PREDGOVOR Kada sam doneo odluku da napišem jednu ovakvu knjigu, želja mi je bila da dam sažeti uvod u osnovne koncepte menadžmenta koji su odredili strukturu i stil poslovnih organizacija u 20. veku. Ovi koncepti nisu više ograničeni samo na edukativnu literaturu o menadžmentu ili auditorijume prestižnih poslovnih škola. Na mnoge od njih se sve više pozivaju materijali za obuku iz opšteg menadžmenta i stranice svakodnevne poslovne štampe. Tek mali broj ovih koncepata sami sebe objašnjavaju. Ovaj pojmovnik ima za cilj da zainteresovane čitaoce usmeri na dodatna znanja uz spisak preporučene literature koji se nalazi na kraju najvećeg broja odrednica. Prvobitan cilj mi je bio da sakupim stotinu najvećih ideja menadžmenta 20. veka, prosečno jedna ideja po godini iz stoleća koje je za nama. Najveći broj ideja se sam nametnuo. Manji broj bi lako mogao da se zameni nekim drugim pojmovima, njihov izbor je na kraju bio čisto pitanje lične selekcije. U mom slučaju izbor je usmeravao profesor Pijero Morosini (Piero Morosini) sa međunarodne poslovne škole IMD iz Lozane. Kao i uvek kada su knjige ovakve vrste u pitanju, moja greška je ako sam izostavio nešto što nisam smeo, i u ime toga unapred se izvinjavam čitaocima. Kako je moj rad na knjizi odmicao, sve više sam bio zapanjen obimom i dubinom istraživanja na temu organizacije i ponašanja "ljudi na poslu”, ljudi koji su kreatori i konzumenti. Takođe me je iznenadila ciklična priroda velikog broja tema. Aktuelne su, pa padaju u zaborav, pa ponovo izbijaju na površinu. Sličnosti između naučnog menadžmenta Frederika Tejlora (Frederick Taylor) i entuzijazma za redefinisanjem poslovnog procesa s kraja 20. veka su upečatljive. Upečatljivo je i često oživljavanje Teorija X i Y Daglasa Makgregora (Douglas McGregor) i trenutno zapostavljeni postulat koji stoji iza koncepta određivanja i zadovoljavanja minimalnog nivoa, koji je već odavno trebalo da dođe u žižu pažnje makar se primenjivao samo u svetu elektronske trgovine. Želeo bih da se zahvalim Stivenu Brafu (Stephen Brough) iz Profajl buksa (Profile Books) koji je kao i ja verovao da ovakav proizvod ima svoje tržište. Hvala i Ejmi-Džejn Li (Aimee-Jane Lee), koja je radila na koledžu Vuster (Worcester) u Oksfordu, na dragocenoj pomoći koju mi je pružila pri istraživanju mnogih od odrednica. Na kraju bih želeo da se zahvalim svim teoretičarima i autorima iz oblasti menadžmenta koji su pomenuti u ovoj knjizi. Nažalost, mnogima od njih su tomovi i tomovi raznoraznih pisanija na temu upravljanja koji se svake godine objave, naneli dosta zla, upravo zato što je ova oblast prezasitila tržište knjiga i izašla na loš glas. Međutim, najbolji od njih nam pružaju neku vrstu prosvetljenja o načinu na koji većina nas provodi veliki deo dana. Ako je ova knjiga prenela bar delić tog prosvetljenja, onda se s pravom može reći da je postigla svoj cilj. SADRŽAJ Uvod 7 1. Analiza isplativosti 9 2. Analiza kritičnog puta 11 3. Autsorsing 13 4. BCG matrica rasta i tržišnog udela 16 5. Benčmarking 19 6. Brejnstorming 22 7. Brendiranje 24 8. Decentralizacija 28 9. Delegiranje moći i ovlašćenja 31 10. Diferencijacija 33 11. Diversifikacija 35 12. Društvena odgovornost preduzeća 38 13. Dvostruka petlja učenja 41 14. Ekonomija obima 44 15. Ekonomija zaokruženog asortimana 46 16.Elektronska trgovina 49 17. Franšizing 51 18. Globalizacija 54 19. Grupisanje 58 20. Hijerarhija potreba 60 21. Hotornski efekat 64 22. Inoviranje 67 23. Integracija nakon spajanja 72 24. Iskaz misije 75 25. Izbalansirani pokazatelji uspešnosti 79 26. Izvrsnost 82 27. Jedinstvena prodajna ponuda 85 28. Kaizen 88 29. Kanibalizacija proizvoda 90 30. Keirecu 92 31. Ključne kompetencije 94 32. Konkurentska prednost 97 33. Konvergencija 100 34. Korporativno upravljanje 103 35. Kriva iskustva 108 36. Kružok kvaliteta 111 37. Kultura 114 38. Lanac vrednosti 119 39. Lepota je u malom 122 40. Liderstvo 125 41. Masovna proizvodnja 129 42. Masovno prilagođavanje kupcu 132 43. Matrično upravljanje 135 44. Menadžment "otvorenih knjiga” 138 45. Mentorstvo 141 46. Model Sedam S 143 47. Nagrađivanje prema ostvarenim rezultatima 145 48. Naučni menadžment 148 49. Nulto budžetiranje 151 50. Obračun troškova zasnovan na aktivnostima 152 51. Operativno istraživanje 156 52. Organizacija koja uči 159 53. Ostvarivanje zadovoljavajućeg izbora 162 54. Paretov princip (80/20) 165 55. Piterovo načelo 166 56. Planirana proizvodnja proizvoda koji će ubrzo zastariti 168 57. Planiranje nasleđivanja 170 58. Planiranje resursa preduzeća 174 59. Planiranje scenarija 177 60. Poborništvo 180 61. Porodične kompanije 183 62. Portfolio zaposlenja 187 63. Posebno ciljno tržište 189 64. Poslovni ciklus 192 65. Poslovni plan 195 66. Poslovno modeliranje 197 67. Preduzetništvo 200 68. Prenos tehnologije 202 69. Prepreke za ulazak i izlazak i tržišna mobilnost 206 70. Princip "tačno na vreme” 210 71. Princip Šest sigma 213 72. Racionalizovana proizvodnja 215 73. Raspon upravljanja 218 74. Razdvajanje delatnosti 220 75. Reinženjering 222 76. Segmentacija 225 77. Selektivan izbor 228 78. Sinergija 230 79. Smanjenje broja nivoa upravljanja 232 80. Smanjenje broja zaposlenih 234 81. Stakleni plafon 238 82. Strategijska alijansa 241 83. Strategijsko planiranje 244 84. Struktura 248 85. Stvaranje vrednosti 252 86. SWOT analiza 254 87. Tačno i pošteno 256 88. Teorija igara 259 89. Teorije X i Y 262 90. Totalno upravljanje kvalitetom 265 91. Unapređenje procesa 268 92. Unutrašnje preduzetništvo 271 93. Upravljanje obilaženjem zaposlenih 274 94. Upravljanje odnosima s kupcima 277 95. Upravljanje pomoću ciljeva 280 96. Upravljanje promenama 283 97. Upravljanje u kriznim situacijama 286 98. Upravljanje znanjem 290 99. Vertikalna integracija 293 100. Vezana prodaja 295 101. Virtualna organizacija 298 102. Vizija 301 103. Životni ciklus proizvoda 303 Index 307 Naslov: Menadžment od A do Z Izdavač: Asee (Adizes) Strana: 311 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 86-7668-044-2

САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВИ ДИО ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ 1. Уставнова Св. тајне покајања - исповиједи, 11 2. Бог, који праведнике љуби а грешнике милује, свијех зове на покајање, 15 3. Бог заповеда да се гријехови исповиједају, 21 4. Бог казни упорене гријешнике који неће да се покају - исповиједају, 23 5. Чудесна сила покајања, 27 6. Вјером у Бога, путем покајања - исповјешчу - ваља искати себи спасења, 35 7. Исповијед је за свакога необходно нужна, 40 8. Бог свакога прима на покајање, 47 9. Исповијед не ваља одлагати, 52 ДРУГИ ДИО О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ 1. Од Бога свештенику дата је власт да веже и разрјешава гријехове људске, 59 2. Свештеник ваља да има знања и спреме, па да може како треба обављати св. тајну исповиједи, 63 3. Свештеник је дужан обучавати народ и тијем пробудити у њему склоност ка покајању - исповиједи, 69 4. Зашто је свештеник нуждан при исповиједи? 74 5. Са каквим расположењем ваља да свештеник обавља исповијед, 77 6. Начин како се свештеник има држати при исповиједи, 80 7. На што особито ваља да свештеник пази при исповеди? 83 8. По датој му власти од Бога, кога може, а кога не може свештеник на исповиједи разријешити од гријехова? 88 9. Како треба да свештеник као праведни судија, при исповиједи пресуђује тежину гријеха? 93 10. Како свештеник треба да исповеда глухонијеме, 96 11. Како треба исповиједати клирика пред њевијем рукоположењем и том приликом какву он има да положи заклетву? 99 12. Како треба исповиједати оне који су под судом у тамницама? 100 13. Како треба исповиједати оне које је суд на смрт осудио? 103 14. Свештеник, као духовни отац, у свему ваља да својему стаду служи добријем примјером, 105 15. Свештеник, као год и сваки други хришћанин, дужан је да се исповеда, 107 16. Свештеник је дужан у најстрожој тајности чувати све оно што је при исповијед чио од онијех који су се код њега исповиједали, 110 17. Јели боље да свештеник на позив прије похита да крсти болесно дијете или да исповеда и причести умирућега болесника, 114 18. Жену која има обично или је родила дијете, а није још протекло 40 дана од порођаја, може ли свештеник исповедати и причестити у случају када би јој у таквом стању смрт пријетила? 116 19. Треба ли да свештеник причести онга болесника који је смртно болестан, а непрестано бљује? 117 20. Јели нужно да свештеник исповеда и причести здраву, али остаријелу особу или на смрт опасно чељаде, ако таквом није још истекло 40 дана од његове потоње исповједи и причешћа? 118 21. Свештеник исповијешчу васпитава своје парохијане, 119 22. Свештеник треба да распореди вријеме кад народ има приступити на исповијед, 123 23. За исповијед и св. причешће свештеник никакве накнаде не смије искати, 125 24. Свештеник строго бива одговоран пред Богом ако се не буде својски старао да исповијешћу покајнике отклони од гријеха и да их склони на побожни-хришћански живот, 123 ТРЕЋИ ДИО 1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133 2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139 3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149 4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152 5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156 6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161 7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164 8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165 9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168 10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171 11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173 12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176 13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177 ЧЕТВРТИ ДИО 1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181 2. Чин исповиједи, 182 3. О исповиједи дјеце, 183 4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185 5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201 6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221 7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228 8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288 9. Свештеник поучава покајнике, 292 10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293 ПЕТИ ДИО 1. О епитимији, 311 2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323 Из Предговора Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави. Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом. ... При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима. Наслов: Спомоћно упутство о исповједи за свештенство и народ Издавач: Светигора Страна: 324 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-7660-043-0