da on dobije mesto predsednika vlade, ali je regent odlučio da ga pošalje u Pariz, kao vođu pregovarača na Mirovnu konferenciju. Odeljenja vlade Kraljevine SHS stvorena su u Crnoj Gori, Banatu, Bačkoj i Baranji, a regent je postavio i pokrajinske vlade u Sremu, Slavoniji, BiH, Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji.[17] Otvoreno nezadovoljstvo se ponovo javilo u proleće 1919. Dešavalo se da družine seljaka samovoljno prisvajaju delove veleposeda. Društveni nemiri, koji su nastali pod uticajem Oktobarske revolucije, ubrzali su provođenje agrarne reforme u Kraljevini SHS. Njome je trebalo umiriti seljaštvo. Već, u januaru 1919. regent Aleksandar obećao je proglasom davanje zemlje seljacima. Vlada je u februaru 1919. donela „Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme”. Tada je napokon proglašeno ukida- nje kmetovskih odnosa, tj. ostataka feudalizma. Privremeno narodno predstavništvo (PNP) je samo upoznato sa tim odredbama. Vlada je odlučila da izvrši i naseljavanje ratnih dobrovoljaca, iz manje plodnih oblasti, na Kosmet, u Makedoniju, Vojvodinu i Slavoniju. Tamo su im besplatno deljeni zemljoposedi, obično veličine 3-8 hektara. Za naseljavanje kolonista država je većinom upotrebila državnu i opštinsku zemlju, ali manjim delom i odu zete posede odmetnutih Albanaca (kačaka) i dr. Država je koloniste besplatno prevozila, a posle naseljavanja bili su nekoliko godina oslobeđeni plaćanja poreza prema državi i lokalnoj upravi. Kolonizacija nije završena do 1938. U međuratnom periodu na Kosmet je naseljeno 10-11.000 porodica kolonista, tj. 50-60 hiljada osoba, a u Makedoniju 6-8.000 porodica, tj. 30-40.000 osoba.[18] Glavni sastavljač Privremenog narodnog predstavništva (PNP) bila je vlada i njen ministar za „Konstituantu” A. Kramer. U PNP su ušli predstavnici skupština Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, članovi Narodnog vijeća i Jugoslovenskog odbora. PNP je održavalo sednice od marta 1919. do oktobra 1920. a na njegov rad su uticale borbe oko političkog uređenja države. U njemu se razgovaralo o izborima za Ustavotvornu skupštinu, mirovnim ugovorima, društvenim, privrednim prilikama i dr. Svađe, nedostaci radne većine, tj. kvoruma, i prekidi rada PNP doveli su do kratkotrajnosti vlada.[19] Na predlog socijaldemokratskih partija Srbije i BiH, na kongresu u Beogradu od 20. do 23.4.1919. stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Ona je pristupila III internacionali (Kominterni). Kominterna je stvorena u Moskvi u martu 1919. Ona je bila središnja uprava za komunističke partije izvan Rusije, tj. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR-a). Kominterna je određivala rukovodioce za partije koje su bile učlanjene u nju. Davala im je uputstva za rad i novac. Iz Moskve je preko partija učlanjenih u Kominternu spremano pokre tanje socijalističkih revolucija.[20] U julu 1919. SRPJ (K) je organizovala opšti štrajk kao protest protiv stranih napada na revolucije u Sovjetskom Savezu i Mađarskoj. Na II kongresu u junu 1920. SRPJ (K) je promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). U to vreme, srednom 1920. iz Kominterne je preuzeto mišljenje da je federacija najbolji oblik uređenja višenacionalnih država.[21] Protićeva vlada zamenjena je u avgustu 1919. vladom Ljubomira Davidovića, a u februaru 1920. je vladu ponovo sastavio Protić. U aprilu 1920. zemlju je potresao opšti štrajk desetina hiljada radnika na železnici. Vlada je štrajk zaustavila uvođenjem vojnog suda na železnici. Od maja 1920. do donošenja Obznane u decembru 1920. predsednik vlade bio je Milenko Vesnić.[22] Agrarna reforma Predstava kralja Aleksandra na aversu novčića od 50 para iz 1925. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević U vreme ujedinjenja, u Jugoslaviji su postojali ostaci feudalnih odnosa. U Makedoniji to su bili čifčijski odnosi, u BiH beglučko-kmetovski odnosi, u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored toga, postojali su kapitalistički veleposedi i u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.[23] Agrarna reforma se ostvarivala prema uredbi vlade iz februara 1919. Sprovođenje agrarne reforme bilo je povezano sa verskim i nacionalnim odnosima. Većina veleposednika u BiH, age i begovi (oko 4 hiljade), bili su muslimani, a u Vojvodini većina veleposednika bili su Nemci. Veleposednici su bile i verske organizacije. One su na oduzimanje dela zemljoposeda gledale kao na ugrožavanje ekonomske osnove za svoje delovanje. Agrarna reforma nije oduzela veleposede od banaka i imovinu verskih ustanova.[24] U prvom periodu sprovođenja agrarne reforme ukinuti su kmetovski i čivčijski odnosi u BiH, na Kosmetu i u Makedoniji. U Dalmaciji su ukinuti kolonatski odnosi. Ranijim vlasnicima obećano je obeštećenje za zemlju koja je stavljena pod sekvestar. Imovina Habzburgovaca bila je oduzeta. Zemlja oduzeta i sekvestrirana, davana je u jednogodišnji, a kasnije i višegodišnji zakup seljacima.[25] Većina nekadašnjih kmetovskih porodica koja je dobila zemlju, zahvaljujući agrarnoj reformi, bila je u BiH, tj. više od 100.000 porodica. Te su porodice oduzetu zemlju prvo privremeno dobile u zakup. Agrarna reforma je završena do sredine dvadesetih godina XX veka. Od 1925. do 1931. bogatijim seljacima je omogućeno da otkupe zemlju koja je već bila sekvestrirana, tj. uzeta od veleposednika na čuvanje do konačnog sudskog rešenja. Godine 1931. donet je Zakon o likvidiranju agrarne reforme. Nasuprot oduzimanju veleposeda, kasnije je povećan zemljišni maksimum, sa 57 na 288 hektara, koji je neko mogao posedovati. Oko dve trećine poljoprivrednih domaćinstava u Kraljevini Jugoslaviji imalo je manje od 5 hektara zemlje. Za područje Srbije iz 1912. taj procenat je bio malo manji, tj. oko 62%. Domaćinstva, sa posedima do 5 hektara, su koristila približno polovinu ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državi. Posede veće od 20 hektara imalo je oko 3% zemljoradničkih porodica, ali su te porodice raspolagale sa oko 23% poljoprivrednog zemljišta u Jugoslaviji. Veleposedi sa više od 100 hektara zemlje postojali su uglavnom na području Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Slovenije.[26] Kraljevina Jugoslavija je imala i značajan broj seljaka bez zemlje ili sa veoma malo zemlje. Oni su radili kao nadničari i zakupci na tuđoj zemlji. Takvih porodica je 1931. bilo oko 470.000. Seljaci bezemljaši (najamnici) su 1931. godine činili oko 9,6% stanovništva Jugoslavije. Njihov broj u Srbiji je bio oko tri puta manji od proseka Kraljevine, osim u Vojvodini. U Vojvodini je bilo mnogo bezemljaša, najamnika, ali je na tom području još od XIX veka bio raširen kapitalistički način proizvodnje na selu. U njoj su veleposednici zapošljavali nadničare. Društveni i ekonomski položaj seoskih nadničara i bezemljaša bio je sličan položaju gradskih najamnih radnika. 150-200.000 domaćinstava u međuratnom periodu bavilo se zemljoradnjom kao dodatnim zanimanjem. Nastavilo se i sa pečalbarstvom. Sa područja Srbije do 100.000 ljudi se u godinama pred Drugi svetski rat bavilo se „pečalbarenjem” u Srbiji i izvan nje.[27] Priznanje Kraljevine SHS i određivanje granica Kraljevina SHS nije bila priznata neposredno posle stvaranja od glavnih država u Antanti. Francuska i Engleska su imale obaveze prema Italiji. Zato nisu žurile sa priznavanjem Kraljevine SHS. Prve su je priznale Grčka i Norveška u januaru 1919. Zato je na mirovnim pregovorima u Parizu, od sredine januara 1919. delegacija Kraljevine SHS zvanično gledana kao delegacija Kraljevine Srbije. Ona se morala suprostaviti težnjama Italije da dobije teritorije u Dalmaciji i željama Rumunije da dobije ceo Banat. To je dovelo i do rasprava Pašića sa političarima iz Dalmacije Trumbićem i Josipom Smodlakom. Međusobno su se optuživali za nezainteresovanost Srba za Dalmaciju, odnosno Hrvata za Banat. Da bi uticao na priznavanje nove države i umanjio sukobe svojih političara, regent Aleksandar je putovao u Pariz na Mirovnu konferenciju, a često je predsedavao i radom svojih vlada.[28] Potpisivanje mirovnog sporazuma Antante sa Nemačkom 28. juna 1919. u dvorcu Versaju u Parizu donelo je i zajedničko priznavanje Kraljevine SHS. Ona je pod tim imenom bila potpisnik sporazuma. Sporazum o miru sa Austrijom u Senžermenu 10.9.1919. godine predvideo je da se spor oko Koruške reši plebiscitarnim izjašnjavanjem njenog stanovništva. Izjašnjavanjem u oktobru 1920. stanovništvo Koruške se opredelilo da bude u Austriji. Prema miru sklopljenom u dvorcu Neiju 27.11.1919. sa Bugarskom izvršena je manja izmena granice. Bugarska je 2.600 kilometara kvadratnih predala Kraljevini SHS. U pregovorima sa Mađarskom Kraljevina SHS nije uspela da dobije i Mohač. Mir sa Mađarskom je potpisan 4.6.1920. u dvorcu Trijanonu. Prema njemu, Banat je podeljen između Kraljevine SHS i Rumunije.[29] U Rijeci su Italijani, tada većina stanovništva u gradu, predvođeni pesnikom D`Anuncijem u septembru 1919. preuzeli vlast. U novembru 1920. u Rapalu je potpisan sporazum Italije i Kraljevine SHS o razgraničenju. Italiji su pripali Istra, Zadar i nekoliko ostrva, a Rijeci je priznat status samostalne države.[30] Međunarodni položaj Kraljevine SHS Revolucija i građanski rat u Rusiji imali su veliki uticaj i na Kraljevinu SHS. Kada su boljševici zauzeli Odesu, veliki broj izbeglica krenuo je prema Kraljevini SHS. Izbegli Rusi su u velikim grupama dolazili od proleća 1919. do kraja 1921. Prema izveštajima u Kraljevinu SHS tada je došlo više od 70.000 osoba iz Rusije. Veliku većinu činili su muškarci. Ruski doseljenici su većinom imali status emigranata, a tek kasnije pojedinačno su uzimali državljanstvo nove domovine. Zato je broj Rusa popisanih kao državljani Kraljevine SHS 1921. bio mali, tj. oko 28.000. Među došljacima iz Rusije bilo je mnogo intelektualaca (lekara, naučnika, umetnika i dr). Oni su znatno uticali na kulturu i nauku u Jugoslaviji u decenijama koje su usledile. Nesreća ljudi iz Rusije, koji su morali napustiti svoju domovinu, bila je sreća za Srbe jer je obogatila njihovu nauku i kulturu.[31] Neredi koje je izazvao ratni poraz u Mađarskoj doveli su do proglašenja republike sredinom novembra 1918. U njoj je u martu 1919. došlo do socijalističke revolucije. Mađarske protivnike socijalizma pomogle su vojske Francuske, Rumunije i Čehoslovačke. Početkom avgusta 1919. revolucionari su bili poraženi. Vlast u Budimpešti krajem 1919. preuzeo je admiral Mikloš Horti. On je u martu 1920. proglašen za regenta Mađarske Kraljevine. Mađarska je mirovnim ugovorom iz Trijanona izgubila oko polovine teritorije koju je imala kao deo Austrougarske.[32] U avgustu 1920. Kraljevina SHS je sklopila ugovor o savezu sa Čehoslovačkom. U proleće 1921. u Mađarsku je došao bivši kralj Karlo Habzburški. Njegov pokušaj da ponovo postane mađarski kralj izazvao je protest Rumunije, Kraljevine SHS i Čehoslovačke. To je ubrzalo njihovo povezivanje i stvaranje Male antante.[33] Francuska je nastojala da Versajskim mirom što više oslabi Nemačku i postane najznačajnija država u Evropi. Ona nije želela nikakvu obnovu vlasti Habzburgovaca, a pogotovo ne obnovu Austro-Ugarske. Zato je podržala stvaranje Male antante. Sredinom 1921. završeno je stvaranje, preko dvojnih ugovora, saveza Čehoslovačke, Rumunije i Kraljevine SHS, poznatog kao Mala antanta. U oktobru 1921. Karlo Habzburški je ponovo posetio Mađarsku. Mobilizacija vojske u Čehoslovačkoj i Kraljevini SHS uz nespremnost Mađara za rat doveli su do njegovog trajnog odlaska iz Mađarske. Mađarskom je nastavio da upravlja M. Horti i ona je ostala kraljevina bez kralja.[34] Savez Kraljevine SHS sa Rumunijom ojačan je i brakom kralja Aleksandra sa Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda. Na njihovom venčanju u junu 1922. godine nije prisustvovao „glavni kum” engleski kralj Džordž V, nego ga je zamenio sin Albert. Sledeće, 1923. u septembru kraljica je rodila prestolonaslednika Petra, a posle su rođeni Tomislav i Andrej.[35] Italija je u Kraljevini SHS videla prepreku za svoje širenje na istočnoj obali Jadranskog mora. To se naročito videlo od oktobra 1922. kada je predsednik vlade postao vođa fašista Benito Musolini. On je želeo da „obnovi” vladavinu iz Rima, Italije, zemljama oko Sredozemnog mora. Vojska Italije je u martu 1922. ušla u Rijeku. Kraljevina SHS morala je sporazumom iz 1924. da prizna pripajanje grada Italiji.[36] U vreme stvaranja zajedničke južnoslovenske države, Bugari su bili nepomirljivi neprijatelji Srba. Zato 1918. nije bilo ozbiljnih pomisli da se i oni nađu u zajedničkoj državi. Na zahteve da se u Makedoniji uvede samouprava vlade iz Beograda se nisu osvrtale. Posle pobede Srbije, deo pristalica samoupravne Makedonije ili pristalica velike Bugarske je iz Makedonije otišao u Bugarsku. Oni su sa Bugarima već od 1919. ubacivani u četama „komita” u Kraljevinu SHS. Ti „Makedonstvujušči” su na jugoistoku Kraljevine SHS napadali i ubijali civile, policajce, vojnike i žandare. Tako su želeli da pokrenu borbu za autonomiju Makedonije ili njeno pripajanje Bugarskoj.[37] U takvim okolnostima, Aleksandar Stambolijski, vođa Zemljodelske stranke, stvorio je 1919. vladu u Bugarskoj. On je želeo drugačije odnose sa Srbijom. Dao je i izjavu da nije Bugarin nego Južni Sloven. A. Karađorđeviću je predlagao stvaranje jedne federativne južnoslovenske države od dve članice (Bugarska i Kraljevina SHS). A. Karađorđević i N. Pašić tada nisu želeli ozbiljno razgovarati o takvom predlogu. U aprilu 1923. potpisan je srpsko bugarski sporazum koji je predvideo pojačanu kontrolu granice da se suzbije četovanje. Nezadovoljna bugarska vojska i nacionalisti odgovorili su prevratom 9.7.1923. Stambolijski je pobegao, ali je nekoliko dana kasnije bio uhvaćen i ubijen. Njegovo obezglavljeno telo je bačeno u reku Maricu, a njegova stranka je bila progonjena. Vlast su preuzeli Aleksandar Cankov i protivsrpski nacionalisti. Od tada je u Bugarskoj podrška četama VMRO-a koje su upadale u Kraljevinu SHS postala otvorena.[38] Kraljevina SHS je morala da pojača nadgledanje granice, a kralj Aleksandar Karađorđević je pomišljao i da pošalje vojsku u Bugarsku kako bi tamo uništi komitske čete. Borbe žandarmerije i vojske protiv komita prenele su se i na civile koji su podržavali jednu od sukobljenih strana. U tom sukobu cela sela su spaljivana. Stvarane su srpske četničke jedinice i naoružani odredi civila, „narodna milicija”. Prema zvaničnim tvrdnjama u tim sukobima samo u Makedoniji izgubljene su stotine života, ali postoje osnovane tvrdnje da je ubijeno nekoliko hiljada osoba.[39] Slično se dešavalo i u borbama sa kačacima na Kosmetu. Još u oktobru 1918. došlo je do oružanog otpora srpskoj vlasti na Kosmetu. Tamo su morala da se pošalju vojna pojačanja. Sa prekidima, borbe protiv pobunjenih Albanaca trajale su i 1919. Tada je i manji broj Crnogoraca sa Albancima pokušao da pokrene pobunu na području južno od Podgorice, ali su poraženi. Upadi četa kačaka iz Albanije na Kosmet i u zapadnu Makedoniju nastavili su se i posle. Iza tih napada je bio Kosovski komitet, tj. Hasan Priština. Nerede je pojačavao spor Albanije i Kraljevine SHS oko određivanja granice.[40] Sredinom 1924. Ahmeda Zogua je sa vlasti zbacio Fan Noli, ali je i njegova vlada pomagala upade kačaka. Zato je Kraljevina SHS pomogla Ahmeda Zogua, koji se bio sklonio u Jugoslaviju. On je organizovao svoje pristalice i sa njima krajem decembra 1924. ponovo preuzeo vlast u Albaniji. Ubrzo je Zogu zaključio da mu je važnija podrška iz Italije, nego iz Beograda. Počeo je otvoreno da podržava zahteve Albanaca iz Kraljevine SHS da se pripoje Albaniji. U septembru 1928. Zogu se proglasio za kralja Albanaca.[41] Izbori 1920. i suspenzija rada KPJ Da bi se održali izbori, prvo je bilo potrebno odrediti granice, odnosno teritoriju na kojoj će se birati. Posle toga PNP je moralo da se usaglasi oko prihvatanja Nacrta zakona o izborima koji im je predala Vlada. Prema usvojenom izbornom zakonu, pravo da biraju dobili su muškarci koji su bili državljani Kraljevine SHS. Oni su morali imati dvadeset jednu godinu i šest meseci boraviti u opštini u kojoj biraju. Pravo glasa nisu imala vojna lica. Muškarci stariji od dvadeset pet godina koji su bili pismeni mogli su se prijaviti da budu birani. Državni službenik je morao dati ostavku na državnu službu ako bude izabran, tj. dobije poslaničko mesto u Ustavotvornoj skupštini. PNP je u drugoj polovini oktobra 1920. održalo poslednju sednicu. Raspisivanjem izbora za Ustavotvornu skupštinu ono je raspušteno.[42] Na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1920. godine učestvovale su dvadeset dve stranke. Neke od njih delovale su i u prethodnim državama, a neke su nastale u Kraljevini SHS. Od novoorganizovanih stranaka najviše uspeha na izborima imale su Demokratska stranka i Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Demokratska stranka je osnovana u Sarajevu sredinom februara 1919. U nju je ušao deo članova nekadašnje Samo-stalne radikalne stranke i deo Hrvatsko-srpske koalicije oko Svetozara Pribićevića. Neko vreme Demokratska stranka je bila glavni zagovornik zamisli „integralnog jugoslovenstva”.[43] Na izborima je učestvovalo oko 65% upisanih glasača, tj. više od 1,6 miliona od skoro 2,5 miliona upisanih. Najviše mesta u Ustavotvornoj skupštini, koja je ukupno imala 419 poslanika, osvojile su Demokratska stranka (92 mandata), Narodna radikalna stranka (91 mandat), Komunisti (58 mandata), Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja se od kraja 1920. zvala Hrvatska seljačka stranka (50 mandata), Samostalna kmetijska stranka sa Savezom zemljoradnika (39), Slovenska ljudska stranka (27) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (24).[44] Komunistička partija je na izborima dobila veliki broj glasova. Ranije, u avgustu 1920. na opštinskim izborima, bila je značajna i pobeda komunističke liste sa njenim sekretarom Filipom Filipovićem na području opštine Beograd. Vlada nije želela da komunisti upravljaju prestonicom. Zato je opštinsku upravu u Beogradu suspendovala. Štrajkovi rudara u Sloveniji i Bosni pokazali su da se društvene pobune ne smiruju. Zato je Vlada u decembru 1920. donela Obznanu. Prema toj uredbi privremeno je zabranjeno izlaženje komunističkih novina i suspendovan je rad Komunističke partije, jer su predstavljali opasnost po kapitalistički poredak i monarhiju.[45] Ipak, komunistički poslanici su pristali da polože zakletvu kralju i radili su u Narodnoj skupštini. Napustili su je u prvoj polovini juna 1921. kada je postalo izvesno kakav će ustav ona doneti. Posle toga su među komunistima ojačale nestrpljive i nasilne družine.[46] Vidovdanski ustav [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. U decembru 1920. Ustavotvorna skupština je počela sa radom. Rasprave sa najviše sukoba vođene su oko uređenja države. Vođe Demokratske i Radikalne stranke, Lj. Davidović i N. Pašić, radili su na tome da zajednička država bude monarhija unitarno uređena, sa jedinstvenom teritorijom i bez veće samostalnosti istorijskih pokrajina. Pri tome su isticali zamisao da u Kraljevini SHS živi jedan troimeni narod. Unutar Radikalne stranke, ideje S. Protića, koji se zalagao za podelu na 9 istorijskih pokrajina sa posebnim skupštinama i vladama, smatrane su za poziv da se razbije jedinstvo države.[47] Isto je gledano i na zahteve da se Hrvatskoj da poseban položaj. Vođa Hrvatske seljačke stranke S. Radić je stalno isticao „državne” tradicije Hrvatske i narodnu posebnost Hrvata. On je tražio da u zajedničkoj federalnoj, ili konfederalnoj, državi Hrvatska bude uređena kao republika. Anton Korošec i njegova Slovenska ljudska stranka su tražili da se u državi izdvoje autonomne pokrajine, na osnovu kulturnog i privrednog kriterijuma. Muslimanski predstavnici su tražili stvaranje samoupravnih oblasti, za njih, unutar Kraljevine SHS.[48] Predstavnici radikala i demokrata su za svoj nacrt ustavnog uređenja pridobili mali deo nesrba. To su bili poslanici Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), Džemijeta (uglavnom Albanci i Turci) i Slovenačke kmetijske stranke. Prestavnici JMO su pristali da podrže ustav kada su im obećana mesta u vlasti uz uvođenje sudske i školske autonomije za muslimane. Ustav je izglasan 28.6.1921. Zato je nazvan Vidovdanski ustav. Za njega je glasalo 223 od 258 prisutnih poslanika. Malo Slovenaca i Hrvata je glasalo za Vidovdanski ustav (oko 20).[49] Prvim članom Vidovdanskog ustava država je proglašena za „ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju”. Trećim članom za službeni jezik je proglašen „srpsko-hrvatsko-slovenački” jezik. Ustavom je određeno da zakonodavnu vlast vrše zajedno Narodna skupština i kralj. Zakone su predlagali ministri i poslanici, u Narodnoj skupštini, a izglasavala ih je većina prisutnih poslanika u njoj. Izglasane zakone je morao potvrditi i proglasiti kralj da bi postali punovažni. Kralj je, po ustavu, sazivao i raspuštao skupštinu. On je predstavljao i zastupao državu u odnosima sa drugim državama. Kralj je bio vrhovni zapovednik vojske, a ustav je propisao opštu vojnu obavezu za stanovnike. Uz saglasnost Narodne skupštine kralj je sklapao međunarodne ugovore. Imenovao je vladu, državne činovnike i dodeljivao vojne činove. Izvršna vlast, Vlada je odgovarala kralju i Narodnoj skupštini.[50] Građanima je obećano pravo slobodnog udruživanja i sloboda štampe. Propisano je opšte, slobodno i tajno glasanje za Narodne skupštine. Obećano je pravo na privatnu svojinu, ali je istaknuto da ona ne sme štetiti opštim interesima. Država se ustavom obavezala da brine o narodnom zdravlju i opštim higijenskim uslovima. Proglašeni su besplatna lekarska pomoć, briga o invalidima i siromašnima.[51] Kraljevina je nasledila nekoliko različitih pravnih sistema koji su primenjivani. Sudovi su, prema Ustavu, proglašeni nezavisnim u odnosu na sve vlasti i određeno je da sude samo po zakonima. Sudije je postavljao kralj. On je imao i pravo da amnestira osuđenike. Redovni (opšti) sudovi bili su sreski, okružni, apelacioni, kasacioni i trgovački. Kasacioni sud je bio jedinstven za celu zemlju. Pored toga postojali su i posebni sudovi (vojni i drugi).[52] Donošenjem ustava i zakona nije izvršeno uvođenje jedinstvenog zakonodavstva i sudstva. Pored zakona Kraljevine Srbije, primenjivani su zakoni iz Austrougarske, Kraljevine Crne Gore. U porodičnim i naslednim sporovima među muslimanima određeno je da sude šerijatske sudije. Oni su bili u službi države i radili pri sreskim sudovima. Primena različitih pravnih sistema stvarala je probleme u sudstvu. U zaostalim oblastima kao što su Kosmet i Raška oblast, zatečeni su feudalni odnosi, a krvna osveta je bila garant ljudskog života i dostojanstva.[53] Država se po Vidovdanskom ustavu delila na oblasti, a oblasti na okruge. Okruzi su se delili na srezove, a srezovi na opštine. Kao upravnike oblasti kralj je imenovao velike župane. Oni su bili podređeni ministru unutrašnjih dela. Po mišljenju Vladimira Ćorovića oni „nisu imali više prava ni više ugleda od starih okružnih načelnika”. Kasnije (1922), Uredbom o podeli zemlje na oblasti određeno je da država bude podeljena na 33 oblasti. Primetna je neujednačenost u veličini tih oblasti. Kasnije zakonodavna delatnost nije donela zakone koji bi ozakonili sve principe (osnovna, polazišna pravila) sadržane u Vidovdanskom ustavu.[54] Posle usvajanja Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština je nastavila da radi kao, redovna, zakonodavna.[55] Smrt kralja Petra I Karađorđevića i zabrana Komunističke partije U januaru 1921. N. Pašić je stvorio radikalsko-demokratsku vladu. U njegovu drugu vladu iste 1921. godine bili su uključeni i predstavnici manjih stranaka, tj. JMO, Zemljoradničke i Samostalne kmetijske stranke.[56] Početkom marta 1921. u Francuskoj je umro kralj Nikola Petrović-Njegoš. Nekoliko godina posle njegove smrti prestalo je četovanje njegovih pristalica u Crnoj Gori. Sredinom avgusta 1921. u Beogradu je umro kralj Petar I. Posle njegove smrti Aleksandar je postao kralj, ali za razliku od oca on nije obavio obred krunisanja.[57] Aleksandar je imao netrpeljiv stav prema komunistima, a zbog čega je bio u lošim odnosima sa komunističkim vlastima u Rusiji. Od donošenja Obznane, deo komunista se odlučio na niz atentata na predstavnike vlasti. Kada je 29.6.1921. proglašavan ustav, komunisti su u Beogradu pokušali atentat na regenta Aleksandra. U julu 1921. Alija Alijagić i grupa „Crvena pravda” ubila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama. Da bi se zaustavio „crveni teror”, početkom avgusta 1921. donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Zakon je zabranio govorenje i delovanje protiv ustavom stvorenog političkog i društvenog sistema. Poništeni su mandati komunista u Narodnoj skupštini i opštinskim telima. Komunistima je zabranjeno da rade, ali su oni nastavili da rade nezakonito, tj. ilegalno. KPJ je od tada svoje kongrese održavala i van Kraljevine SHS.[58] Vođe SSSR-a videle su u Kraljevini SHS protivnika socijalizma i zemlju koja podržava carističke izbeglice iz Rusije. Kominterna je na svom kongresu 1924. zaključila o „jugoslovenskom pitanju” da u Jugoslaviji „srpska buržoazija” ostvaruje prevlast, a da su nesrbi izloženi „nacionalnom ugnjetavanju”. KPJ je preuzela mišljenja iz Kominterne. Sima Marković i deo komunista su pokušali ublažiti ili odbaciti te optužbe, ali su bili potisnuti.[59] Sredinom dvadesetih godina XX veka većina u KPJ je odbacila zamisao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. o „troimenom narodu”. Na Trećem kongresu KPJ (u Beču 1926), pored optužbe da „srpska buržoazija” iskorištava druge narode, usvojeno je i mišljenje da je u Jugoslaviji vladajuća „srpska nacija”. Pored Slovenaca i Hrvata, priznato je postojanje Makedonaca kao nacije. Iz toga je zaključeno da je potrebno federativno i republikansi urediti Jugoslaviju. Na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. KPJ je usvojila izjavu po kojoj je njen cilj da predvodi radnike i seljake u uništenju Kraljevine SHS. Po toj zamisli bi „ugnjeteni” narodi dobili nacionalnu nezavisnost, a potom bi stvorili balkansku federaciju republika.[60] Početak političkog života u zajedničkoj državi i izbori 1923. godine Da bi se u političkom životu poništili veliki gubici Srba u Prvom svetskom ratu, izborni okruzi su pravljeni prema popisu iz 1910. Zato su premoć u Skupštini imali Srbi. Politički život bio je ispunjen sukobima i nestabilnošću. Vlade su često menjane, a predsednici vlada većinom su bili iz Radikalne stranke. Samo predsednik poslednje vlade pred diktaturu nije bio Srbin. Ministri unutrašnjih i spoljnih dela samo izuzetno nisu bili Srbi. Srba je bilo najviše u državnim službama, vojsci i žandarmeriji. To je moglo biti i posledica okolnosti da su upravo Srbi najviše želeli da rade za zajedničku državu, tj. da je grade i brane.[61] Želja da se proširi sopstvena vlast i uticaj dovele su do toga da su vlade iz Beograda često donosile ili odobravale odluke lokalnih uprava u unutrašnjosti zemlje. Tako velika vlast donosila je i velika iskušenja. U lokalnoj upravi građani su često, dajući novac ili druge „poklone”, primenjivali potkupljivanje državnih službenika da bi dobili neku odluku ili obavili neki posao. Takva korupcija nije postojala samo među nižim državnim službenicima nego i unutar vlada. Iz tih razloga narod je gubio poverenje u potkupljive i nepravedne političare i vlade. Nestalnost i nedelotvornost vlada bila je posledica svađa stranaka u Narodnoj skupštini. U njoj su postojale duboke podele i stalne svađe. Njeni zakonodavni odbori ni za pet godina rada nisu uspevali da obave svoj osnovni zadatak i ujednače različito zakonodavstvo koje je nasledila Kraljevina SHS.[62] Unutar onoga za šta se govorilo da je srpski narod, postojala su određena razilaženja i sukobi. Od grupe oko Sekule Drljevića, bivšeg ministra kralja Nikole, 1922. oblikovani su se crnogorski federalisti koji su tražili više samostalnosti za Crnu Goru, na osnovu njenih državnih tradicija, ali su na rečima, prihvatali nacionalno jedinstvo sa ostalim Srbima. Glavni predstavnik muslimana JMO je isticala da su muslimani „poseban ogranak” jedinstvenog naroda. Ona je nastojala da postigne više samouprave za BiH. Pored toga, nastojala je i da sačuva sudsku autonomiju muslimana i da obezbedi „pravednu” odštetu za oduzetu feudalnu zemlju muslimanskim veleposednicima. 1922. vođa JMO postao je Mehmed Spaho.[63] U Kraljevini SHS se službeno davala prednost upotrebi imena Južna Srbija, kao zajedničkog imena za Makedoniju i Staru Srbiju (Kosmet i Raška). U službenom imenu je bila izražena misao da će slovensko stanovništvo u Makedoniji biti srbizovano. Ipak, to se nije dogodilo. Stanovništvo u Makedoniji je u velikom broju izbegavalo odazivanje u vojsku, a pokušaj da se proširi upotreba „službenog”, tj. srpskog, jezika nije dala veće rezultate. Većina u Makedoniji je koristila narodni jezik tog područja, tj. makedonski. U Makedoniji srpsku svest je imalo stanovništvo na području Kumanova, veliki deo činovništva i „kolonista”. Otpor srbizaciji je pogodovao da Makedonija postane područje na kome je deo stanovništva pružao podršku upadima pripadnika VMRO-a iz Bugarske. Da bi se suprostavila tome 1921. Kraljevina SHS je morala da uveća žandarmeriju na oko 20.000 pripadnika. Između polovine i dve trećine žandarmerije je u sledećih deset godina stalno boravio u Južnoj Srbiji, tj. Staroj Srbiji i Makedoniji.[64] Političke svađe Srba i Hrvata bila su glavno obeležje političkog života u Kraljevini SHS. Svađe sa S. Radićem i glavnim predstavnicima Hrvata bile su neprestane. Nasuprot nepomirljivim sukobima srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, slovenački politički predstavnici uglavnom su nalazili način da sudeluju u svakoj vladi. Tako su uspevali da postignu svoj glavni cilj, tj. da obezbede autonoman položaj teritorije na kojoj su Slovenci bili većina. Uspeli su da za to područje dobiju škole na slovenačkom jeziku i upravu sa skoro potpuno slovenačkim činovništvom.[65] U decembru 1922. Pašić je sastavio radikalsku vladu bez demokrata. Drugi izbori za Skupštinu su održani marta 1923. Zemlja je bila politički podeljena i zavađena. Tokom izborne kampanje 1923. u Hrvatskoj je dolazilo do fizičkih obračuna pristalica Hrvatske republikanske seljačke stranke i Demokratske stranke. U njima su upotrebljavani noževi i pištolji. Vlasti su u nekim mestima morale da uvode policijski čas i vanredno stanje.[66] Najviše poslaničkih mesta na izborima 1923. osvojila je Radikalna stranka (107 poslanika). Druga po snazi bila je Hrvatska republikanska seljačka stranka (70 poslanika), a Demokratska stranka je bila treća. Posle izbora, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je sa Slovenskom ljudskom strankom (SLjS) i JMO stvorila „Federalistički blok”. Radikali su odlučili da im učine ustupke, a da bi dobili podršku za stvaranje svoje vlade. Dogovoreno je da se zamene službenici u pokrajinskim upravama, a novi postave u dogovoru sa HRSS, SLjS i JMO. Stjepan Radić je iste 1923. godine na skupštini HRSS vređao kraljevski dvor. Kada je zapretila opasnost da ga uhapse, on je pobegao u inostranstvo.[67] Nestabilnost parlamentarnog sistema Marta 1924. iz Demokratske stranke konačno se izdvojila družina oko S. Pribićevića i stvorila Samostalni demokratski klub, kasnije Samostalnu demokratsku stranku (SDS). Pribićević je privremeno pružio podršku Pašićevoj vladi. Zbog odricanja radićevaca od republikanizma i njihovog dolaska u Skupštinu, Pašić je morao da podnese ostavku vlade. Pašićevu vladu jesmenila Davidovićeva (od jula do oktobra 1924), ali ni ona nije uspela da obezbedi trajniju većinu u Narodnoj skupštini. U novembru 1924. kralj je sastavljanje vlade, ponovo, poverio Pašiću.[68] Izbori u februaru 1925. doneli su Radikalnoj stranci 143 poslanička mesta. Sa njom je sarađivala Pribićevićeva SDS koja je imala dvadeset jednog poslanika. Vođa HRSS Stjepan Radić je početkom 1925. na osnovu Zakona o zaštiti države bio uhapšen. Optužen je jer je 1924. pristupio Trećoj internacionali. Vlada je odlučila da poništi mandate članova HRSS. U martu 1925. Pavle Radić je po odobrenju S. Radića u Narodnoj skupštini dao svečanu izjavu da HRSS napušta republikanizam i prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karađorđević. Zato su u martu 1925. poništeni samo mandati S. Radića i nekoliko vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS). U junu 1925. su potvrđeni mandati ostalih poslanika HSS, a S. Radić je dobio pomilovanje od kralja. Po želji kralja, u julu 1925. došlo je do stvaranja radikalsko-radićevske vlade.[69] Početkom 1926. u samoj Radikalnoj stranci počeli su sukobi. N. Pašić je optuživan da je iznemogao i da je preterano popustljiv prema sinu Radomiru. Radomir Pašić se javljao kao učesnik u brojnim slučajevima nezakonitog bogaćenja uz zloupotrebu očevog političkog uticaja. HSS se dogovorila sa opozicijom i u Skupštini stavila na dnevni red interpelaciju o korupciji. Ministar kome je iz Skupštine upućeno takvo pitanje mogao je dva meseca da odlaže odgovor pod izgovorom da prikuplja podatke. Često se dešavalo da ministri nikada ne odgovore. Kritike i kriza zbog korupcije doveli su do Pašićeve ostavke na mesto predsednika vlade u aprilu 1926. Vladu je obrazovao Nikola Uzunović, ali je i on primoran na ostavku zbog nastavka saradnje poslanika HSS sa opozicijom. U Radikalnoj stranci pojavili su se zahtevi da se „Pašićevci”, kao leglo korupcije, potisnu iz stranke. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1926. umro je Nikola Pašić. U to vreme na vlasti je bila poslednja radikalsko-radićevska vlada.[70] Sukob se nastavio u januaru 1927. Tada je radikalski deo vlade preko ministarstva unutrašnjih poslova ometao rad na povećanju broja pristalica HSS na području BiH i Vojvodine. Zato se u januaru 1927. konačno raspala radikalsko-radićevska koalicija. Novu vladu radikali su stvorili u februaru 1927. podržani prvenstveno od Slovenske ljudske stranke. U aprilu 1927. morala se stvoriti nova vlada radikala i demokrata. U tu vladu Velimira Vukićevića su ušli A. Korošec i M. Spaho.[71] Izbori 1927. godine i atentat u skupštini 1928. godine Na izborima u septembru 1927. Hrvatska seljačka stranka je prvi put učestvovala kao stranka koja prihvata Vidovdanski ustav i monarhiju. Radikalna stranka je dobila 117 mandata, HSS i DS po 61 mandat. Pribićevićeva SDS je bila četvrta po snazi sa 22 mandata. Među skoro beznačajnim grupama dva mandata je dobio Hrvatski blok. Njega su stvorile manje hrvatske političke stranke u leto 1926. U njemu su bili Hrvatska stranka prava, Hrvatska federalistička stranka Ante Trumbića i Hrvatski republikanski seljački savez. U septembru 1927. u Skupštinu su izabrani Ante Trumbić i Ante Pavelić. Pavelić, predstavnik pravaša, govoreći prvi put u Skupštini izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti.[72] Vladu Radikalne stranke podržali su DS i SLjS. U novembru 1927. stvoren je zajednički klub poslanika HSS i SDS. Tako je stvorena Seljačko-demokratska koalicija. Lj. Davidović je ubedio demokrate da istupe iz vlade i odlučio da otpočne pregovore sa Seljačko-demokratskom koalicijom. To je dovelo do ostavke Vukićevićeve vlade u februaru 1928. Seljačko-demokratska koalicija je tražila poboljšanje položaja „prečanskih” krajeva, tj. područja severno od Dunava i zapadno od Drine, i veću samoupravu srezova i oblasti. Tražila je i promenu velikih župana u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i BiH. Pored toga, Seljačko-demokratska (SD) koalicija je tražila za sebe značajna mesta u vladi.[73] Početkom 1928. kralj Aleksandar Karađorđević je mandat za sastavljanje vlade ponudio Stjepanu Radiću, ali je, tada, najjača Radikalna stranka odbila da bude deo vlade ako ne dobije mesto predsednika. Zato je obnovljena Vukićevićeva koaliciona vlada.[74] Krajem maja 1928. u Beogradu su održani veliki protesti protiv vladajuće koalicije. Opozicija, tj. SD koalicija i Savez zemljoradnika, je prenela proteste i u Skupštinu. Radić je zbog „neparlamentarnih izraza” često bio isključivan sa sednica. Optužbe protiv vlade dovodile su i do fizičkih obračuna poslanika. Skupštinska policija je morala nasilno da udalji neke poslanike. Nasilničko raspoloženje je toliko poraslo da je 15.6.1928. na sednici Puniša Račić, poslanik radikala, predlagao da se usvoji „Zakon o dvoboju”. Vrhunac sukoba se dogodio 20.6.1928. Uvredama prekinuti, Puniša Račić pucao je i ubio P. Radića i Đuru Basaričeka, a S. Radić je bio smrtno ranjen.[75] Posle ubistava poslanici Seljačko-demokratske koalicije napustili su Narodnu skupštinu, tražili njeno raspuštanje i nove izbore. Stjepan Radić je umro u Zagrebu početkom avgusta 1928. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček. Od tada Ante Trumbić istupa sa otvorenim zahtevom za odvajanje Hrvatske od Srbije. Podržavao ga je A. Pavelić. Kralj je odbio da se raspišu izbori kako bi sprečio da „Hrvati iskorištavaju leševe u toku izborne borbe”. Predsednik vlade u takvim okolnostima postao je Anton Korošec. U njegovu vladu su ušli SLjS, JMO, radikali i jedan Hrvat iz DS. A. Korošec je atentat osudio kao postupak jedne osobe za koji se ne može optužiti poslanička grupa ili ceo narod.[76] Opozicija je 1.12.1928. organizovala proteste u Zagrebu, oni su prerasli u nasilje i krvoproliće. Demokratska stranka je izašla iz vlade, ali nikakav celovit sporazum stranaka nije mogao da se sklopi. Tako je Davidović prihvatio zahtev Vlatka Mačeka da se Skupština raspusti, ali se nije slagao sa zahtevom da se stvori šest federalnih jedinica. Koroščeva vlada krajem 1928. više nije mogla da vlada državom. Kralj je morao da razgovara sa političarima o stvaranju nove vlade. Krajem novembra 1928. Narodna skupština je održala poslednju sednicu, a Koroščeva vlada je krajem decembra 1928. podnela ostavku.[77] Kraljevo preuzimanje vođenja državne politike Šestojanuarska diktatura Detaljnije: Šestojanuarska diktatura Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kraljevska proklamacija od 6. januara 1929.. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929). Kralj Aleksandar I na naslovnoj stranici Tajmsa, 11. februar 1929. godine Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. I sam kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom, kralj je zadržavao i one koje je nisu imale. Vidovdanskim ustavom osigurana pravo da saziva i raspušta skupštinu i raspisuje izbore učinile su kralja važnim faktorom na političkoj sceni.[78] Kralj se mešao u politički život preko političara bliskih dvoru, preko kojih je stvarao svoja uporišta, naročito u Demokratskoj i Radikalnoj stranci. Aleksandar se u vojsci oslanjao na pripadnike Bele ruke, na čijem čelu su se nalazili generali Petar Živković, Josif Kostić, Dragutin Okanović, Đura Dokić i Petar Mišić.[79] 6.1.1929. „Proklamacijom narodu” kralj je izjavio da između kralja i naroda više ne sme i ne može biti posrednika. Optužio je političare da su u svojoj zaslepljenosti zloupotrebili parlamentarizam i da dovode u opasnost državu i narod. Objavljeno je da Vidovdanski ustav prestaje da važi, a Skupština se raspušta.[80] Zakoni su ostali da važe dok se nekim ukazom ne ukinu i donesu novi. Rad političkih partija i udruženja sa plemenskim i verskim obeležjem je zabranjen.[81] Istovremeno je kao zamena za ustav proglašen Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi. Prema njemu, kralj je proglašen nosiocem sve vlasti u Kraljevini SHS. Zakon o kraljevoj vlasti je predvideo da kralj kao nosilac sve vlasti nikome ne odgovara. To je bilo uvođenje diktature. Kralj Aleksandar se nadao da će on moći da izvrši nacionalno ujedinjenje (u Jugoslovene) koje su sprečavale borbe političkih stranaka. Novu vladu poverio je dotadašnjem komandantu kraljeve garde generalu Petru Živkoviću. Da bi se istaklo narodno jedinstvo, u vladu su pored Srba uključeni i Hrvati i Slovenci.[82] Novine su bile strogo nadgledane i objavljivale su samo ono što su kralj i vlada želeli da bude objavljeno. Političari su praćeni i znalo se šta su izjavljivali na ulici, u kafani, čak i u privatnim kućama. Znalo se da političke partije i dalje postoje, iako je objavljeno da se zabranjuje njihov rad. Samo je prestalo njihovo delovanje u javnosti.[83] Većina političara je prihvatila proglašenje diktature bez otpora, ali deo političara je napustio zemlju. Pribićević je 1929. bio prisilno interniran u Brus, a zatim je napustio Kraljevinu SHS. U inostranstvu je i umro 1936. U inostranstvo je prešao i deo vođa HSS. Oni su pokušavali da skrenu pažnju međunarodne javnosti i političara na diktaturu „srpskog kralja” nad Hrvatima. Tako su se januara 1930. obratili i Društvu naroda, ali ono nije pokazalo interes za te žalbe. Zemlju je napustio i Ante Pavelić. Komunisti su pomislili da je uvođenje diktature prilika za revoluciju. Njihov pokušaj da organizuju ustanak olakšao je vlastima primenu sile. Nekoliko stotina članova KPJ i SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) ubijeno je, a u sudskim procesima mnogi su osuđeni na robiju.[84] Reakcija države na Veliku ekonomsku krizu 1929-1933. Velika ekonomska kriza je počela slomom na berzi u Njujorku u oktobru 1929. a zatim se proširila na ceo svet. Najviše je pogodila Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku. Zemlje pogođene krizom su uvele zaštitne carine za svoje proizvode. U vreme Velike ekonomske krize 1929-33. prihvaćena je zamisao Džona Majnarda Kejnza da je uvođenje monopola sprečilo da se cene na tržištu slobodno stvaraju i time pokrenulo ekonomsku krizu. Da bi se obnovila ravnoteža i zaposlenost, Kejnz je tražio uplitanje države u procese na tržištu. Država je svojim uplitanjem morala povećati zaposlenost i tražnju na tržištu. Tako je u SAD organizovanjem velikih javnih radova povećavala se proizvodnja i zaposlenost, a omogućeno je prevazilaženje krize.[85] U prvim mesecima svetske ekonomske krize njeno dejstvo nije se osetilo u Jugoslaviji. Ipak, sredinom 1930. stigla je i do Jugoslavije. Nanela je štete trgovini, bankarstvu, industriji i poljoprivredi. Uvođenjem zaštitnih carina evropske države su uticale da se vrednost robe izvezene iz Jugoslavije 1932. smanji za skoro dve trećine u odnosu na 1929. Do 1933. vrednost ukupne domaće proizvodnje u Jugoslaviji opala je na polovinu vrednosti iz 1929. Radnici koji su imali posao 1934. dobijali su manje nadnice nego u vreme kada je kriza počela. Tada se nezaposleni nisu morali javiti na biro rada. Zato nema tačnih podataka o broju onih koji su izgubili posao u Jugoslaviji tokom Velike ekonomske krize. Procenjuje se da je taj broj iznosio oko 300.000. U taj broj je spadao veliki broj „polutana” (seljaka-radnika). Drugi su prihvatali sve poslove u zamenu za stan i hranu bez novčane naknade. Prosjačenje dece, žena i muškaraca bilo je masovna pojava. Desetine hiljada skitnica su u vreme krize kao samci ili sa porodicom živeli na ulicama gradova bez ikakvog smeštaja. Samo u Beogradu je takvih bilo najmanje 6.000.[86] Država je tada pokušavala da svoju industrijsku proizvodnju zaštiti od strane konkurencije. O tome se vodilo računa pri određivanju carina. U državnim nabavkama prednost je imala domaća roba. Cene industrijskih proizvoda su zbog smanjene kupovne moći između 1929. i 1934. godine pale za skoro četvrtinu vrednosti, a cene poljoprivrednih proizvoda su istovremeno izgubile skoro polovinu vrednosti na tržištu.[87] Da bi se sprečio pad cena, došlo je do monopolističkog udruživanja industrijskih preduzeća. Uzor za to bila su udruženja koji su postojali u inostranstvu. Preduzeća koja su proizvodila istu robu sklapala su dogovore a prema njima su po jedinstvenoj ceni nudila robu ili usluge na domaćem tržištu. To nastojanje da se stekne položaj jedinog prodavca neke robe na tržištu Kraljevine Jugoslavije a tako postigne sigurnija i veća zarada izazvalo je proteste dela trgovaca i zanatlija. Država je 1934. usvojila Zakon o kartelima koji je zabranio stvaranje monopola. Došlo je do protesta industrijalaca. Zato je 1935. utvrđen postupak za odobravanje stvaranja kartela. Od tada se u Jugoslaviji stvorilo više monopolističkih udruženja.[88] Početak oporavka privrede u Jugoslaviji osetio se tek od 1935. Ovo se podudarilo sa „novim ekonomskim kursom” koji je objavio Milan Stojadinović. Osnovu Stojadinovićeve ekonomske politike činilo je veće mešanje države u privredu. Mere su uvođene po uzoru na politiku zapadnih zemalja i po preporukama iz inostranstva. Tako je Društvo naroda preporučivalo organizovanje javnih radova da se umanji nezaposlenost na jugoistoku Evrope. Vlada je još 1933. donela takvu odluku, ali je do značajnijeg organizovanja javnih radova došlo tek od 1935. Prvenstveno je to bilo građenje saobraćajnica, puteva i pruga. Intervencijom vlade ostvaren je napredak i rudarstva kao i metalurgije. U železari u Zenici povećane su količine proizvedenog gvožđa i njegov kvalitet, a u borskom rudniku je počela da radi električna rafinerija. Država je postala najznačajniji kapitalista u industriji Jugoslavije. To je dovelo do toga da 1939. porezi i carine nisu bili glavni izvor prihoda Jugoslavije. Država je 1939. bila vlasnik oko 15% industrije u Jugoslaviji i od toga ostvarivala trećinu prihoda države. Oko šestinu državnih prihoda država je ostvarivala od svojih monopola. Imala je monopole na neke proizvode(duvan, so, petrolej ...). Najveće monopolske prihode je imala od duvana. Duvan je otkupljivan od privatnih proizvođača, a zatim prerađivan u državnim fabrikama.[89] Septembarski ustav Detaljnije: Septembarski ustav Otvorena diktatura nije mogla da bude trajno zadržana. Popuštajući pred zahtevima iz Zapadne Evrope, kralj je odlučio da obnovi ustavno stanje. 3.9.1931. proglašen je Septembarski (ili Oktroisani) ustav. Zakonodavnu vlast imali su kralj i Narodno predstavništvo. Ono je bilo nova ustanova, sastojalo se od Narodne skupštine i Senata. Partije se nisu mogle stvarati na verskoj, plemenskoj ili pokrajinskoj osnovi. Kralj je uglavnom imao sličan položaj u odnosu na Narodno predstavništvo kao što je imao u odnosu na Narodnu skupštinu prema Vidovdanskom ustavu. Ipak, član 116. je kralju davao pravo da u vanrednim okolnostima (rat, pobuna i slično) svojim ukazom postupa izvan ustava i zakona. Ustav je predvideo da kralj, posle ukaza, traži saglasnost od Narodnog predstavništva za ono što je učinio u vreme vanrednih okolnosti.[90] Banovine su imale banovinska veća i banovinske odbore. Njih su imenovali banovi. Narodni poslanici, članovi banovinskih veća i predsednici opština birali su polovinu Senata, a polovinu je imenovao kralj. Senatori nisu mogli da imaju manje od 40 godina. Građanski političari u Ustavu iz 1931. nisu videli obnovu ustavnog stanja nego pokušaj da se diktatura učini trajnom. Posle njegovog objavljivanja, u novembru 1931. organizovani su „izbori” za Narodnu skupštinu. Postojala je samo jedna izborna lista Petra Živkovića, a opozicione stranke nisu učestovale. Na izbore je izašlo oko 65% upisanih birača. Da bi se stvorila stranka koja će podržati kraljevo integralno jugoslovenstvo, krajem 1931. stvorena je Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD). Ona je 1933. preimenovana u Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS).[91] Pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena Kralj Aleksandar u admiralskoj uniformi na Jadranu (1930), ulje na platnu, rad Ivana Vavpotiča Kralj Aleksandar i Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske (1933) Detaljnije: Integralno jugoslovenstvo Kralj Aleksandar je bio veliki pobornik i glavni politički pokrovitelj ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je oblikovana u vreme njegove mladosti, krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pojedini ideolozi jugoslovenskog pokreta počeli su da napuštaju izvornu jugoslovensku, odnosno južnoslovensku ideju, koja se zasnivala na konceptu saradnje između južnoslovenskih naroda, a umesto toga su počeli da promovišu novu, integralističku tezu po kojoj Srbi i Hrvati, a zajedno sa njima i Slovenci, predstavljaju jedinstven narod, sastavljen od tri plemena: srpskog, hrvatskog i slovenačkog. Već kao prestolonaslednik (od 1909. godine), a potom i kao regent (od 1914. godine), Aleksandar se okružio pristalicama integralističkog koncepta, a nakon stvaranja Kraljevine SHS (1918), integralistička ideologija je dobila sasvim novu, državnu dimenziju. Upravo u toj ideologiji, Aleksandar je pokušao da pronađe rešenje za prevazilaženje unutrašnjih podela u novostvorenoj državi. Ključni korak ka definisanju integralnog jugoslovenstva kao zvanične državne ideologije učinjen je 1929. godine, kada je naziv države promenjen u Kraljevina Jugoslavija. Od tog trenutka, integralistička politika je sprovođena putem represivnog negiranja narodne posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca, a sva tri naroda (srpski, hrvatski, slovenački), zvanično su proglašeni pukim plemenima u sastavu jedinstvene jugoslovenske nacije. Takva politika je u Kraljevini Jugoslaviji intenzivno sprovođena od uvođenja Šestojanuarske diktature (1929), do Aleksandrove pogibije (1934). Nestankom kralja Aleksandra, integralistička politika je izgubila svog glavnog pokrovitelja, nakon čega je zapala u krizu, a potpuni slom je doživela u razdoblju između 1939. i 1941. godine, kada je i zvanično napuštena, čime je okončan i neslavni pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena.[92][93][94] Obnova delatnosti političkih stranaka 1932. U aprilu 1932. Živkovićevu vladu smenila je vlada Voje Marinkovića. Posle obnove ustavnog stanja, kao glavni protivnik centralizma V. Maček je isticao da zamisao da su Srbi i Hrvati jedan narod nije istinita. On je tražio podršku Velike Britanije za svoje političke stavove. Od sredine 1932. Maček je često davao izjave da je moguće otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Musolini se nadao da je to dobra prilika da se počne sa građanskim ratom koji će razbiti Jugoslaviju. Za to je odlučio da iskoristi ustaše koje je u Italiji (i Mađarskoj) organizovao Ante Pavelić. Sa

Још један бисер из пера богонадахнутог писца православних прича протојереја Александра Торика. Узбудљива, на моменат сурова али стварна приповест о пријатељству, жртви и правој хришћанској љубави. Књига је за препоруку читаоцима без обзира на степен духовног узраста. ОДЛОМАК Пробудивши се, Сергеј заврте главом - опет исти сан. И због чега од свих борби кроз које је морао да прође, све време сања управо овај сан? Вероватно је ипак боље да не спава дању, чак и после бесане ноћи због бола у леђима. Ослушкивао је. Киша је ромињала као и пре. Лаке капи ситне кише успављујуће су куцкале по горњем, непромочивом делу шатора. Нели је тихо тонула у сан, понекад мрдајући ушима. - Но ипак! - помисли Сергеј. Чини се да ће ова киша падати све до сутра. Риба највероватније више неће гристи, А и нема везе. - протегнуо је мишићаве руке у „тељњашки“, извукавши их из вреће за спавање. - Ако неће, неће! Појешћу нарезак са хлебом. Ипак, живот је леп. Још само да није ове патње у кичми... У кичми Сергеја, пензионисаног капетана, извиђача специјалних јединица ГРУ-а који је још у болници на болничким колицима добио поред ордена за храброст, изузетно звање мајора „за храброст испољену у борбама са незаконитим оружаним формацијама у Чеченској Републици", налазио се малецки, назубљени део од гранате који се с времена на време померао. Због тога је Сергеј осећао утрнулост, скоро па парализу своје леве ноге. Уклонити гелер са „његовог места пребивања“ било је према речима лекара скоро немогуће јер је постојала скоро стопроцентна вероватноћа да ће се у току операције повредити неки нерв, или још нешто што Сергеј није запамтио. А онда следи гарантована парализа обе ноге, живот у инвалидским колицима с „патком“, и остали атрибути инвалидске „среће“, о чему је војнику специјалних јединица било страшније и да помисли, него о могућности да остане са ножем против групе наоружаних „душмана". - Временом тај гелер може да промени свој положај у ткиву и омогући операцију, - саопштио му је хирург, извадивши из његовог тела осамнаест других гелера. - Треба само редовно снимати редгеном и пратити динамику његовог положаја у ткиву. Онда ћете заувек заборавити на тај проблем. - А реците ми, - упитао је Сергеј хирурга, - може ли он заувек да остане у том положају, као што је сад, или да га промени тако да на крају останем парализован? САДРЖАЈ Зец у култури, 7 Прва глава КОМАНДИР СЕРЈОЖА, 8 Друга глава МИША “ВОВАН”, 21 Трећа глава КУКАРАЧА, 31 Четврта глава ГОШЋА, 38 Пета глава ГОШЋА, 48 Наставак Шеста глава ШЉАМОВИ, 53 Седма глава ШЉАМОВИ, 65 Наставак Осма глава ШЉАМОВИ, 74 Наставак (Кукарача) Девета глава БОГ, 88 Десета глава ЏАБРАИЛ, 96 Једанаеста глава ЈАБУКЕ, 106 Дванаеста глава ШНУРОК, 117 Тринаеста глава ШОПИНГ, 123 Четрнаеста глава ПРЕСУДА, 132 Петнаеста глава БЕКСТВО, 140 Шеснаеста глава ХРАМ, 148 Седамнаеста глава БАКА ПОЉА, 156 Осамнаеста глава ТРАНСАКЦИЈА, 167 Деветнаеста глава ОТАЦ ВИТАЛИЈ, 176 Двадесета глава ПОГОСТИШЋЕ, 188 Двадесет прва глава ПОГОСТИШЋЕ, 198 Наставак Двадесет друга глава ЉУБАВ, 207 Двадесет трећа глава ИГУМАН ИЗ ПОКРОВСКОГ, 217 Одломак - Баћушка, могу ли нешто да вас питам - Сергеј остави до пола попијену шољу чаја и погледа оца Флавијана који је седео за столом наспрам њега. - Због чега Бог допушта да се чини толико зла у свету и у нашој земљи када кажу да је Бог - љубав? И како спојити то да је Бог љубав, с тим шта се све около ради? Ево, узмимо за пример Дашину причу? Мени то све некако не иде у главу. У себи осећам - јесте, Бог је љубав. Али никако то да разумем. Можда је мој мозак некако „истрениран“? - Добро је ако је мозак истрениран, јер се брже снађеш у свему. Зло не може да не постоји тамо, где постоји слобода и где постоји избор између добра и зла. А без слободе избора не може да постоји љубав. - Баћушка! Можете ли то да ми појасните, јер сам навикао да размишљам на војнички начин: добро је то када си жив и читав, а зло је када си рањен или мртав. Како ту објаснити слободу избора, није ми то баш најјасније?! - Уопштено говорећи, све си правилно казао. Примени своје речи које се односе на тело, сада на душу. Да ли знаш шта је душа? - Душа је вероватно, оно у мени што мисли, осећа, доноси одлуке и воли. И још, не знам... болује, ваљда, или, се радује. Некако испада да сам моја душа - сам ја. - Адсолутно тачно, Сергеј. - обрадова се отац Флавијан. - Рекао сам да је истрениран мозак, нешто добро. Да ли си се некада љутио на некога? - Наравно да јесам. - Како си се тада осећао? Мислим, у души? - Лоше. - А када си престајао да се љутиш, например, и праштао ономе ко те увредио? - Тада је, логично, у души лакше бивало. - А ако си себи допуштао да завидиш, гневиш се, или паднеш у униније? - Па, што се тиче зависти, некако ми је тешко да било шта кажем, јер се не сећам да сам било коме завидео, а са гневом је ама баш све у реду - чим се сетим Погостишћа и оца Виталија, у грудима ми се ствара нека грудва и силна жеља да покидам те животиње. Голим рукама. - Је л’ пријатно то осећање и желиш ли можда да се од њега ослободиш? - Наравно да желим, веома је непријатно. Шта више, сетио сам се и у вези унинија. Када сам схватио да због комадића гранате у леђима морам да напустим војску, признајем да сам пао у униније. Налазио сам се у тешком унинију. Било ми је тако лоше, да нисам желео да живим. Сећам се да је тако било. - Шта је патило - душа? - Да, душа је патила. Чак и када више није било никаквих болова у леђима, душа је и даље јако патила. Било ми је веома тешко. - Е, то и јесте зло. Оно од чега боли тело - је зло за тело. Оно од чега боли душа - је зло за душу. Зло је оно што доноси бол, распад и смрт. To зло још називају и „грех“. - А ја сам мислио да је грех - нарушавање неких правила, неких заповести?! - А што су потребна правила? Например, саобраћајна правила? - Вероватно да би сви возачи стизали читави на одредиште, да не би било удеса, да не би налетали на пешаке... - Може се рећи, да се не би чинило зло себи и људима око себе? - Да, може се тако рећи. - Односно, може се рећи да је поштовање тих правила - добро, а нарушавање - зло? У принципу наравно, не имајући у виду изузетке. - У принципу, да, беспоговорно. - Божије Заповести су правила која је Бог дао људима због тога да не би кварили и уништавали сами себе или људе око себе. - To је јасно. Сада размисли: због чега је Бог дао људима правила да не уништавају сами себе? - Вероватно јер жели да нам буде добро, а не лоше. - А због чега? Шта је Њему стало до нас? Он је Творац целе Васељене, а ми смо само вашка у складу с Његовим размерама. - Тешко је рећи... - Волиш ли ти Дашу? - свештеник усредсређено погледа Сергеја у очи. - Волим, - једноставно одговори овај. - Желиш ли да јој буде добро и да она буде срећна? - Наравно да желим. - Упозораваш ли је да не хвата руком за врелу шерпу? - Па, свакако. Схватио сам... Испада да нас Својим Заповестима Бог предупређује да не уништавамо сами себе злом. Односно, грехом! Онда, како сам схватио, грех и зло јесу једно те исто. Он то чини јер нас воли. Па да „Бог је љубав“. Тада је све јасно... - Бог, Серјожа, није просто нека апстрактна „љубав“. Сам Бог нам је открио у Светом Писму да је Он наш Отац Који нас воли. Једина молитва коју људи нису саставили, па чак ни светитељи, већ коју је дао Сам Господ наш Исус Христос, почиње речима обраћања к Оцу: „Оче наш“. И, јавивши се после Свога Васкрсења Марији Магдалини, Христос је рекао: „Идем Оцу Мојем, u Оцу вашем, и к Богу Моме, и к Богу вашем“. To јест, важно је разумети да међусобни односи Бога са људима, нису просто односи Творца и творевине, већ односи Савршеног Оца Који воли са Својом возљубљеном децом, па чак иако су она непослушна и зла. И ти односи увек имају за циљ корист те „деце“. Њихово добро, њихово спасење од погибије и мука. Вечних мука! - Чини ми се да ми неке ствари постају јасније, баћушка... - Питај шта ти је нејасно, потрудићу се да ти објасним. - Значи, зло које се чини свуда, није Богу угодно? - Категорички, није угодно! - Али зашто онда оно постоји? Због чега Бог не уреди тако да Његова деца не могу да чине зло? - Дашо! - Да, баћушка! - Волиш ли ти Сергеја? Кажи искрено. - Пуно, пуно га волим, баћушка! Искрено и најискреније! - А можеш ли да га не волиш? - Како да га не волим... He! He могу! - Зашто? - He знам... Зато што га волим. - Али, имала си избор, да га волиш или не волиш? - Јесте, имала сам, наравно. У почетку сам се уплашила од њега. Када је он... Уопштено говорећи, бојала сам се. А потом сам осетила да има добру душу и заволела сам га. Веома, веома заволела. Даша поново приђе к Сергеју иза његове столице, загрли га и приљуби свој образ уз његов. Сергеј је нежно загрли и лагано је пољуби у чело. - Баћушка! Ја ћу сад да пукнем од зависти! - Алексеј на свом лицу изобрази патњу. - А моја Ирина није поред мене и ја немам никога да пољубим. Каква невоља! - Серјожа! - Флавијан ća осмехом посматраше Сергеја и Дашу. - Да ли ти је битно то што те је Даша заволела добровољно, по свом елободном избору? - Наравно, баћушка! — одговори Сергеј не одвајајући образ од Дашиног. - A замисли овакву ситуацију, - отац Флавијан се поново уозбиљи. Среће те девојка, ево например, Даша коју је хипнотизер „испрограмирао“ на „љубав“ према теби, мимо њене воље, као што се програмира робот или компјутер. Да ли би ти таква „љубав“ причињавала радост? - He! To не желим! — самоуверено одговори Сергеј, мало поразмисливши. - Љубав само треба да буде добровољна, иначе није љубав. - Ето! Све си сам рекао. - свештеник одахну. - Богу су такође угодна само она Његова чеда која имајући добровољну могућност избора - да прихвате или не прихвате Његову очинску љубав, да на њу одговоре или не одговоре љубављу сина или кћерке, својом слободном вољом прихватају Божију љубав и својом љубављу одговарају на њу. - Разумео сам! — климну Сергеј у знак потврде, приближивши сто и намештајући столицу Даши тако да њена глава буде на његовом рамену. - To и јесте разлог због којег Бог не може да лиши човека избора, да буде са Богом или да буде без Њега, да чини добро или да чини зло. А сваки човек бира оно што је ближе његовом срцу, оно чему је склона његова душа и самим тим бира или радост живота са Богом у Његовој љубави, или мучење, одбацивањем Бога. Са свим даљим последицама. - Произилази да су они који чине зло по свом слободном избору, одбацили Бога? - И прихватили Његовог непријатеља - ђавола! У животу нема празнине јер Христос је рекао: Ко није са Мном против Мене је. Сагласно томе, онај који у своје срце не прима Божију љубав, чини то срце ризницом ђавоље суштине - зависти! И та завист онда руководи свим мислима, осећањима и делима таквог човека. Са свим последицама које произилазе из тога. Како за њега самог, тако нажалост, и за људе око њега... - Баћушка! - Сергеј се поново обрати оцу Флавијану. - Али због чега тако много људи бира пут зла? - Желиш ли да будеш срећан или не? - Флавијан нежно погледа Дашу која се беше приљубила уз Сергеја. - Наравно да желим. Сергеј узе Дашину руку у своју и пољуби њен топао длан. - Ево моје среће! - А шта је срећа за тебе, Дашо? - Флавијан се осмехну, гледајући девојку која је затворила очи, не одвајајући образ од Сергејевог. - Да ја и Серјожа будемо заједно и са Богом. - Ето видиш, Сергеј, - уздахну свештеник, - ти и Даша имате скоро идентично схватање појма среће. - Вероватно потпуно идентично, баћушка. - одговори Сергеј. - Само, ја Бога још сасвим не знам, и Он не представља за мене тако важан део живота, као за њу. Али и ја искрено желим да постанем близак с Њим. - Ако желиш значи да ћеш и бити, - свештеник климну главом. - Бог увек иде у сусрет онима који желе да Га спознају и осете ону срећу коју човеку пружа живот с Њим и у Њему. To наравно и јесте једина истинска срећа - живети у Богу и Његовој Божанској Љубави заједно са другим људима које Он воли и који Њега воле. Све остало је вештачка „имитација“ среће. Али, права срећа се постиже трудом и жртвом, а понекад и великим трудом и великом жртвом. А у исто време кад вам продавац „имитације“ среће - ђаво предлаже „своју робу“, по веома ниској цени. Тек накнадно се то „бесплатно“ показује као губитак не само нечег много већег него што је човек мислио да плати за ту „имитацију“, већ и оног најважнијег - губитак истинске среће и добијање вечних мука. - Баћушка? - Сергеј се замисли. - А шта је то „имитација“? - Било шта. Богатство, власт, новац, телесно здравље, слава, комфор, алкохол, наркотици, телесна уживања, спорт, колекционарство, уметност - не зна им се броја. - Али, зар је све то лоше? - зачуди се овај. - Рецимо спорт, здравље, новац такође, су уопштено говорећи потребни... - Саме по себи многе од ових ствари нису уопште лоше ако се не дође до крајности као што су наркотици или нека противприродна задовољства. Оне постају невоља за човека онда када заузму место Бога. Када човек уместо познања Творца и сједињења с Њим почне да за то предвиђене душевне снаге троши на достизање неке „имитације“ среће само у томе видећи и полажући сву наду да поста-не срећан. А суштина „имитације“ је у томе да она не може никоме да пружи ону пуноћу радости и среће која је могућа само у Богу. Човеку се чини да ће ако заради још милион долара или сто милиона, или милијарду, или ако постане велики управитељ, председник, краљ, или се упише у Гиниса, да ће онда бити потпуно срећан. Но, чим постигне жељено, врло брзо схвата да му то постигнуто уопште не пружа онакво блаженство, на које је рачунао. И као наркоман, треба му све већа и већа доза тог „наркотика“ на који је сам себе „навукао“, упецавши се на ђаволски мамац. У супротном, наступа „слом“ што значи страдање или на црквенословенском „страст“. И несрећник онда трчи за илузијом „имитације“ среће коју му је ђаво подметнуо, све више на то трошећи душевне и телесне снаге и све више губећи способност за задобијање праве Среће, све дотле, док му не куцне смртни час и „слом“ не постане вечна фаза. - Страшно. - уздахну Даша. - Да, јесте. - уздахну отац Флавијан. - А још је страшније када дође до замене истинског живота у Богу, његовом спољашњом, формалном страном. - Како то? - Сергеј подиже обрве у недоумици. - Појасните нам, баћушка. - Ђаво је искусни „психолог“ са хиљадугодишњим искуством „рада“ са човеком чије је животно искуство ограничено на седамдесет година или нешто мало више од тога. Када Бог не би по Својој милости, држао ђавола на „поводцу“ дозвољавајући му да искушава човека само онолико колико човек може да поднесе, те да својом слободном вољом одбаци и победи то искушење, ниједан човек се не би могао спасити од погибије. И онај „рогати психолог“ видећи човекове склоности, предлаже му управо онаква искушења која највише одговарају жељама његовог срца. Например, уколико је човек склон да воли мир и комфор, ђаво га онда искушава лењошћу и раздражљивошћу према свему што угрожава његов мир и комфор. Онда таквог човека неће побуђивати на „трудољубивост“. Уколико човек има склоност ка телесним уживањима, ка стомакоугађању, блуду, пијанству, ђаво ће се старати да развија у њему управо такве пороке, а не претеран пост, надменост својом целомудреношћу и трезвеношћу. А ако види да човек тежи ка добром и светлом, да одбацује очигледне пороке и тражи Бога, ђаво му онда сугерише онакав модел религиозног живота који не само да не сједињује тог човека са Господом, већ га напротив, води у гарантовану погибију. Човеку који тражи Бога ђаво као да говори: „Хоћеш да пронађеш Бога - дођи овде“ те му подмеће небројено мноштво религиозних заблуда које воде у секташтво, паганизам или отворени демонизам. Колико је вредна само једна сатанска парола: „Бог треба да буде у души, а у Цркву не треба ићи“. И све то знајући да је Сам Христос рекао „Сазидаћу Цркву Своју, и врата адова неће је надвладати“. Ако човек ипак пронађе пут ка православљу, ако постане побожан, и почне да учи да гради своје односе са Господом на основу две хиљаде годишње традиције, онда „рогати психолог“ ни ту не мирује. Он поседује велики спектар варијанти путева лажне благочестивости, те уколико човек њима крене, постаје потпуна супротност оном идеалу хришћанина на који га призива Сам Христос. - Баћушка. - Сергеј пажљиво погледа Флавијана у очи. - Како да хришћанин, као например ја, који је на почетку свог пута у вери, не погреши приликом избора свог пута ка црквеном животу? Како одредити, да ли правилно поступаш у једној или другој ситуацији? - To је тешко, Серјожа. Веома је тешко. - Флавијан климну главом. - Идеална варијанта је када човек који тек што је пришао к Цркви, одмах себи нађе нормалног, „одговорног“ духовника-свештеника који ће тог неофита (93) поучавати духовном и црквеном животу, слично као инструктор у ауто-школи. Невоља је у томе што таквих духовника у наше време нема пуно. Зато има пуно свештеника који и сами имају погрешну представу о духовном животу и не воде своју паству тамо где се душа хришћанина сједињује са Богом. Такви уче вернике да бацају пасоше, да одбаце пореске бројеве, да скидају налепнице са бар кодом са производа и сличне бесмислице сматрајући све истинским хришћанским животом. A колико свештеника не схвата неопходност честог и редовног Причешћа верника, и који оштро инсистирају на формалном поштовању правила за припрему за ову Свету Тајну која су уведена у Руској Цркви пре само два века, не обазирући се на животне околности и карактеристике личности које им долазе. И као последица такве пастирске делатности код нас се појављује велики број нових фарисеја за које је најважније да испуњавају спољашње формалности: да „ишчитају“ молитвено правило уместо усрдног општења са Богом кроз искрену молитву, да не једу бели хлеб у току посног дана „због тога што може да садржи трагове сурутке“, но притом „унижавају“ своје ближње. Колико је хришћана који одлазе у цркву сваке недеље апсолутно уверено да је само формално испуњавање обреда, давање цедуља (93) Неофит: новокрштени, тек крштени у Православну веру. - прим. прев. за Проскомидију, паљење свећа пред иконама, узимање свете воде и нафоре, читање молитви из молитвеника, стајање на богослужењима до завршетка истих, „рапорт о учињеним гресима“ на исповести, заправо хришћански, духовни живот. Притом, унутар самог човека не долази до промене у смислу побољшања његовог карактера и такав хришћанин не постаје услед свих тих спољашњих илузија црквености, ни бољи, ни кроткији, ни смиренији, не постаје сасуд напуњен Божијом љубављу који треба да се излива на људе око себе. Напротив, на ближње око себе он излива осуду и нетрпељивост која се рађа због осећаја сопствене доминантности над неверујућима, а особине његовог карактера постају раздражљивост, дрскост, окривљивање људи око себе за праве и измишљене грехове. Већ се шире гласине о злобним „црквеним старицама“ које током целе службе отварају пасијанс од угарака на свећњаку и проницљиво прате да их ниједан млад човек или девојка који су први пут дошли у цркву не прескоче, а да не добију порцију прекора и поука. И још да су то само „старице“. Шта радимо ми - попови. Боље и да не причам о томе... Истински духовни и црквени живот се састоји у преумљењу(94) које се на грчком каже „метанија" a (94) Преумљење: буквално променити ум, променити дотадашње схватање света, погледа на свет око себе. — прим. прев. које је код нас преведено као „покајање“ Састоји се у очишћењу душе од греховних навика и задобијању нових особина, способности да се у себе смести Божанска Љубав и пренесе другим људима. Љубав за коју је у Светом Писму речено да: дуго трпи, милосрдна је, не узноси се, не присиљава, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло, не радује се неправди, већ се радује истини; све покрива, све верује, свему се нада, све подноси. Љубав никада не престаје... Уколико човек у току свог црквеног живота не задобије наведене особине, онда то значи да његов духовни и црквени живот не иде правилним путем. - А како одредити, баћушка, који пут је правилан? - упита Сергеј. - Правилан пут хришћанског, духовног живота се назива „синергија“ односно „сарадња“ на грчком, то јест, заједнички рад Бога и човека на спасењу тог истог човека. Без Бога, без Његове помоћи, Његових благодатних црквених Тајни, Његовог руковођења по Промислу, човек самостално не може да очисти своју душу од зла-греха и да је учини љубвеобилном. Али и Бог Који даје човеку слободну вољу и открива му пут спасења не може да ухвати за оковратник и увуче у рај онога ко то не жели и ко се противи Богу. Или ко наређује Господу како је Бог дужан да га спасе у смислу: „Господе! Спаси ме и уведи у Царство Небеско! Али само са „Мерцедесом“ престижне класе и мало музике и шампањца!“. Када болесник дође код лекара и овај му дијагностификује туберкулозу плућа, болесник је дужан да ради оздрављења примени све услове лечења које му доктор саветује. И да обавезно остави пушење, јер је пушити и лечити се од болести плућа - бесмислен посао. Тако је и код лечења душе од смртоносног вируса - греха важно тачно се придржавати рецепата Небеског Лекара Који савршено управља искуством исцељења људских душа од страсти. Од самог човека се захтева представа о сопственој „болести“, жеља за исцељењем и старање за испуњавање свих препорука и „лекарских процедура“, колико год да смо болесни. А ту почињу и проблеми. Најлакше је механички „ишчитати“ правило него приморати своје срце да искрено доживи сваку изговорену реч молитве. Једноставније је и лакше давати цедуље за ближње, него појеванђелски трпети њихове недостатке и покривати их својим смирењем и љубављу. Једноставније је на исповести прочитати са папира дуг списак учињених грехова, него се у пракси потрудити да се искорени макар један; макар и најмањи од набројаних грехова са списка. Једноставније је носити „православну“ одећу, него с напором изграђивати у себи православну душу. Најважније у духовном животу је ослањање на Божију руку помоћи Коју нам Господ даје у благодатним, црквеним Тајнама, а сам човек треба из све снаге да се труди да искорени из себе греховне навике и жеље. Када падне, треба поново да устане, држећи се за ту благодатну, спасоносну руку, да се креће, да пузи, изнемогавши до последњег уздаха, али да незадрживо тежи ка оном идеалу духовног савршенства који нам је Бог пројавио кроз Самог Сина Свога, Исуса Христа. А како је тешко приморати себе да се све то примени у пракси. Много једноставније је мислити да је довољно испуњавати нека „магијска“ дејства или платити свештенику, како би их он за тебе испунио, слично ритуалном шаману и сви твоји проблеми ће бити решени: бизнис има да се успешно развија, имаћеш здравље као у бика, а „апартмани са пет звездица“ те већ чекају у Царству Небеском. Али то тако не бива... Сам Христос је рекао: „Уђите науска врата, јер су широка врама и простран пут, који води у пошбију; и мнош иду њиме; јер су тесна врата иузан пут, који водеу живот, и мало њих их налази.“. Господ нама који седимо у блату греха пружа Своју спасоносну руку, али ми сами треба да се за њу ухватимо из све снаге и да напредујемо. А када се наше снаге исцрпе, тада нас Он Својом очинском руком Сам извлачи из тога блата... - Баћушка Флавијане. - Даша одједном отвори очи, као да беше дремала на Сергејевом рамену. - Слажете ли се да постанете мој и Серјожин духовник? - Имаш један покушај да погодиш. - с осмехом одговори Алексеј, у баћушкино име. - Нека вас Господ спасе, баћушка. - девојка засија од радости. - Слава Богу за све! Наслов: Едиција Александар Торик, књига 6: Русак Издавач: Printer Grafička radnja Страна: 288 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-89855-15-9