- KOMEDIJA,FANTASTIKA,TRAGEDIJA,DRAMA - REZIJA: UROS STOJANOVIC - ULOGE: KATARINA RADIVOJEVIC,STEFAN KAPICIC,NENAD JEZDIC,OLIVERA KATARINA,SONJA KOLACARIC - TRAJANJE: 90 min. - SINOPSIS: Србија у смирај Првог светског рата — очаравајућа, мистична, сурова, вечно разапета између Истока и Запада, између древних паганских мађија и сила цивилизације. Радња филма започиње трагичним описом послератне Србије 20их година прошлог века. Мушко становништво у Србији је буквално сведено на мањину након балканских ратова и Првог светског рата, што се највише да осетити у провинцији. У фикционалном селу Покрп упознајемо наше две јунакиње, Огњенку (Соња Колачарић) и Малу Богињу (Катарина Радивојевић), сестре које носе титулу сеоских нарикача, што представља профитабилни занат којим се баве жене из његове породице још од времена њихове чукунбабе, која је исплакала читаво језеро, на коме их и затичемо први пут. Такође, упознати смо и са судбином последњих мушкараца који су полако нестајали из Покрпа. Један од њих је, у покушају да спаси село, „посадио“ и мине у свом винограду, али без цртања мапе, што је и довело до његове смрти, али и будућих смрти жена које су ту улазиле. Виноград је постао Миноград. Наиме, жене су периодично извлачиле гранчице, и она са најмањом би требало да бере грожђе, па ако преживи - преживи. Наше две јунакиње добијају муштерију након посете Наде (Данијела Врањеш), која је следећа која иде у Миноград, па жели да унапред плати њихове услуге нарицања, чупања косе и гребања лица на сахрани, али уз преддемонстрацију њихових способности. У покушају да јој покажу своју тугу, сестре једна другој пребацују то што су бабадевојке, тј. што су већ у двадесетим, а нису изгубиле невиност. Тада им Нада поручује како није невина, и како је она невиност изгубила са последњим покрпским мушкарцем, деда Бисом. То у почетку изазива њихово гађење, али касније, у свом очају, одлучују да и оне по први пут воде љубав, па макар и са њим. Пре тога, жене одлазе у локалну кафану, где присуствују ритуалу испијања ракије пауковаче, од које им се приказују духови њихових мртвих мушкараца, са којима плешу и грле се, уз огромну патњу што ће опет отићи. Након испијања пауковаче, девојке се одлучују на одлазак код деда Бисе, како би изгубиле невиност. Када је то требало да се деси, Огњенка својим вриском убија старца, што доводи до гнева осталих покрпских жена, што резултује стављањем Огњенке и Мале Богиње на јавну ломачу. Ипак, оне успевају да се спасу тако што се заклињу у душу своје баке да ће довести мушко у село кроз три дана. Тада се њихова бака Велика Богиња (Оливера Катарина) васкрсава у виду духа, и заједно са њима започиње потрагу за мушкарцима. Мала Богиња (Катарина Радивојевић) и Арсеније (Стефан Капичић) Путујући, оне наилазе на неке мушкарце, али сви су они већ „заузети“ у својим селима. Непрестано су изложене притиску од стране своје баке да пожуре, јер не жели да остане утвара. Стигавши у неку варош, оне упознају локалне забављаче, Драгољуба Алексића, Човека од челика (Ненад Јездић) и Арсенија, Краља чарлстона (Стефан Капичић). Еуфорија која је видљива међу женама, а изазвана је њиховом појавом, представља показатељ о ситуацији сличној покрпској широм Србије. Оне их спашавају, и затим одводе пут Покрпа. Ипак, оне се током пута заљубљују у њих, и неспремне да их жртвују зарад других покрпских жена, одлучују да свака посебно крене за Београд, заједно са својим мушкарцем: Огњенка са Драгољубом у његовом аутомобилу, а Мала Богиња са Арсенијем у украденим погребничким колима. Док путују, Велика Богиња наставља да их опседа, појављујући се из најезде лептира који се формирају у њено тело. Пред сам долазак у град, она одлучује да их остави у својој срећи, по цену своје душе. Предати страсти, Мала Богиња и Арса воде љубав у колима, али стигавши у град, они, као и Огњенка и Драгољуб, бивају прогоњени утварама, и још теже, грижом савести, па се на крају одлучују за повратак у Покрп, зарад своје баке и других жена. Прва у Покрп стиже Огњенка, задовољна спасом своје баке, као и срећом своје сестре и покрпских жена, али бескрајно тужна што ће изгубити Драгољуба. Тамо је он дочекан са великом пажњом и почашћу, и жене већ почињу да се отимају за њега. Затим стиже и Мала Богиња, и видевши да је њена сестра већ стигла у село, говори Арсенију да не излази, али он то не чини, већ се придружује Драгољубу и сестрама на слављу организованом поводом довода мушкараца. Вођени сујетом, Драгољуб и Арсеније улазе у сукоб, и одлучују се на дуел у коме ће се видети ко је веће мушко - и то како другачије, него у кревету. Покрпске жене ово са радошћу дочекују, док озлојађене сестре одлучују да их напусте и сада саме крену у Београд. Ипак, мушкарци су се убрзо покајали због своје лудости, и схвативши да су и они заљубљени, одлучују да батале дуел и крену за њима, али проблем је побећи од осталих жена. Бежећи, Арсеније случајно улази у Миноград. Знајући да му нема повратка, Мала Богиња улази за њим, како би одиграли последњи плес, плес смрти. Уз експлозије мина, они плешу чарлстон све док и сами не одлете у ваздух, загрљени. Огњенка, и даље разочарана у Драгољуба, након сестрине трагичне смрти, сама одлази за Београд. Филм се завршава прославом отварања палате Албаније која је у филму предимензионирана, са преко 200 спратова. Забава се одржава на самом врху, одакле Човек од челика треба да скочи, уз Огњенку која посматра и чека да и сама одигра свој чарлстон.

- KOMEDIJA,FANTASTIKA,TRAGEDIJA,DRAMA - REZIJA: UROS STOJANOVIC - ULOGE: KATARINA RADIVOJEVIC,STEFAN KAPICIC,NENAD JEZDIC,OLIVERA KATARINA,SONJA KOLACARIC - TRAJANJE: 90 min. - SINOPSIS: Србија у смирај Првог светског рата — очаравајућа, мистична, сурова, вечно разапета између Истока и Запада, између древних паганских мађија и сила цивилизације. Радња филма започиње трагичним описом послератне Србије 20их година прошлог века. Мушко становништво у Србији је буквално сведено на мањину након балканских ратова и Првог светског рата, што се највише да осетити у провинцији. У фикционалном селу Покрп упознајемо наше две јунакиње, Огњенку (Соња Колачарић) и Малу Богињу (Катарина Радивојевић), сестре које носе титулу сеоских нарикача, што представља профитабилни занат којим се баве жене из његове породице још од времена њихове чукунбабе, која је исплакала читаво језеро, на коме их и затичемо први пут. Такође, упознати смо и са судбином последњих мушкараца који су полако нестајали из Покрпа. Један од њих је, у покушају да спаси село, „посадио“ и мине у свом винограду, али без цртања мапе, што је и довело до његове смрти, али и будућих смрти жена које су ту улазиле. Виноград је постао Миноград. Наиме, жене су периодично извлачиле гранчице, и она са најмањом би требало да бере грожђе, па ако преживи - преживи. Наше две јунакиње добијају муштерију након посете Наде (Данијела Врањеш), која је следећа која иде у Миноград, па жели да унапред плати њихове услуге нарицања, чупања косе и гребања лица на сахрани, али уз преддемонстрацију њихових способности. У покушају да јој покажу своју тугу, сестре једна другој пребацују то што су бабадевојке, тј. што су већ у двадесетим, а нису изгубиле невиност. Тада им Нада поручује како није невина, и како је она невиност изгубила са последњим покрпским мушкарцем, деда Бисом. То у почетку изазива њихово гађење, али касније, у свом очају, одлучују да и оне по први пут воде љубав, па макар и са њим. Пре тога, жене одлазе у локалну кафану, где присуствују ритуалу испијања ракије пауковаче, од које им се приказују духови њихових мртвих мушкараца, са којима плешу и грле се, уз огромну патњу што ће опет отићи. Након испијања пауковаче, девојке се одлучују на одлазак код деда Бисе, како би изгубиле невиност. Када је то требало да се деси, Огњенка својим вриском убија старца, што доводи до гнева осталих покрпских жена, што резултује стављањем Огњенке и Мале Богиње на јавну ломачу. Ипак, оне успевају да се спасу тако што се заклињу у душу своје баке да ће довести мушко у село кроз три дана. Тада се њихова бака Велика Богиња (Оливера Катарина) васкрсава у виду духа, и заједно са њима започиње потрагу за мушкарцима. Мала Богиња (Катарина Радивојевић) и Арсеније (Стефан Капичић) Путујући, оне наилазе на неке мушкарце, али сви су они већ „заузети“ у својим селима. Непрестано су изложене притиску од стране своје баке да пожуре, јер не жели да остане утвара. Стигавши у неку варош, оне упознају локалне забављаче, Драгољуба Алексића, Човека од челика (Ненад Јездић) и Арсенија, Краља чарлстона (Стефан Капичић). Еуфорија која је видљива међу женама, а изазвана је њиховом појавом, представља показатељ о ситуацији сличној покрпској широм Србије. Оне их спашавају, и затим одводе пут Покрпа. Ипак, оне се током пута заљубљују у њих, и неспремне да их жртвују зарад других покрпских жена, одлучују да свака посебно крене за Београд, заједно са својим мушкарцем: Огњенка са Драгољубом у његовом аутомобилу, а Мала Богиња са Арсенијем у украденим погребничким колима. Док путују, Велика Богиња наставља да их опседа, појављујући се из најезде лептира који се формирају у њено тело. Пред сам долазак у град, она одлучује да их остави у својој срећи, по цену своје душе. Предати страсти, Мала Богиња и Арса воде љубав у колима, али стигавши у град, они, као и Огњенка и Драгољуб, бивају прогоњени утварама, и још теже, грижом савести, па се на крају одлучују за повратак у Покрп, зарад своје баке и других жена. Прва у Покрп стиже Огњенка, задовољна спасом своје баке, као и срећом своје сестре и покрпских жена, али бескрајно тужна што ће изгубити Драгољуба. Тамо је он дочекан са великом пажњом и почашћу, и жене већ почињу да се отимају за њега. Затим стиже и Мала Богиња, и видевши да је њена сестра већ стигла у село, говори Арсенију да не излази, али он то не чини, већ се придружује Драгољубу и сестрама на слављу организованом поводом довода мушкараца. Вођени сујетом, Драгољуб и Арсеније улазе у сукоб, и одлучују се на дуел у коме ће се видети ко је веће мушко - и то како другачије, него у кревету. Покрпске жене ово са радошћу дочекују, док озлојађене сестре одлучују да их напусте и сада саме крену у Београд. Ипак, мушкарци су се убрзо покајали због своје лудости, и схвативши да су и они заљубљени, одлучују да батале дуел и крену за њима, али проблем је побећи од осталих жена. Бежећи, Арсеније случајно улази у Миноград. Знајући да му нема повратка, Мала Богиња улази за њим, како би одиграли последњи плес, плес смрти. Уз експлозије мина, они плешу чарлстон све док и сами не одлете у ваздух, загрљени. Огњенка, и даље разочарана у Драгољуба, након сестрине трагичне смрти, сама одлази за Београд. Филм се завршава прославом отварања палате Албаније која је у филму предимензионирана, са преко 200 спратова. Забава се одржава на самом врху, одакле Човек од челика треба да скочи, уз Огњенку која посматра и чека да и сама одигра свој чарлстон.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Boris Konstantinovič Zajcev (29. januar [10. februar] 1881, Orel — 28. januar 1972, Pariz) — ruski pisac i prevodilac, jedna od poslednjih velikih ličnosti Srebrnog doba. Otac, Konstantin Nikolajevič Zajcev - direktor moskovske fabrike metala Gužon, iz plemstva Simbirske gubernije. Detinjstvo je proveo u selu Usti u Žizdrinskom okrugu Kaluške pokrajine (danas Duminički okrug Kaluške oblasti). Osnovno obrazovanje stekao je pod rukovodstvom guvernante. U Kalugi je studirao u klasičnoj gimnaziji (1892-1894; nije diplomirao, 1902. je položio ispit iz antičkih jezika u 6. moskovskoj gimnaziji kao eksterni učenik). Završio je Kalušku realnu školu (1894-1897, dodatna klasa - 1898). Studirao je na hemijskom odseku Moskovske tehničke škole (1898-1899, izbačen zbog učešća u studentskim nemirima), na Rudarskom institutu u Sankt Peterburgu (1899-1901; nije diplomirao), na Pravnom fakultetu Moskovskog univerziteta ( 1902-1906; nije diplomirao). Počeo je da piše sa 17 godina. U jesen 1900. na Jalti se susreo sa A.P. Čehovom. Početkom 1901. poslao je rukopis priče „Nezanimljiva priča“ Čehovu i V. G. Korolenku. Iste godine upoznaje L. N. Andreeva, koji mu je pomogao na početku njegove književne karijere, uveo ga u književni krug `Sreda`, koji je vodio N. Telešov. U julu 1901. debitovao je pričom „Na putu” u „Kuriru”. Godine 1902. ili 1903. upoznao je I. A. Bunina, sa kojim je održavao prijateljske odnose dugi niz godina. Živeo je u Moskvi, često posećujući Sankt Peterburg. Član Moskovskog književno-umetničkog kruga (1902), učestvovao je u izdavanju časopisa Zori (1906), koji je postojao nekoliko meseci, od 1907. je redovni član Društva ljubitelja ruske književnosti, takođe član Društva periodičnih i književnih radnika. 1904. posetio je Italiju, živeo tamo nekoliko puta 1907-1911. Tokom Prvog svetskog rata živeo je u Pritikinu sa suprugom i ćerkom Natalijom. Decembra 1916. godine stupio je u Aleksandrovsku vojnu školu, marta 1917. je unapređen u oficira. U brošuri „Razgovor o ratu“ (Moskva, 1917) pisao je o agresivnosti Nemačke, sledio ideju rata do pobedničkog kraja. U avgustu 1917. se razboleo od upale pluća i otišao na odmor u Pritikino, gde je živeo do 1921, povremeno posećujući Moskvu. Godine 1922. izabran je za predsednika moskovskog ogranka Sveruskog saveza pisaca. Radio je u Zadruzi pisaca. Nakon što se 1922. razboleo od trbušnog tifusa, dobio je dozvolu da sa porodicom putuje u inostranstvo na lečenje. U junu 1922. Zajcev i njegova porodica preselili su se u Berlin. Aktivno je radio u časopisima „Moderne beleške” i „Link”. Septembra 1923. Zajcev i njegova porodica preselili su se u Italiju, u decembru su otišli ​​u Pariz, gde je kasnije živeo oko pola veka. Oktobra 1925. postao je urednik riškog časopisa „Chimes“, 1927. objavio je svoje radove u pariskom listu „Vozroždenie“. Proleće 1927. godine obeležilo je putovanje na Svetu Goru, što je rezultiralo pojavom putopisnih crtica pod istim nazivom „Atos“. Od 1925. do 1929. godine, novine Vozroždenie i Dni objavile su prvi deo dnevničkih zapisa The Vanderer. Ovi zapisi su posvećeni životu u Francuskoj. Pored toga, Zajcev je bio angažovan na odabiru materijala za književnu biografiju I. S. Turgenjeva, A. P. Čehova, V. A. Žukovskog, koji su naknadno objavljeni. Zaitsev je mnogo putovao po Francuskoj, ova putovanja su se ogledala u esejima o francuskim gradovima kao što su Gras, Nica, Avignon. U prvim godinama Drugog svetskog rata, Zajcev se ponovo okrenuo objavljivanju svojih dnevničkih zapisa. U listu „Vozroždenie” objavljena je serija novih dnevničkih zapisa „Dani”. Nakon što je Francuska okupirana od strane Nemačke 1940. godine, Zajceva nije objavljivala u ruskim publikacijama. Tokom ovih godina, Zajcev je na svaki mogući način odbijao da izvuče sopstvene zaključke o političkim nevoljama. Ali nastavlja da radi, pa je 1945. objavljena priča „Kralj David”. Zajcev je 1947. radio za pariske novine Russkaia Misl, a iste godine je izabran za predsednika Saveza ruskih pisaca u Francuskoj. Na ovoj poziciji ostaje do kraja života. 1959. počinje da sarađuje sa almanahom `Mostovi` u Minhenu, dopisuje se sa BL Pasternakom. 1957 - teška godina u ličnom životu Zajceva, supruga pisca pati od moždanog udara, Zajcev provodi sve dane u blizini kreveta svoje žene, nastavljajući da radi na žanru svakodnevnih dnevničkih zapisa. Godine 1964. dao je intervju o događajima iz 1917. [1] Godine emigracije bile su plodne godine Zajcevovog rada, objavljeno je više od 30 knjiga na ruskom jeziku, oko 800 tekstova u periodici. U inostranstvu je sarađivao u emigrantskim publikacijama („Moderne beleške“, „Renesansa“, „Ruska misao“, „Novi žurnal“ i dr.). Dugi niz godina bio je predsednik Saveza ruskih pisaca i novinara. Jedan od osnivača i član društva „Ikona“ u Parizu (1927). Pedesetih godina prošlog veka bio je član Komisije za ruski prevod Novog zaveta u Parizu. Sahranjen na groblju Sainte-Genevieve-des-Bois. Porodica Godine 1912. Zajcev se oženio Verom Aleksejevnom Smirnovom (rođenom Orešnjikovom) (1878 - 1965). Posle Od moždanog udara koji se dogodio kod nje 1957. godine, Boris Konstantinovič je osam godina samostalno brinuo o svojoj skoro potpuno paralizovanoj supruzi. Kao osamdesetogodišnjak, po savetu lekara, pokušao je da je postavi na noge i da je nosi po stanu kako bi izbegao stagnaciju u telu [2]. Njegov posinak Aleksej streljan je 1919. godine kao učesnik kontrarevolucionarne zavere. Ćerka Natalija [3] Književna delatnost U štampi je debitovao 1901. 1904-1907 objavljivao je u časopisima Pravda, Novi Put, Voprosi Zhizn, Zolotoe Fleece, Pass, zbirke znanja. Svoje eseje o Italiji objavljivao je u časopisu Pereval (1907) i listu Književno-umetnička nedelja (1907). Preveo G. Flober: „Iskušenje sv. Antonija“ (zbirka „Znanje“, knjiga 16, 1907) i „Prosto srce“ (almanah „Šipak“, knjiga 12, 1910). Prva zbirka „Priče. Knjigu 1 „objavila je u Sankt Peterburgu izdavačka kuća „Šipak“ (1906; 2. izdanje, 1908; 3. izdanje, 1909). U prozi se rukovodio uglavnom Čehovom, čiji je uticaj posebno primetan u zbirci „Priče. Knjiga 2“ (1909). Najznačajnijim predrevolucionarnim delom smatra se priča „Agrafena“ („Šipak“, knjiga 4, 1908), koja je upoređena sa „Životom čoveka“ L. N. Andreeva i u kojoj je uticao na prozu Fjodora Sologuba. Pored priča i novela, napisao je roman „Daleka zemlja“ („Šipak“, knj. 20, 21, 1913; zasebno izdanje Moskva, 1915), nekoliko drama – „Odanost“, „Imanje Lanina“ (1914). ; rediteljski debi E. B. Vahtangova). Prvo izdanje Sočinenije (sv. 1-7) objavljeno je 1916-1919 u Izdavačkoj kući pisaca u Moskvi. Priču „Plava zvezda“ (1918; ljubavna priča između sanjara Hristoforova i devojke turgenjevskog tipa) pisac je smatrao „najpotpunijom i najizrazitijom“, „krajem cele trake“ i „oproštajem od prošlost“. Zbirka priča „Sv. Nikola ”(Berlin, 1923). Istovremeno je objavio zbirku proznih i dramskih pripovedaka „Rafailo” (Moskva, 1922) i knjigu eseja „Italija” (1923), u kojima vide otklon od tragične savremenosti i traganje za harmoničnim jedinstvo u svetu evropske kulture. Godine 1927. objavljena je priča `Moj život i Diana`, koja će u budućnosti biti prepoznata kao jedno od najboljih dela Zajceva. Period emigracije Godine emigracije za Zajceva su bile teške, ali pošto nije pravio nikakve kompromise sa sovjetskim režimom, jedini izlaz je bio stvaranje van Rusije: „Živeći van domovine, mogu slobodno da pišem o onome što volim na poseban način ruskog života..., ruskim svetinjama, manastirima, o divnim piscima Rusije.“[4] Odlazak u Evropu izazvao je i dublje interesovanje za pravoslavlje, što se, naravno, odrazilo i na spisateljsko stvaralaštvo. Upravo se u njegovim delima odrazila sudbina Rusije u predrevolucionarnim godinama. Godine 1925. B. K. Zajcev je završio izmišljeni život `Monah Sergej Radonješki` (Pariz, 1925), kao i autobiografsku priču `Aleksej Božiji čovek`, kao i esej o A. Bloku. „Preosvećeni Sergije je za Zajceva bio oličenje te vrste ruske svetosti, koja je posebno draga onima koji žive u krvavim „vremenima tatarske oblasti“, onima koji u „zarobljeništvu“ dolaze do osećanja pokajanja“ [5] ]. U istom periodu u Berlinu, Zajcev je počeo da radi na romanu Zlatni uzorak. Roman predstavlja dva dela, jedan je posvećen predrevolucionarnom dobu, drugi je lirski monolog u kome pisac postavlja niz retoričkih pitanja, uokvirujući ih opisima pejzaža. Poslednja poglavlja su sećanja na „proklete dane“ 1917-1922. Roman je priča o mladoj ženi koja pada na prelazu vekova, uključuje detinjstvo i fazu života pre odlaska sa suprugom u emigraciju. „Po izlasku iz Rusije, Natalija u tišini čuvene kapele počinje da shvata značenje Hristovih reči, izrečenih prema legendi na ovom mestu apostolu Pavlu, koji je prvi pobegao iz Neronovog Rima: „Kuo vadis?“ Kamo griadeshi`, ruski - `Kuda ideš, Gospode?`). Roman `Zlatni uzorak` bio je poslednji u `Turgenjevskoj` fazi rada BK Zajceva. Godine 1928. u Parizu je objavljena knjiga eseja „Atos“, posvećena mitropolitu Evlogiju Georgijevskom. BK Zajcev je nekoliko godina više puta pokušavao da opiše misteriju ruske svetosti, piše fikcionalizovane biografije ruskih pisaca: „Život Turgenjeva” (Pariz, 1932), „Žukovski” (Pariz, 1951), „Čehov” (Njujork). , 1954), esej „Život sa Gogoljem“ (SZ, 1935, br. 59), „Život i sudbina Tjučeva (Na 75. godišnjicu njegove smrti)“ (Renesansa, 1949, br. 1). U svakoj biografiji B.K. Zajcev pokazuje „dvostruku“ sudbinu pisaca: sposobnost da bude umetnik i istovremeno „odraz misli o prevazilaženju smrti“ u njegovom „životu srca“ [7]. Odlika Zajcevovog shvatanja duhovne ruske književnosti i kulture uopšte je vizija Turgenjeva i Čehova kao „podzemnih” religioznih pisaca. Godine 1965. Zajcev je objavio „jednu od najboljih priča „Reka vremena“ (NŽ, br. 78), inspirisanu Čehovljevim „Biskupom“; u njoj prototip arhimandrita Andronika Arhimandrit Kiprijan (Kern)” [7]. Pored odraza pravoslavnih motiva u svom delu, Zajcev se delimično okreće svojoj autobiografiji, kao i opisu života emigracije. Godine 1922-1923, u Berlinu je objavljena 7-tomna zbirka radova Borisa Zajceva i tamo je prvi put objavljena knjiga lirskih skica pod naslovom „Italija”. Maj 1926. – početak rada na romanu „Kuća Pasi” (Berlin, 1935), jedinom romanu u kome je svestrano prikazan život emigracije. „U Parizu se pojavio osećaj da ste emigrant, a ne putnik. Možete poželeti bilo šta, razmišljati o bilo čemu, ali morate se čvrsto smestiti, nema kuda. Udišete vazduh kakav jeste i budite zahvalni na tome ”[8]. „Sećam se ovog puta, tajne `podzemne` melanholije, izgleda da sve ide dobro. Pariz, što ga više upoznaješ, više ti se sviđa. Ničim niste vezani, niko vam ne smeta, zahtevajući ljubav i obožavanje. Možete pisati i kucati šta god želite. I dobro je lutati po mestima starog Pariza, plemenito suvoparnog, gracioznog... a ipak, svejedno...“ [8] Godine 1927. Boris Zajcev je posvetio knjigu priča `Čudno putovanje` sećanju na svoju pokojnu majku. Ali priča `Anna`, objavljena nešto kasnije (1929), postala je emotivni odgovor. Opisuje smrt seoske mlade žene koja živi u Rusiji. Priča je napisana na neobično oštar način za Zajceva. U 30-50-im godinama. B. K. Zajcev je radio na tetralogiji posvećenoj svojoj ženi „Glebovo putovanje”: „Zora” (1934-36, objavljena 1937), „Tišina” (1938-39, objavljena 1948), „Mladost” (1940-44, objavljeno 1950) i Drvo života (1953). Memoarske skice i nekrolozi, gde Zajcev daje portrete A. Belog, K. Balmonta, V. Ivanova, D. Merežkovskog, A. Benoa, K. Močulskog, N. Berđajeva i drugih, sakupljeni su u knjigama „Moskva“ (Pariz, 1939), „Daleko“ (Vašington, 1965), „Moji savremenici“ (London, 1988). Po žanru se može klasifikovati kao elegični i autobiografski roman. Njegova tema je formiranje umetnika koji se „priprema za otvaranje svog „grada Kiteža” u Rusiji koji je zauvek otišao u izgnanstvo. Gleb uči percepciju života od drevnih ruskih svetaca, strasnonosnih knezova Borisa i Gleba, emocionalna srž narativa je hrišćanska težnja za večnošću“[6]. Kako je Gleb odrastao, može se naći referenca na jevanđelsku parabolu o izrastanju drveta vere iz `gorušičinog zrna`. Boris Zajcev se takođe bavio prevodilačkom i novinarskom delatnošću. Boris Zajcev je 1941-1942 radio na prevodu ritmičke proze Pakla iz Danteove Božanstvene komedije (objavljeno: Pariz, 1961). U martu 1923. Zajcev je izabran za potpredsednika Saveza ruskih pisaca i novinara; istovremeno sarađivao u berlinskom listu „Dani“, praškom časopisu „Volia Rossii“. Od 1927. bio je počasni član književno-filozofskog društva „Zelena lampa“, čiji su osnivači D. Merežkovski i Z. Gipijus. Objavljeno u časopisu „Moderne beleške“, kao i u listu „Najnovije vesti“, zatim u „Renesansi“. Od 1925. uređivao je časopis Chimes. Generalno, tokom ovog perioda do 1940. godine objavljeno je oko 200 publikacija. Tokom 1940-ih sarađivao je sa časopisima Grani, Vestnik RSKhD, Mosti, Novi Žurnal, novinama Russkaia Misl, Novoe Russkoe Slovo i dr. Tridesetih godina prošlog veka Boris Zajcev je bio jedan od najcenjenijih pisaca „starije” generacije emigracije.

Старац Порфирије - духовни отац и педагог "Увек се молим да моја духовна деца заволе Бога, Који је све, да нас Он удостоји да уђемо у Његову несаздану земаљску Цркву. Јер, одавде треба да кренемо." Јеромонах Порфирије (из његовог духовног завештања) Кад се први пут нађеш пред старцем Порфиријем, који седи на кревету у својој малој келији, имаш утисак да живиш у неком другом свету. Духом се селиш у прадавна времена старозаветних пророка; налазиш се у атмосфери мира и спокоја. На ум ти долазе догађаји и призори описани у житију светог Антонија. Пред собом би видео лик једног библијског старца, једног мудраца по искуству, благословеног даром "духовног очинства". Старац Порфирије је био истински духовни Отац, који је достигао до висина духовности - због тога је и могао да делује као педагог и саветник. Педагогија коју је примењивао, утемељена на деловању духовног очинства, јесте педагогија Отаца Цркве, која је до данашњих дана сачувана кроз исихастичко и филокалијско црквено Предање. Честити Старац је заиста представљао образац духовног Оца и педагога. Његов педагошки рад је био последица благодатног дара Светога Духа. Због тога је и био тајанствен, и није потицао из "човечанске науке", него је био вођен силом "мудрости унутарњег учитеља". Таквом мистичном педагогијом Старац је поучавао, водио, саветовао духовну децу, младе, а пре свега родитеље. Поучавао је не само речју, него и ћутањем; много пута само својим присуством. Није прибегавао апстрактним моралним начелима; махом је поучавао у оквирима неког дубоког међуличносног односа. Као што смо рекли, честити Старац је још од своје ране младости, благодаћу Божјом, у свести људи био познат као духовни Отац са даром расуђивања. Отуда је био у стању да им помогне на разне начине и користећи се разним средствима. Пажљиво, стрпљиво и саосећајно је слушао о њиховим проблемима. Био је пријемчив за њихове патње. На разноврсна питања одговарао је уз доброту и благонаклоност. Душевно је тешио, подстицао и подржавао малодушне. Није му сметало узнемиравајуће присуство, индискретност и нападност поједине духовне деце. Језик којим је говорио, није био површни језик општења - био је непосредан и суштински поучан језик најдубљег општења душа. Преподобни Старац је био чедан, а самим тим је поседовао "душу која види" (Евагрије), која га је водила ка истинском самопознању. Истовремено, међутим, давала му је могућност да сагледа и да разуме помисли другога - онога који је био његово духовно чедо и који му је прибегао тражећи савет и поуку. Тако, "видећи и прозирући оно што је у срцу" (Климент Александријски, Педагог, 9,3), Старац је читао душу као што би читао књигу. Док посматра свог саговорника, чинило се да његов поглед продире у дубину његове душе, да досеже до најскривенијих кутака његовог бића, и да пред њим ништа не може остати скривено. Саговорник је, ипак, том приликом осећао нарочито усхићење, унутарњи мир и неописиву радост. Но, оно што је привлачило саговорника није била Старчева поучна и утешна реч, него "богољубиво" држање и сладост његовог присуства, који су очаравали. Пошто је, дакле, отац Порфирије првенствено био човек љубави, био је преиспуњен божанском љубављу, којом је зрачио на све око себе. Саговорник је могао да осети њено зрачење - постајао је прималац безграничне божанске љубави. Тада као да није постојао околни свет, као да нису постојали други људи. Тог тренутка - какав човечанска свест до тада није познавала - као да је престао живот и време, као да је нестало сећање на патњу и смрт. Старчев саговорник је овде и сада доживљавао јединственост тог духовног сусрета. Као да је, на неки начин, постајао искључиви поседник љубави коју је "његов Отац" показивао према његовој личности. Унутар такве атмосфере, часни Старац је успостављао дијагнозу, исцељивао и утешавао. Обично је полазио од конкретног проблема који је заокупљао његовог саговорника, односно од видљивог узрока проблема. Ишао је, међутим, и даље, и доспевао до основног полазишта, то јест до узрока одређеног понашања. Својом способношћу постављања дијагнозе, Старац је успевао да расветли истинску подлогу својеобразног понашања, или неког греха. Настојао је да установи да ли је његово духовно дете вољно да се покаје, да открије динамику његовог подсвесног психичког света, да је изнесе на светлост и, коначно, да сагледа патологију његовог личног или породичног живота. После првог приступа одређеном проблему, увек подстицан унутарњим божанским надахнућем Светога Духа, Који је говорио из њега (Мат. 10,20), старац Порфирије је истраживао читаво животно поље свог саговорника. Тада би често говорио о сасвим личним питањима "свог духовног чеда" и откривао скривене стране или чак непознате појединости његовог живота. То је било довољно! Од тог тренутка па надаље, духовно дете му се у потпуности предавало. Дословно и безгранично се предавало свом духовном Оцу! Његова душа је остајала откључана. То отварање душа било је последица Старчеве непрекидне молитве. Отварање би пригрлило молитву, а молитва је олакшавала отварање. Тако су се душе стално претварале у жедну земљу, спремну да у своје крило прими семе и да донесе плода. Тада је Старац изабирао онај метод саветовања и вођења који је одговарао потребама конкретне личности. У свом пастирском деловању Старац је примењивао начело "индивидуалног односа" - сваког човека је посматрао као апсолутну вредност, као јединствену и непоновљиву личност. Разумевао је и поштовао посебност карактера сваког појединца, као и његову личну слободу. Тако је овај божанствени педагог посматрао сваки проблем одвојено, у складу са његовом посебношћу. Никада два човека није саветовао на истоветан начин. Био је у стању да десеторици људи који су од њега тражили савет по истом питању, пружи десет различитих одговора. Свога ближњега, отац Порфирије је прихватао онаквог какав је - са његовим слабостима и са особеношћу његовог понашања. Никада није настојао да га смести у калупе. Није га занимао спољашњи изглед људи, и то нарочито младих, и није реаговао одбојно или негативно на њихову спољашњу ексцентричност или изазовност. Посматрао је најдубље слојеве њихове душе, односно полазишта и узроке њиховог понашања, јер је знао да ће човекова спољашњост бити доведена у ред онда када буде доведена у ред и његова унутрашњост. У својим поукама Старац је увек избегавао крајности и претеривања јер, како је сам веровао, оне не доприносе духовном напретку и емотивном сазревању младог човека. Напротив, прибегавао је умерености, бескрајној љубави, непосредности и ћутању, који човекову душу доводе "до излечења и до целомудрености". Један пар благочестивих родитеља, отац инжењер и мајка педагог, посети Старца да би се са њим посаветовали о свом детету, које је пролазило кроз кризни период пубертета. - Старче - рекоше му - дечко је већ порастао. Имамо страховите проблеме. Остаје до касно ноћу... не слуша нас... својевољан је и креће се у рђавом друштву. Мудри духовник им на то одговори: - У овом периоду боље је да ћутите. Прикријте своје "благочешће". Немојте га изазивати. Овог трена ви сте "добро одевени", на своме месту, док је он "пропалица", "одрпанац". Тај ваш "честити" изглед га одбија и изазива. Преподобни Старац је веровао да је најзначајнија подршка и помоћ коју можеш пружити другом човеку садржана у следећем: да га саслушаш кад хоће да ти говори о својим потребама, кад жели да искаже своју муку, кад пожели да се са њим дружиш како не би осећао пагубну усамљеност и друштвену одбаченост, која сатире личност. Брижан очински загрљај преподобног Старца био је увек отворен за сваког паћеника, за свакога ко је душевно исцрпљен, ко је био у опасности да пропадне. Тако су духовни отац и његово чедо представљали јединство бића, јединство срца која су куцала у истом ритму, која су заједно боловала и болују, која заједно пате и очекују бољитак. Но, старац Порфирије није био саветник и педагог само појединачних младих људи - био је, истовремено, духовник и путеводитељ ширих народних група. Путовао је и посећивао најзабаченија сеоца када је, уз помоћ благодати Божије, знао да њихови житељи имају потребу за откривењем и виђењем присуства Божијег у њиховом животу. Тако је, на свој нарочити начин, својом животном педагогијом разбуђивао душе простих људи у сеоским срединама, које су сиромашне духовним искуством. Својим речима, а пре свега уз помоћ својих благодатних дарова, чинио их је заједничарима тајни божанске благодати; откривао је Бога у њиховим скромним, сиротињским животима. Јуна 1986. године, у поучном разговору забележеном на магнетофонској траци, старац Порфирије - уз живост описа која га је одликовала - описује одређене мисионарске случајеве и потресне догађаје који су се дешавали четрдесетак година раније. "Једног јутра", прича он, "пођем у своју цркву. Но, она беше закључана - црквењак још не беше откључао. У близини се налазила продавница млека, те ја пођем тамо и седнем да сачекам да се црквењак појави. У то доба дана продавница млека је била празна. Ја седнем за исти сто са продавцем, који се звао Атанасије Брациос. Једног трена, у радњу уђе неки купац и затражи млека. У часу док га је Атанасије послуживао млеком, мени се учини да је он врло забринут. Кад се вратио за сто, рекох му: - Атанасије, видим да си врло забринут. - Заиста сам врло забринут - рече ми он. Жена ми је болесна. - Твоја жена - рекох му - има камен у десном бубрегу, и читаву ноћ то ју је нагонило на мокрење. Устајала је, падала, опет устајала. Од силног бола није могла ни да лежи ни да стоји. - Стварно је тако било - рече он. - Опрости ми. Ја нисам веровао у те ствари. Врло сам рационалан. Но, дивим се овоме што си ми сад рекао. Дивим се благодати Божијој! Једног дана из неког села дођу овамо три Албанца; чекали су овде да ти дођеш у цркву како би те видели, јер су хтели да те поведу у своје село да им покажеш где да пронађу воду. Било ми је смешно што су тамо дреждали читав дан чекајући и испитујући црквењака да ли си дошао. Ја сам им говорио: ,Бре, глупи Албанци, чекате да вам поп пронађе воду?' Сада те, Старче, и ја молим: пођи у моје село, јер ни ми немамо воду. Можеш ли да дођеш? Наградићемо те. - Не треба ми новац, Атанасије - рекох му. Но, тешко да могу доћи. Имам своју цркву; народ ме тражи и не могу да изостајем. - Повешћемо те тамо, и вратићемо те. - Не могу - рекох му. И он ме остави на миру. После три дана дође председник села и вели ми: - Оче, сазнао сам од Атанасија шта се збило. У грдној смо невољи, и учинићеш велико добро селу ако дођеш да нам покажеш где да пронађемо воду. Ја му одговорих: - Ево! На доњој страни села има једна чесма. - Да - рече он - тако је. Али, много се спуштамо да бисмо узели воде, а жене се умарају носећи посуде све до села. Поведоше ме, дакле, у своје село да им пронађем воду. Прођосмо сва села Фокиде и стигосмо у Маландринос, у општини Лидорики. - Ево - рекоше ми - то је наше село. - Видите ли ону белу кућу? - упитах. - Е, изнад ње пролази вода. Но, пазите, децо моја. Нећу да ико сазна за ово. Није добро, кажем вам. Нико не треба да сазна да сам ја долазио због воде. То ми је врло важно. Не желим да то ико сазна. Када дођосмо у село, пођемо свештениковој кући. Атанасије Брациос пође и пронађе једног господина. Не сећам се како се звао, али знам да је био ватрогасац. Доведу га преда ме и кажу: ,Он ће те повести тамо горе, где смо ти показали'. Пођох са њим горе и поставих камење на месту где беше вода. У повратку, он је ишао напред, а ја за њим. Терен је био врло нераван. Једног трена он ми се обрати: - Оче, Атанасије ми је рекао да ти знаш доста о болестима. Ја одговорих: - Не знам ја ништа. Сад сам уморан. Тако му одговорих. Он је ћутке корачао испред мене. Ја се крадом прекрстим и погледам га на десној страни груди имао је израслину. Зауставих га и рекох: Видим да овде имаш некакву болест. Његово лице се озари. - Шта видиш? - упита. - Шта да ти кажем, чедо моје. Видим чудо. - Какво чудо? - пита ме он. - Годинама си имао израслину. Но, спроведена је терапија, и рана се сасвим затворила. Могу ти рећи да ти је десно плућно крило јаче од левог. - Како то? - упита он. - Тамо где је била болест - рекох - накупио се некакав кречњак који је покрио болест. Мој сапутник се веома обрадује, па упита: - Је ли стварно излечена? - Излечена је. Сад ти је десно плућно крило боље од оног другог. - Да те пољубим, Старче - рече он - јер већ дуго ме мучи помисао да сам јектичав. - Сада си излечен - рекох му. - Зар не схваташ? - Схватам - вели он - али помисао је и даље у мени. Кад смо се вратили, већ беше сумрак. Путовали смо читав дан. Какав је то био пут: ни асфалта, ни ичега! Само крш и баре. По повратку, пођемо у кућу сеоског свештеника. Он ме поздрави и рече: - Оче Порфирије, Бог те је довео у наше село. Нико од сељана не ступа у цркву. Ја сам самцит служим вечерње, јутрење и свету Литургију. Потпуно сам усамљен. Нигде никога ни за празнике. Тек кад неко умре и кад служим парастос, онда се сви окупе. Но, сад се збило нешто необично: сеоски учитељ је у кафани говорио о теби. Атанасије му је рекао ко си, и како си, не познавајући овај крај, открио "шумећу воду". Недуго затим, народ преплави свештениково двориште и сеоски трг, дижући велику галаму. Свештеник ме упита: - Шта ћемо сад, Старче? - Кажи им - рекох - да се разиђу јер сам уморан, и да ћу доћи неки други дан. Увече сам обедовао код свештеника. Имао је петоро-шесторо деце, па ме упита: - Како ти се чине моја деца? Ја погледах децу па, показавши на једно, упитах: - Уме ли ово дете да говори? - Не знам - вели он. - Шта ти мислиш? - Не уме - одговорих. Кад завршисмо са обедом, свештеник ме поведе устрану, па ме пита: - Благословени Старче, шта видиш у вези са овим дететом? - Оно је - рекох ја - оболело још у материци. И испричам му читав развој догађаја. На то ће свештеник: - Обишао сам, заиста, све лекаре, а оно ипак не говори. Но, и они су ми рекли исто - да је оболело још док је било у мајчином стомаку. Рано ујутро, још се не беше ни разданило, чујемо да се много народа окупило на тргу. Свештеник ће узнемирено: - Шта ћемо сад, оче? - Зашто? - Дошло је народа и из Амигдалије. - Шта је то Амигдалија? - упитах га. - То је село - вели он - на оном другом брду. Ја изађем на врата; свет је био узбуђен. Био је то диван призор! Како сам се појавио на вратима, тако су сви дигли руке. Схватате? Сви су викали. Тада дође и ватрогасац - звао се Коста, сетио сам се - и рече: - Е, оче, каквих све само ствари можеш тамо да откријеш! Почесмо се спуштати стрмим путем. Са нама је била и његова жена. Једног трена он ми рече: - Реци јој нешто, Старче. - Уморан сам - одговорих - ништа не могу да кажем. Тако ми се више нису обраћали. Ја сам, међутим, "истраживао" и "видео" његову жену, при чему они о томе ништа нису знали. Нешто ниже, људи су брали грожђе. Коста ме упита: - Да пођем да ти донесем грожђа? - Пођи - рекох. Када се он удаљио, ја кажем његовој жени: - Приђи да ти кажем нешто. Ти си веома забринута жена и имаш једну конкретну фобију. У свој ум смешташ само рђаве ствари. А пре свега, имаш фикс-идеју да ће ти кућа изгорети. - Да - рече она. - Мучи ме та идеја. Кад се враћам кући, увек издалека гледам да случајно није обавијена димом. Укратко, ја је посаветовах и поучих у вези с тим. Мало-помало, спустимо се у долину. Како дођосмо у Ханију, угледасмо три кућице, а око њих много света. Упитах Косту: - Шта је сад ово? - У току ноћи - рече он - сва села су сазнала да ћеш проћи овуда, па су се сељани окупили овде да те виде. Шта сад да радим, помислих. Чим се приближисмо, навалише сви на мене. Један међу њима рече: ,Хоћу да се исповедим'. Велим у себи: да пођемо мало даље, у један млин, да их исповедим једног по једног? Ипак, рекох: - Не могу; доћи ћу други пут. Док смо чекали да наиђе аутобус из Лидорикија, неко ме повуче за расу и рече: Оче! - Не могу - рекох. - Чекам аутобус. Он повика неком другом: - Задржите га! Не дајте да Старац оде! Дођи - повуче ме опет - немам воде. Хоћу да ми покажеш где има воде. Те ја пођох. - Ено тамо - рекох. - Пођимо заједно - вели он. Па ме поведе тамо. - Овде има воде - рекох ја - показавши на једно место. Они стадоше копати, и пронађоше много воде, а то место назваше "Старчев бунар". Данас се, можда, на том месту налази село. У међувремену стиже аутобус из Лидорикија, те уђосмо унутра. Глас се беше пронео: овај калуђер проналази воду. Кондуктер поче да ме изиграва. Шта ми је током целог пута говорио, не да се описати... Непрекидно ме је исмевао: - А! Има ли овде воде? Дај, реци нам. Ја сам се у себи молио. Нисам се нимало узнемирио. Он, међутим, није престајао са погрдама... - Бре, калуђеру - говорио ми је - шта овде видиш? Путници су се смејали. Нису, наравно, знали шта се збивало у селу... зато су се и смејали. Кад би само знали да су други плакали и указивали ми толико поштовање! Но, нису знали, и непрестано су се смејали. Кондуктер није престајао са задиркивањем. А путници су се смејали. Он ми се обраћао отприлике овако, ваљда презриво: - Еј, калуђеру, шта сада видиш овде? Има ли тамо доле воде? Видиш ли је? Ја нисам одговарао. И тако, стигнемо до Свете Јефимије. Аутобус се заустави код неке кафане како би људи пили воде. Кад је требало да кренемо, кондуктер ми приђе и каже: - Калуђеру, идемо. Шта тражиш? Воду? - Дођи овамо да ти нешто кажем - рекох му. - Хоћеш ли ме саслушати? - Да. Саслушаћу те - одгововори он. Ја уперих прст у доњи део његовог тела, па рекох: - Јеси ли оздравио од болести коју си овде имао? Он врло поцрвени, па каже: - Шта видиш, декице? И опрости ми, добри мој Старче, за оно малочас! Па настави: - Имао сам сифилис, и лекар ми је рекао да ће сад проћи. Шта ти велиш? - упита. - Не знам да ли је прошло - рекох му. - Па ипак, сад не осећам ништа. Само што имам страх од болести. Остави ме, па потрча и позва возача, те и он приђе. - Бре, овај је светитељ - рече му - а ја сам га изругивао читавим путем. Сад ми је јако жао због тога. Замисли, рекао ми је од чега патим. Возач ме замоли: - Дај, кажи нешто и мени. Не могу - рекох му - не треба да Вам кажем. Упиташе ме где живим, те им ја рекох, и једнога дана су дошли к мени и ја сам им рекао све што су желели да знају. У сваком случају, нагледао сам се, што се каже, дрхтавица и страхова код људи... Како да вам кажем? Кажеш човеку неку реч о његовој бољци, споменеш му његово унутрашње стање, кажеш му: ,Са тобом се збива то и то' - а њега хвата дрхтавица. Таквих догађаја попут ових које сам малочас испричао, било је веома много у мом животу. Читав мој живот је испуњен њима. Толико их је, међутим, да не могу ни да их се сетим. А ово сам вам причао да бисмо прославили Бога." Од свих видова човековог живота, старац Порфирије је највише волео изграђивање породичних односа. Веровао је да се срж човекове личности пројављује - исправно или погрешно - кроз породичну заједницу. Због тога се нарочито предано читавог живота бавио пастирском делатношћу и поучавањем о породичном животу. Занимао се, углавном, за унутарпородичне и најдубље личне супружничке односе. Веровао је у нарочиту улогу "љубавног дијалога" између супружника, у нежност односа, у изражавање супружничке осећајности. Са особитом пажњом односио се према случајевима "поремећене" младежи, како је сам говорио. Била је то младеж са разним психолошким проблемима насталим због породичне атмосфере узбуркане агресивним односима. Говорио је о "поремећеној деци" "поремећених родитеља". Говорио је чак да разни проблеми младих људи потичу још из пренаталног периода - кад се мајка није старала о томе да живи спокојно, у духовном миру и молитви. Обично је говорио: својим душевним доживљајима, мајка почиње да васпитава дете још док је у њеном стомаку. У случајевима кад су се код младих људи јављали проблеми - органског или психолошког порекла - отац Порфирије је покушавао, уз помоћ бескрајне љубави која га је одликовала, да се нађе уз породицу. Обично је полазио од утврђивања дијагнозе проблема. Случај који ћу вам описати, помоћи ће нам, мислим, да схватимо Старчево занимање за таква стања и његово настојање да им се супротстави. Године 1988. на Богословском факултету био је студент Јоргос Р. из Месолонгија. Показивао је некакву несигурност при ходу. Тако се манифестовала болест од које је боловао - мишићна дистрофија. То је прогресивна болест мишићног система, махом наследног порекла, која постепено води ка пропасти мишићног ткива. Тачан узрок болести још увек није познат. Јоргосово стање се споро али неизбежно погоршавало, и он ускоро заврши у инвалидским колицима. Недуго затим, његов отац оболи од рака на мозгу, те ускоро умре. Тако се сви проблеми породице, којих је било врло много, ненадано сручише на Јоргосову мајку Ирину. У кући је било још једно дете, Нектарије - и оно у колицима због исте болести. Кад смо, међутим, посетили ту породицу, осећај који је обузимао душу био је мир. Спокојна атмосфера, лица светитеља на зидовима, стрпљив људски осмех - све је одисало присуством Светога Духа. Та благословена породица се заиста налазила у загрљају Божијем! Отац Порфирије је познавао ову породицу и нарочито је волео госпођу Ирину и њену децу. Саосећао је са њима и на сваки начин покушавао да ублажи њихову муку. Ноћу, између два и три сата, односно у тренуцима неиздрживе усамљености, кад бол сатире човеково биће, кад је госпођа Ирина осећала да је издаје стрпљење, зазвонио би спасоносни телефон: бивао је то старац Порфирије. У тим тренуцима очаја, како нам прича госпођа Ирина, кроз умирујуће речи преподобног Старца, осећала је утешно присуство Светога Духа. Старац је добро познавао стање породице. Кад га је госпођа Ирина први пут посетила, он јој је говорио о болести њене деце и поставио дијагнозу њених узрока. На познат дијагностички начин, који смо већ описали, односно додирујући надланицу руке, рекао је: "У периоду твоје трудноће, у породици је владала напетост. Тада се у твом организму појавила нарочита осетљивост; нешто се променило на ембриону". Кад су посетили специјалисте у Швајцарској, они су говорили о "измени" ембриона. Питање исправног васпитања и подизања деце у породици представљало је средиште поучавања старца Порфирија. Кад би га родитељи упитали: - Шта да радимо, Старче, са својим дететом? Препуно је несигурности и страхова. Он би одговарао: - Ви сносите потпуну одговорност за то. Својим рђавим међусобним односима, док је дете још било у стомаку, створили сте му све душевне трауме и психолошке проблеме које оно носи у свом животу. Још је говорио: - Ваша деца никада не треба да вас виде како се свађате, или како једно на друго подижете глас... И завршавао је: - Светост родитеља спасава њихову децу. Постоји један начин да немамо проблема са својом децом - то је светост нашег живота. Постаните свети, и нећете имати никаквих проблема са својом децом... Наравно да се то врло лако постиже: стицањем божанске благодати. Па како стичемо божанску благодат? Смирењем и молитвом. Но, наша молитва треба да буде снажна и жива. Кад се молимо са вером и стрпљењем, то увек даје резултата. Кад је овај мудри педагог имао на уму педагошке методе и средства којима родитељи треба да прибегавају у подизању своје деце, говорио је: - Не вршите притисак на своју децу. Слабости деце махом потичу од родитеља који децу притискају - свакако из љубави - али из човечанске љубави... - Оно што имате да кажете својој деци, реците у молитви. Деца не слушају ушима; само када дође божанска благодат, која их просветљује, тада слушају оно што имамо да им кажемо. Кад хоћете нешто да кажете својој деци, кажите то Пресветој Богородици, и она ће притећи. Та ваша молитва ће бити животворни дах, духовна рука која милује, грли и привлачи властиту децу. Преподобни старац Порфирије је веровао да молитва има нарочит значај за човеков духовни живот, и саветовао је своју духовну децу како да се моле: - Моли се једноставно и смирено, са простом вером, не очекујући да ти Бог одговори. Не очекуј да видиш руку Божију, или Његово Лице, или Његово просвећење. Ништа од тога! Веруј! Јер, молећи се, ти причаш са Богом, заиста причаш са Богом. Честити Старац, међутим, није био само учитељ Јеванђеља, педагог младих људи и благодаћу Божијом просветљени саветник породица - поврх свега, био је осетљива, истанчана и поетска природа. Волео је јутром да се буди и да посматра како се сунце помаља на пучини. Често га чујемо да каже: - Рано јутрос сам изашао да видим Егејско море и да осетим његов мирис... Исту такву шетњу, у истом том часу, чинила је у Тапсани на Паросу једна друга значајна личност - блажени старац Филотеј Зервакос. Старац Порфирије је често говорио: - Христос не жели покрај Себе незграпне људе, него истанчане... Светитељи су поете... Колико ли, заиста, поетичности има у изгледу, у учењу, у делу Господњем на Тиверијадском мору! - Читајте Псалтир - саветовао је - он "заслађује душу". - Љубите природу. Пробудите се ујутру рано - подстицао је своју духовну децу - да видите како царско сунце пурпурне боје излази из мора. Саветовао им је, такође, да седе покрај мора и да размишљају, да се моле, да упијају тајанствене звуке природе, да буду спокојни, да праве излете, да се успињу на брда, да се диве звезданом небу, да се радују ливадама, цвећу, дрвећу, пролећу, зими, снегу... Веровао је да та осећајност доприноси духовном и душевном сазревању човека, да води у дубљу заједницу са Богом и да чини почетак славословља пред Његовом бескрајном величином. Читав овај плодотворни васпитни поступак који смо описали, представља чудо неприступно људској логици. Била је то литургија живота, која је спасла и оживела хиљаде младих људи широм планете. У тој области чуда живео је старац Порфирије. Целокупно његово дело представљало је скромно посвећивање Богу и ближњему. На свом животном путу Старац се, као личност, у потпуности предао Богу, са безграничним смирењем, послушањем и љубављу. Он је био Старац љубави, који је својим понашањем "изазвао" благодат божију, јер је благодарно доживљавао патњу и кроз своје слабости прослављао Господа. Зато га је Господ удостојио да још у овом животу доживљава последње чудо - да буде учесник у поступку "измене" душа животворним дахом Светога Духа, односно "силом Духа Божијег, којом се достојнима указује Царство Божије (свети Григорије Палама, Две беседе на часно Преображење Господње). Садржај Уводно слово, 11 I На издисају нашег века, 13 II У свету - Евангелос Бајрактарис, 19 III Благодатни дарови старца Порфирија, 27 IV Старац Порфирије, дуговни отац и васпитач, 59 V "Нема растојања између нас", 75 VI После уснућа преподобног старца, 77 Наслов: Старац Порфирије Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 120 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84747-28-2

Lepo očuvano Izabela Aljende Ljona (šp. Isabel Allende Llona; Lima, 2. avgust 1942) čileansko-američka je književnica, novinarka i predavačica kreativnog pisanja i latinoameričke književnosti. Tokom svoje spisateljske karijere duge više od tri decenije objavila je 23 knjige. Njena dela su prevedena na 35 jezika i smatra se „najčitanijim živim piscem na španskom jeziku i jednom od najuspešnijih spisateljica iz Južne Amerike”.[1] Njena književnost pripada žanru magičnog realizma, a u svojim delima obrađuje teme vezane za život žena, ljubav i sećanje, stvarnu i izmišljenu istoriju Latinske Amerike. Biografija[uredi | uredi izvor] Izabela Aljende je rođena 2. avgusta 1942. u Limi (Peru), od oca Tomasa Aljendea i majke Fransiske Ljona. Tomas Aljende, rođak čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, bio je diplomata; Izabela provodi rano detinjstvo u inostranstvu. Godine 1945. Tomas napušta porodicu i nestaje. Bez mogućnosti da od njega dobije razvod, majka Fransiska je morala da poništi brak i da se sa svojom, sada pred zakonom vanbračnom decom, vrati u porodičnu kuću svog oca.[2] Izabela detinjstvo provodi kod dede u Santijagu, u Čileu. Godine 1953. Fransiska se udaje za diplomatu Ramona Uidobra i porodica se ponovo seli, prvo u Boliviju a potom u Liban. Nakon Suecke krize, Izabela se vraća u Čile gde završava svoje obrazovanje. U Čileu upoznaje studenta Migela Frijasa, za koga se udaje 1962. godine i dobija dvoje dece, kćerku Paulu (1963) i sina Nikolasa (1966). Od 1959. do 1965. Izabela radi za Organizaciju za hranu i poljoprivredu (FAO) i služba je ponovo vodi na putovanja. Novinarsku karijeru započinje 1967. u časopisu Paula, prvom feminističkom časopisu u Čileu, gde pored članaka piše satirične kolumne. Od 1970. godine radi na televiziji kao voditeljka humorističkih emisija. Kasnije postaje saradnica a potom i glavna urednica dečjeg časopisa Mampato. Godina 1973. trajno obeležava njen život. Te godine, 11. septembra general Augusto Pinoče izvodi državni udar i svrgava demokratski izabranog socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea. Nakon bombardovanja predsedničke palate Salvador Aljende je odbio da se preda oružanim snagama i izvršio samoubistvo.[3] Nasilje vojne hunte koje je usledilo posle puča dovelo je preživele članove porodice Aljende u opasnost te su morali da potraže politički azil u drugim zemljama.[4] Godine 1975. Izabela Aljende sa suprugom i decom odlazi u izgnanstvo u Venecuelu gde će ostati narednih 13 godina. U Venecueli nastavlja novinarsku karijeru pišući za dnevni list Nacional (El Nacional) u Karakasu. Tu piše i prvi roman Kuća duhova (1982) sa kojim doživljava globalni uspeh. Narednih godina objavljuje bestselere O ljubavi i senci (1985) i Eva Luna (1987). Izabelin brak sa Migelom se nakon dugogodišnje krize završava razvodom. Tokom kratke posete San Francisku, Izabela upoznaje američkog advokata (kasnije pisca) Vilijama Gordona i 1988. godine se udaje za njega. Od tada živi i radi u gradiću San Rafaelu u Kaliforniji. Brak sa Gordonom je okončan razvodom 2015. godine.[5] Decembra 1991. godine Izabelina kćerka Paula se teško razboljeva od porfirije i ubrzo u bolnici upada u komu iz koje se neće probuditi. Tokom boravka u madridskoj bolnici Izabela piše pismo svojoj kćerki, koje je kasnije pretočila u knjigu memoara Paula (1994). Nakon što su joj lekari saopštili da je Paula u trajnom vegetativnom stanju, Izabela premešta kćerku u svoju kuću u Kaliforniju. Paula Frijas Aljende je preminula u decembru 1992. godine. U čast svoje kćerke i njenom humanitarnom radu sa siromašnima, Izabela osniva fondaciju The Isabel Allende Foundation koja „pruža podršku ženama i devojčicama u ostvarivanju reproduktivnih prava, ekonomskom osnaživanju i borbi za život bez nasilja”.[6] Posle tri godine žalosti za kćerkom, Izabela se vraća pisanju. Objavljuje jednu knjigu godišnje, među kojima i bestselere Afrodita (1998), Kći sreće (1999) i Portret u sepiji (2000). Postaje američka državljanka 2003. godine. Na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006. godine, Izabela je bila jedna od osam znamenitih žena koje su na stadion unele olimpijsku zastavu.[7] Književna karijera[uredi | uredi izvor] Ljubav prema pripovedanju Izabela je nasledila od svog dede i već je u detinjstvu pričala fantastične priče svojoj mlađoj braći da bi ih plašila.[8] Prve tekstove objavljuje kao novinarka i kolumnistkinja u feminističkom časopisu Paula. Godine 1973. se pridružuje redakciji dečjeg časopisa Mampato, gde objavljuje kratke priče La abuela Panchita i Laucho y lauchones, kao i kolekciju humorističkih članaka Civilice a su troglodita. Kao novinarka dobila je priliku da intervjuiše Pabla Nerudu koji ju je savetovao da napusti novinarstvo: Neruda je nazvao moju redakciju i tražio da ga posetim. Pomislila sam „ako me zove jedan nobelovac, mora da sam ja najbolja novinarka u zemlji!”. Kupila sam novi diktafon i odvezla se do plaže. Duvao je vetar, padala je kiša i bilo je grozno. Ručali smo a onda sam ga pitala za intervju. Rekao je „nikada me nećete intervjuisati. Vi ste najgora novinarka u zemlji! Samo lažete, izmišljate, nikada nećete biti objektivni. Zašto se ne pređete na književnost, gde će sve vaše mane biti vrline?” Tada nisam obraćala pažnju, to je bilo 1973. a ja sam svoj prvi roman napisala 1981. Shvatila sam da je bio u pravu. Baš sam bila loša novinarka.[9] Početkom sedamdesetih do izgnanstva 1975. piše drame koje su postavljene u pozorištima u Santijagu. Godina 1981. predstavlja novu prekretnicu u Izabelinom životu. Osmog januara te godine u Karakasu dobija vest da joj deda u čijoj kući je provela detinjstvo umire. Usled nemogućnosti da ga poseti u Santijagu, piše mu oproštajno pismo koje počinje: „Barabas je stigao u našu kuću pomorskim putem”.[10] O nastanku svog književnog prvenca Izabela kaže: Ko je bio Barabas, zašto je došao pomorskim putem? Nisam imala blagog pojma, ali sam nastavila da pišem kao manijak sve do zore kada me je iscrpljenost porazila i uvukla u krevet. (...) Naredno veče, posle večere, ponovo sam se zatvorila u kuhinju da pišem. Pisala sam svake noći potpuno zaboravljajući da je deda umro. Tekst je narastao kao džinovski organizam sa mnogo pipaka i do kraja godine na kuhinjskom pultu je stajalo 500 strana. Moj prvi roman Kuća duhova je rođen. Shvatila sam da je pričanje priča jedina stvar kojom sam želela da se bavim.[10] Roman Kuća duhova je objavljen 1982. godine na španskom jeziku i doživljava ogroman uspeh kod čitalaca i kritike. Napisana u tradiciji magičnog realizma, priča je smeštena u neimenovanu zemlju Južne Amerike i prati četiri generacije porodice Trueba od postkolonijalne ere do režima vojne hunte. Mada se Čile nigde ne spominje, istorijski događaji opisani u romanu verno prate političke prilike i socijalne pokrete te zemlje. Likovi koji su u romani imenovani samo kao „Predsednik” i „Pesnik” su bazirani na Izabelinom stricu Salvadoru Aljendeu i pesniku Pablu Nerudi. Ostali likovi su inspirisani članovima njene porodice i raznim istorijskim ličnostima iz društvenog i političkog života Santijaga. Roman je ekranizovan kao Kuća čudnih duša 1994. godine sa Džeremijem Ajronsom, Meril Strip, Glenom Klousom, Vinonom Rajder i Antoniom Banderasom u glavnim ulogama. Film dobija loše kritike uprkos talentu ispred kamere.[11] Nakon uspeha Kuće duhova, Izabela 8. januar smatra taličnim danom i tog datuma započinje svaku novu knjigu.[12] U svom drugom romanu, O ljubavi i senci (1984), Izabela se eksplicitnije bavi terorom čileanske vojne hunte za vreme Operacije Kondor. Glavni junaci Irene i Fransisko tokom rutinskog novinarskog zadatka otkrivaju masovne grobnice, progon i arbitrarna hapšenja opozicije i prisilna nestajanja (desaparecidos). Filmska adaptacija romana 1996. godine sa Dženifer Koneli i Antoniom Banderasom u glavnim ulogama doživljava kritički i komercijalni neuspeh.[13] Naredni period je izuzetno produktivan: izdaje roman Eva Luna (1987), zbirku pripovedaka Cuentos de Eva Luna (1989) i El plan infinito (1991), prvi roman u kome je radnja smeštena u SAD sa američkim junacima. Kao i debitantski roman Kuća duhova, knjiga memoara Paula je prvobitno pisana kao pismo kćerki koja je ležala u komi i njeno objavljivanje nije bilo predviđeno. Iščekujući Paulino ozdravljenje Izabela niže anegdote o članovima svoje živopisne porodice, intimnim događajima iz svog života, tajnama, sećanjima iz detinjstva, životu pod diktaturom, godinama u egzilu. Priče iz prošlosti su ispresecane tekućim događajima iz bolnice, Izabelinim očajanjem zbog kćerkine bolesti i konačnim prihvatanjem njene izvesne smrti. Izabela kaže da joj je najveći broj pisama čitalaca stiže kao odgovor na Paulu.[14] Sa romanima Kći sreće i Portret u sepiji zaokružuje neformalnu trilogiju započetu Kućom duhova. Oprobala se i kao pisac romana za mlade objavljivanjem trilogije koju čine Grad nemani (2002), Kraljevstvo zlatnog zmaja (2004) i Šuma Pigmeja (2005). Prijem kod čitalaca i kritike[uredi | uredi izvor] Knjige Izabele Aljende su prevedene na 35 jezika; međutim, i pored povoljnih kritika i rasprodatih tiraža, kontroverze je nisu zaobišle. Povodom njene prve nominacije za Nacionalnu nagradu za književnost (šp. Premio Nacional de Literatura de Chile) 2002. godine, čileanski pisac Roberto Bolanjo je izjavio: „Mislim da je loša spisateljica, prosto i jednostavno i nazvati je spisateljicom znači dati joj previše na značaju. Čak ne verujem ni da je Izabela Aljende spisateljica, već piskaralo.”[15] Drugu nominaciju za čileansku najprestižniju književnu nagradu 2010. godine su podržala četiri bivša predsednika Čilea, nekoliko poslanika i javnih ličnosti — pismom upućenim ministru obrazovanja Hoakinu Lavinu, članu žirija za dodelu nagrade.[16] Nakon Izabelinog proglašenja za dobitnicu nagrade, brojni čileanski intelektualci i raniji laureati smatrali su da je to „kofa hladne vode na čileansku književnost” kao i da je politički uticaj na žiri bio neprimeren.[17] Dirnuta priznanjem, Izabela je izjavila da je „teško biti prorok u svom selu, osim ako niste fudbaler”.[18] Nagradu je posvetila rudarima zatrpanim nakon urušavanja u rudniku San Hose.[19] Nagrade[uredi | uredi izvor] Za svoj decenijski rad dobila je preko 60 nagrada, 15 počasnih doktorata i drugih priznanja širom sveta. Prijem u Američku akademiju umetnosti i književnosti (2004),[20] Nacionalna nagrada za književnost (2010),[21] Nagrada Hans Kristijan Andersen (2012) koju dodeljuje Dansko književno udruženje,[22] počasni doktorat Univerziteta Harvard (2014),[23] nagrada za životno delo američkog PEN centra[24] — samo su neka od priznanja. Dela[uredi | uredi izvor] Romani[uredi | uredi izvor] Kuća duhova (šp. La casa de los espíritus), 1982 O ljubavi i senci (šp. De amor y de sombra), 1984 Eva Luna (šp. Eva Luna), 1987 ? (šp. El plan infinito), 1991 Kći sreće (šp. Hija de la fortuna), 1999 Portret u sepiji (šp. Retrato en sepia), 2000 Zoro: početak legende (šp. El Zorro: Comienza la leyenda), 2005 Ines moga srca (šp. Inés del alma mía), 2006 Ostrvo ispod mora (šp. La isla bajo el mar), 2010 ? (šp. El cuaderno de Maya), 2011 Trbosek (šp. El juego de Ripper), 2014 Japanski ljubavnik (šp. El amante japonés), 2015 Posle zime (šp. Más allá del invierno), 2017 Memoari[uredi | uredi izvor] Paula (šp. Paula), 1994 Afrodita[: recepti, priče i drugi afrodizijaci] (šp. Afrodita), 1998 Moja izmišljena zemlja (šp. Mi país inventado), 2003 Ishod naših dana (šp. La suma de los días), 2008 Književnost za decu i mlade[uredi | uredi izvor] ? (šp. La gorda de porcelana), 1984 Grad nemani (šp. La ciudad de las bestias), 2002 Kraljevstvo zlatnog zmaja (šp. El reino del dragón de oro), 2004 Šuma Pigmeja (šp. El bosque de los pigmeos), 2005 Pripovetke i druge književne forme[uredi | uredi izvor] ? (šp. Cuentos de Eva Luna), 1989 ? (šp. Amor), 2012 Pozorišne drame[uredi | uredi izvor] ? (šp. El embajador), 1971​ ? (šp. La balada del medio pelo), 1973 ? (šp. Los siete espejos), 1975

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Allende, Isabel, 1942- = Aljende, Izabela, 1942- Naslov Eva Luna / Isabel Allende ; sa španjolskoga prevela Mirjana Polić-Bobić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1990 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 298 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Polić-Bobić, Mirjana Zbirka Hit : biblioteka moderne literature. kolo 38 ; sv. 227 ISBN 86-313-0219-8 (plast.) Napomene Prevod dela: Eva Luna. Tiraž 5.000. U svom trećem romanu Izabela Aljende oživljava svoju zemlju kroz sećanja i maštu. Glavna junakinja ove knjige, koja prosto pleni, zapravo je nostalgični alter ego same autorke, koja samu sebe doslovno naziva kradljivicom priča, u kojima u stvari i prebiva tajna života i samog sveta. Poput moderne Šeherezade, Eva Luna pretvara svoj život u tragikomediju kroz koju prolazi iznenađujući niz likova... S nežnošću i nepogrešivim književnim osećanjem, Izabela Aljende ocrtava sudbine svojih junaka kao nerazdvojni deo zajedničke sudbine jednog kontinenta koji je obeležen raznolikošću, društvenim nepravdama i potragom za vlastitim identitetom. Ovaj dosegnuti pripovedački univerzum posledica je jasne istorijske i društvene svesti, kao i estetskog principa koji predstavlja jedinstveni izraz magijskog realizma. Izabela Aljende Ljona (šp. Isabel Allende Llona; Lima, 2. avgust 1942) čileansko-američka je književnica, novinarka i predavačica kreativnog pisanja i latinoameričke književnosti. Tokom svoje spisateljske karijere duge više od tri decenije objavila je 23 knjige. Njena dela su prevedena na 35 jezika i smatra se „najčitanijim živim piscem na španskom jeziku i jednom od najuspešnijih spisateljica iz Južne Amerike”. Njena književnost pripada žanru magičnog realizma, a u svojim delima obrađuje teme vezane za život žena, ljubav i sećanje, stvarnu i izmišljenu istoriju Latinske Amerike. Biografija Izabela Aljende je rođena 2. avgusta 1942. u Limi (Peru), od oca Tomasa Aljendea i majke Fransiske Ljona. Tomas Aljende, rođak čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, bio je diplomata; Izabela provodi rano detinjstvo u inostranstvu. Godine 1945. Tomas napušta porodicu i nestaje. Bez mogućnosti da od njega dobije razvod, majka Fransiska je morala da poništi brak i da se sa svojom, sada pred zakonom vanbračnom decom, vrati u porodičnu kuću svog oca. Izabela detinjstvo provodi kod dede u Santijagu, u Čileu. Godine 1953. Fransiska se udaje za diplomatu Ramona Uidobra i porodica se ponovo seli, prvo u Boliviju a potom u Liban. Nakon Suecke krize, Izabela se vraća u Čile gde završava svoje obrazovanje. U Čileu upoznaje studenta Migela Frijasa, za koga se udaje 1962. godine i dobija dvoje dece, kćerku Paulu (1963) i sina Nikolasa (1966). Od 1959. do 1965. Izabela radi za Organizaciju za hranu i poljoprivredu (FAO) i služba je ponovo vodi na putovanja. Novinarsku karijeru započinje 1967. u časopisu Paula, prvom feminističkom časopisu u Čileu, gde pored članaka piše satirične kolumne. Od 1970. godine radi na televiziji kao voditeljka humorističkih emisija. Kasnije postaje saradnica a potom i glavna urednica dečjeg časopisa Mampato. Godina 1973. trajno obeležava njen život. Te godine, 11. septembra general Augusto Pinoče izvodi državni udar i svrgava demokratski izabranog socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea. Nakon bombardovanja predsedničke palate Salvador Aljende je odbio da se preda oružanim snagama i izvršio samoubistvo. Nasilje vojne hunte koje je usledilo posle puča dovelo je preživele članove porodice Aljende u opasnost te su morali da potraže politički azil u drugim zemljama. Godine 1975. Izabela Aljende sa suprugom i decom odlazi u izgnanstvo u Venecuelu gde će ostati narednih 13 godina. U Venecueli nastavlja novinarsku karijeru pišući za dnevni list Nacional (El Nacional) u Karakasu. Tu piše i prvi roman Kuća duhova (1982) sa kojim doživljava globalni uspeh. Narednih godina objavljuje bestselere O ljubavi i senci (1985) i Eva Luna (1987). Izabelin brak sa Migelom se nakon dugogodišnje krize završava razvodom. Tokom kratke posete San Francisku, Izabela upoznaje američkog advokata (kasnije pisca) Vilijama Gordona i 1988. godine se udaje za njega. Od tada živi i radi u gradiću San Rafaelu u Kaliforniji. Brak sa Gordonom je okončan razvodom 2015. godine. Decembra 1991. godine Izabelina kćerka Paula se teško razboljeva od porfirije i ubrzo u bolnici upada u komu iz koje se neće probuditi. Tokom boravka u madridskoj bolnici Izabela piše pismo svojoj kćerki, koje je kasnije pretočila u knjigu memoara Paula (1994). Nakon što su joj lekari saopštili da je Paula u trajnom vegetativnom stanju, Izabela premešta kćerku u svoju kuću u Kaliforniju. Paula Frijas Aljende je preminula u decembru 1992. godine. U čast svoje kćerke i njenom humanitarnom radu sa siromašnima, Izabela osniva fondaciju The Isabel Allende Foundation koja „pruža podršku ženama i devojčicama u ostvarivanju reproduktivnih prava, ekonomskom osnaživanju i borbi za život bez nasilja”. Posle tri godine žalosti za kćerkom, Izabela se vraća pisanju. Objavljuje jednu knjigu godišnje, među kojima i bestselere Afrodita (1998), Kći sreće (1999) i Portret u sepiji (2000). Postaje američka državljanka 2003. godine. Na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006. godine, Izabela je bila jedna od osam znamenitih žena koje su na stadion unele olimpijsku zastavu. Književna karijera Ljubav prema pripovedanju Izabela je nasledila od svog dede i već je u detinjstvu pričala fantastične priče svojoj mlađoj braći da bi ih plašila. Prve tekstove objavljuje kao novinarka i kolumnistkinja u feminističkom časopisu Paula. Godine 1973. se pridružuje redakciji dečjeg časopisa Mampato, gde objavljuje kratke priče La abuela Panchita i Laucho y lauchones, kao i kolekciju humorističkih članaka Civilice a su troglodita. Kao novinarka dobila je priliku da intervjuiše Pabla Nerudu koji ju je savetovao da napusti novinarstvo: Neruda je nazvao moju redakciju i tražio da ga posetim. Pomislila sam „ako me zove jedan nobelovac, mora da sam ja najbolja novinarka u zemlji!”. Kupila sam novi diktafon i odvezla se do plaže. Duvao je vetar, padala je kiša i bilo je grozno. Ručali smo a onda sam ga pitala za intervju. Rekao je „nikada me nećete intervjuisati. Vi ste najgora novinarka u zemlji! Samo lažete, izmišljate, nikada nećete biti objektivni. Zašto se ne pređete na književnost, gde će sve vaše mane biti vrline?” Tada nisam obraćala pažnju, to je bilo 1973. a ja sam svoj prvi roman napisala 1981. Shvatila sam da je bio u pravu. Baš sam bila loša novinarka. Početkom sedamdesetih do izgnanstva 1975. piše drame koje su postavljene u pozorištima u Santijagu. Godina 1981. predstavlja novu prekretnicu u Izabelinom životu. Osmog januara te godine u Karakasu dobija vest da joj deda u čijoj kući je provela detinjstvo umire. Usled nemogućnosti da ga poseti u Santijagu, piše mu oproštajno pismo koje počinje: „Barabas je stigao u našu kuću pomorskim putem”. O nastanku svog književnog prvenca Izabela kaže: Ko je bio Barabas, zašto je došao pomorskim putem? Nisam imala blagog pojma, ali sam nastavila da pišem kao manijak sve do zore kada me je iscrpljenost porazila i uvukla u krevet. (...) Naredno veče, posle večere, ponovo sam se zatvorila u kuhinju da pišem. Pisala sam svake noći potpuno zaboravljajući da je deda umro. Tekst je narastao kao džinovski organizam sa mnogo pipaka i do kraja godine na kuhinjskom pultu je stajalo 500 strana. Moj prvi roman Kuća duhova je rođen. Shvatila sam da je pričanje priča jedina stvar kojom sam želela da se bavim. Roman Kuća duhova je objavljen 1982. godine na španskom jeziku i doživljava ogroman uspeh kod čitalaca i kritike. Napisana u tradiciji magičnog realizma, priča je smeštena u neimenovanu zemlju Južne Amerike i prati četiri generacije porodice Trueba od postkolonijalne ere do režima vojne hunte. Mada se Čile nigde ne spominje, istorijski događaji opisani u romanu verno prate političke prilike i socijalne pokrete te zemlje. Likovi koji su u romani imenovani samo kao „Predsednik” i „Pesnik” su bazirani na Izabelinom stricu Salvadoru Aljendeu i pesniku Pablu Nerudi. Ostali likovi su inspirisani članovima njene porodice i raznim istorijskim ličnostima iz društvenog i političkog života Santijaga. Roman je ekranizovan kao Kuća čudnih duša 1994. godine sa Džeremijem Ajronsom, Meril Strip, Glenom Klousom, Vinonom Rajder i Antoniom Banderasom u glavnim ulogama. Film dobija loše kritike uprkos talentu ispred kamere. Nakon uspeha Kuće duhova, Izabela 8. januar smatra taličnim danom i tog datuma započinje svaku novu knjigu. U svom drugom romanu, O ljubavi i senci (1984), Izabela se eksplicitnije bavi terorom čileanske vojne hunte za vreme Operacije Kondor. Glavni junaci Irene i Fransisko tokom rutinskog novinarskog zadatka otkrivaju masovne grobnice, progon i arbitrarna hapšenja opozicije i prisilna nestajanja (desaparecidos). Filmska adaptacija romana 1996. godine sa Dženifer Koneli i Antoniom Banderasom u glavnim ulogama doživljava kritički i komercijalni neuspeh. Naredni period je izuzetno produktivan: izdaje roman Eva Luna (1987), zbirku pripovedaka Cuentos de Eva Luna (1989) i El plan infinito (1991), prvi roman u kome je radnja smeštena u SAD sa američkim junacima. Kao i debitantski roman Kuća duhova, knjiga memoara Paula je prvobitno pisana kao pismo kćerki koja je ležala u komi i njeno objavljivanje nije bilo predviđeno. Iščekujući Paulino ozdravljenje Izabela niže anegdote o članovima svoje živopisne porodice, intimnim događajima iz svog života, tajnama, sećanjima iz detinjstva, životu pod diktaturom, godinama u egzilu. Priče iz prošlosti su ispresecane tekućim događajima iz bolnice, Izabelinim očajanjem zbog kćerkine bolesti i konačnim prihvatanjem njene izvesne smrti. Izabela kaže da joj je najveći broj pisama čitalaca stiže kao odgovor na Paulu. Sa romanima Kći sreće i Portret u sepiji zaokružuje neformalnu trilogiju započetu Kućom duhova. Oprobala se i kao pisac romana za mlade objavljivanjem trilogije koju čine Grad nemani (2002), Kraljevstvo zlatnog zmaja (2004) i Šuma Pigmeja (2005). Prijem kod čitalaca i kritike Knjige Izabele Aljende su prevedene na 35 jezika; međutim, i pored povoljnih kritika i rasprodatih tiraža, kontroverze je nisu zaobišle. Povodom njene prve nominacije za Nacionalnu nagradu za književnost (šp. Premio Nacional de Literatura de Chile) 2002. godine, čileanski pisac Roberto Bolanjo je izjavio: „Mislim da je loša spisateljica, prosto i jednostavno i nazvati je spisateljicom znači dati joj previše na značaju. Čak ne verujem ni da je Izabela Aljende spisateljica, već piskaralo.” Drugu nominaciju za čileansku najprestižniju književnu nagradu 2010. godine su podržala četiri bivša predsednika Čilea, nekoliko poslanika i javnih ličnosti – pismom upućenim ministru obrazovanja Hoakinu Lavinu, članu žirija za dodelu nagrade. Nakon Izabelinog proglašenja za dobitnicu nagrade, brojni čileanski intelektualci i raniji laureati smatrali su da je to „kofa hladne vode na čileansku književnost” kao i da je politički uticaj na žiri bio neprimeren. Dirnuta priznanjem, Izabela je izjavila da je „teško biti prorok u svom selu, osim ako niste fudbaler”. Nagradu je posvetila rudarima zatrpanim nakon urušavanja u rudniku San Hose. Nagrade Za svoj decenijski rad dobila je preko 60 nagrada, 15 počasnih doktorata i drugih priznanja širom sveta. Prijem u Američku akademiju umetnosti i književnosti (2004), Nacionalna nagrada za književnost (2010), Nagrada Hans Kristijan Andersen (2012) koju dodeljuje Dansko književno udruženje, počasni doktorat Univerziteta Harvard (2014), nagrada za životno delo američkog PEN centra – samo su neka od priznanja. Dela Romani Kuća duhova (šp. La casa de los espíritus), 1982 O ljubavi i senci (šp. De amor y de sombra), 1984 Eva Luna (šp. Eva Luna), 1987 El plan infinito, 1991 Kći sreće (šp. Hija de la fortuna), 1999 Portret u sepiji (šp. Retrato en sepia), 2000 Zoro: početak legende (šp. El Zorro: Comienza la leyenda), 2005 Ines moga srca (šp. Inés del alma mía), 2006 Ostrvo ispod mora (šp. La isla bajo el mar), 2010 El cuaderno de Maya, 2011 Trbosek (šp. El juego de Ripper), 2014 Japanski ljubavnik (šp. El amante japonés), 2015 Posle zime (šp. Más allá del invierno), 2017 Memoari Paula (šp. Paula), 1994 Afrodita[: recepti, priče i drugi afrodizijaci] (šp. Afrodita), 1998 Moja izmišljena zemlja (šp. Mi país inventado), 2003 Ishod naših dana (šp. La suma de los días), 2008 Književnost za decu i mlade La gorda de porcelana, 1984 Grad nemani (šp. La ciudad de las bestias), 2002 Kraljevstvo zlatnog zmaja (šp. El reino del dragón de oro), 2004 Šuma Pigmeja (šp. El bosque de los pigmeos), 2005 Pripovetke i druge književne forme Cuentos de Eva Luna, 1989 Amor, 2012 Pozorišne drame El embajador, 1971 La balada del medio pelo, 1973 Los siete espejos, 1975 Humanitarni rad Izabela Aljende preko svoje fondacije The Isabel Allende Foundation pomaže različite organizacije i aktivnosti vezane za prava žena u Čileu i SAD. Najveći deo novčanih sredstava za fondaciju dolazi od prodaje knjige memoara Paula. Preko iste fondacije Izabela je donirala novac za pomoć žrtvama razornog zemljotresa u Čileu 2010. Svojim javnim istupanjima podržala je borbu za ljudska prava indijanskog naroda Mapuče. MG52 (L)

Odlomak : ’’Uvod Skupina ljudi okupila se na zaklonjenom odmaralištu u brdima Rajasthana u Indiji. Samo neki, ako i oni, mogu pojmiti da sudjeluju u događaju koji će postati prvo sjeme revolucionarnog pokusa u cvjetanju ljudske svjesnosti - one koja će s vremenom promijeniti živote stotina tisuća ljudi po cijelom svijetu. Čovjek oko kojega su ovi ljudi okupljeni poznat je kao Osho. "Želim da vi svjedočite o radosti koju iskušavam kao rezultat mojeg buđenja" kaže Osho u ovoj knjizi." I tako sam odlučio pozvati vas ... Oprostite ako moj zov uznemiruje vaš san i raspršuje magle vaših snova." Poziv, kako je izražen na ovim stranicama, je nježan kao da je upućen nekome na rubu budnosti. Oni kojima je poznat njegov kasniji rad, to može izgledati kao jaki kontrast - i tehnike meditacije koje predlaže i način na koji govori izgledaju kao šapat uspoređeni sa alarmnim zvonima koja je kasnije upotrijebio da prekine drijemež čak i onih u komi. No još je značajnija prisutnost iste bezvremenske vizije koju nas Osho poziva da dijelimo s njim. A za mene, ljepota ove knjige - njezina jasnoća i jednostavnost, njezina poezija i tišina, još je više pojačana jer sam iskusila ona alarmna zvona. "Meditacija je stanje bez misli" kaže On. "Kada nema razmišljanja, tada upoznajemo onoga kojega skrivaju naše misli. Kada nema oblaka plavo nebo otvara se pogledu." Ova knjiga je stranica po stranica plavog neba. Ma Deva Sarito DOBRODOŠLICA Vidim čovjeka obavijenog gustom tamom. On je postao kao kuća čija je lampa ugašena u tamnoj noći. Zaboravio je kamo želi poći i što želi biti. Ali sjećanje onoga što je zaboravio može se u njemu ponovo probuditi. Iako je tama nema razloga za očajavanje. Što je dublja tama, bliža je zora. Na otvorenom moru vidim duhovnu obnovu cijelog svijeta. Novi će čovjek biti roden i mi smo u agoniji njegovog radanja. Ali ta regeneracija treba suradnju svih nas. Dogoditi će se kroz nas i samo kroz nas. Ne možemo si dopustiti da budemo samo promatrači. Moramo se pripremiti za ovo ponovno rođenje u nama samima. Dolazak tog novog dana, tog svitanja, dogoditi će se samo ako sebe ispunimo svjetlom. O nama ovisi da tu mogućnost pretvorimo u stvarnost. Mi smo svi opeke zdanja sutrašnjice i zrake svjetlosti koje će roditi sunce budućnosti. Mi smo stvoritelji a ne samo gledatelji. Međutim, potreba nije samo za stvaranjem buducnosti, ona je za stvaranje same sadašnjosti, za stvaranje nas samih. Stvarajuci sebe čovjek stvara čovječanstvo. Pojedinac je dio društva pa se i evolucija i revolucija dešavaju kroz njega. Vi ste taj dio. Zato želim pozvati vas. Želim probuditi vas iz drijemeža. Zar ne vidite da su vaši životi postali čisto besmisleni i beskorisni, do kraja dosadni? Život je izgubio svaki smisao, svaki cilj. No to je prirodno. Bez svjetla u čovjekovom srcu ne može biti ikakvog smisla u njegovom životu. Ne može biti ikakve radosti u njegovom životu kada nema svjetla u njegovom unutrašnjem biću. Činjenica da se danas osjećamo suvišni i preopterećeni nije zato što je sam život beskoristan. Život je beskonačno ispunjenje. Ali mi smo zaboravili stazu koja vodi do tog mjesta, do tog ispunjenja. Mi samo egzistiramo i ništa nemamo sa životom. To nije življenje, to je samo čekanje na smrt. I kako može čekanje na smrt biti išta osim dosadno. Kako može biti radost? Došao sam da vam kažem ovo: postoji način da se probudite iz ovog lošeg sna za koji mislite da je život. Staza je uvijek postojala. Staza koja vodi iz tame u svjetlo je vječna. Ona je sigurno tamo, no mi smo okrenuli svoja lica od nje. Želim da prema njoj okrenete lica. Ova staza je dharma, religija. Ona je način raspirivanja svjetla u čovjeku; ona usmjerava čovjekovu barku koju nosi struja. Mahavira je rekao za one koje nosi brza struja svijeta, sa svojom starošću i svojom smrti, da je religija jedini sigurni otok, sidro, cilj i pribježište. Jeste li žedni svjetla koje ispunjava život radošcu? Želite li dostići istinu koja daje čovjeku besmrtnost? Ako je tako, ja vas pozivam. Prihvatite moj poziv - na radost, na svjetlo, na besmrtnost. To je samo stvar otvaranja očiju. I tada će nastati novi svijet svjetla. Ne morate učiniti ništa drugo već samo otvoriti oči. Samo se morate probuditi i gledati. Ništa u čovjeku nije stvarno ugašeno niti je on izgubio usmjerenje, ali ako su mu oči zatvorene tama se širi svuda unaokolo i gubi se svako usmjerenje. No zatvarajući oči čovjek gubi sve; otvarajući ih postaje kraljem. Zovem da vas probudim iz vašeg sna padanja u veličajnost vladara. Želim promijeniti vaš poraz u pobjedu, vašu tamu u svjetlo, vašu smrt u besmrtnost. Jeste li spremni poći na put sa mnom? Prije nego počnemo s radom, molim prihvatite moju ljubav. To je jedino čime vam mogu izraziti dobrodošlicu u osami i povučenosti ovih brežuljaka. Nemam ništa drugo da vam dam. Želim sa vama podijeliti beskrajnu ljubav koju je prisustvo Boga stvorilo u meni. Želim ju razdijeliti. I čudo toga je da što više dijelim to ona više raste! Stvarno bogatstvo povećava se njegovim dijeljenjem, a bogatstvo koje se smanjuje dijeljenjem ni nije pravo bogatstvo. Onda hoćete li prihvatiti moju ljubav? Vidim prihvaćanje u vašim očima i vidim da se one zauzvrat prelijevaju ljubavlju. Ljubav može začeti ljubav i mržnja može začeti mržnju. Štogod dajemo isto nam se vraća. To je vječno pravilo. Pa sve što poželimo je ono što bi trebali dati svijetu. Ne možete dobiti cvijeće u zamjenu za trnje. Vidim cvijeće ljubavi i mira kako cvate u vašim očima, i duboko sam nagrađen. Ovdje sada ima tako mnogo različitih ljudi. Ljubav ujedinjuje i pretvara mnoge u jedno. Fizička tijela su odvojena i nastaviti će biti tako, no postoji nešto iza tih tijela što zbližava ljude i ujedinjuje ih u ljubavi. Tek kada je postignuto to jedinstvo može se nešto reći i može se nešto razumjeti. Komuniciranje je jedino moguće u ljubavi i samo u ljubavi. Sakupili smo se na ovom osamljenom mjestu tako da vam mogu nešto reći i da me vi možete slušati. To izricanje i to slušanje mogući su samo na razini ljubavi. Vrata srca otvaraju se samo ljubavi. I zapamtite da samo kada slušate sa srcem, a ne glavom, da tek onda možete nešto čuti. Možete pitati: "Da li i srce isto čuje?" no ja vam kažem da kada nešto čujemo, to samo srce čuje. Do sada glava nikada ništa nije čula. Glava je gluha kao top. A to je točno i za govor. Samo kada riječi dolaze iz srca imaju značenje. Samo riječi koje dolaze iz srca imaju miris svježeg cvijeća; u protivnom nisu samo odstajale i izblijedjele već su kao i umjetno cvijeće napravljene od papira. Ja ću vam otvoriti svoje srce i ako mi vaša srca dozvole da uđem imati ćemo susret i komunikaciju. I u tom trenutku zajedništva ono što je riječima nemoguće izreći biti će preneseno. Mnoge neizrecive stvari mogu se tako čuti i ono što se ne može pretočiti u riječi, ono što je izmedu redova može se tako prenijeti. Riječi su vrlo važni simboli no ako ih se posluša u potpunom miru duha i u tišini one postaju moćne. To ja zovem slušanjem sa srcem. Ali i kada slušamo nekoga puni smo misli o sebi samima. I to je lažno slušanje. Tada niste istiniti slušatelji. Vi ste pod iluzijom da čujete a u stvari ne čujete. Za istinsko slušanje potrebno je da duh bude u stanju savršene, tihe pozornosti. Trebate samo slušati i ne činiti ništa drugo. Samo tada možete čuti i razumjeti. I to razumijevanje postaje svjetlo i dovodi do transformacije u vama. Bez takvog stanja duha ne slušate nikoga, nego samo slušate sebe. Uzburkanost koja bjesni u vama apsorbira vas. I tada ste toliko zaokupljeni da vas nikakva komunikacija ne doseže. Izgleda kao da gledate ali ne vidite; izgledate kao da slušate ali ne čujete. Krist je takoder rekao: "Oni koji imaju oči za gledanje, neka vide. Oni koji imaju uši za slušanje, neka čuju." Zar oni kojima je on govorio nisu imali oči i uši? Naravno da su imali oči i uši, no samo postojanje očiju i ušiju nije dovoljno za gledanje i slušanje. Nešto drugo je potrebno i bez toga postojanje ili ne-postojanje očiju i ušiju je nebitno. To nešto drugo je unutrašnja tišina i budna svjesnost. Samo kada postoje ove osobine otvaraju se vrata uma i nešto se može reći i čuti. Očekujem tu vrstu slušanja od vas za vrijeme ovog kampa sadhana. Kada jednom savladate to umijeće ono postaje vaš životni drug. Samo ono može vas osloboditi nevrijednih zaokupljenosti. Može vas probuditi za veliki, misteriozni svijet vani i početi ćete iskušavati vječno svjetlo svjesnosti. To je ono što se nalazi iza vrtloga uma. Ispravno gledanje i ispravno slušanje nisu potrebni samo za ovaj kamp sadhana već su temelj ispravnog življenja. Upravo kao što se sve jasno ogleda u jezeru koje je potpuno mirno, bez mreškanja, tako će se ono što je istina, ono što je Bog ogledati u vama kada postanete mirni i tihi kao jezero. Ja vidim takvu tišinu i mir kako dolaze k vama i vidim vaše oči kako me pozivaju da kažem ono što želim reći. One me potiču da podijelim istine koje sam vidio i koje su dotaknule moju dušu. Vaša srca su željna i nestrpljiva da čuju o njima. Vidjevši da ste tako voljni i spremni da me čujete, moje srce je primorano da vam se otvori. U ovom mirnom okruženju, kada su i vaši umovi isto tako mirni, svakako ću vam moći reći ono što vam želim reći. Često se dogada da se moram suzdržati da ne govorim kada pred sobom vidim gluha srca. Zar svjetlo ne ostaje vani kada nađe vrata vaše kuce zatvorena? Na isti način i ja često stojim pred mnogom kućom. Ali dobar je znak da su vaša vrata otvorena. To je dobar početak. Slijedeće jutro početi ćemo petodnevni program ovog kampa sadhana i kao uvod želio bih reći nekoliko stvari. Za nečiju sadhanu, za ostvarenje istine, um mora biti pripremljen na način kao što pripremate zemlju za uzgoj cvijeća. I stoga, želio bih da zapamtite nekoliko maksima. Prva maksima je; živite u sadašnjosti. Za vrijeme kampa nemojte da vas ponese navika da razmišljate o prošlosti ili budućnosti. Ako si dozvolite da vas to ponese, živući trenutak, stvarno važna stvar će propasti i beskorisno će proći. Niti prošlost niti budućnost ne postoje. Prošlost je samo uspomena; budućnost je mašta. Samo je sadašnjost stvarna i živa. I ako se istina treba spoznati to može biti samo kroz sadašnjost. Za vrijeme kampa, molim držite se podalje od prošlosti ali i od budućnosti. Prihvatite da one ne postoje. Postoji samo trenutak u kojem se nalazite. Samo trenutak u kojem jeste postoji i ništa više. Morate živjeti u njemu i to potpuno. Noćas čvrsto spavajte kao da je vaša cijela prošlost odrezana i puštena. Umrite glede prošlosti. A ujutro ustanite kao novi čovjek, jer je novo jutro. Pustite onom koji je otišao u krevet da se ne probudi. Dajte onom koji je uvijek nov i uvijek svjež da ustane. Stalno se prisjećajte da živite u sadašnjosti - i budite na oprezu dvadeset četiri sata svaki dan i pazite da mehaničko mišljenje o prošlosti i budučnosti ponovo ne započne. Pažnja je dovoljna. Ako pazite ono neće ponovo početi. Pažnja i svjesnost lome naviku. Druga maksima je; živite prirodno. Čovjekovo cijelo ponašanje je umjetno i rezultat uvjetovanja. Mi se uvijek zamatamo u lažne ogrtace i zbog tog omota postepeno zaboravimo svoje stvarno biće. Svucite tu lažnu kožu i odbacite ju. Nismo se ovdje okupili da postavimo na pozornicu dramu već da upoznamo i sagledamo sebe onakvima kakvi jesmo. Kao što glumci u predstavi skidaju svoje kostime i šminku i ostave ih po strani nakon izvedbe, u ovih pet dana i vi morate skinuti vaše lažne maske i odložiti ih. Dajte da ono što je temeljno i prirodno u vama izađe na vidjelo - i živite u tome. Nečija sadhana, nečija staza, razvija se samo kroz jednostavno i prirodno življenje. U danima ovog kampa sadhana budite svjesni da niste ni na kakvom položaju, da nemate zvanje, da nemate mjesto. Oslobodite se od svih tih maska. Vi ste samo vi, potpuno obična ljudska bića bez imena, položaja, klase, obitelji; bezimena osoba, vrlo obični pojedinac. Morate naučiti tako živjeti jer je to ono što jeste u stvarnosti. Treća maksima je; živite sami. Nečija sadhana rođena je u potpunoj samosti, kada je netko potpuno sam. Ali općenito čovjek nikada nije sam. Uvijek je okružen drugima. I ako oko njega nema mnoštva izvana, on je u središtu mnoštva iznutra. Mnoštvo treba raspršiti. Iznutra nemojte dozvoliti stvarima da se natiskuju na vas. A isto je istinito za vanjsko - živite prema sebi kao da ste potpuno sami u ovom kampu. Ne morate održavati odnose sa bilo kim drugim. Usred tih bezbrojnih odnosa vi ste zaboravili sebe. Svi ti odnosi - neprijatelj ili prijatelj, otac ili sin, žena ili muž - tako su vas zaokupili da unutar sebe ne možete pronaći niti znati svoje vlastito biće. Jeste li ikada pokušali zamisliti što ste izvan tih vaših odnosa? Jeste li ikada odbacili odoru tih odnosa i vidjeli sebe potpuno odvojeno od njih? Odmaknite se od svih tih odnosa i znajte da niste sin svojega oca i majke, niti muž svoje žene, niti otac svoje djece, niti prijatelj svojih prijatelja, niti neprijatelj svojih neprijatelja - i ono što ostane je vaše stvarno biće. Ono što ostaje u vama ste vi. Ovih dana morate živjeti sami u tom biću. Slijedeći ove maksime, moći ćete doseći stanje uma koje je apsolutna potreba za nošenje vaše sadhane i za postizanje mira i ostvarenje istine. Kao i ove tri maksime želim vam objasniti i dvije vrste meditacija koje cemo početi sutra. Prva meditacija je za ujutro. Za vrijeme te meditacije morate držati kralježnicu uspravno, zatvorite oci i držite vrat ravno. Usnice vam trebaju biti zatvorene i jezik treba dodirivati nepce. Dišite polako ali duboko. Koncentrirajte svoju pažnju na pupak. Budite svjesni treperenja koji osjećate u pupku uzrokovanog disanjem. To je sve što morate učiniti. To smiruje um i misli. Iz te praznine konačno idete unutra. Druga meditacija je za noć. Rasprostrite tijelo na pod i pustite udove da se potpuno olabave. Zatvorite oči i dvije minute sugerirajte si da se tijelo opušta. Postepeno će tijelo postati opušteno. Tada si dvije minute sugerirajte da vaše disanje postaje mirno. Disanje će postati tiho. Konačno, iduće dvije minute sugerirajte si da vaše misli zastaju. Ova svjesna auto-sugestija vodi do potpune relaksacije i praznine. Kada je um postao savršeno miran, budite potpuno svjesni vašeg unutrašnjeg bića i budite svjedok mirnoće. To svjedočenje će vas odvesti do vas samih. Morate vježbati ove dvije meditacije. No zapravo su one umjetna pomagala i ne trebate ih se držati. Uz njihovu pomoć rastapa se nemir uma. I kao što više ne trebamo ljestve nakon što smo se popeli, jednog dana moramo odbaciti i to pomagalo. Meditacija postiže savršenstvo onog trenutka kada postaje nepotrebna. Upravo to stanje je samadhi. Sada je noć poodmakla i nebo je puno zvijezda. Drveće i doline pošli su na počinak. Hajdemo i mi na spavanje. Kako je sve mirno i tiho! Hajde da se stopimo u taj spokoj. U dubokom snu, u snu bez snova idemo tamo gdje Bog prebiva. To je spontani, nesvjesni samadhi koji nam je priroda podarila. Uz pomoc ovog kampa sadhana i mi možemo doseći isti cilj. No tada ćemo biti svjesni i budni. To je razlika i to stvarno velika razlika. U prethodnoj spavamo; u kasnijoj mi smo širom budni. Hajdemo se povući na spavanje s nadom da ćemo postići samadhi. Kada su naše nade popraćene odlučnošcu i pravim nastojanjem sigurno će se ispuniti. Neka nas Bog povede ovom stazom. To je moja jedina molitva.’’

FJODOR MIHAILOVIČ DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA Tvrdi povez Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; 11. новембар 1821. – 9. фебруар 1881.) био је руски романописац, писац кратких прича, есејиста и новинар. Књижевна дела Достојевског истражују људско стање у проблематичној политичкој, друштвеној и духовној атмосфери Русије 19. века и баве се разним филозофским и религиозним темама. Његови најпризнатији романи су Злочин и казна (1866), Идиот (1869), Зли дуси (1872) и Браћа Карамазови (1880). Његова новела Записи из подземља из 1864. сматра се једним од првих дела егзистенцијалистичке књижевности.[1] Бројни књижевни критичари га сматрају једним од највећих романописаца у читавој светској књижевности, јер се многа његова дела сматрају ремек-делима великог утицаја.[2] Рођен у Москви 1821. године, Достојевски је у раној младости упознао књижевност кроз бајке и легенде, и кроз књиге руских и страних аутора. Мајка му је умрла 1837. када је имао 15 година, а отприлике у исто време је напустио школу и уписао се у Николајевски војнотехнички институт. Након што је дипломирао, радио је као инжењер и накратко је уживао у раскошном начину живота, преводећи књиге да би зарадио додатни новац. Средином 1840-их написао је свој први роман, Бедни људи, који му је омогућио улазак у књижевне кругове Санкт Петербурга. Међутим, ухапшен је 1849. јер је припадао књижевној групи, кругу Петрашевског, који је расправљао о забрањеним књигама са критиком царске Русије. Достојевски је осуђен на смрт, али је казна у последњем тренутку преиначена. Провео је четири године у сибирском заробљеничком логору, након чега је уследило шест година обавезног служења војног рока у избеглиштву. У наредним годинама, Достојевски је радио као новинар, издавајући и уређујући неколико својих часописа, а касније и Дневник писца, збирку његових списа. Почео је да путује по западној Европи и развио зависност од коцкања, што је довело до финансијских потешкоћа. Неко време је морао да моли за новац, али је на крају постао један од најчитанијих и најцењенијих руских писаца. Опус Достојевског састоји се од тринаест романа, три новеле, седамнаест приповедака и бројних других дела. Његови списи су били широко читани како у његовој родној Русији тако и ван ње и утицали су на подједнако велики број каснијих писаца, укључујући Русе попут Александра Солжењицина и Антона Чехова, филозофа Фридриха Ничеа и Жан-Пола Сартра, и на појаву егзистенцијализма и фројдизма.[3] Његове књиге су преведене на више од 170 језика и послужиле су као инспирација за многе филмове. Биографија Порекло Преци Достојевског по оцу били су део племићке породице руских православних хришћана. Породица вуче корене из Данила Иртишча, који је 1509. добио земљу у области Пинска (вековима део Великог војводства Литваније, сада у данашњој Белорусији) за своје услуге под локалним кнезом, а његово потомство је тада преузело назив „Достојевски“ по имену тамошњег села Достојево (изведено од старопољског достојник – достојанственик).[4] Непосредни преци Достојевског по мајчиној страни били су трговци; по мушкој линији по очевој страни били су свештеници.[5] Године 1809. 20-годишњи Михаил Достојевски уписао се на Московску царску медицинско-хируршку академију. Одатле је распоређен у московску болницу, где је служио као војни лекар, а 1818. године постављен је за вишег лекара. 1819. оженио се Маријом Нечајевом. Следеће године је преузео дужност у болници за сиромашне Марински. Године 1828, када су његова два сина, Михаил и Фјодор, имали осам, односно седам година, унапређен је у колегијалног проценитеља, што је његов правни статус подигао на племићки и омогућио му да стекне мало имање у граду Даровоје. око 150 км (100 миља) од Москве, где је породица обично проводила лета. Родитељи Достојевског су касније добили још шесторо деце: Варвару (1822–1892), Андреја (1825–1897), Љубов (рођена и умрла 1829), Веру (1829–1896), Николаја (1831–1883) и Александра (1835–1889).[6] Детињство и младост Достојевски као инжињерски поручник. Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских имиграната. Породица Достојевски вуче порекло од белоруских унијатских (гркокатоличких) племића који су се касније вратили у оквире православља. Убрзо пошто је мајка умрла од туберкулозе 1837. године, он и брат Михаил су послати у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839. умро му је и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као лекар у болници за сиромашне „Марински“ у Москви. Претпоставља се да су Михаила убили његови кметови, за које је познато да су у више наврата били огорчени Михаиловим понашањем у пијаном стању. Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Санкт Петербургу, пошто је био лош из математике коју је презирао. Уместо тога се посветио књижевности. Тада је високо ценио Оноре де Балзака, те је 1843. године чак превео једно од његових највећих дела, „Евгенија Гранде“, на руски језик. Достојевски је почео да пише своја дела отприлике у то време и 1846. године се појавио његов први роман у форми епистоларне прозе, „Бедни људи“, који је добио одличне критике, а један критичар (Висарион Белински) је дао чувену карактеризацију: „Рођен је нови Гогољ!“. Прогон у Сибир и књижевно стваралаштво Убрзо након објављивања приповетке „Беле ноћи”[7] у рано јутро 23. априла 1849. године, Достојевски је ухапшен и провео је осам месеци у притвору у Петропавловској тврђави.[8] На дан 16. новембра исте године је осуђен на смрт због делања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског. Пресуда је гласила: „Инжењерски поручник Ф. М. Достојевски, стар 28 година, због учешћа у злочиначким плановима и покушаја ширења брошура и прокламација штампаних у тајној штампарији — осуђује се на смрт стрељањем“.[9] Смртна казна је 19. новембра преиначена на закључак војног суда на осам година тешког рада. Током овог периода повећао се број епилептичних напада за које је имао генетску предиспозицију. Године 1854. је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту.[10] Достојевски је провео наредних пет година као поручник у седмом батаљону, који је био стациониран у тврђави у Семипалатинску, у данашњем Казахстану. Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу. Достојевски је напустио раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вредностима. Постао је убеђени хришћанин и велики противник филозофије нихилизма.[11] Позната је његова чувена парабола о Христу и истини: „Када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа.”[12] У то време је упознао и Марију Дмитријевну Исајеву, удовицу пријатеља из Сибира, којом се потом оженио. Године 1860. се вратио у Санкт Петербург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Михаилом. Достојевски бива изузетно потресен смрћу супруге 1864. године, а одмах затим и смрћу свога брата. Био је у лошој финансијској ситуацији, а морао је да издржава и удовицу и децу свога брата. У то време је потонуо у депресију, коцкајући се, често губећи и задужујући се. Убрзо је коцкање прерасло у порок. Тако је и једно од његових најпознатијих дела, „Злочин и казна“ написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успео да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без новца. Роман му је донео славу, али га није спасао беде.[13] Издавач Стеловски га уцењује, нуди три хиљаде рубаља за право да издаје његова дела, али уз обавезу да напише још један роман. Немајући избора, Достојевски је пристао.[13] У исто време је написао и књигу „Коцкар“ да би задовољио уговор са својим издавачем. Фјодор Достојевски 1876. Достојевски је у ово време путовао по западној Европи. Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аполинаријом Сусловом, младом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега. Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенографкиња, којом се оженио 1867. године. У том периоду је написао своја највећа дела. Од 1873. до 1881. године издаје, овај пут успешан, месечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуелним дешавањима — Пишчев дневник. Пишчев дневник се издавао у новинама кнеза Мешчерског „Гражданин“, где је Достојевски био уредник. Часопис је доживео огроман успех. За време српско-турског рата 1876—1877. више пута је писао о Србији и Црној Гори, Черњајеву и добровољцима.[13] Тих година почиње рад на роману Браћа Карамазови. Достојевски је 1877. године одржао почасни говор на сахрани песника Некрасова, који је тада побудио многе контроверзе, а године 1880. одржао је познати Пушкинов говор на отварању споменика Пушкину у Москви. Пред крај живота је живео у граду Стараја Руса у Новгородској области, недалеко од Санкт Петербурга. Велико креативно раздобље Извод из Браће Карамазових Године 1864. Достојевски обелодањује бриљантне „Записе из подземља“ - један од најинтензивнијих исповедних кратких романа, претечу сличних дела Камија, Крлеже, Селина или Андрејева. У њему је писац применио низ поступака у којима је иновирао прозу и поставио образац својих будућих великих романа: идеолошки обрачун с утопијским и уопштено `хуманистичким` стереотипима, низ есејистичких поглавља која су есенцијално драматизирани сократовски дијалози вођени у атмосфери набијеној страстима и скандалима; журналистички стил којему је једина сврха функционалност у приопћавању ауторове визије, а не естетски доживљај; психолошку типологију која обухваћа најчешће кротке и понизне хршћане (Соња Мармеладова, Аљоша Карамазов, кнез Мишкин), нихилистичке цинике (Свидригајлов, Николај Ставрогин), радикалне интелектуалце у борби против свих општеприхваћених вредности или `религиозне атеисте` (Родион Раскољников, Иван Карамазов, Кирилов), децу из „случајних породица“ и људе којима је повређено достојанство (јунак романа „Младић“, „Записи из подземља“). Достојевски је развио технику струје свести давно пре но што је постала популарна у англоамеричком роману 20. веку (пример је даља приповетка „Кротка“), сажео је радњу у свега неколико дана („Идиот“) или сати, дајући временски пресек у свести наратора („Кротка“), те створио истински „полифони роман“ (како га је назвао истакнути руски теоретик Михаил Бахтин) у којему многогласје идеолошке и верскофилозофске борбе која раздире протагонисте налази израз како у интериоризираним свестима, тако у драмски набијеним дијалозима. Већина је романа Достојевскога смештена у тмурно озрачје велеградскога подземља, са средиштем око узбудљивих догађаја баштињених из тривијалнога романа и црних хроника (убиство, очеубиство, злочин, крађа, скандали разне врсте) и врти се око за човечанство „проклетих питања“: нарави зла, људске патње, смртности и бесмртности, постојања и непостојања Бога, слободе и одговорности, судбине Русије и Запада. Како су приметили неки критици - Достојевски је битно спиритуални аутор, те је његова карактеризација човека као „срца у којем се боре Бог и Сотона, а залог је људски живот“ можда и примерен опис његовог властитог стваралаштва. У типологији јунака коју је навео Нортроп Фрај у књизи „Анатомија критике“, књижевни се ликови крећу од надземаљских богова и полубогова (најчешће митске и религијске приче) до обичних људи (реалистички роман) и, у читатељевом дискурзу, инфериорних појединаца који су испод нивоа вредности просечних људи. Паскаловским речником, човек је биће ниже од анђела. Међутим, ликови Достојевског су често и ниже од обичних људи, каткад управо анимални, али у тренуцима екстазе досежу и прелазе ниво анђела, па је та двострука оптика једна од тајни узбудљивости дела Достојевскога: истодобно ниже од животиње и више од анђела, његови архетипски раскољени јунаци зраче духовном виталношћу која је темељ метафизичке и спиритуалне нарави. Стваралаштво и утицај Радни сто Фјодора Михајловича Достојевског Најпознатија дела су му „Злочин и казна“„“ и „Браћа Карамазови“. У „Злочину и казни“ главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о „великим људима“ и социјалној правди. Живећи у највећој беди изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво суштински неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству, док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности. Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљада људи. Одлучује да искуша себе и да почини злочин који ће му омогућити новац за школовање и човека достојни живот. Међутим, под теретом савести на крају се предаје полицији. „Браћа Карамазови“ је последња књига Достојевског. То је роман сложене структуре у чијем је средишту судбина породице Карамазових. Осим тога познати су и његови романи „Коцкар“ и „Идиот“. Стваралаштво и име Достојевског је временом постало синоним за дубоку психолошку анализу. Дуго су психолошка анализа и контрадикторност његових ликова чиниле да чак и систематске психолошке теорије значајних психолога изгледају површно. Многи теоретичари психологије, укључујући и самог Сигмунда Фројда, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе. Осећај за зло и љубав према слободи учинили су његово дело врло релевантним за 20. век, век два светска рата, масовних убистава и тоталитарних режима. Његове идеје и иновације у форми књижевног дела, дубоко су утицале на многе филозофе и писце, Фридриха Ничеа, Албера Камија, Жана Пола Сартра, Михаила Булгакова. Немачки писац Томас Ман назива Достојевског највећим психологом светске књижевности.[14] Дела склопљена од комбинације обичних и свакодневних тема са универзалним питањима, као што су вера, патња и значење живота, и данас буде живо интересовање читалаца широм света. Поред константног интересовања читалачке публике широм света Достојевски привлачи пажњу и изучавалаца књижевности, књижевних критичара, историчара књижевности и теоретичара књижевности, као и стручњака из других области (психологије, хришћанске теологије, филозофије, антропологије и др). Достојевски се сматра руским књижевником о коме је највише писано, а само библиографија радова о њему на руском језику до половине 20. века објављена је у више томова. Његова дела остварила су значајног утицаја и у српској култури. Неки од најзначајнијих српских интелектуалаца писали су о Достојевском или били под утицајем његовог књижевног стваралаштва: Јустин Поповић написао је студију о филозофским схватањима Достојевског са позиција православне теолошке мисли, Исидора Секулић му је посветила више есеја, сматра се да је остварио утицај на литерарно стваралаштво Милована Ђиласа, а Никола Милошевић му је посветио више филозофских и књижевнотеоријских студија (Достојевски као мислилац, Негативни јунак итд). Посебно је велики утицај Достојевски имао на руску религиозну филозофију. Смрт Гроб Фјодора Михајловича Достојевског, Санкт-Петербург Преминуо је 9. фебруара по новом, односно 28. јануара по старом, календару, 1881. године у Санкт Петербургу од последица крварења узрокованог епилептичним нападом. После два дана, његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Сахрањен је на гробљу „Тихвин“ при манастиру Александар Невски, у Санкт Петербургу, у Русији. Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани, махом омладина и студенти, а сам се погреб претворио у демонстрације против царизма - упркос пишчевом недвосмисленом ставу према целом том питању. Таква почаст одавана је једино телима преминулих руских царева. На његовом надгробном споменику пише: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“ (Јеванђеље по Јовану XII,24), што је и епиграф његовог последњег романа, „Браћа Карамазови“. Дела Романи Бедни људи, 1846 — роман у писмима. Двојник, 1846 — психолошка студија на тему раздвојене личности. Неточка Незванова, 1849 — недовршено дело, прекинуто хапшењем и одласком у Сибир. Село Степанчиково, 1859 — написано у Сибиру, комични роман с темом о провинцијској властели. Понижени и увређени, 1861 — роман-фељтон, апологија љубави. Записи из мртвог дома, 1861 — роман о заточеништву, један од најбогатијих карактеролошких списа у историји, било да је реч о чисто психолошким, антрополошким или конкретно књижевним остварењима. Записи из подземља, 1864 — интимна филозофска исповест човека из „подземља”. Злочин и казна, 1866 — прелазни облик према модерном роману, виртуозни роман на тему савести. Коцкар, 1866 — такође врста аутобиографског списа, роман о искушењима коцкарске страсти. Идиот, 1868 — апологија доброте, православља и лепоте. Зли дуси, 1871—1872 — „антинихилистички роман“. Младић, 1875 — филозофско разматрање мотива и циља, невероватно понирање у дубину младе људске душе. Браћа Карамазови, 1879—1880 — круна пишчевог стваралаштва. Новеле и кратке приче Господин Прохарчин, 1846 Роман у девет писама, 1847 — кратка прича објављена у јануарском броју часописа „Савременик” Газдарица, 1847 Туђа жена и муж под креветом, 1848 Слабо срце, 1848 Ползунков, 1848 Поштени лопов, 1848 Божићно дрвце и свадба, 1848 — објављена у Домовинским записима Мали јунак, 1849 Ујкин сан, 1859 Непријатан случај, 1862 Зимске белешке о летњим утисцима, 1863 — историјско-филозофски „експеримент“ о буржоаском друштву. Крокодил, 1865 Вечни муж, 1870 Бобац, 1873 Кротка, 1876 — објављена унутар пишчевог дневника, „једна од најпотреснијих новела очаја“ у светској књижевности Сељак Мареј, 1876 — објављен у Пишчевом Дневнику Сан смешног човека, 1877 Референце Leigh, David J (2010). „The Philosophy and Theology of Fyodor Dostoevsky”. Ultimate Reality and Meaning (на језику: енглески). 33 (1-2): 85—103. ISSN 0709-549X. doi:10.3138/uram.33.1-2.85. Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. „Fyodor Dostoyevsky | Biography, Books, Philosophy, & Facts | Britannica”. http://www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-25. Dominique Arban, Dostoïevski, Seuil, 1995, p. 5 Frank, Joseph (1979-05-21). Dostoevsky: The Seeds of Revolt, 1821-1849 (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01355-8. Terras, Victor (1985-01-01). Handbook of Russian Literature (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0-300-04868-1. Белов, Сергей Владимирович; Загидуллина, Марина Викторовна. „Белые ночи”. Федор Михайлович Достоевский. Антология жизни и творчества. Приступљено 4. 1. 2016. Орнатская & Туниманов 1992. Якубович & Орнатская 1993, 1849. Ноября до 13. Якубович & Орнатская 1993, 1849. Ноября 19. Три љубави Фјодора Достојевског („Руска реч“, 29. јул 2015) „Христос је важнији и од истине”. Politika Online. Приступљено 2021-10-16. Браћа Карамазови први део - увод Достојевски, И. П. Рад Београд, 1975, стр. III Браћа Карамазови први део - увод Достојевски, И. П. Рад Београд, 1975, стр. I Литература Достојевски, Фјодор Михајлович, Комплет 12 књига, Ленто, Београд, 2009. Belinsky, Vissarion (1847). Polnoye sobranye (на језику: руски). 10. Bloshteyn, Maria R. (2007). The Making of a Counter-Culture Icon: Henry Miller`s Dostoevsky. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9228-1. (на енглеском) Breger, Louis (2008). Dostoevsky: The Author As Psychoanalyst. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-0843-9. (на енглеском) Burry, Alexander (2011). Multi-Mediated Dostoevsky: Transposing Novels Into Opera, Film, and Drama. Northwestern University Press. ISBN 978-0-8101-2715-9. (на енглеском) Carr, Edward Hallett (1962). Dostoevsky 1821-1881. Taylor & Francis. OCLC 319723. (на енглеском) Catteau, Jacques (1989). Dostoyevsky and the Process of Literary Creation. Cambridge University Press. ISBN 9780521324366. (на енглеском) Dostoyevsky, Fyodor. A Writer`s Diary. (на енглеском) Jones, Malcom V.; Terry, Garth M. (2010). New Essays on Dostoyevsky. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15531-1. (на енглеском) Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1993). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821—1881. 1 (1821—1864) (Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 540. ISBN 5-7331-043-5. Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1994). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821–1881. 2 (1865—1874) (Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 586. ISBN 5-7331-006-0. Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1995). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821–1881. 3 (1875—1881) (?Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 614. ISBN 978-5-7331-0002-9. Bercken, Wil van den (2011). Christian Fiction and Religious Realism in the Novels of Dostoevsky. Anthem Press. ISBN 978-0-85728-976-6. Cassedy, Steven (2005). Dostoevsky`s Religion. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5137-7. Cicovacki, Predrag (2012). Dostoevsky and the Affirmation of Life. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-4606-6. Frank, Joseph (1981). „Foreword”. Ур.: Goldstein, David. Dostoevsky and the Jews. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71528-8. Jones, Malcolm V. (2005). Dostoevsky And the Dynamics of Religious Experience. Anthem Press. ISBN 978-1-84331-205-5. Lantz, Kenneth A. (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30384-5. Lauer, Reinhard (2000). Geschichte der Russischen Literatur: von 1700 bis zur Gegenwart (на језику: German). Verlag C.H. Beck. ISBN 978-3-406-50267-5. Lavrin, Janko (2005). Dostoevsky: A Study. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-8844-0.[мртва веза] Leatherbarrow, William J. (2002). The Cambridge Companion to Dostoevskii. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65473-9. Meier-Gräfe, Julius (1988) [1926]. Dostojewski der Dichter (на језику: German). Insel Verlag. ISBN 978-3-458-32799-8. Mochulsky, Konstantin (1967) [1967]. Dostoevsky: His Life and Work. Minihan, Michael A. (translator). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01299-5. Müller, Ludolf (1982). Dostojewskij: Sein Leben, Sein Werk, Sein Vermächtnis (на језику: German). Erich Wewel Verlag. ISBN 978-3-87904-100-8. Paperno, Irina (1997). Suicide as a Cultural Institution in Dostoevsky`s Russia. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8425-4. Pattison, George; Thompson, Diane Oenning (2001). Dostoevsky and the Christian tradition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78278-4. Popović, Justin (2007). Philosophical and Religious Beliefs of Dostoyevsky (на језику: руски). ISBN 978-985-90125-1-8. Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. Sekirin, Peter, ур. (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries` Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. ISBN 978-0-7864-0264-9. Terras, Victor (1998). Reading Dostoevsky. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-16054-8. Bloom, Harold (2004). Fyodor Dostoevsky. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-8117-4. Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12819-1. Frank, Joseph (1979) [1976]. Dostoevsky: The Seeds of Revolt, 1821–1849. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01355-8. Frank, Joseph (1987) [1983]. Dostoevsky: The Years of Ordeal, 1850–1859. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01422-7. Frank, Joseph (1988) [1986]. Dostoevsky: The Stir of Liberation, 1860–1865. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01452-4. Frank, Joseph (1997) [1995]. Dostoevsky: The Miraculous Years, 1865–1871. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01587-3. Frank, Joseph (2003) [2002]. Dostoevsky: The Mantle of the Prophet, 1871–1881. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11569-6. Kjetsaa, Geir (1989). Fyodor Dostoyevsky: A Writer`s Life. Fawcett Columbine. ISBN 978-0-449-90334-6. Lavrin, Janko (1947). Dostoevksy. New York The Macmillan Company. OCLC 646160256. Nikolai Berdyaev (1948). The Russian Idea, The Macmillan Company. Otto Julius Bierbaum (1910–11). `Dostoyevsky and Nietzsche,` The Hibbert Journal, Vol. IX. Lavrin, Janko (1918). `Dostoyevsky and Certain of his Problems,` Part II, Part III, Part IV, Part V, Part VI, Part VII, Part VIII, Part IX, Part X, The New Age, Vol. XXII, Nos. 12–21. Lavrin, Janko (1918). `The Dostoyevsky Problem,` The New Age, Vol. XXII, No. 24. pp. 465–466. Maeztu, Ramiro de (1918). `Dostoyevsky the Manichean,` The New Age, Vol. XXII, No. 23, (1918). pp. 449–451. Manning, Clarence Augustus (1922). `Dostoyevsky and Modern Russian Literature,` The Sewanee Review, Vol. 30, No. 3. Simmons, Ernest J. (1940). Dostoevsky: The Making Of A Novelist, Vintage Books. Westbrook, Perry D. (1961). The Greatness of Man: An Essay on Dostoyevsky and Whitman. New York: Thomas Yoseloff. Спољашње везе P literature.svg Портал Књижевност Више информација о чланку Фјодор Достојевски пронађите на Википедијиним сестринским пројектима: Медији на Остави Цитати на Викицитату Подаци на Википодацима С обзиром на датум смрти (прије више од 120 година), дела великог мајстора су доступна онлајн на руском и енглеском: Dostojevski:sabrana djela na ruskom i engleskom jeziku Сајт обожавалаца Достојевског, на енглеском Dostojevski eBook na Google book: Stogodišnja baka Dostojevski eBook na Google book: Bobac Dostojevski eBook na Google book: Krotka Dostojevski eBook na Google book: San smešnog čoveka Dostojevski eBook na Google book: Seljak Marej Dostojevski eBook na Google book: Roman u devet pisama Dostojevski eBook na Google book: Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki Кротка, Фјодор Достојевски Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017) Online archive of Dostoevsky`s novels in their original Russian (језик: руски) Complete journalistic works (језик: руски) Dostoyevsky studies Dostoyevsky`s family tree Fyodor Dostoyevsky на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески) ДОСТОЈЕВСКОМ СРБИ У СРЦУ: Први пут на српском биографија великог писца из пера његове ћерке („Вечерње новости”, 6. децембар 2020)

RECENZIJA Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored rccepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Prim. dr sci. Todor Jovanović i njegova ćerka Mila Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 O1. KOSA (CAPILU), 51 01.01. OBLJENJE KORENA KOSE, 52 01.02. OBLJENJE KORENA KOSE SA POJAVOM LIŠAJA, 52 01.03. OBLJENJE KORENA KOSE SA OPADANJEM KOSE, 52 01.04. PERUTANJE KOSE, 52 01.05. MASNA KOSA SA PERUTANJEM, 53 01.06. MASNA KOSA SA OPADANJEM I PERUTANJEM, 53 01.07. SEBOREJA, 83 01.08. OPADANJE KOSE, 84 01.09. OPADANJE KOSE ZBOG SEKIRACIJE, 54 01.10. OPADANJE KOSE OD TIFUSA, 54 01.11. PREVREMENO SEDENJE KOSE, 54 01.12. LOMLJIVOST KOSE, 55 01.13. RASCVETALA KOSA, 55 01.14. VAŠI, GNJIDE U KOSI, 55 01.15. MIKROSPORIJA, 55 01.16. KOSOJED, FAVS, 56 01.17. ĆELAVOST, 56 01.18. VRAĆANJE PRIRODNE BOJE KOSI, 56 01.19. BOJENJE KOSE PRIRODNOM BOJOM, 57 01.20. POBOLJŠANJE SJAJA KOSE, 57 01.21. POBOLJŠANJE RASTA KOSE, 57 01.22. JAĆANJE KOSE, 57 02. LICE (FACEES), 58 02.01. CRVENELO LICA, 58 02.02. PROŠIRENI KAPILARI NA LICU, 58 02.03. PEGE NA LICU, 58 02.04. CRVENE PEGE NA LICU, 58 02.05. PERUTANJE KOŽE LICA, 59 02.06. BUBULJICE NA LICU, 59 02.07. BRADAVICE NA LICU, 59 02.08. KRASTICE NA LICU, 59 02.09. ISKRIVLJENJE JEDNE STRANE LICA, 59 02.10. INFEKCIJA KOŽE LICA, 60 02.11. MASNA KOŽA LICA, 60 02.12. SUVA KOŽA LICA, 60 02.13. DLAČICE NA LICU, DEPILACIJA, 60 02.14. TUBERKULOZA KOŽE LICA, 60 02.15. BORE NA LICU, 61 02.16. PREVENTIVA PROTIV BORA, 61 02.17. UVEĆAN PODBRADAK, 61 02.18. ZAŠTITA LICA OD RAZNIH ŠTETNIH UTICAJA, 61 02.19. ZAŠTITA LICA OD SUNCA I VETRA, 61 02.20. OSVEŽAVANJE KOŽE LICA, 62 02.21. PODMLAĐIVANJE LICA, 62 03. OKO (OCULUS), 62 03.01. BOL U OKU , 62 03.02. ZAPALJENJE OČIJU, 62 03.03. ZAPALJENJE UNUTRAŠNJIH DELOVA OKA, 63 03.04. ZAPALJENJE VEŽNJAČE, KONJUKTIVITIS, 63 03.05. ZAPALJENJE DONJE IVICE KAPAKA, 64 03.06. POREMEĆAJ SLUZNICE OKA, RETINA, 64 03.07. OČNE TEGOBE ZBOG DUABETESA, RETINOPATIJA, 64 03.08. OSETUIVOST OČIJU NA SVETLO, 64 03.09. SLABOST VIDA ZBOG BOLESTI BUBREGA, 64 03.10. NADRAŽENE OČI, 64 03.11. NEČISTOĆA OČIJU, 64 03.12. ALERGIJA OČIJU, 64 03.13. ČIREVI NA OKU, 65 03.14. KRVARENJE KAPILARA OKA, 65 03.15. VELIKI OČNI PRITISAK, GLAUKOM, 65 03.16. MAGLA PRED OČIMA, 66 03.17. MRAK PRED OČIMA, 66 03.18. MUTNE OČI, 66 03.19. ZAŠTITA OD EKRANA, 66 03.20. TRAHOM, 67 03.21. OBOLELA ROŽNJAČA, 67 03.22. OŠTEĆENJE MREŽNJAČE, 67 03.23. SUŽENJE ZENICE, 67 03.24. MRENA, KATARAKTA, 67 03.25. PREVENTIVA KATARAKTI, 68 03.26. TREPERENJE OČNOG KAPKA, 68 03.27. UMORNI OČNI KAPCI, 68 03.28. ČMIČAK, 68 03.29. ISPIRANJE OČNIH KAPAKA, 69 03.30. PECKANJE OČNIH KAPKA, 69 03.31. POTKOŽNI IZLIV KRVI U KAPCIMA, MODRI KAPCI, 69 03.32. PODOČNJACI, 69 03.33. OTOCI OKO OČIJU, 69 03.34. ISPADANJE OBRVA, 69 03.35. KRVAVI PODLIV POSLE UDARA U OKO, 70 03.36. SUZENJE OČIJU, 70 03.37. GUBITAK SUZE, 70 03.38. KRMELJIVOST OČIJU, 70 03.39. ZAŠTITA OD SLEPILA STARIJIH, 70 03.40. NOĆNO SLEPILO, 71 03.41. KRATKOVIDNOST, 71 03.42. DALEKOVIDNOST, 71 03.43. RAZROKOST, 72 03.44. POBOLJŠANJE VIDA, 72 03.45. POBOLJŠANE BISTRINE VIDA, 73 03.46. JAČANJE OČIJU I VIDNOG NERVA, 73 04. UVO (AURIS), 74 04.01. BOLU UVU, 74 04.02. NAGLI BOL U UVU, 74 04.03. SEVANJE U UVU, 75 04.04. REUMATIĆNI BOL U UVU, 75 04.05. BOL UVA KOD DECE, 75 04.06. AKUTNO ZAPALJENJE UŠNOG KANALA, 75 04.07. AKUTNO ZAPALJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.08. HRONIČNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.09. HRONIČNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.10. GNOJNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.11. GNOJNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 77 04.12. CURENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.13. KRVARENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.14. IZBACIVANJE STRANOG PREDMETA IZ UŠNOG KANALA, 77 04.15. SVRAB U UVU, 77 04.16. SKLEROZA UNUTRAŠNJOSTI UVA, 77 04.17. ZUJANJE U UŠIMA - TINITUS, 78 04.18. PRIGLUVOST, 78 04.19. GLUVOĆA, 79 04.20. ZAUŠKE - MUMPS, 79 04.21. POREMEĆAJ RAVNOTEŽE I ORUENTACIJE, 79 04.22. ISPIRANJE UVA, 80 04.23. PROČIŠĆAVANJE UVA, 80 04.24. JAČANJE SLUHA, 80 05. NOS (NASUS), 80 05.01. AKUTNO ZAPLJENJE NOSA, 80 05.02. HRONIČNO ZAPLJENJE NOSA, :, 8< 05.03. ZAPUŠENOST NOSA, 81 05.04. CRVENILO NOSA, 81 05.05. NAGLO KRVARENJE IZ NOSA, 81 05.06. HRONIČNO KRVARENJE IZ NOSA, 82 05.07. AKUTNA KIJAVICA, 82 05.08. HRONIČNA KIJAVICA, 82 05.09. ALERGUSKA KIJAVICA, 82 05.10. POLENSKA KIJAVICA - SENSKA KIJAVICA, 82 05.11. BUBULJICE U NOSU, 83 05.12. ČIRIĆI U NOSU, 83 05.13. KRASTICE U NOSU, 83 05.14. POLIPI U NOSU, 83 05.15. SINUSI, 84 05.16. GUBITAK ČULA MIRISA, 84 06. USTA (OS), 84 06.01. ISKRIVUENJE USTA, 84 06.02. SLINJENJE IZ USTA, 84 06.03. ŽVALE NA USTIMA, 85 06.04. ISPUCALE USNE, 85 06.05. SUVE USNE, 85 06.06. ŽEĐ, 85 06.07. ŽEĐ ZBOG DIJABETESA, 85 06.08. ZADAH IZ USTA, 85 06.09. ZADAH IZ USTA ZBOG POKVARENIH ZUBA, 86 06.10. ZADAH IZ USTA ZBOG BOLESNIH DESNI, 86 06.11. ZADAH IZ USTA ZBOG ZAPALENJA KRAJNIKA, 86 06.12. ZADAH IZ USTA ZBOG PRIŠTA U USNOJ ŠUPLJINI, 86 06.13. ZADAH IZ USTA ZBOG NASLAGA NA JEZIKU, 86 06.14. ZADAH IZ USTA ZBOG OBOLENJA ŽELUDCA, 86 06.15. ZADAH IZ USTA PUŠAČA, 87 06.16. MEHURIĆI, HERPES FEBRILIS, 87 06.17. POVEĆANO LUČENJE PLJUVAČKE, 87 06.18. SMANJENO LUČENJE PLJUVAČKE, 88 06.19. KAMEN U PLJUVAČNIM ŽLEZĐAMA, 88 06.20. AKUTNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.21. HRONIČNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.22. GNOJENJE USNE ŠUPUINE, 89 06.23. GNOJNA ANGINA, 89 06.24. PLIKOVI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.25. ČIRIĆI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.26. RANICE U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.27. POLIPI U GRLU ILI NA NEPCIMA, 89 06.28. ČVOR NA NEPCU, 90 06.29. GUIVIČNA INFEKCIJA USTA, 90 06.30. KRVAVO PLJUVANJE, 90 06.31. NATEČENI KRAJNICI, 90 06.32. ZAPALJENJE KRAJNIKA, 90 06.33. ANGINA KRAJNIKA, 91 06.34. OSVEŽAVANJE USTA, 91 06.35. JAČANJE SLUZNICE USTA, 91 07. JEZIK (LINGUA), 92 07.01. AKUTNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.02. HRONIĆNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.03. ZAPLITANJE U GOVORU, 92 07.04. MRMLJANJE, NEJASAN IZGOVOR, 93 07.05. MUCANJE, 93 07.06. OBLOŽEN BELIČAST JEZIK ZBOG TEMPERATURE, 93 07.07. JEZIK SA RASEKOTINAMA, 93 07.08. RANICE NA JEZIKU, 94 07.09. PARALIZA JEZIKA, 94 07.10. GUBLJENJE ČULA UKUSA, 94 08. ZUBI (DENTES), 94 08.01. BOL ZUBA, ZUBOBOLJA, 94 08.02. BOL ZUBA SA NATEČENIM DESNIMA, 95 08.03. BOLOVI KOD DOBIJANJA DEČJIH ZUBA, 95 08.04. SLABI KLIMAVI ZUBI, 95 08.05. UULJANJE I ISPAĐANJE ZUBA, PARADENTOZA, 95 08.06. KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.07. HRONIČNO KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.08. ZARASTANE RANA KOD VAĐENJA ZUBA, 96 08.09. KARIJES - ZUBNl KAMENAC, 96 08.10. OSETUIVA ZUBNA CAKLINA, 97 08.11. POBOUŠANJE BELINE ZUBA, 97 08.12. ODRŽAVANJE ZDRAVIH ZUBA, 97 08.13. JAČANJE ZUBA, 97 09. DESNI (GINGIVA), 98 09.01. OTICANJE DESNI, 98 09.02. OTICANJE DESNI SA OTOKOM OBRAZA, 98 09.03. ZAPLJENJE DESNI, 98 09.04. ZAPLJENJE DESNI ZBOG BAKTERUA - GINGIVITS, 98 09.05. GNOJENJE DESNI, 99 09.06. POVLAČENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.07. KRVARENJE DESNI. 99 09.08. OŠTEĆENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.09. TRULJENJE DESNI, 99 09.10. FISTULA NA DESNIMA, 100 09.11. ČIRIĆI NA DESNIMA, 100 09.12. ISPIRANJE DESNI, 100 09.13. JAČANJE DESNI, 100 10. VRAT (COLLUM), 101 10.01. BOL U VRATU, 101 10.02. BOL VRATNIH ŽILA U POTILJKU, 101 10.03. SEVANJE VRATA, 101 10.04. AKUTNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 101 10.05. HRONIČNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 102 10.06. ZAPLJENJE VRATA, 102 10.07. SUŽAVANJE VRATNIH ARTERIJA, 102 10.08. ŠKROFULOZA VRATA, 102 10.09. UKOČENOST VRATA, 103 11. ŠTITASTA ŽLEZDA (THYROIDEA), 103 11.01. HIPOTIREOZA - SMANJENO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE, 103 11.02. HIPERTIREOZA - POVEČANO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE - BAZEDOVA BOLEST, 104 11.03. STRUMA - GUŠAVOST, 104 11.04. POREMEĆEN RAD ŠTITASTE ŽLEZDE, 105 11.05. ČVORIĆI NA ŠTITASTOJ ŽLEZDI, 105 11.06. JAĆANJE ŠTITASTE ŽLEZDE, 106 12. GRKLJAN (LARYNX), 106 12.01. AKUTNO ZAPLJENJE GRLA, 106 12.02. HRONIČNO ZAPALIENJE GRLA, 107 12.03. ALERGIJA GRLA NA AMBROZUU, 107 12.04. BAKTERUE U GRLU, 107 12.05. ČIREVI U GRLU, 107 12.06. AKUTNA PROMUKLOST, 107 12.07. HRONIČNA TRAJNA PROMUKLOST, 108 12.08. HRAPAV GLAS, 108 12.09. GRČ GLASNIH ŽICA, 108 12.10. OTEKLE GLASNE ŽICE, 109 12.11. ZAPALJENJE GLASNIH ŽICA, LARINGITIS, 109 12.12. POLIPI GLASNIH ŽICA, 109 12.13. GUBITAK GLASA, 109 12.14. OPORAVAK OD DUGOG PEVANJA ILI GOVORA, 110 12.15. JAČANJE GLASNIH ŽICA, 110 13. DUŠNIK (TRACHEA), 110 13.01. GRČ DUŠNIKA, 110 13.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.04. RANICE NA DUŠNIKU, 111 13.05. KRVARENJE DUŠNIKA IZ NAPRSLIH KAPILARA, 112 13.06. TUBERKULOZA DUŠNIKA, 112 14. DUŠNICE (BRONCHI), 113 14.01. GRČ DUŠNICA, 113 14.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNICA, AKUTNI BRONHITIS, 113 14.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNICA, HRONIČNI BRONHITIS.113 14.04. SUVI BRONHITIS DUŠNICA, 113 14.05. BRONHIEKTAZIJE, PROŠIRENJE DUŠNICA, 114 14.06. SPAZMODIČNI BRONHITIS SA NAPADOM, 114 14.07. STARAČKI BRONHITIS, 114 14.08. BRONHITIS SA IZBACIVANJEM GNOJA, 115 14.09. BRONHITIS SA TRNJENJEM, 115 14.10. TUBERKULOZNI BRONHITIS, 116 14.11. KRVARENJE DUŠNICA, 116 14.12. BRONHIJALNA ASTMA BEZ SLUZI, LAKŠI OBLIK, 116 14.13. BRONHIJALNA ASTMA SA SLUZI I ŠLAJMOM, 117 14.14. BRONHIJALNA ASTMA NA NERVNOJ BAZI, 117 14.15. BRONHIJALNA ASTMA SA NAPADOM, 117 14.16. PROČIŠĆAVANJE ZAPUŠENIH BRONHIJA, 118 15. PLUĆA (PULMONES), 118 15.01. KAŠALJ, 118 15.02. PREHLADA, NAZEB, 119 15.03. SKLONOST PREHLADAMA, 119 15.04. PROZEB, 120 15.05. KAŠALJ SA SUKRVIČASTIM ISPLJUVKOM, 120 15.06. POBOLJŠANJE IZBACIVANJA ŠLAJMA, 121 15.07. IZAZIVANJE ZNOJENJA, 121 15.08. PROTIV PRETERANOG ZNOJENJA, 121 15.09. TEMPEARTURA KOJA PADA I RASTE, 121 15.10. PROBADANJE U PLUĆIMA, 122 15.11. ZAPALJENJE PLUĆA, PNEUMONIJA, 122 15.12. ZAPLJENJE PLUĆNIH VRSKOVA, 123 15.13. OTVRDNUĆE PLUĆA POSLE ZAPALJENJA, 123 15.14. ALERGIJA - PREOSETLJIVOST ZBOG LABILNOG STANJA PLUĆA, 123 15.15. ALERGIJA NA PRAŠINU, 123 15.16. ALERGIJA - PROŠIRENJE PLUĆA, EMFIZEM, 124 15.17. PROŠIRENJE PLUĆA SA BRONHITISOM, 124 15.18. PROŠIRENJE PLUĆA SA ASTMOM - SIPNJA, 124 15.19. OTEŽANO DISANJE - ZAPTIV, 124 15.20. GNOJNI ISPLJUVAK, 125 15.21. KRVARENJE IZ PLUĆA, *25 15.22. KRVAVA SLUZ IZ PLUĆA, 125 15.23. GANGRENA PLUĆA, 125 15.24. AKUTNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.25. HRONIČNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.26. NOĆNO ZNOJENJE IZAZVANO TUBERKULOZOM PLUĆA, 127 15.27. PREVENTIVA TUBERKULOZI PLUĆA, 127 15.28. EHINOKOKUS PLUĆA, 127 15.29. AZBESTOZA, 127 15.30. VODA U PLUĆIMA, 127 15.31. AKUTNO ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE - PLEURA, 128 15.32. ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE SA IZLIVOM VODE, 128 15.33. ZAPLJENJE POREBRICE - PLEURITIS, 128 15.34. PROČIŠĆAVANJE PLUĆA, 129 15.35. JAČANJE CIRKULACUE KRVI U PLUĆIMA, 129 15.36. JAČANJE PLUĆA, 129 16. ŽDRELO (PHARYNX), 129 16.01. BOL U ŽDRELU, 130 16.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.04. ZAPLJENJE SLUZNICE ŽDRELA I KRAJNIKA - ANGINA, 130 16.05. SUVOĆA ŽDRELA, 131 16.06. RANICE U ŽDRELU, 131 16.07. GNOJENJE ŽDRELA, 131 16.08. KRVARENJE ŽDRELA, 131 16.09. POLIPI U ŽDRELU, 131 16.10. OTEŽANO GUTANJE, 131 16.11. JAČANJE ŽDRELA, 132 17. JEDNJAK (ESOPHAGUS), 132 17.01. BOL JEDNJAKA, 132 17.02. GRČ JEDNJAKA, 132 17.03. GRĆ JEDNJAKA NA NERVNOJ BAZI, 132 17.04. AKUTNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.05. HRONIČNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.06. SMANJENJE SLUZAVOSTI JEDNJAKA, 133 17.07. GNOJENJE JEDNJAKA, 133 17.08. RANICE NA JEDNJAKU, 134 17.09. JAČANJE JEDNJAKA, 134 18. TRBUŠNA ŠUPUINA (CAVUM ABDOMINIS), 134 18.01. BOL U TRBUHU, 134 18.02. BOL U DONJEM TRBUHU, 134 18.03. GRČEVI U TRBUHU, 134 18.04. OTOK TRBUHA, 135 18.05. AKUTNO ZAPALJENJE TRBUŠNE MARAMICE, 135 18.06. TUBERKULOZA TRBUŠNE MARAMICE, 136 18.07. MLITAVOST TRBUHA, 136 18.08. KILA, BRUH, 136 18.09. NADUVENOST TRBUHA, 136 18.10. NADUVENOST TRBUHA U MENOPAUZI, 136 18.11. VODA U TRBUHU, 137 18.12. VODA U TRBUHU ZBOG ZASTOJA JETRE, 137 18.13. VODA U TRBUHU ZBOG OBOLJENJA BUBREGA, 137 18.14. VODA U TRBUHU SA OTOKOM TRBUHA I NOGU, 137 18.15. SMANJENJE CELULITA, 138 18.16. GOJAZNOST, DEBLJINA, 138 18.17. MRŠAVOST, 139 18.18. JAČANJE MIŠIĆA TRBUHA, 139 19. ŽELUDAC (VENTRICULUS ILI GASTER), 139 19.01. TEGOBE SA ŽELUDCEM, 140 19.02. AKUTAN BOL ŽELUDCA, 140 19.03. HRONIČAN BOL ŽELUDCA, 140 19.04. BOL ŽELUDCA ZBOG POKVARENE HRANE, 140 19.05. BOL ŽELUDCA ZBOG RAZNEH TROVANJA, 140 19.06. BOL ŽELUDCA ZBOG SEKIRACIJE, 141 19.07. AKUTNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.08. HRONIČNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.09. AKUTNO ZAPALJENJE ŽELUDCA, 141 19.10. AKUTNO ZAPALJENJE SLUZNICE, GASTRITIS ŽELUDCA.142 19.11. HRONIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 142 19.12. ATROFIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 143 19.13. HIPOACIDNI GASTRITIS ŽELUDCA, 144 19.14. NERVOZA ŽELUDCA SA GLAVOBOLJOM, 145 19.15. MUČNINA U ŽELUDCU, 145 19.16. MUČNBMA U ŽELUDCU KOD PROMENE GODIŠNJIH DOBA, 145 19.17. MUČNINA POSLE ANESTEZIJE ILI HEMOTERAPIJE, 145 19.18. JUTARNJA MUČNINA, 146 19.19. PREHLAĐENOST ŽELUDCA, 146 19.20. AKUTNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.21. HRONIČNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.22. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG SMANJENOG LUČENJA HLOROVODONIČNE KISELINE, 146 19.23. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG NERVOZE, AEROFAGIJA, 147 19.24. NADIMANJE I TRBOBOLJA KOD MALE DECE, 147 19.25. NEZADRŽIVI VETROVI, 147 19.26. IZAZIVANJE VETROVA, 147 19.27. OSETLJIV ŽELUDAC, '47 19.28. GORUŠICA U ŽELUDCU - ŽGARAVICA, 147 19.29. AKUTNO ŠTUCANJE, 148 19.30. HRONIČNO ŠTUCANJE, 148 19.31. KISELO ŠTUCANJE, 148 19.32. AKUTNO PODRIGIVANJE, 148 19.33. HRONIČNO PODRIGIVANJE, 148 19.34. KISELO PODRIGIVANJE, 149 19.35. AKUTNO GAĐENJE, 149 19.36. HRONIČNO GAĐENJE, 149 19.37. AKUTNO POVRAĆANJE, 149 19.38. HRONIČNO POVRAĆANJE, 149 19.39. IZAZIVANJE POVRAĆANJA, 150 19.40. UMIRENJE ŽELUDCA POSLE POVRAĆANJA, 150 19.41. SPREČAVANJE POVRAĆANJA, 150 19.42. POVRAĆANJE KRVI IZ ŽELUDCA, 150 19.43. KRVARENJE IZ ŽELUDCA, 150 19.44. PROGUTAN PREDMET, 150 19.45. PROGUTANA OSA ILI INSEKT, 151 19.46. SMANJENA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.47. POVEĆANA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.48. SVOĐENJE ŽELUČANE KISELINE NA NORMALU, 151 19.49. OŠTEĆENJE ŽELUDČANOG ZIDA, 152 19.50. AKUTNI ČIR ŽELUDCA, 152 19.51. HRONIČNI ČIR ŽELUDCA, 153 19.52. ČIR ŽELUDCA - POSLE OPERACUE, 153 19.53. TEŠKOĆE NAKON OPERACUE ŽELUDCA, 154 19.54. ČIR ŽELUDCA NALIK NA RAK, 154 19.55. TRBUŠNI GRIP, 154 19.56. BAKTERUE U ŽELUDCU, 154 19.57. HELICO BAKTERUA U ŽELUDCU, 154 19.58. PROŠIRENJE ŽELUDCA, 155 19.59. SPUŠTEN ŽELUDAC, 155 19.60. MLITAVOST MIŠIĆA ŽELUDCA - ATOMIČNA DISPEPSUA.155 19.61. PROBLEM SLABOG PRAŽNJENJA ŽELUDCA, 156 19.62. SPREČAVANJE TRUIJENJA U ŽELUDCU, 156 19.63. PREKOMERNO LUČENJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.64. POBOUŠANJE VARENJA ŽELUDCA, 156 19.65. OBNAVLJANJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.66. PROČIŠĆAVANJE ŽELUDCA, 156 19.67. JAČANJE ŽELUDCA, 157 20. DVANAESTPALAČNO CREVO (DUODENUM), 157 20.01. AKUTNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.02. HRONIČNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.03. ČIR DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.04. PROČIŠĆAVANE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.05. JAČANJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 21. TANKO CREVO (INTESTINUM TENUE), 159 21.01. DIJETA KOD OBOLJENJA TANKOG CREVA, 159 21.02. OPŠTE TEGOBE PROBAVNOG TRAKTA, 159 21.03. BOL TANKOG CREVA, 159 21.04. BOL TANKOG CREVA ZBOG SEKIRACIJE, 159 21.05. BOL TANKOG CREVA ZBOG POKVARENE HRANE, 160 21.06. GRĆEVI TANKOG CREVA, 160 21.07. GRČEVI TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM, 160 21.08. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA, ENTERITIS, 160 21.09. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM 161 21.10. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 161 21.11. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA GASOVIMA, 161 21.12. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA POVRAĆANJEM.161 21.13. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA KRVAVIM POVRAĆANJEM, 161 21.14. VIRUSNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA I ŽELUDCA, 161 21.15. HRONIČNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 162 21.16. ZAPALJENJE SLUZNICE PROBAVNOG TRAKTA, 162 21.17. POREMEĆAJ VARENJA, DISPEPSIJA, 162 21.18. POREMEĆAJ UPIJANJA HRANE, RESORPCIJA (MALAPSORCIJA). 162 21.19. DEHIDRATACIJA ORGANIZMA, 163 21.20. OŠTEĆENJE SLUZNICE CREVA, :, 163 21.21. AKUTNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.22. HRONIČNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.23. SMANJENO LUČENJE CREVNOG SOKA, 164 21.24. RANICE NA TANKOM CREVU, 164 21.25. ČIRIĆI NATANKOM CREVU, 164 21.26. KANDIDA U CREVIMA, 164 21.27. INFEKCIJA DIGESTIVNOG TRAKTA, 164 21.28. ANEMIJA CREVNOG TRAKTA, 164 21.29. REGULATOR CREVNE CIRKULACUE, 165 21.30. POBOLJŠANJE VARENJA, 165 21.31. OBNAVLJANJE CREVNE FLORE, 165 21.32. OSVEŽAVANJE SLUZNICA PROBAVNOG TRAKTA, 165 21.33. POBOLJŠANJE LUČENJA ENZIMA, 165 21.34. PROČIŠĆAVANJE TANKOG CREVA, 165 21.35. PROČIŠĆAVANJE SLUZNICE PROBAVNIH ORGANA, 166 21.36. JAČANJE TANKOG CREVA, 166 22. DEBELO CREVO (INTESTINUM GRASSUM), 166 22.01. BOL DEBELOG CREVA, 166 22.02. GRČEVI DEBELOG CREVA, 166 22.03. AKUTNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.04. HRONIČNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.05. AKUTNO ZAPLJENJE DEBELOG CREVA, 167 22.06. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS, 167 , 22.07. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS MUCOSA, 168 22.08. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITIS ULCEROSA, 168 22.09. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - KRONOVA BOLEST, 168 22.10. SLABA PERISTATIKA DEBELOG CREVA, 169 22.11. KRVARENJE DEBELOG CREVA, 169 22.12. TRULJENJE HRANE U CREVIMA, 169 22.13. RANICE NA DEBELOM CREVU, 170 22.14. DIVERTOCULE CREVA, 170 22.15. POLIPI CREVA, 1170 22.16. NADIMANJE CREVA - GASOVI, 170 22.17. LENJOST CREVA, 171 22.18. AKUTNI ZATVOR - OPSTIPACIJA, 171 22.19. HRONIČNI ZATVOR, 171 22.20. HRONIČNI ZATVOR STOLICE KOD TRUDNICA I DECE, 171 22.21. PROLIV - DIJAREJA, 172 22.22. AKUTNI DEČJI PROLIV, 172 22.23. PROUV SA JAKIM BOLOM, 172 22.24. PROLIV SA POVRAĆANJEM, 172 22.25. TURISTIČKI PROLIV, 172 22.26. PROLIV ZBOG SEKIRACIJE, 172 22.27. PROLIV SA SLUZI, 173 22.28. PROLIV SA GROZNICOM, 173 22.29. PROLIV SA GASOVIMA, 173 22.30. KRVAVI PROLIV, 173 22.31. UČESTALI PROLIV, 173 22.32. HRONIČNI PROLIV, 173 22.33. EPIDEMIJA KRVAVOG PROLIVA, 174 22.34. STOLICA SA SMRADOM, 174 22.35. STOLICA SA CRVIĆIMA, 174 22.36. KRVAVA STOLICA, 174 22.37. UREĐIVANJE STOLICE, 175 22.38. CREVNI PARAZITI, 175 22.39. CREVNI PARAZITI KOD DECE, 175 22.40. GLISTE, 175 22.41. PANTLJIČARA - TRAKAVICA, 176 22.42. SPRIJE, 176 22.43. TUBERKULOZA DEBELOG CREVA, 176 22.44. BOL ČMARA, 176 22.45. GRČEVI ČMARA, 176 22.46. ZAPLJENJE ČMARA, 176 22.47. SVRAB ČMARA, 177 22.48. SVRAB ČMARA ZBOG SEKIRACIJE, 177 22.49. RANICE ILI PUKOTINE NA ČMARU, 177 22.50. FISTULE I ČIRIĆI NA ČMARU, 177 22.51. SLABOST MIŠIĆA ČMARA, 177 22.52. ŠULJEVI, HEMOROIDI, 177 22.53. BOL ZBOG NADRAŽENIH ŠULJEVA, 179 22.54. UNUTRAŠNJI ZATVORENI ŠULJEVI, 179 22.55. KRVARENJE ŠULJEVA, 179 22.56. ISPADANJE DEBELOG CREVA, 179 22.57. PROČIŠĆAVANJE DEBELOG CREVA, 180 22.58. JAČANJE DEBELOG CREVA, 180 23. JETRA (HEPAR), 181 23.01. PREVENTIVA BOLESTIMA JETRE, 182 23.02. BOL JETRE, 182 23.03. BOL JETRE ZBOG SEKIRACIJE, 182 23.04. AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, HEPATITIS, 183 23.05. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, 184 23.06. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, LAKŠI OBLIK CIROZE, 184 23.07. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, POODMAKLA CIROZA, 184 23.08. MONONUKLEOZA, 185 23.09. MASNA JETRA, 185 23.10. ALERGIJA ZBOG LABILNOG STANJA JETRE, 185 23.11. ANAFILAKSA, 186 23.12. SLABO LUČENJE ŽUČI, 186 23.13. SLABO OTICANJE ŽUČI IZ JETRE, 186 23.14. POVEĆANO LUČENJE ŽUČI, 186 23.15. RAZREĐIVANJE GUSTE ŽUČI, 187 23.16. POVEĆAN BILIRUBIN, 187 23.17. POBOLJŠANJE KVALITETA ŽUČI, 187 23.18. POBOLJŠANJE PROMETA MATERIJA, 187 23.19. POBOLJŠANJE PROMETA AZOTNIH MATERIJA, 188 23.20. POBOLJŠANJE PROMETA VODE, 188 23.21. POVEĆANA UREJA, 188 23.22. POVEĆANA MOKRAĆNA KISELINA, 188 23.23. JETRENE PEGE, 189 23.24. ŽUTICA, 189 23.25. ŽUTICA ZBOG SEKIRACIJE, 189 23.26. ŽUTICA UZ AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, 189 23.27. HRONIČNA ŽUTICA, 190 23.28. BAKTERUE OD ŽUTICE, 190 23.29. PREVENTIVA ŽUTICI, 190 23.30. IZRASLINE NA JETRI, 191 23.31. UVEĆANA JETRA, 191 23.32. TVRDA 1 OTEČENA JETRA, 191 23.33. ZASTOJ U RADU JETRE, 192 23.34. EHINOKOKUS JETRE, 192 23.35. DETOKSIFIKACIJA JETRE, 193 23.36. PROČIŠĆAVANJE JETRE OD RAZNIH PARAZITA, 193 23.37. PROČIŠĆAVANJE JETRE, 193 23.38. REGENERACIJA JETRE, 193 23.39. POBOIJŠANJE RADA JETRE, 194 23.40. JAČANJE JETRE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 194 23.41. JAČANJE JETRE, 194 24. ŽUČNA KESA (VESICA PELLEA), 194 24.01. DIJETA KAO PREVENTIVA OBOLJENJIMA ŽUČNE KESE, 195 24.02. TEGOBE SA ŽUČl I ŽUČNOM KESOM, 195 24.03. BOL U ŽUČNOJ KESI ZBOG GRČEVA, 195 24.04 AKUTAN BOLU ŽUČNOJ KESI ZBOG KAMENA, 195 24.05. BOL I TEGOBE SA ŽUČNOM KESOM ZBOG SEKIRACIJE, 196 24.06. GRČEVI ŽUČNE KESE I PROBAVNOG TRAKTA, 196 24.07. GRČ ŽUČNE KESE IZAZVAN KAMENOM U ŽUČI, 196 24.08. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 196 24.09. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE SA JAKIM BOLOM, 196 24.10. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 197 24.11. IZBACIVANJE PESKA I TALOGA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.12. IZBACIVANJE KAMENA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.13. PREVENTIVA PESKU I KAMENCU U ŽUČNOJ KESI, 198 24.14. BOLESNIK SA IZVAĐENOM ŽUČNOM KESOM, 198 24.15. TEGOBE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 198 24.16. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNE KESE, 199 24.17. JAČANJE SLUZNICE U ŽUČNOJ KESI, 199 24.18. JAČANJE ŽUČNE KESE, 199 25. ŽUČNI KANALI (DUCTUS CYSTICUS), 200 25.01. BOLNI GRČEVI ŽUČNIH KANALA ZBOG KAMENA, 200 25.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.04. POBOUŠANJE PROLAZA PESKA 1 KAMENACA KROZ ŽUČNE KANALE, 201 25.05. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNIH KANALA, 201 26. GUŠTERAČA (PANKREAS), 201 26.01. DIJETA KOD OBLJENJA GUŠTERAČE, 202 26.02. BOL GUŠTERAČE, 202 26.03. AKUTNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.04. HRONIČNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.05. POVEĆANO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.06. SMANJENO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.07. NAIZMENIČNO POVEĆANJE I SMANJENJE LUČENJA HORMONA, 203 26.08. POREMEĆAJ U RAZMENI MATERIJA - PANCREATITIS, 204 26.09. OŠTEĆENJE GUŠTERAČE, 204 26.10. GUBLJENJE ŠEĆERA I BELANČEVINA IZ ORGANIZMA, 204 26.11. POSTUPAK ZA OZDRAVUENJE GUŠTERAČE KOD DUABETESA 204 26.12. PROČIŠĆAVANJE GUŠTERAČE, 204 26.13. PODSTICANJE GUŠTERAČE NA RAD, 205 26.14. JAČANJE GUŠTERAČE, 205 26.15. DUABETES, 205 26.16. DUABETES U POČETNOM STADUUMU, 206 26.17. DIJABETES REGULISAN INSULINOM, 206 26.18. SLABOST ZBOG DUABETESA, 207 26.19. HIPOGLIKEMIJA, 207 26.20. DUABETES SA POJAVOM ŠEĆERA U MOKRAĆl, 207 26.21. DUABETES SA POJAVOM KISELOSTI U MOKRAĆI, ACIDOZA, 207 26.22. DUABETES SA POJAVOM BELANČEVINA U MOKRAĆI, 208 26.23. DUABETES SA ISTOVREMENO OBOLELOM JETROM, 208 26.24. OTPORNOST NA INSULIN, 208 26.25. SKLEROZNE PROMENE DUABETIČARA, 208 26.26. HLADNA STOPALA DUABETIČARA, 208 26.27. JAČANJE PERIFERNE CERKULACUE, 209 27. KRV (SANGUIS), 210 27.01. ZA POVEĆANJE BROJA ERITROCITA, CRVENIH KRVNIH ZRNCA, 210 27.02. ZA SMANJENJE BROJA ERITROCITA, 211 27.03. BENIGNO IZUMIRANJE ERITROCITA, 211 27.04. ZA POVEĆANJE BROJA LEUKOCITA, BELIH KRVNIH ZRNCA.211 27.05. ZA SMANJENJE BROJA LEUKOCITA, 211 27.06. PODSTICANJE LEUKOCITA DA UNIŠTAVAJU MIKROBE, 212 27.07. ZA POVEĆANJE BROJA TROMBOCITA, 212 27.08. TROMBOZA, 212 27.09. IZBACIVANJE UGRUŠAKA KRVI IZ TELA, 213 27.10. PREVENTIVA STVARANJU UGRUŠAKA U KRVI, 213 27.11. HOLESTEROL, 213 27.12. TRIGLICERIDI, 215 27.13. POREMEĆENA SEDIMENTACIJA, 216 27.14. POBOLJŠANJE VISKOZIETA I RASTVARANJE ZGRUŠANE KRVI 216 27.15. POBOLJŠANJE CIRKULACUE KRVI, 216 27.16. UBRZANJE SMANJENJA UGLJENE KISELINE U KRVI, 217 27.17. NAVALA KRVI U GLAVU, 217 27.18. SPOLJNA KRVARENJA, 217 27.19. UNUTRAŠNJA KRVARENJA, 218 27.20. UNUTRAŠNJA KRVARENJA USLED POVREDE, 218 27.21. SKLONOST KRVARENJU, HEMOFILIJA, 218 27.22. PROTIV RAZNIH KRVARENJA, 218 27.23. POSLE VELIKOG GUBITKA KRVI, 218 27.24. STVARANJE KRVNIH TELAŠACA, 218 27.25. MALOKRVNOST, ANEMIJA, 219 27.26. MALOKRVNOST POSLE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 219 27.27. POSLEDICE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 220 27.28. IZBACIVANJE RADIOAKTIVNIH MATERIJA 1Z ORGANIZMA, 220 27.29. POSLEDICE ELEKTROMAGNETNE RADIJACIJE, 220 27.30. PERINICOZNA ANEMIJA, 220 27.31. POLICITEMIJA, 221 27.32. LEUKEMIJA, 221 27.33. SIDA, 222 27.34. POREMEĆAJ RAZMENE MATERIJA, 222 27.35. OBNOVA KRVNIH ĆELUA, 223 27.36. ODRŽAVANJE NORMALNE KRVNE SLKE, 223 27.37. POBOUŠANJE KRVNE SLIKE, 223 27.38. POVEĆANJE KRVNE MASE, 224 27.39. PREVENCIJA MNOGIM BOLESTIMA, 224 27.40. PROČIŠĆAVANJE KRVI, 224 27.41. JAČANJE KRVI, 225 27.42. JAČANJE IMUNOG SISTEMA, 225 28. KOŠTANA SRŽ (MEDULLA OSSIUM), 226 28.01. ZAPLJENJE KOŠTANE SRŽI, 226 28.02. POTICAJ RADA KOŠTANE SRŽI, 226 29. LIMFNI ORGANI (ORGANA SYMPHATICA), 227 29.01. OTOCI ŽLEZDA, 227 29.02. OTOCI ŽLEZDA SA CRVENILOM KOŽE, 228 29.03. MANJI TVRDI OTOCI ŽLEZDA, 228 29.04. OTOCI ŽLEZDA SA GNOJEM, 228 29.05. OTOCI ŽLEZDA - HRONIČNA ŽLEZDAVOST, 228 29.06. MICINA, 229 29.07. RANE NA OŠTEĆENIM ŽLEZDAMA, 229 29.08. POREMEĆAJ LIMFNE CIRKULACUE, 229 29.09. POKRETANJE LIMFE, 229 29.10. PROČIŠĆAVANJE LIMFNIH ORGANA, 229 29.11. JAČANJE LIMFNIH ORGANA, ;, 230 30. SLEZINA (LIEN), 230 30.01. AKUTAN BOL SLEZINE, 230 30.02. HRONIČAN BOL SLEZINE, 231 30.03. SEVANJE U PODRUČJU SLEZUNE, 231 30.04. POBOUŠANJE UNIŠTAVANJA ZARAZNIH MIKROBA, 231 30.05. OTEČENA SLEZINA, 231 30.06. TVRDA I OTEČENA SLEZINA, 231 30.07. ZAPLJENJE OMOTAĆA SLEZINE, 232 30.08. TUBERKULOZA SLEZINE, 232 30.09. SLABOST SLEZINE, 232 30.10. ZAPUŠENOST SLEZINE, 232 30.11. POTICANJE SLEZINE NA RAD, 232 30.12. PROČIŠĆAVANJE SLEZINE, 233 30.13. JAČANJE SLEZINE, 233 31.SRCE (COR), 233 31.01. DIJETA KAO PREVENTIVA I LEK ZA SRCE, 234 31.02. BOL SRCA, 234 31.03. LUPANJE SRCA, 234 31.04. ARITMUA SRCA, 234 31.05. UBRZAN PULS SRCA, 235 31.06. USPOREN PULS SRCA, 235 31.07. TRAJNO NEPRAVILAN PULS SRCA, 235 31.08. ŠUM U SRCU, 236 31.09. SALO OKO SRCA, 236 31.10. PROŠIRENJE SRCA, 237 31.11. SMANJEN RAD SRCA, DEKOMPENZACIJA SRCA, 237 31.12. SRČANA ASTMA, 237 31.13. ANGINA PEKTORIS, 238 31.14. POVEĆAVANJE PROTOKA KRVl DO SRCA, 238 31.15. PREDINFARKTNO STANJE, 238 31.16. INFARKT SRCA, 238 31.17. NEPOTPUNO ZATVARANJE AORTE NA IZLAZU IZ SRCA, 239 31.18. SLABOST KRVOTOKA U SRČANIM ARTERIJAMA, 239 31.19. SPREČAVANJE ZAPUŠENJA SRČANIH ARTERIJA, 239 31.20. ARTERIOSKLEROZA SRČANIH ARTERIJA, 240 31.21. SRČANA MANA, 240 31.22. POBOLJŠANJE MOKRENJA KOD OBOLELOG SRCA, 240 31.23. IZLIV TEČNOSTI U SRČANU MARAMICU, 241 31.24. ZAPALJENJE SRČANE MARAMICE, 241 31.25. ZAPALJENJE SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.26. MALOKRVNOST SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.27. DEGENERACIJA SRČANOG MIŠIĆA, 242 31.28. POVEĆANJE PROTOKA KRVI KROZ SRČANI MIŠIĆ, 242 31.29. SLABOST SRČANOG MIŠIĆA U STAROSTI, 242 31.30. SLABO SRCE, 242 31.31. SLABOST SRCA S OTOKOM NOGU, 242 31.32. SLABO SRCE SA TEČNOSTI U TRBUHU I OTOKOM NOGU.242 31.33. SRČANE TEGOBE ZBOG PROBLEMA SA ŽELUDCEM I CREVIMA 243 31.34. OSLABUENO SRCE OD STAROSTI, 243 31.35. PREVENCIJA SRČANIM OBOLJENJIMA, 243 31.36. PROČIŠĆAVANJE SRCA I KRVNIH SUDOVA, 243 31.37. JAČANJE SRČANOG MIŠIĆA, 243 31.38. JAČANJE SRCA, 244 32. KRVNI SUDOVI (VASA SANGUINEA), 244 32.01. GRČENJE KRVNIH SUDOVA, 244 32.02. POVIŠEN ARTERUSKI KRVNI PRITISAK, HIPERTENZIJA.245 32.03. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA GLAVOBOLJOM, 245 32.04. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG SEKIRACIJE, 246 32.05. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG HRONIČNOG ZAPALJENJA BUBREGA, 246 32.06. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA NEPRAVILNIM PULSOM, 246 32.07. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA HOLESTEROLOM, 246 32.08. SNIŽENI KRVNI ARTERUSKI PRITISAK, 246 32.09. POREMEĆEN KRVNI ARTERIJSKI PRITISAK, 247 32.10. OTVRDNJAVANJE AORTE, 247 32.11. ZAKREČENJE ARTERIJA - ARTERIOSKLEROZA, 247 32.12. ZAKREČENJE KRVNIH SUDOVA - ARTERIOSKLEROZA, 248 32.13. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA, 248 32.14. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA PUŠAČA, 249 32.15. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA ZBOG SEKIRACIJE, 249 32.16. TRNJENJE DELOVA TELA ZBOG SLABOG KRVOTOKA, 249 32.17. BOL U VENAMA, 249 32.18. ZAPALJENJE VENA, 249 32.19. OTEKLE VENE, 250 32.20. PROŠIRENE VENE NOGU, 250 32.21. ZAPUŠENOST VENA - TROMBOZA, 250 32.22. PRSKANJE VENA, 251 32.23. OTVORENE RANE NA VENAMA, 251 32.24. POVIŠEN VENSKI PRITISAK, 251 32.25. SNIŽEN VENSKI PRITISAK, 252 32.26. RASTVARANJE NASLAGA NA ZIDOVIMA VENA, 252 32.27. REUMATIZAM KRVNIH SUDOVA, 253 32.28. POVEĆANJE OTPORNOSTI KAPILARA ISPOD KOŽE, 254 32.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA, 254 32.30. JAĆANJE KRVNIH KAPILARA, 254 32.31. JAČANJE ELASTIČNOSTI I PROTOKA KRVNIH SUDOVA, 254 32.32. JAČANJE KRVNIH SUDOVA, 255 33. BUBREG (RENES), 255 33.01. TEGOBE SA BUBREZIMA, 255 33.02. BOL BUBREGA, 255 33.03. BOL BUBREGA ZBOG SEKIRACIJE, 255 33.04. BOL BUBREGA ZBOG KAMENA, 256 33.05. BOL PRI PROLAZU KAMENA KROZ MOKRAĆNI KANAL, 256 33.06. GRČ BUBREGA, 256 33.07. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREGA - AKUTNI NEFRITIS, 256 33.08. AKUTNO ZAPALIENJE BUBREGA SA POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 257 33.09. AKUTNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTICANJEM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.10. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA - HRONIČNI NEFRITIS, 257 33.11. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTOKOM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.12. ENDEMSKI NEFRITIS BUBREGA, 258 33.13. ZAGNOJEN BUBREG, 258 33.14. PREVENTIVA PESKU U BUBREGU, 259 33.15. PREVENTIVA KAMENU U BUBREGU, 259 33.16. SKLONOST STVARANJU KAMENA U BUBREGU, 259 33.17. IZBACIVANJE KAMENA. PESKA I KRISTALA IZBUBREGA, 259 33.18. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA AZOTNIH JEDINJENJA, 260 33.19. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA UREJE, 261 33.20. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA SOLI OKSALNE KISELINE, 261 33.21. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA SOLI MOKRAĆNE KISELINE, 261 33.22. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA MOKRAĆE, 261 33.23. BELANČEVINE U MOKRAĆI, 261 33.24. UREMUA, 261 33.25. PRESTANAK LUČENJA MOKRAĆE, 262 33.26. KRVARENJE BUBREGA, 262 33.27. ZASTOJNI OTOK, HEDRONEFROZA, 262 33.28. SKLEROZA BUBREGA, 263 33.29. SUŠENJE BUBREGA, 263 33.30. ATROFIJA BUBREGA, SKVRČEN BUBREG, 263 33.31. SPUŠTEN BUBREG, 263 33.32. TUBERKULOZA BUBREGA, 263 33.33. BUBREZI PRED DIJALIZOM, 264 33.34. ZNOJENJE KAO POMOĆ LUČENJU BUBREGA, 264 33.35. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.36. AKUTNO GNOJNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.37. HRONIČNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.38. PROČIŠĆAVANJE BUBREŽNE KARLICE, 265 33.39. PROČIŠĆAVANJE BUBREGA, 265 33.40. REGENERACIJA BUBREGA, 265 33.41. POBOLJŠANJE RADA BUBREGA, 265 33.42. JAČANJE BUBREGA, 265 34. MOKRAĆNA BEŠIKA (VESICA URINARIA), 266 34.01. BOL MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.02. GRČ MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.03. AKUTNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, AKUTNI CISTITIS.266 34.04. AKUTNO ZAPALJENE MOKRAĆNE BEŠIKE SA BOLOM KOD MOKRENJA, 267 34.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, HRONIČNI CISTITIS, 267 34.06. PREČESTO MOKRENJE, 267 34.07. OTEŽANO MOKRENJE, 267 34.08. IZAZIVANJE MOKRENJA, 268 34.09. NEKONTROLISANO MOKRENJE, 268 34.10. NOĆNO MOKRENJE ZA VREME SNA, 268 34.11. BAKTERUE U MOKRAĆI, 268 34.12. PREVENTIVA PESKU I KAMENU BEŠIKE, 269 34.13. PESAK U MOKRAĆNOJ BEŠICI SA BOLOM PRI MOKRENJU, 269 34.14. KAMEN, PESAK 1 KRISTALI U MOKRAĆNOJ BEŠICI, 270 34.15. KRVARENJE PRI MOKRENJU, 270 34.16. KRV I GNOJ U MOKRAĆI, 270 34.17. RANICE NA SLUZNICI MOKRAĆNE BEŠIKE, 270 34.18. PAPILOMI U MOKRAĆNIM KANALIMA, 271 34.19. TUBERKULOZA MOKRAĆNE BEŠIKE, 271 34.20. PROČIŠĆAVANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 34.21. JAČANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 35. MOKRAĆNA CEV (URETHIRA), 272 35.01. ZAPALJENJE MOKRAĆNE CEVI - URETRITIS, 272 35.02. PROĆIŠĆAVANJE MOKRAĆNE CEVI, 273 36. NADBUBREŽNE ŽLEZDE (GLANDULAE SUPRARENALES), 273 36.01. POVEĆANO LUĆENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 273 36.02. SMANJENO LUČENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.03. AKUTNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.04. HRONIČNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.05. UVEĆANA NADBUBREŽNA ŽLEZDA, 274 36.06. PODSTICANJE NA RAD NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.07. REGULISANJE RADA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 275 37. ŽENSKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA FEMININA), 275 37.01. ŽENSKE BOLESTI, ,275 37.02. SVRAB STIDNICE, 276 37.03. EKCEM STIDNICE, 276 37.04. OTOK STIDNICE, 276 37.05. RANICE NA STIDNICI, 276 37.06. BARTHOLINOVA ŽLEZDA - TREMNA, 277 (GRANDULE VESTBBULARES MAJORES), 277 37.07. ZAPALJENJE BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.08. OTOK BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.09. AKUTNO ZAPALIENJE VAGINE, 277 37.10. HRONIČNO ZAPALJENJE VAGINE, 278 37.11. BELO PRANJE (FLUOR ALBUS), 278 37.12. BELO PRANJE UZ KRVARENJE, 278 37.13. HRONIČNE GLJIVIČNE INFEKCIJE VAGINE - VAGINITIS, 278 37.14. VAGINALNI POLIPI, 279 37.15. OBOLJENJE VAGINALNE SLUZNICE, 279 37.16. ISPIRANJE VAGINE, 279 37.17. ISPIRANJE VAGINE PRE I POSLE SEKSA, 279 37.18. ISPIRANJE VAGINE POSLE POROĐAJA, 279 37.19. AKUTNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 279 37.20. HRONIČNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 280 37.21. POREMEĆENl HORMONI JAJNIKA, 280 38. MATERICA (UTERUS), 280 38.01. BOL MATERICE, 281 38.02. NAGLI BOL MATERICE, 281 38.03. GRČ MATERICE, 281 38.04. AKUTNO ZAPALJENJE MATERICE, 281 38.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MATERICE, 282 38.06. MUTAVA MATERICA, 282 38.07. ISPADANJE MATERICE (PROLAPS), 282 38.08. ENDOMETRITIS, 282 38.09. RANICA NA GRLIĆU MATERICE, 283 38.10. KRVARENJE IZ MATERICE, 283 38.11. JAČANJE ŽENSKIH HORMONA KOD STARIJIH ŽENA, 283 38.12. JAČANJE MATERICE, 283 38.13. MENSTRUACIJA (MENSIS), 283 38.14. PUBERTETSKE SMETNJE KOD MENSTRUACIJE, 283 38.15. PREDMENSTRUALNA RAZDRAŽIVOST, 284 38.16. BOL NA LICU I POTILJKU PRED MENSTRUACUU, 284 38.17. BOL U KRSTIMA PRED MENSTRUACUU, 284 38.18. MENSTRUALNI GRČEVI, 284 38.19. NEDOVOLJNO TRAJANJE MENSTRUACIJE, 284 38.20. NEREDOVNA MENSTRUACIJA, 284 38.21. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA BOLOM, 285 38.22. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA NESVESTICOM KOD DEVOJAKA, 285 38.23. NEREDOVNA I NEDOVOLJNA MENSTRUACIJA, 285 38.24. BELA GROZNICA, HLOROZA, 286 38.25. POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.26. POVEĆANA I PRODUŽENA MENSTRUACIJA, 286 38.27. PRETERANO POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.28. VELIKI ODLIV KRVI, 286 38.29. VELIKI ODLIV KRVI SA ŽESTOKIM BOLOM, 287 38.30. IZOSTANAK MENSTRUACIJE, AMENOREJA, 287 38.31. USPOSTAVLJANJE REDOVNE MENSTRUACIJE, 287 38.32. KRVARENJE VAN MENSTRUALNOG CIKLUSA (METRORAGIJA) 287 38.33. KLIMAKTERUUM, MENOPAUZA, 288 38.34. KRVARENJE ŽENA U KLIMAKSU, 288 38.35. KRVARENJE KOD STARIJIH ŽENA.:, 288 38.36. SEKSUALNI ODNOS I OPLODNJA ŽENE, 288 38.37. IZBACIVANJE SPERME IZ VAGINE POSLE SEKSA, 288 38.38. SUZBUANJE MUŠKIH HORMONA KOD ŽENE, 288 38.39. STERILNOST ŽENE, 289 38.40. PROHODNOST JAJOVODA, 289 38.41. PREVELIKI POLNI PROHTEVI ŽENE, NIMFOMANIJA, 290 38.42. JAČANJE SEKSUALNE ŽELJE ŽENE, 290 38.43. TRUDNOĆA I DONJI TRBUH (PELVIS MINOR), 290 38.44. BOL U DONJEM TRBUHU, 290 38.45. SKLONOST POBAČAJU, 290 38.46. POVRAĆANJE ZA VREME TRUDNOĆE, 290 38.47. NESVESTICA ZA VREME TRUDNOĆE, 291 38.48. PREPORUKA ZA TRUDNICE, 291 38.49. JAČANJE TRBUŠNIH MIŠIĆA, PANTLJIKE U TOKU TRUDNOĆE, 29I 38.50. PREVENTIVA PROTIV PREVREMENOG POROĐAJA, 291 38.51. OLAKŠAJTE POROĐAJ, 291 38.52. VELIKI GUBITAK KRVI KOD POROĐAJA, 291 38.53. OTEŽANO MOKRENJE POSLE PORODA, 292 38.54. DRHTAVICA PORODILJA, EKLAMISIJA, 292 38.55. JAČANJE OSLABLJENIH POLNIH ORGANA POSLE PORODA.292 39. DOJKA (MAMMA), 292 39.01. BOLOVI U DOJKAMA, 292 39.02. ZAPLJENJE DOJKI DOJILJA - MASTITIS, 293 39.03. ZAPALJENJE MLEČNIH KANALA DOJILJE, 293 39.04. ZAPALJENJE MLEČNIH ŽLEZDA - MLEČNI ČVOROVI, 293 39.05. TVRDE I ZAPALJENE DOJKE DOJILJE, 293 39.06. SUVIŠE TVRDE DOJKE DOJILJE, 293 39.07. SMEKŠAVANJE MLEČNIH ŽLEZDA DOJILJA, 294 39.08. SLABE MLEČNE ŽLEZDE DOJILJE, 294 39.09. ISPUCALE BRADAVICE DOJKI, 294 39.10. PUKOTINE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.11. RANICE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.12. POVEĆANO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.13. SMANJENO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.14. PRESTANAK LUČENJA MLEKA DOJILJE, 295 39.15. ZGRUŠANO MLEKO DOJttJE, 295 39.16. POBOUŠANJE KVALITETA MLEKA DOJILJE, 295 39.17. ZA UVEĆANJE DOJKI KOD DEVOJAKA, 296 39.18. POBOUŠANJE LEPOTE DOJKI, 296 40. MUŠKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA MASCULINA), 296 40.01. ZAPLJENJE POLNIH ORGANA, 297 40.02. KONDILOMI, 297 40.03. TRIPER, 297 40.04. SIFILIS, 297 40.05. PROČIŠĆAVANJE KRVI ZA OBOLELOG OD SIFILISA.297 40.06. OTOK KOŽNE NAVLAKE GLAVIĆA, 298 40.07. EKCEM SA SVRABOM GLAVIĆA, 298 40.08. HLAMIDIJA, 298 40.09. GLJIVICE NA POLNIM ORGANIMA - KANDIDIJAZA, 298 40.10. BOL I OTVRDLINE TESTISA, 298 40.11. OTEČENI TESTISI, 299 40.12. STIDNE VAŠI, 299 40.13. TEGOBE SA PROSTATOM, 299 40.14. PREVENTIVA BOLESTIMA PROSTATE, 299 40.15. BOL PROSTATE, 299 40.16. BOLNO ZADRŽAVANJE MOKREĆE, 300 40.17. AKUTNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.18. HRONIČNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.19. UVEĆANA PROSTATA - HIPERTROFIJA, 300 40.20. NEPOVOLJAN POKAZATELJ VREDNOSTI PSA, 301 40.21. JAČANJE PROSTATE, 301 40.22. TEGOBE SEKSUALNIH ODNOSA, 301 40.23. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 301 40.24. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 301 40.25. POLNA SLABOST ZBOG SEKIRACIJE, 301 40.26. IMPOTENCIJA, 302 40.27. MUŠKI STERILITET, 302 40.28. POVEĆANJE BROJA I POKRETUIVOSTI SPERMATOZOIDA.302 40.29. STIŠAVANJE SUVIŠE JAKOG POLNOG NAGONA, 302 40.30. TRAJNA EREKCIJA, UKRUĆENOST POLNOG UDA S BOLOM.303 40.31. NOĆNE POLUCUE, 303 40.32. NEPREKIDNO CURENJE SPERME, 303 40.33. PROČIŠĆAVANJE URINARNO GENITALNOG TRAKTA, 303 40.34. POVEĆANJE POLNIH HORMONA, 304 40.35. JAČANJE POLNE MOĆI, POTENCUE, 304 41. NERVNI SISTEM (SYSTEMA NERVOSUM), 305 41.01. TEGOBE SA NERVIMA, 306 41.02. NERVNI BOL, NEURALGIJA, 306 41.03. ZAPALJENJE NERVI, NEURITIS, 307 41.04. ZAPALJENJE MOŽDANIH OVOJNICA, MENINGITIS, 307 41.05. ZAPALJENJE VELIKOG NERVA NOGE, IŠIJAS, 307 41.06. ZAPALJENJE MOZGA, ENCEFALIS, 308 41.07. NERVI OSETLJIVI NA HLADNOĆU, 308 41.08. NEUSKLAĐENI POKRETI TELA PRI HODU, 308 41.09. TRZANJE I DRHTANJE UDOVA, 309 41.10. NEOBIČNI POKRETI GLAVE, VRATA I UDOVA, HOREJA, 309 41.11. PARKINSONOVA BOLEST, DRHTEĆA PARALIZA, 309 41.12. ALCHAJMEROVA BOLEST, HANTINGTONOVA BOLEST, 309 41.13. ODUZETOST, PARALIZA, 310 41.14. PRITISAK U GLAVI, 311 41.15. NEUROVEGETATIVNA NERVOZA, 311 41.16. DEGENERACIJA OMOTAČA NERVA, 311 41.17. DEGENERATIVNE PROMENE NERVI, 311 41.18. POČETNI NAPADI PADAVICE, EPILEPSUE, 311 41.19. BLAGI NAPAD PADAVICE, 312 41.20. TEŠKI NAPAD PADAVICE, 312 41.21. REUMATIZAM NERAVA, 312 41.22. NERVNA SLABOST, 313 41.23. POBOLJŠANJE ISHRANE NERVNOG SISTEMA, 313 41.24. JAĆANJE NERVI, 313 41.25. JAČANJE PERIFERNIH NERVNIH ZAVRŠETAKA, 313 41.26. MOŽDANE TEGOBE, 313 41.27. MOŽDANI UDAR, 313 41.28. PREVENTIVA MOŽDANOM UDARU, 314 41.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA MOZGA, 315 41.30. OSVEŽAVANJE MOZGA, BISTRENJE MOZGA, 315 41.31. JAČANJE MOŽDANE CIRKULACUE, 315 41.32. JAČANJE MOŽDANIH NERVI, 315 41.33. TEGOBE SA MOŽDINOM, 316 41.34. MULTIPLA SKLEROZA, 316 41.35. GLAVOBOLJA, 317 41.36. AKUTNA, NAGLA GLAVOBOLJA, 317 41.37. HRONIČNA GLAVOBOLJA, 317 41.38. GLAVOBOLJA SA NESVESTICOM, 318 41.39. GLAVOBOLJA U POTEJKU, 318 41.40. GLAVOBOLJA SA BOLOM U KOŽI I KOSI GLAVE, 318 41.41. GLAVOBOLJA SA BOLOM OKO SLEPOČNICA I OČIJU, 319 41.42. GLAVOBOLJA, MIGRENA, 319 41.43. GLAVOBOLJA ZBOG LOŠEG VARENJA, 319 41.44. GLAVOBOLJA ZBOG SEKIRACIJE, 319 41.45. GLAVOBOLJA SA VIRUSNOM INFEKCUOM, 320 41.46. GLAVOBOLJA POSLE GRIPA, 320 41.47. GLAVOBOLJA ZBOG MORSKE BOLESTI, 320 41.48. GLAVOBOLJA OD TOPLOTNOG UDARA, 320 41.49. REUMATIČNA GLAVOBOLJA, 320 41.50. SPAVANJE, 320 41.51. NESANICA, 321 41.52. NESANICA ZBOG SEKIRACIJE, 321 41.53. NESANICA ZBOG TUGE, 321 41.54. NESANICA ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 321 41.55. NESANICA ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 322 41.56. NESANICA ZBOG GLAVOBOLJE, 322 41.57. NESANICA ZBOG RAZNIH BOLESTI, 322 41.58. HRONIČNA NESANICA, 322 41.59. USPAVLJIVANJE, 322 41.60. NEMIRAN SAN KOD DECE, 323 41.61. NOĆNO ZNOJENJE, 323 41.62. HRKANJE, 323 41.63. GUŠENJE U SNU, 323 41.64. NOĆNA MORA, 323 41.65. STRAH U SNU, 323 41.66. PREMORENOST, 323 41.67. POBOLJŠANJE SNA, 323 41.68. PSIHIČKE TEGOBE, 324 41.69. NERVOZA, 324 41.70. NERVOZA STARIJIH S POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 324 41.71. NEURASTENIJA, 324 41.72. NERVNA SLABOST, ASTENIJA, 325 41.73. PREOSETLJIVOST, 325 41.74. FRAS U DECE, 325 41.75. UZRUJANOST, ZABRINUTOST, 325 41.76. NERVNO RASTROJSTVO, 326 41.77. STRES, 326 41.78. TEŠKA RAZOČARANJA, 326 41.79. STRAH, 326 41.80. BEZVOLJNOST, MRZOVOLJNOST, 327 41.81. NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA, 327 41.82. VRTOGLAVICA, 327 41.83. NESVESTICA, 327 41.84. UOBRAŽENJE BOLESTI, HIPOHONDRIJA, 327 41.85. HISTERIJA, 328 41.86. POREMEĆENOST, 328 41.87. UZNEMIRENOST, 328 41.88. RAZDRAŽLJIVOST, 328 41.89. PRIVIĐENJA, HALUCINACUJE, 328 41.90. POTIŠTENOST, DEPRESUA, 329 41.91. MELANHOLIJA, 329 41.92. MLADALAĆKO LUDILO, ŠIZOFRENIJA, 329 41.93. SMIRENJE, 329 41.94. SMANJENA KONCENTRACIJA, NEDOSTATAK PAŽNJE, 330 41.95. OŽIVUAVANJE NERAVA, 330 41.96. JAČANJE PAMĆENJA, MEMORIJE, 330 41.97. JAČANJE MOŽDANIH, MENTALNIH FUNKCIJA, 331 42. HIPOFIZA (HYPOPHYSIS), 331 42.01. SMANJENA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.02. POVEĆANA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.03. STIMULACIJA RADA HIPOFIZE, 332 43. KOSTI (OSSA), 333 43.01. BOL U KOSTIMA, KOSTOBOLJA, 333 43.02. SEVANJE U KOSTIMA, 333 43.03. SEVANJE U GRUDNOM KOŠU, 333 43.04. TUBERKULOZA KOSTUU, 334 43.05. RAHITIS KOSTIJU, 334 43.06. NEDOVOUNO RAZVIJENE KOSTI, SLABE KOSTI, 335 43.07. PRELOM KOSTUU, 335 43.08. GNOJENJE KOSTUU, 335 43.09. OSTEOPOROZA, GUBITAK KOŠTANE MASE, 335 43.10. KRHKOST KOSTUU, 336 43.11. JAČANJE KOSTUU, 336 44. ZGLOBOVI (ARTICULATIONES), 337 44.01. BOL ZGLOBA, 337 44.02. AKUTNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 337 44.03. HRONIČNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 338 44.04. ZAPALJENJE ZGLOBA, BURZITIS, 338 44.05. ZAPALJENJE ZGLOBA, TENDINITIS, 338 44.06. OTOK ZGLOBA, 338 44.07. ŠKRIPANJE ZGLOBA, 338 44.08. REUMATOIDNI ARTRITIS, 338 44.09. PREVENTIVA ARTRITISU, 339 44.10. UGANUĆE ILI IŠČAŠENJE ZGLOBA, 339 44.11. PRELOM ZGLOBA, 340 44.12. DEFORMACIJA ZGLOBOVA, 340 44.13. UKOĆENI ZGLOBOVI NAKON DUŽE BOLESTI, 340 44.14. OKOŠTAVANJE HRSKAVICE ZGLOBOVA, 340 44.15. ARTROZA I OBNAVLJANJE HRSKAVICE, 340 44.16. OSTEOARTRITIS, 341 44.17. GIHT, 341 44.18. AKUTNI GIHT, 342 44.19. HRONIČNI GIHT, 342 44.20. GIHT SA BOLOM, 342 44.21. GIHT SA BOLOM. OTOKOM I CRVENILOM, 343 44.22. IZBACIVANJE MOKRAĆNE KISELINE KOD GIHTA, 343 44.23. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA KOD GIHTA, 343 44.24. PREVENTIVA GIHTU, 343 44.25. REUMATIZAM ZGLOBOVA, 343 44.26. REUMATIZAM RAMENA, 344 44.27. KVRGE NA ZGLOBU OD REUME, 344 44.28. PROČIŠĆAVANJE ZGLOBOVA, 344 44.29. POBOLJŠANJE RADA ZGLOBOVA, 344 45. KIČMA (COLUMNA VERTEBRALIS), 345 45.01. BOL U KIČMI, 345 45.02. BOL U LEĐIMA, 345 45.03. BOL U KRSTIMA, 345 45.04. BOL PRŠLJENOVA, DISKOPATUA, 346 45.05. ISKRIVLJENJE KIČME, 346 45.06. SPONDILOZA, 346 45.07. ISTROŠENI DISKOVI, 346 45.08. UKLJEŠTENJE NERAVA KIČME, 347 45.09. POVREDA KIČME, 347 45.10. DISKUSHERNIJA, 347 45.11. TUBERKULOZA KIČME, 347 45.12. JAČANJE KIČME, 347 46. RUKA (MEMBRUM SUPERIUS), 347 46.01. BOL RUKE, 348 46.02. BOL LAKTA, 348 46.03. BOL PRSTIJU, 348 46.04. SEVANJE RUKE, 348 46.05. SEVANJE U RAMENU, 348 46.06. TRNJENJE RUKE, 349 46.07. ZAPALJENJE NERAVA RUKE, 349 46.08. MANJI OTOK NA RUCI NA JEDNOM ILI VIŠE MESTA, 349 46.09. OTOK POD PAZUHOM ILI U LAKTU, 349 46.10. UKOČENOST RUKE, 349 46.11. UKOČENOST RAMENA, 350 46.12. ZNOJENJE RUKU, 350 46.13. ZNOJENJE ISPOD PAZUHA SA ZADAHOM, 350 46.14. SLABOST RUKE, 350 46.15. SLABOST KORENA ŠAKE, KARPAL TUNEL SINDROM, 350 46.16. DRHTANJE RUKU, 351 46.17. OBAMRLOST RUKE, 351 46.18. ODUZETOST RUKU ZBOG SRČANOG UDARA, 351 46.19. SUŠENJE RUKE, ATROFIJA, 351 46.20. HLADNE RUKE ZBOG SLABE CIRKULACLJE, 351 46.21. REJNOVA BOLEST, BOLNO HLADNE RUKE I MODRI PRSTI, 352 46.22. ISPUCALE ŠAKE, 352 46.23. PUCANJE KOŽE DLANOVA, 352 46.24. NEMOGUĆNOST ISPRAVLJANJA PRSTUU, 352 46.25. ISKRIVLJENI PRSTI, 352 46.26. KVRŽICE NA PRSTIMA, 353 46.27. MODRI PRSTI RUKU I NOGU, 353 46.28. ZAPALJENJE ZANOKTICA, 353 46.29. GNOJNE ZANOKTICE, 353 46.30. ZAGNOJEN NOKAT, PANARICU, 353 46.31. LOMUIVI NOKTI, 353 46.32. ODVAJANJE NOKTA OD PODLOGE, 354 46.33. DIJAGNOZE POMOĆU NOKTUU, 354 46.34. JAČANJE NOKTUU, 354 47. NOGA (MEMBRUM INFERIUS), 354 47.01. BOL NOGU ZBOG PREMORA, 354 47.02. BOL KUKA, 355 47.03. BOL KOLENA I POTKOLENA, 355 47.04. BOL STOPALA, 355 47.05. BOL TABANA ILl PETE, 355 47.06. BOL POSLE AMPUTACIJE, 355 47.07. JUTARNJE PUCKETANJE KOLENA, 356 47.08. SEVANJE U KUKU, 356 47.09. SEVANJE U KOLENU, 356 47.10. SEVANJE U TABANU, LISTU ILI PETI, 356 47.11. SEVANJE U NOŽNOM PALCU, 357 47.12. GRČEVI MIŠIĆA NOGU, 357 47.13. NOĆNI GRČEVl NOGU, 357 47.14. OTOK NOGE, 358 47.15. OTOK NOGE SA CRVENILOM, 358 47.16. OTOK NOGE UVEČE, 358 47.17. OTOK NOGE UJUTRO, 358 47.18. OTOK KOLENA, 359 47.19. OTOK KOLENA ZBOG POVREDE, 359 47.20. OTOK GLEŽNJEVA, 359 47.21. OŠTEĆENJE LIGAMENATA, 359 47.22. OTOK I BOL NOŽNOG PALCA, 360 47.23. DEFORMACIJA I ISTROŠENOST ZGLOBA KUKA, 360 47.24. KVRGA NA KOLENU, 360 47.25. OTVORENE RANE NA NOZI, 360 47.26. TRN U PETI ILI TABANU, 361 47.27. SPREČAVANE TROVANJA SVEŽIH RANA, 361 47.28. ČIREVI NA NOZI, 361 47.29. PROŠIRENI I NAPRSLI KAPILARI NA BUTINAMA, 361 47.30. TRNJENJE NOGE, SLABA CIRKULACIJA, 361 47.31. OBAMRLOST NOGE, 362 47.32. SLABOST NOGU, 362 47.33. SLABOST NOGU U STARIH LJUDI, 362 47.34. KLONULOST, SLABA POKRETUIVOST NOGU, 363 47.35. HLADNE NOGE, 363 47.36. REUMATIZAM NOGU ILI RUKU, 363 47.37. ZNOJENJE NOGU, 363 47.38. ZNOJENJE NOGU SA NEPRIJATNIM MIRISOM, 363 47.39. ATLETSKO STOPALO, 364 47.40. PUŠAČKO STOPALO, 364 47.41. DIJABETIČARSKO STOPALO, 364 47.42. ČUKUEVI, 364 47.43. KURJE OKO ILI ŽULJ, 364 47.44. ZAGNOJENO KURJE OKO, 365 47.45. BRADAVICE NA NOGAMA, 365 47.46. PUCANJE KOŽE TABANA I PETA, 365 47.47. ISPUCALE PETE, 365 47.48. NAŽULJANI, OJEDENI I ZAPALJENI PRSTI, 366 47.49. NOKTI RASTU OŠTEĆENI, 366 47.50. ZADEBLJALI NOKTI, 366 47.51. URASTAO NOKAT, 366 47.52. SLABA PERIFERNA CIRKULACIJA, 366 47.53. POREMEĆAJ VENSKE CIRKULACUE NOGU, 366 48. MIŠIĆI (MUSCULI), 367 48.01. BOLOVI MIŠIĆA, 367 48.02. GRČEVI MIŠIĆA, 367 48.03. AKUTNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.04. HRONIČNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.05. ZAPALJENJE MIŠIĆA ZBOG FIZIČKOG NAPORA, 368 48.06. HRONIČNI ZAMOR MIŠIĆA, 368 48.07. PROLETNJI UMOR, 368 48.08. TEŠKA SLABOST MIŠIĆA, MIJASTENIJA GRAVIS, 369 48.09. SEVANJE U MIŠIĆIMA, 369 48.10. POVIŠENA NAPETOST MIŠIĆA, HIPERTONIJA, 369 48.11. OPUŠTENOST MIŠIĆA, 369 48.12. ODUMIRANJE MIŠIĆA, 369 48.13. ATROFIJA MIŠIĆA, 370 48.14. JAČANJE MIŠIĆA, 370 48.15. TEGOBE SA REUMATIZMOM, 370 48.16. REUMATIČNI BOL, 371 48.17. GRČEVI MIŠIĆA ZBOG REUME, 371 48.18. AKUTNI REUMATIZAM, 371 48.19. HRONIČNI REUMATIZAM, 371 48.20. REUMATIČNI OTOK, 371 48.21. JAČANJE CIRKULACUE KOD REUME, 372 49. KOŽA (INTEGUMENTUM COMMUNE), 372 49.01. TEGOBE SA KOŽOM, 372 49.02. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI, 372 49.03. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI SA LJUSKAMA, 373 49.04. ZAPALJENJE KOŽE, 373 49.05. OTOK SA ZAPALJENJEM KOŽE, 373 49.06. OTOK KOŽE SA BOLOM ISPOD KOŽE, 373 49.07. OTOK ISPOD KOŽE, 374 49.08. TVRDI OTOK KOŽE, 374 49.09. OTOK KOŽE ZBOG SLABOG RADA BUBREGA, 374 49.10. OTOK KOŽE SA KRVLJU, 374 49.11. OTOK KOŽE USLED UDARCA, 374 49.12. ŠKROFULOZNI OTOK, 375 49.13. AKNE, 375 49.14. ISPUCALA KOŽA, 375 49.15. SUVA KOŽA, 375 49.16. MASNA KOŽA, SEBOREJA, 375 49.17. PERUTANJE KOŽE, 376 49.18. MODRA BOJA TELA, CIJANOZA, 376 49.19. TETOVIRANA KOŽA, 376 49.20. SVRAB, 376 49.21. SVRAB ISPOD KRASTICA, 376 49.22. OSIP, 377 49.23. OSIP, SUV, 377 49.24. OSIP, VLAŽAN, 377 49.25. OSBP OD KONTAKTA SA OTROVNIM BILJEM, 377 49.26. OSPICE, 377 49.27. KOPRIVNJAČA, URTICARIA, 378 49.28. LAJAMSKA BOLEST KOŽE, 378 49.29. EKCEM, 378 49.30. EKCEM SA SVRABOM, 379 49.31. VLAŽNI EKCEM SA SVRABOM, 379 49.32. EKCEM SA LJUSKAMA, 379 49.33. EKCEM SA GNOJEM, FIRCIGER, 380 49.34. LIŠAJ, 380 49.35. LIŠAJ, PERUTAV, 380 49.36. LIŠAJ, LJUSKAV I SUV, 381 49.37. LIŠAJ, VLAŽAN, 381 49.38. LIŠAJ SA ZAKORELIM KRASTAMA, 381 49.39. LIŠAJ NA BRADI, 381 49.40. LIŠAJ NA JEZIKU, 382 49.41. LIŠAJ OKO POJASA, ZOSTER, 382 49.42. LIŠAJ KOJI NAGRIZA KOŽU, LUPUS, 382 49.43. DEĆJE KRASTE NA KOŽI LICA, 382 49.44. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 382 49.45. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 382 49.46. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 383 49.47. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 383 49.48. ŽUTE GNOJNE KRASTE, 383 49.49. BRADAVICE NA KOŽI, 383 49.50. BUBULJICE, 383 49.51. SAZREVANJE GNOJNICA, 384 49.52. IMPETIGO, 384 49.53. PSORIJAZA, 384 49.54. CRVENI GNOJNI ČVORIĆI, 385 49.55. KVRGE I KVRŽICE NA KOŽI, 385 49.56. KVRGE ISPOD KOŽE, 386 49.57. GLJIVIČNO OBOLJENJE KOŽE, 386 49.58. EPIDERMOFITIJA, 386 49.59. VITILIGO, 387 49.60. ČIR, 387 49.61. UBRZAVANJE SAZREVANJA ČIRA, 388 49.62. ZASTAREO ČIR, 388 49.63. POTKOŽNI ČIR, 388 49.64. ČIR NA TUBERKULOZNOJ BAZI, 389 49.65. ČIRIĆI PO KOŽI, 389 49.66. OPEKOTINE NA KOŽI, 389 49.67. SUNČANICA, 390 49.68. PROMRZLINE, 390 49.69. RANE NA KOŽI, 390 49.70. BOLNE RANE PRAĆENE GRČEM, 391 49.71. ZAPALJENE RANE, 391 49.72. ZAPALJENE I ZAPUŠTENE RANE, 391 49.73. ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA IZ RANE, 391 49.74. RANE POSLE PUCANJA PLIKOVA NA KOŽI, 391 49.75. SMRDUIVE RANE, 391 49.76. ZAGAĐENE RANE, 392 49.77. ZAGAĐENE I ZAPUŠTENE RANE, 392 49.78. GNOJNE RANE, 392 49.79. STARE I GNOJNE RANE, 392 49.80. TRULE RANE, GRIZLICE, 393 49.81. RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.82. TRULE RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.83. RANE SA TRULJENJEM KOSTUU, 393 49.84. RANE, OŠTEĆENE ŽLEZDE, GUKE, KRASTE I OSIPI, 394 49.85. OMEKŠAVANJE RANA, 394 49.86. ISPIRANJE RANA, BUBUUICA I ČIREVA, 394 49.87. GANGRENA RANE, 394 49.88. POSEKOTINE, 394 49.89. VAĐENJE STRANOG TELA IZ RANE, 395 49.90. DEKUBITIS, RANE OD DUGOG LEŽANJA, 395 49.91. UBRZANJE ZARASTANJA RANA, 395 49.92. UDARAC, 395 49.93. MODRICE OD UDARCA, 395 49.94. UDARAC SA RANOM, 396 49.95. NAŽULJANA I OJEDENA KOŽA, 396 49.96. NAGNJEČENOST, 396 49.97. KRVAVE MRLJE I MODRICE PO TELU, 396 49.98. DIVLJE MESO, 397 49.99. TEBERKULOZA KOŽE, 397 49.100. SVETLE MRLJE (ERITEMATODES CHRONICUS), 397 49.101. SLABA CIRKULACIJA KRVI KOŽE, 398 49.102. PROČIŠĆAVANJE RANA I JAČANJE KOŽE, 398 49.103. OTVARANJE PORA NA KOŽI, 398 49.104. OTKLANJANJE OŽILJAKA, 398 49.105. USPORAVANJE STARENJA KOŽE, 398 49.106. PODMLAĐIVANJE KOŽE, 399 50. HIPOVITAMINOZA, 399 50.01. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.02. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.03. HIPOVITAMINOZA VITAMINA Bl, 399 50.04. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B2, 400 50.05. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B3, 400 50.06. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B5, 400 50.07. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B6, 400 50.08. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B9, 400 50.09. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B12, 400 50.10. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B15, 400 50.11. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B17, 400 50.12. HIPOVITAMINOZA VITAMINA C, 401 50.13. HIPOVITAMINOZA VITAMINA D, 401 50.14. HIPOVITAMINOZA VITAMINA E, 401 50.15. HIPOVITAMINOZA VITAMINA H, 401 50.16. HIPOVITAMINOZA VITAMINA J, 401 50.17. HIPOVITAMINOZA VITAMINA K, 402 50.18. HIPOVITAMINOZA VITAMINA PR, 402 50.19. MULTIVITAMINSKA MESAVINA, 402 51. NEDOSTATAK MINERALA, 402 52. TROVANJA, 403 52.01. TROVANJE OTROVIMA IZ ORGANIZMA, AZOTERMIJA, 403 52.02. TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM, 404 52.03. TROVANJE UBODOM PČELE, OSE ILI STRŠLJENA, 404 52.04. TROVANJA UJEDOM DOMAĆE ŽIVOTINJE, 404 52.05. TROVANJE UJEDOM BESNE ŽIVOTINJE, 404 52.06. TROVANJE UJEDOM DIVLJE ŽIVOTINJE, 405 52.07. TROVANJE UJEDOM ŠKORPIONA, 405 52.08. TROVANJE UJEDOM ZMIJE, 405 52.09. TROVANJE TEŠKIM METALIMA, 406 52.10. TROVANJE UBODOM ZARĐALOG PREDMETA, 406 52.11. TROVANJE OLOVOM, 406 52.12. TROVANJE JODOM, 407 52.13. TROVANJE ŽIVOM, 407 52.14. TROVANJE HLOROM, 407 52.15. TROVANJE MORFUUMOM. ARSENTKOM 01 FOSFOROM, 407 52.16. TROVANJE NTKOTINOM, 407 52.17. TROVANJE ALKOHOLOM, 408 52.18. TROVANJE POKVARENOM HRANOM, 408 52.19. TROVANJE LEKOVIMA, 408 52.20. TROVANJE OTROVNIM TRAVAMA, 408 52.21. TROVANJE OTROVNTM GLJIVAMA, 409 52.22. RAZNA CREVNA TROVANJA, 409 52.23. ZASTITA OD TROVANJA SVEŽIH RANA, 409 53. ZARAZNE BOLESTl, 409 53.01. PREVENTIVA ZARAZNIM BOLESTIMA, 409 53.02. POSLE PRF.LEŽANIH TEŠKIH ZARAZNIH BOLESTI, 410 53.03. ŠUGA, 410 53.04. GUBA, LEPRA, 410 53.05. PEGAVT TTFUS, 410 53.06. TRBUSNl TIFUS, 411 53.07. PARATIFUS, 411 53.08. GRIPA, 411 53.09. PREVENTIVA PROTIV EPIDEMUE GRIPA, 411 53.10. SMRTONOSNI GRIP, 412 53.11. DIFTERUA, 412 53.12. VELIKI KAŠALJ, 412 53.13. RUBEOLE, 412 53.14. ŠARLAH, 413 53.15. VELIKE BOGINJE (Variola Vcra), 413 53.16. MALE BOGINJE, 414 53.17. OVCUE BOGINJE, 414 53.18. CRVENI VETAR, 414 53.19. MALARUA, 414 53.20. PRIŠT, 415 53.21. CRNI PRIŠT, 415 53.22. GROZNICA, 416 53.23. BARSKA GROZNICA, 416 53.24. ŽUTA GROZNICA, 416 53.25. DUGOTRAJNA GROZNICA, 416 53.26. SAMRTNA GROZNICA, 417 53.27. DIZENTERUA, SRDOBOLJA, 417 53.28. AMEBNA DIZENTERUA, 417 53.29. KOLERA, 418 53.30. KUGA, 418 54 ALKOHOLIZAM. PUŠENJE, NARKOMANUA, 419 54.01. MAMURLUK ZBOG PIJANSTVA, 419 54.02. TREŽNJENJE PIJANICE, 419 54.03. BUNCANJE ZBOG PIJANSTVA, 419 54.04. DRHTANJE I NERVOZA ALKOHOLIČARA, 419 54.05. DA SE NE OPIJETE, 419 54.06. ODVIKAVANJE OD ALKOHOLA, 419 54.07. ODVIKAVANJE OD PUŠENJA, 420 54.08. IZBACIVANJE NIKOTINA IZ TELA, 420 54.09. NARKOMANIJA, 420 55.0PAKA OBOLJENJA, 421 55.01. MLADEŽI, 421 55.02. CISTE, 421 55.03. CISTE BUBREGA, 421 55.04. CISTE JAJNIKA, 422 55.05. CISTE DOJKI, 422 55.06. MIOMI, 423 55.07. MIOMI MATERICE, 423 55.08. POLIPl, 423 55.09. TUMORI, 424 55.10. TUMOR GRKLJANA, 424 55.11. DOBROĆUDNI TUMOR KRVNOG SUDA, HEMANGIOM, 424 55.12. DOBROĆUDNI TUMOR SLEZINE, 424 55.13. TUMOR PROSTATE, 424 55.14. TUMOR NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 425 55.15. TUMOR TESTISA, 425 55.16. DOBROĆUDNI TUMOR KOSTUU, 425 55.17. TUMOR KOŽE, 425 55.18. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA OD TUMORA, 425 55.19. SPREČAVANJE RASTA TUMORSKIH ĆELIJA, 426 55.20. DJAGNOZA: RAK, 426 55.21. PREVENCIJA RAKU, 427 55.22. TEGOBE OD UZIMANJA ANTIKANCEROGENIH LEKOVA, 428 55.23. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA RAKA, 428 55.24. RAK JEZIKA, 429 55.25. RAK USANA, 429 55.26. RAK PLUĆA, 429 55.27. RAK ŽELUDCA, 429 55.28. RAK TANKOG I DEBELOG CREVA, 430 55.29. RAK JETRE, 430 55.30. RAK GUŠTERAČE, 430 55.31. RAK DOJKE, 430 55.32. PREVENTIVA RAKU DOJKE, 431 55.33. RAK MATERICE I JAJNIKA, 431 55.34. RAK PROSTATE, 432 55.35. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE, 432 55.36. RAK SLEZINE, 432 55.37. HODŽKINOVA BOLEST (LIMFOGRANULOMATOZA), 432 55.38. RAK KOSTIJU, 433 55.39. RAK KOŽE, 433 55.40. KANCEROGENI ČIREVI, 434 55.41. OPAKI I GNOJNI ČIREVI, 434 55.42. OPAKE GNOJNE RANE, 434 55.43. OPAKI LIŠAJEVI, 434 55.44. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTTV RAKA, 435 56. JAČANJE ORGANIZMA, 435 56.01. UMOR, 435 56.02. PROLETNJI UMOR, 435 56.03. UMOR DECE KOD PRAĆENJA NASTAVE, 435 56.04. SLABOST ZBOG FIZIČKIH NAPORA ILI LAKŠIH OBOLJENJA, 435 56.05. SLABOST POSLE NERVNOG SLOMA, 435 56.06. SLABOST ZBOG HRONIČNOG PROLIVA, 436 56.07. SLABOST ZBOG DUGOG LEŽANJA U KREVETU ZBOG BOLESTI, 436 56.08. OPŠTA SLABOST ORGANIZMA (slabunjavi od rođenja).436 56.09. VELIKA SLABOST ORGANIZMA, 436 56.10. ZAUSTAVLJANJE .RAZVOJA BAKTERUA, 437 56.11. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA GUIVIČNIH OBOLJENJA, 437 56.12. ZAUSTAVLJANJE RAZNIH ZAPALJENJA, 437 56.13. PROBLEMI RASTENJA, 437 56.14. USPORAVANJE STARENJA, 437 56.15. DUGOVEČNOST KAO CIU, 438 56.16. DETOKSIFIKACIJA ORGANIZMA, 439 56.17. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA, 439 56.18. ZIMSKO OKREPUENJE, 439 56.19. JAČANJE APETITA, 439 56.20. JAČANJE APETITA KOD DECE, 439 56.21. JAČANJE SLABE DECE, 440 56.22. JAČANJE RASPOLOŽENJA, 440 56.23. HRANA ZA JAČANJE ORGANIZMA, 440 56.24. JAČANJE ORGANIZMA POSLE TEŠKIH BOLESTI, 440 56.25. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTIV RAKA, 441 56.26. OPŠTE JAČANJE ORGANIZMA, 441 57. RAZNI PROBLEMI, 441 57.01. VISINSKA BOLEST, 441 57.02. NEGATIVNO ZRAČENJE ZEMLJE, 442 57.03. ODBRANA OD ZLIH DUHOVA, 442 57.04. ODBRANA OD UROKA, 442 57.05. ZA MIR I SLOGU U KUĆI, 442 57.06. PROBLEM ZAGAĐIVANJA OKOLINE, 442 ISHRANA, 443 GRUPISANJE HRANE PREMA GRUPAMA, 443 BAZNA I KISELA HRANA, 444 POST, 445 UOBIČAJENA OPŠTA DIJETA, 446 TABLICE NAMIRNICA PO STRUKTURI NAMIRNICA, 446 SPISKOVI LEKOVITOG BILJA, 455 PET NAJLEKOVITUIH BILJAKA, 503 ŽALFIJA, 503 HAJDUČICA, 503 KOPRIVA, 504 RASTAVIĆ, 504 ŠIPURAK, 504 TRAVARSKE ANEGDOTE I ŠALE, 505 LITERATURA, 507 Naslov: Iskustva u korišćenju lekovitog bilja Izdavač: Naša knjiga Strana: 507 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 26 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-918635-0-0

Kapitalni presek karijere kompozitora Zorana Simjanovića, probranih 13 sati najboljih i najdražih radova za TV i radio, od čak 300 sati koliko je snimio. Ili kako sam Zoran kaže: Tu ima svega, od špica za dnevnik i razne TV emisije, preko TV drama, serija, kao što su: "Grlom u jagode", "Petrijin venac", "Nešto između"... Tu su i razni songovi, festivalske pesme... Izdanje upotpunjuje luksuzni booklet na preko 130 strana! Spisak numera: CD1 1-1 Studio B Radio Vesti + Špica Početka I Kraja Programa 1-2 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste - Najavna Tema 1-3 Reklame Studija B - Špica 1-4 Agrostemin 1-5 Beobanka 2, Hartije 1-6 Cat Club Designer, Jugoplastika 1-7 Čiča Gliša, Crna Gora Coop 1-8 Divčibare 1-9 Propagandna Akcija Studija B, Štd Za Bgd 1-10 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Tele Song 1-11 Tv Serija Grlom U Jagode, Najavna Špica 1-12 Festival Beogradsko Proleće, Svako Zna 1-13 Tv Film Noć Od Paučine 1-14 Tv Drama Ljubičice 1-15 Tv Serija Ne Tako Davno, Špica 1-16 Tv Serija Kako..., Kako Kupiti Automobil 1-17 Reklame Studio B 1-18 Agrokomerc Dimolat 1-19 Alin 1-20 Alkaloid Boje 1-21 Banini, Južna Amerika 1-22 Bebi Sapun, Merima 1-23 Legalizacija 1-24 Beogradski Kviz, Najavna Špica 1-25 Tv Serija Podijum, Predstava Beogradosti, Gde Se Mladost I San Spare 1-26 Tv Drama Proleće U Limasolu 1-27 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje - Daždevnjak 1-28 Akcija Za Evropsko Fudbalsko Prvenstvo, Fudbalska Pesma 1-29 Dokumentarni Film Milivoje Živanović 1-30 Tv Serija Slagalica, Najavna Špica 1-31 Tv Serija Ivo Andrić 1-32 Tv Emisija Ulični Svirači, SCCR 1-33 Tv Serija Mandat, Špica 1-34 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Da Muž I Žena U... 1-35 Tv Serija Balkan Ekspres 2, Dukat Tamburaši 1-36 Javni Prenos Iz Jajinaca: Koračamo Slobodom, Žica 1-37 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Odjavna Špica CD2 2-1 RTB Dnevnik, Špica 2-2 Reklame, Špica 2-3 Beozoo Vrt 2-4 Arrow 2-5 Beolovko 2-6 Cini Grejač 2-7 Čokolend, Čokoladne Figure 2-8 Izborna Akcija DPS-a, Crna Gora 2-9 Tv Serija Mandat, Pisaća Mašina 2-10 Tv Emisija Za 8. Mart Ljubav Do Groba 2-11 Tv Drama Kordon 2-12 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Burduš 2-13 Tv Serija Art, Špica 2-14 Tv Emisija Za 8. Mart Kud Bi Šta Bi... 2-15 Hronika BITEF-a 2-16 Tv Serija Balkan Expres 2, Daleke Jecaju Zvezde 2-17 Subotički Festival, Tebe Volim 2-18 Tv Film Dvostruki Udar 2-19 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Kit 2-20 Reklame, Špica 2-21 Beobanka 2-22 Čokolita 2-23 Dafinka Začin 2-24 Zepter Građevina 2-25 Njam Njam Pašteta 2-26 Tv Serija Vreme Čuda 2-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Zamisli Se Sine 2-28 Himna Beozoovrta 2-29 Akcija Protiv Bombardovanja, Unknown Soldier 2-30 Tv Serija Podijum, Špica 2-31 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Zemun 2-32 Tv Drama Ljubičice, Instrumental 2-33 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Mama Tata I Dete 2-34 Tv Serija Međutim, Prva Verzija 2-35 Javni Prenos Iz Jajinci Koračamo Slobodom, Beograd CD3 3-1 Tv Špica Studio B 3-2 Reklame, Špica 3-3 Duga 3-4 Energodata Ajnštajn 3-5 Eureka 3-6 Hleb Sava 3-7 JIK Banka 3-8 Zastava 101 3-9 Tv Serija Studio 5. Špica 3-10 Jesenja Pesma 3-11 Tv Serija Stanica Običnih Vozova 3-12 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Kad Se Nešto Staro Ruši 3-13 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 3-14 Tv Serija Stočić Kaže Doviđenja, Odjavni Song 3-15 Tv Film Pucanj U Šljiviku Preko Reke 3-16 Tv Serija Puls, Špica 3-17 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Svilena Buba 3-18 Tv Drama Jelena Gavanski, Tema 3-19 Crtani Dugometražni Film My Name John Peaplefox (Nedovršeno) 3-20 Reklame, Špica 3-21 Pekabela Sladoledi 3-22 DDOR 3-23 Đukić Trikotaža 3-24 Igrijada Glišijada 3-25 Jet Set Cat, Čokolend 3-26 GSB, Song 3-27 Tv Serija U Znaku Nauke 3-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Ima Jedno Pravilo 3-29 Tv Serija Grlom U Jagode, Igre 3-30 Tv Emisija Ulični Svirači, Srpski Pesnik 3-31 Tv Film Sve Što Je Bilo Lepo (Bunba) Tema 3-32 Ruke U Vis 3-33 Tv Serija Thune, 1. Epizoda 3-34 Tv Emisija Sportski Život, Dalje Dalje Skokom Skokom CD4 4-1 RTS Dnevnik 98 I Headlines 4-2 Reklame, Špica 4-3 Big Novine 4-4 DPS Spot 4-5 Fabrika Slatkiša Soko Štark 4-6 Frikom Smrznuto Testo 4-7 Fest Špica, Torta 94. 4-8 Follow Me 4-9 Tv Serija Petrijin Venac, Valcer 4-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Živim U Neko Staro Vreme 4-11 Kviz 100 Godina Filma, Špica 4-12 Kratki Igrani Most 4-13 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Pesnici Mu Nisu Odoleli 4-14 Tv Film Bife Titanik 4-15 Festival Beogradsko Proleće, Voli Me 4-16 Crtani Film Pisma Čitalaca 4-17 Tv Emisija Ulični Svirači, Beogradska Razglednica 4-18 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Dajte Nam Šansu 4-19 Evropsko Prvenstvo Kajak Kanu PESK, Fanfare 4-20 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Vrač 4-21 Tv Serija Gledajući Televiziju, Al Veruj Dragi... 4-22 Reklame, Špica 4-23 Invest Banka 4-24 Intermeco 4-25 Genel 4-26 Jugoexport, My Way 4-27 Jugoturs London 4-28 Tv Akcija Za Automobil Yugo 4-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Muško Il Žensko 4-30 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Valcer 4-31 Tv Serija Iz Kulture Petkom U 22, Špica 4-32 Tv Serija 1001 Kameni Brod, Engleska Verzija 4-33 Tv Serija Iz Kulture Međutim, Nova Verzija 4-34 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Nosorog 4-35 Tv Serija Reč I Slovo 4-36 Tv Serija Ne Tako Davno, Grešnica 4-37 Tv Serija Broz I Ja CD5 5-1 BG Hronika, Špica 5-2 Reklame, Špica 5-3 Osvetli Me 5-4 Padobranci 5-5 Mami 5-6 Robne Kuće Beograd, Škola 5-7 JAT Moskva 5-8 Tv Serija Istra 5-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscjelitelji, Plovi Patka 5-10 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Lula Mira 5-11 Tv Serija Thune, Najavna Špica 5-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Pesma Dim Dim Dim 5-13 Dečija Tv Emisija Evropska Razmena, Lubenice 5-14 100 Godina Jednog Veka, Crtani Film 5-15 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Budućnost 5-16 Tv Serija Reč I Slovo, Špica 5-17 Tv Serija Balkan Expres, Dukat 5-18 Dokumentarni Film Talking About Chess 5-19 Festival Beogradsko Proleće, Za Jednu Smo Ljubav Stariji 5-20 Reklame, Špica 5-21 Šveping 5-22 Taf 5-23 Valera 5-24 Simod 5-25 Agrokomerc Prašak Za Pecivo 5-26 Voban 5-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Eskulap 5-28 Tv Feljton, Emisija 11. Bijenale Grafike U Ljubljani 5-29 Crtana Serija Pinkulusi 5-30 Tv Serija Grlom U Jagode, Hurricanes 5-31 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Song 5-32 Dokumentarna Serija Jugoslavija All Together 5-33 Crtani Film Mućak 5-34 Mostarske Kiše, Emisija O Pesmi Pere Zupca 5-35 Tv Serija Slike Bez Rama, Epizoda Car Kaišar 5-36 Tv Serija Sjaj U Očima CD6 6-1 RTS Dnevnik Sa Satom I Head Lines-om 6-2 Reklame, Špica 6-3 Ljubljanska Banka Srbija 6-4 Merima Baby Sapun 2. 6-5 Lucky Strike 6-6 Nanis Pelene 6-7 Pirosi 6-8 Tv Emisija Lošinj 6-9 Tv Serija Gledajući Tv, Žalila Se Riba Žabi 6-10 Sportska Dokumentarna Emisija 90-86 6-11 Crtani Dugometražni Film Džon Piplfoks..., Devojke Iz Havane (Nedovršen) 6-12 Specijalna Emisija (Titova Smrt) 6-13 Televiziska Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, U Skupštini 6-14 Dokumentarni Film A Town Betrayed 6-15 Hej, Hej 6-16 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Tema 6-17 Dečija Tv Serija Imam I Ja Neka Prava, Špica 6-18 Tv Serija Puls 6-19 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Jugoslavija 6-20 Reklame, Špica 6-21 Hamburger PKB 6-22 Gloria 6-23 JAT 40 60 6-24 Jugopetrol Petronije 6-25 Leksikon CG 6-26 Lepše Je Sa Kulturom 6-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Srednji Vek 6-28 Crtani Film Krst, Kvadrat, Krug Kazimira Maljeviča 6-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Sutra U 5 6-30 Tv Serija Varošarije, Epizoda Kruševac, Sa Krfa 6-31 Tv Serija Muke Za Unuke, Super Deka Špica 6-32 Dokumentarna Emisija Maslina, Drvo Koje Znači 6-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Bekstvo 6-34 Tv Serija Balkan Ekspres, Frida, Tri Udovice 6-35 Crtani Film Romeo I Julija 6-36 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Igraj Glumac 6-37 Crtani Film Love Story 6-38 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, I Onda Smo... CD7 7-1 RTS Jutarnji Program, Špica 7-2 Reklame, Špica 7-3 Bonito 7-4 Frikom 2010 7-5 Kaja Jaka Radoviš, Skoplje 7-6 NBG, Večera U Hodniku 7-7 Koštana 7-8 Gardoš 7-9 Tv Serija Ne Tako Davno, Čarobnjaci 7-10 Tv Emisija Jugoslavija U Oktobru, Zarumenio Se Mesec 7-11 40. Festival Kratkog Metra, Špica 7-12 Dečija Tv Emisija Lubenice, Evropska Razmena, Putovanje 7-13 Tv Serija Ne Tako Davno, Tako To Biva 7-14 Tv Serija Grlom U Jagode, Ljubavna 7-15 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Psihoanaliza 7-16 Crtani Film A 1 7-17 Dokumentarni Film Srbija Godine Nulte 7-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Mu Je Opet Onaj Koš 7-19 Reklame, Špica 7-20 Genel Fax 7-21 Narodna Knjiga Klub Čitalaca 7-22 Hepi Žvaka 7-23 Izborni Spot DPS 7-24 Tv Serija Muke Za Unuke, Gusari 7-25 Crtani Film Moj Svet 7-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Da Li Pamti... 7-27 Tv Serija Balkan Expres, Na Balkonu 7-28 Festival Beogradsko Proleće, Starogredske Pesme, Jablanovi 7-29 Tv Serija Istra, Danas 7-30 Tv Serija Sportski Život, Gde Je Kraj Snovima Mojim 7-31 Tv Serija Ne Tako Davno, Naroz 7-32 Serija Zapamtite, Kamion 7-33 Tv Emisija YU All Together 7-34 Tv Serija Gledajući Televiziju, Otkad Se To Tako Zove 7-35 Crtani Film Memento Mori, Crtani CD8 8-1 RTS Serija Danas, Špica 8-2 Reklame, Špica 8-3 29. Novembar 8-4 Ljubljanska Banka Slovenija 8-5 Sajam Nameštaja 8-6 Sintelon 8-7 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Neuroze 8-8 Tv Serija Broz I Ja, Crkva 8-9 Crtani Film Raj 8-10 Tv Serija Podijum, Uspavanka 8-11 Tv Serija Istarske Legende 8-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Stari Platan 8-13 Reklamni Film Energoinvest 8-14 Crtani Film Sic Transit Gloria 8-15 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Na Dobošu Sreće 8-16 Tv Film Apstinenti 8-17 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Zajedno 8-18 Reklame, Špica 8-19 Srbijanka Valjevo 8-20 Vuneni Znak 8-21 Sojavita 8-22 Tako Biskvit 8-23 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Galeb 8-24 Crtani Film Big Apple 8-25 Tv Prenos Proslave 175 Godina Prvog Srpskog Ustanka 1804-1979 8-26 Tv Serija Nešto Između 8-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Shadow Boogie 8-28 Crtani Film Leptir 8-29 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Brice 8-30 Tv Film Crna Mačka 8-31 Tv Serija Gledajući Televiziju, Špica 8-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Ko Da Nas Leči... 8-33 Tv Serija Sjaj U Očima, Kafić 8-34 Tv Serija Turneja, Antigona CD9 9-1 RTS Srbija Na Vezi, Špica 9-2 Reklame, Špica 9-3 Eko Gliša 9-4 Fortitudo 9-5 Rok Sladoledi Pekabela 9-6 Sintelon Persijski Tepisi 9-7 Čokolend, Školjke 9-8 Crtani Film Olovka Dečak I San 9-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Frankenštajn Mjuzikal 9-10 Reklame, Špica 9-11 Riana 9-12 Zanzi Sokovi 9-13 Potens Kreveti 9-14 Vrnjci Kisela Voda 9-15 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Disco 9-16 Tv Serija Gledajući Televiziju, Dva Skleka Tri Bifteka 9-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Ne Pitaj Me Vesna 9-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Volela Se Dva Šarafa 9-19 Dokumentarni Film Zoran Radmilović 9-20 Bikić Studio, Špica 9-21 Crtani Film Hogan Strašni 9-22 Tv Film Nevjeste Dolaze 9-23 Tv Prenos Vrapci, Beograd Čuvam Ko Malo Vode Na Dlanu 9-24 Crtani Film Dugme 9-25 Tv Emisija Dani Bola I Ponosa 9-26 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Odjavna Špica CD10 10-1 RTS BG Hronika, U Radu 10-2 Reklame, Špica 10-3 Loto Rastanak 10-4 Politika Vek Prvi 10-5 Spendi Sladoled 10-6 Sokovi Fani 10-7 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Prvi Stav The Beginning (Početak) 10-8 Kviz To Je To, Špica 10-9 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Tvoja Ljubav U Meni 10-10 Tv Film Ćorkan I Švabica 10-11 Tv Serija Ne Tako Davno, Albatros 10-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Doktore 10-13 Tv Serija Balkan Ekspres 2., Šubi Dubi Trio 10-14 Reklame, Špica 10-15 Robne Kuće Beograd 10-16 Soko Štark 10-17 Pikolo 10-18 Žvazbuka 10-19 Tv Serija Grlom U Jagode, Swingl Singers 10-20 Tv Serija Ne Tako Davno, Valentina 10-21 Tv Serija Bračno Savetovalište, Mali Jel' Hoda 10-22 Kviz To Je To 10-23 Tv Drama Budite Isti Za 20 Godina 10-24 Špica Festivala Kratkog Metra 10-25 Crtani Film Neobičan San Jednog Alhemičara 10-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Rođendani 10-27 Dokumentarni Film Kićanović 10-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Zamisli 10-29 Tv Serija Balkan Expres 2., Ludi Mida 10-30 Tv Serija Jadranski Otoci, Dalmatinska 10-31 Crtani Film Tri Početka CD11 11-1 Kulturni Dnevnik 11-2 Reklame, Špica 11-3 Prvi Maj Pirot 11-4 Pera Delfin Soko Štark 11-5 Slavija Banka 11-6 Kremodor 11-7 Trošić Enterijeri 11-8 Tv Goša Dnevnik 11-9 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Drugi Stav Manifesto (Manifest) 11-10 Kviz Put Oko Sveta, Špica 11-11 Tv Drama Malograđanin 11-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Hop Hop Hop 11-13 Snimak Pozorišne Predstave Narodni Poslanik, Lagana Tema 11-14 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 11-15 Tv Serija Podijum, Prolećna Pesma 11-16 Dokumentarni Film Poludeli Ljudi 11-17 Reklame, Špica 11-18 Sintelon Galerija 11-19 Soleta 11-20 Super Sok, Fanfare 11-21 Roki Kameni Bombon 11-22 Vitaminka Prilep 11-23 Tv Emisija Golden Silence 11-24 Tv Film Hole In A Soul 11-25 Tv Serija Bračno Savetovalište, Slobodna Ljubav 11-26 Crtani Film Blue Eyed Moon 11-27 Serija Zapamtite, Železničar 11-28 Kratki Igrani Film Delfini Su Sisari 11-29 Tv Serija Thune 11-30 Javni Tv Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Život 11-31 Kratki Igrani Tv Film Noć 11-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Savremeno Doba 11-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Svadba 11-34 Tv Serija Balkan Expres 2. Dukat, Tri Udovice 11-35 Špica Festivala Valencija 11-36 Kratki Igrani Film Mario Je Gledal Morje Z Zaljubljenimi Očmi CD12 12-1 RTS Teleobjektiv, Špica 12-2 Reklame, Špica 12-3 Udružena Banka 12-4 Stil 12-5 Super Sok Fructal 12-6 PTT Brza Pošta 12-7 Sonata Sladoled 12-8 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Rock 12-9 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja Treći Stav Skill (Veština) 12-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Autoput I Ja Na Njemu 12-11 Tv Emisija 80 Godina YU 12-12 Tv Drama Malograđanin, Hor 12-13 Reklame, Špica 12-14 Soko Štark Keks 12-15 Telekom, Poklon Za Vernost 12-16 Tigar Gume 12-17 Sladoledi Pekabela 12-18 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 12-19 Tv Serija Bračno Savetovalište, Kada Ti Dosadi Izgled Sobe 12-20 Tv Emisija Istra, Disko 12-21 Crtani Film Tv Or Not Tv 12-22 Prenos Otvaranja Manifestacije Mermer I Zvuci Aranđelovac 12-23 Beogradski Kviz, Špica 12-24 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Jelovnik 12-25 Tv Serija Broz I Ja, Duhovi 12-26 Crtani Film H?O 12-27 Tv Serija Balkan Expres 2. Tango Smrti Na Brodu 12-28 Tv Serija Muke Za Unuke, Drugarstvo 12-29 Tv Serija Zooteka, Emisija Životinje, Jegulja 12-30 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 12-31 Crtani Film Pare Ili Život 12-32 Evropsko Prvenstvo U Kajaku I Kanuu PESK, Izlazak Takmičara CD13 13-1 RTS Sportski Dnevnik, Špica 13-2 Reklame, Špica 13-3 Sintelon Tapisoni 13-4 Robne Kuće Beograd, Fanfare 13-5 Slatki Gumeni Zoo Vrt 13-6 Jugopetrol 13-7 Žvazbuka U Tubi 13-8 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja, Četvrti Stav Public Feat (Narodno Veselje) 13-9 Tv Serija Sjaj U Očima, Tema Sa Frulom 13-10 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Svi Su Ludi 13-11 Crtani Film Šizif 3. 13-12 Tv Serija Čik Pogodi, Epizoda Kompozitor, Kompo Kompo Kompozitor 13-13 Tv Serija Jadranski Otoci, Glavna Tema Instrumental 13-14 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Ulice Znaju 13-15 Tv Serija Gledajući Televiziju, Tako Je To 13-16 Tv Serija Neobavezno 2. Špica 13-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Džezabel 13-18 Festival Dečije Pesme Niš, Dvojka 13-19 Kratki Eksperimentalni Film Apstraktni Eksperiment 13-20 Reklame, Špica 13-21 Frikom Utakmica 13-22 Monte Gliša 13-23 Start Žvake 13-24 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 13-25 Tv Serija Zip Magazin, Špica 13-26 Tv Serija Thune 5. Epizoda 13-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Dr Frojd 13-28 Tv Serija Balkan Expres 2., Ide Veče, Kvartet 13-29 Tv Serija Turneja, Špica 13-30 Tv Serija Junaci, Kataklizma 13-31 Tv Serija Sjaj U Očima, Razni Jezici 13-32 Tv Serija Slagalica, Odjavna 13-33 Emisije Protiv Bombardovanja, I Have To Explain You Baby 13-34 Tv Serija Grlom U Jagode, Odjavna Špica