Odlomak : ’’Uvod Skupina ljudi okupila se na zaklonjenom odmaralištu u brdima Rajasthana u Indiji. Samo neki, ako i oni, mogu pojmiti da sudjeluju u događaju koji će postati prvo sjeme revolucionarnog pokusa u cvjetanju ljudske svjesnosti - one koja će s vremenom promijeniti živote stotina tisuća ljudi po cijelom svijetu. Čovjek oko kojega su ovi ljudi okupljeni poznat je kao Osho. "Želim da vi svjedočite o radosti koju iskušavam kao rezultat mojeg buđenja" kaže Osho u ovoj knjizi." I tako sam odlučio pozvati vas ... Oprostite ako moj zov uznemiruje vaš san i raspršuje magle vaših snova." Poziv, kako je izražen na ovim stranicama, je nježan kao da je upućen nekome na rubu budnosti. Oni kojima je poznat njegov kasniji rad, to može izgledati kao jaki kontrast - i tehnike meditacije koje predlaže i način na koji govori izgledaju kao šapat uspoređeni sa alarmnim zvonima koja je kasnije upotrijebio da prekine drijemež čak i onih u komi. No još je značajnija prisutnost iste bezvremenske vizije koju nas Osho poziva da dijelimo s njim. A za mene, ljepota ove knjige - njezina jasnoća i jednostavnost, njezina poezija i tišina, još je više pojačana jer sam iskusila ona alarmna zvona. "Meditacija je stanje bez misli" kaže On. "Kada nema razmišljanja, tada upoznajemo onoga kojega skrivaju naše misli. Kada nema oblaka plavo nebo otvara se pogledu." Ova knjiga je stranica po stranica plavog neba. Ma Deva Sarito DOBRODOŠLICA Vidim čovjeka obavijenog gustom tamom. On je postao kao kuća čija je lampa ugašena u tamnoj noći. Zaboravio je kamo želi poći i što želi biti. Ali sjećanje onoga što je zaboravio može se u njemu ponovo probuditi. Iako je tama nema razloga za očajavanje. Što je dublja tama, bliža je zora. Na otvorenom moru vidim duhovnu obnovu cijelog svijeta. Novi će čovjek biti roden i mi smo u agoniji njegovog radanja. Ali ta regeneracija treba suradnju svih nas. Dogoditi će se kroz nas i samo kroz nas. Ne možemo si dopustiti da budemo samo promatrači. Moramo se pripremiti za ovo ponovno rođenje u nama samima. Dolazak tog novog dana, tog svitanja, dogoditi će se samo ako sebe ispunimo svjetlom. O nama ovisi da tu mogućnost pretvorimo u stvarnost. Mi smo svi opeke zdanja sutrašnjice i zrake svjetlosti koje će roditi sunce budućnosti. Mi smo stvoritelji a ne samo gledatelji. Međutim, potreba nije samo za stvaranjem buducnosti, ona je za stvaranje same sadašnjosti, za stvaranje nas samih. Stvarajuci sebe čovjek stvara čovječanstvo. Pojedinac je dio društva pa se i evolucija i revolucija dešavaju kroz njega. Vi ste taj dio. Zato želim pozvati vas. Želim probuditi vas iz drijemeža. Zar ne vidite da su vaši životi postali čisto besmisleni i beskorisni, do kraja dosadni? Život je izgubio svaki smisao, svaki cilj. No to je prirodno. Bez svjetla u čovjekovom srcu ne može biti ikakvog smisla u njegovom životu. Ne može biti ikakve radosti u njegovom životu kada nema svjetla u njegovom unutrašnjem biću. Činjenica da se danas osjećamo suvišni i preopterećeni nije zato što je sam život beskoristan. Život je beskonačno ispunjenje. Ali mi smo zaboravili stazu koja vodi do tog mjesta, do tog ispunjenja. Mi samo egzistiramo i ništa nemamo sa životom. To nije življenje, to je samo čekanje na smrt. I kako može čekanje na smrt biti išta osim dosadno. Kako može biti radost? Došao sam da vam kažem ovo: postoji način da se probudite iz ovog lošeg sna za koji mislite da je život. Staza je uvijek postojala. Staza koja vodi iz tame u svjetlo je vječna. Ona je sigurno tamo, no mi smo okrenuli svoja lica od nje. Želim da prema njoj okrenete lica. Ova staza je dharma, religija. Ona je način raspirivanja svjetla u čovjeku; ona usmjerava čovjekovu barku koju nosi struja. Mahavira je rekao za one koje nosi brza struja svijeta, sa svojom starošću i svojom smrti, da je religija jedini sigurni otok, sidro, cilj i pribježište. Jeste li žedni svjetla koje ispunjava život radošcu? Želite li dostići istinu koja daje čovjeku besmrtnost? Ako je tako, ja vas pozivam. Prihvatite moj poziv - na radost, na svjetlo, na besmrtnost. To je samo stvar otvaranja očiju. I tada će nastati novi svijet svjetla. Ne morate učiniti ništa drugo već samo otvoriti oči. Samo se morate probuditi i gledati. Ništa u čovjeku nije stvarno ugašeno niti je on izgubio usmjerenje, ali ako su mu oči zatvorene tama se širi svuda unaokolo i gubi se svako usmjerenje. No zatvarajući oči čovjek gubi sve; otvarajući ih postaje kraljem. Zovem da vas probudim iz vašeg sna padanja u veličajnost vladara. Želim promijeniti vaš poraz u pobjedu, vašu tamu u svjetlo, vašu smrt u besmrtnost. Jeste li spremni poći na put sa mnom? Prije nego počnemo s radom, molim prihvatite moju ljubav. To je jedino čime vam mogu izraziti dobrodošlicu u osami i povučenosti ovih brežuljaka. Nemam ništa drugo da vam dam. Želim sa vama podijeliti beskrajnu ljubav koju je prisustvo Boga stvorilo u meni. Želim ju razdijeliti. I čudo toga je da što više dijelim to ona više raste! Stvarno bogatstvo povećava se njegovim dijeljenjem, a bogatstvo koje se smanjuje dijeljenjem ni nije pravo bogatstvo. Onda hoćete li prihvatiti moju ljubav? Vidim prihvaćanje u vašim očima i vidim da se one zauzvrat prelijevaju ljubavlju. Ljubav može začeti ljubav i mržnja može začeti mržnju. Štogod dajemo isto nam se vraća. To je vječno pravilo. Pa sve što poželimo je ono što bi trebali dati svijetu. Ne možete dobiti cvijeće u zamjenu za trnje. Vidim cvijeće ljubavi i mira kako cvate u vašim očima, i duboko sam nagrađen. Ovdje sada ima tako mnogo različitih ljudi. Ljubav ujedinjuje i pretvara mnoge u jedno. Fizička tijela su odvojena i nastaviti će biti tako, no postoji nešto iza tih tijela što zbližava ljude i ujedinjuje ih u ljubavi. Tek kada je postignuto to jedinstvo može se nešto reći i može se nešto razumjeti. Komuniciranje je jedino moguće u ljubavi i samo u ljubavi. Sakupili smo se na ovom osamljenom mjestu tako da vam mogu nešto reći i da me vi možete slušati. To izricanje i to slušanje mogući su samo na razini ljubavi. Vrata srca otvaraju se samo ljubavi. I zapamtite da samo kada slušate sa srcem, a ne glavom, da tek onda možete nešto čuti. Možete pitati: "Da li i srce isto čuje?" no ja vam kažem da kada nešto čujemo, to samo srce čuje. Do sada glava nikada ništa nije čula. Glava je gluha kao top. A to je točno i za govor. Samo kada riječi dolaze iz srca imaju značenje. Samo riječi koje dolaze iz srca imaju miris svježeg cvijeća; u protivnom nisu samo odstajale i izblijedjele već su kao i umjetno cvijeće napravljene od papira. Ja ću vam otvoriti svoje srce i ako mi vaša srca dozvole da uđem imati ćemo susret i komunikaciju. I u tom trenutku zajedništva ono što je riječima nemoguće izreći biti će preneseno. Mnoge neizrecive stvari mogu se tako čuti i ono što se ne može pretočiti u riječi, ono što je izmedu redova može se tako prenijeti. Riječi su vrlo važni simboli no ako ih se posluša u potpunom miru duha i u tišini one postaju moćne. To ja zovem slušanjem sa srcem. Ali i kada slušamo nekoga puni smo misli o sebi samima. I to je lažno slušanje. Tada niste istiniti slušatelji. Vi ste pod iluzijom da čujete a u stvari ne čujete. Za istinsko slušanje potrebno je da duh bude u stanju savršene, tihe pozornosti. Trebate samo slušati i ne činiti ništa drugo. Samo tada možete čuti i razumjeti. I to razumijevanje postaje svjetlo i dovodi do transformacije u vama. Bez takvog stanja duha ne slušate nikoga, nego samo slušate sebe. Uzburkanost koja bjesni u vama apsorbira vas. I tada ste toliko zaokupljeni da vas nikakva komunikacija ne doseže. Izgleda kao da gledate ali ne vidite; izgledate kao da slušate ali ne čujete. Krist je takoder rekao: "Oni koji imaju oči za gledanje, neka vide. Oni koji imaju uši za slušanje, neka čuju." Zar oni kojima je on govorio nisu imali oči i uši? Naravno da su imali oči i uši, no samo postojanje očiju i ušiju nije dovoljno za gledanje i slušanje. Nešto drugo je potrebno i bez toga postojanje ili ne-postojanje očiju i ušiju je nebitno. To nešto drugo je unutrašnja tišina i budna svjesnost. Samo kada postoje ove osobine otvaraju se vrata uma i nešto se može reći i čuti. Očekujem tu vrstu slušanja od vas za vrijeme ovog kampa sadhana. Kada jednom savladate to umijeće ono postaje vaš životni drug. Samo ono može vas osloboditi nevrijednih zaokupljenosti. Može vas probuditi za veliki, misteriozni svijet vani i početi ćete iskušavati vječno svjetlo svjesnosti. To je ono što se nalazi iza vrtloga uma. Ispravno gledanje i ispravno slušanje nisu potrebni samo za ovaj kamp sadhana već su temelj ispravnog življenja. Upravo kao što se sve jasno ogleda u jezeru koje je potpuno mirno, bez mreškanja, tako će se ono što je istina, ono što je Bog ogledati u vama kada postanete mirni i tihi kao jezero. Ja vidim takvu tišinu i mir kako dolaze k vama i vidim vaše oči kako me pozivaju da kažem ono što želim reći. One me potiču da podijelim istine koje sam vidio i koje su dotaknule moju dušu. Vaša srca su željna i nestrpljiva da čuju o njima. Vidjevši da ste tako voljni i spremni da me čujete, moje srce je primorano da vam se otvori. U ovom mirnom okruženju, kada su i vaši umovi isto tako mirni, svakako ću vam moći reći ono što vam želim reći. Često se dogada da se moram suzdržati da ne govorim kada pred sobom vidim gluha srca. Zar svjetlo ne ostaje vani kada nađe vrata vaše kuce zatvorena? Na isti način i ja često stojim pred mnogom kućom. Ali dobar je znak da su vaša vrata otvorena. To je dobar početak. Slijedeće jutro početi ćemo petodnevni program ovog kampa sadhana i kao uvod želio bih reći nekoliko stvari. Za nečiju sadhanu, za ostvarenje istine, um mora biti pripremljen na način kao što pripremate zemlju za uzgoj cvijeća. I stoga, želio bih da zapamtite nekoliko maksima. Prva maksima je; živite u sadašnjosti. Za vrijeme kampa nemojte da vas ponese navika da razmišljate o prošlosti ili budućnosti. Ako si dozvolite da vas to ponese, živući trenutak, stvarno važna stvar će propasti i beskorisno će proći. Niti prošlost niti budućnost ne postoje. Prošlost je samo uspomena; budućnost je mašta. Samo je sadašnjost stvarna i živa. I ako se istina treba spoznati to može biti samo kroz sadašnjost. Za vrijeme kampa, molim držite se podalje od prošlosti ali i od budućnosti. Prihvatite da one ne postoje. Postoji samo trenutak u kojem se nalazite. Samo trenutak u kojem jeste postoji i ništa više. Morate živjeti u njemu i to potpuno. Noćas čvrsto spavajte kao da je vaša cijela prošlost odrezana i puštena. Umrite glede prošlosti. A ujutro ustanite kao novi čovjek, jer je novo jutro. Pustite onom koji je otišao u krevet da se ne probudi. Dajte onom koji je uvijek nov i uvijek svjež da ustane. Stalno se prisjećajte da živite u sadašnjosti - i budite na oprezu dvadeset četiri sata svaki dan i pazite da mehaničko mišljenje o prošlosti i budučnosti ponovo ne započne. Pažnja je dovoljna. Ako pazite ono neće ponovo početi. Pažnja i svjesnost lome naviku. Druga maksima je; živite prirodno. Čovjekovo cijelo ponašanje je umjetno i rezultat uvjetovanja. Mi se uvijek zamatamo u lažne ogrtace i zbog tog omota postepeno zaboravimo svoje stvarno biće. Svucite tu lažnu kožu i odbacite ju. Nismo se ovdje okupili da postavimo na pozornicu dramu već da upoznamo i sagledamo sebe onakvima kakvi jesmo. Kao što glumci u predstavi skidaju svoje kostime i šminku i ostave ih po strani nakon izvedbe, u ovih pet dana i vi morate skinuti vaše lažne maske i odložiti ih. Dajte da ono što je temeljno i prirodno u vama izađe na vidjelo - i živite u tome. Nečija sadhana, nečija staza, razvija se samo kroz jednostavno i prirodno življenje. U danima ovog kampa sadhana budite svjesni da niste ni na kakvom položaju, da nemate zvanje, da nemate mjesto. Oslobodite se od svih tih maska. Vi ste samo vi, potpuno obična ljudska bića bez imena, položaja, klase, obitelji; bezimena osoba, vrlo obični pojedinac. Morate naučiti tako živjeti jer je to ono što jeste u stvarnosti. Treća maksima je; živite sami. Nečija sadhana rođena je u potpunoj samosti, kada je netko potpuno sam. Ali općenito čovjek nikada nije sam. Uvijek je okružen drugima. I ako oko njega nema mnoštva izvana, on je u središtu mnoštva iznutra. Mnoštvo treba raspršiti. Iznutra nemojte dozvoliti stvarima da se natiskuju na vas. A isto je istinito za vanjsko - živite prema sebi kao da ste potpuno sami u ovom kampu. Ne morate održavati odnose sa bilo kim drugim. Usred tih bezbrojnih odnosa vi ste zaboravili sebe. Svi ti odnosi - neprijatelj ili prijatelj, otac ili sin, žena ili muž - tako su vas zaokupili da unutar sebe ne možete pronaći niti znati svoje vlastito biće. Jeste li ikada pokušali zamisliti što ste izvan tih vaših odnosa? Jeste li ikada odbacili odoru tih odnosa i vidjeli sebe potpuno odvojeno od njih? Odmaknite se od svih tih odnosa i znajte da niste sin svojega oca i majke, niti muž svoje žene, niti otac svoje djece, niti prijatelj svojih prijatelja, niti neprijatelj svojih neprijatelja - i ono što ostane je vaše stvarno biće. Ono što ostaje u vama ste vi. Ovih dana morate živjeti sami u tom biću. Slijedeći ove maksime, moći ćete doseći stanje uma koje je apsolutna potreba za nošenje vaše sadhane i za postizanje mira i ostvarenje istine. Kao i ove tri maksime želim vam objasniti i dvije vrste meditacija koje cemo početi sutra. Prva meditacija je za ujutro. Za vrijeme te meditacije morate držati kralježnicu uspravno, zatvorite oci i držite vrat ravno. Usnice vam trebaju biti zatvorene i jezik treba dodirivati nepce. Dišite polako ali duboko. Koncentrirajte svoju pažnju na pupak. Budite svjesni treperenja koji osjećate u pupku uzrokovanog disanjem. To je sve što morate učiniti. To smiruje um i misli. Iz te praznine konačno idete unutra. Druga meditacija je za noć. Rasprostrite tijelo na pod i pustite udove da se potpuno olabave. Zatvorite oči i dvije minute sugerirajte si da se tijelo opušta. Postepeno će tijelo postati opušteno. Tada si dvije minute sugerirajte da vaše disanje postaje mirno. Disanje će postati tiho. Konačno, iduće dvije minute sugerirajte si da vaše misli zastaju. Ova svjesna auto-sugestija vodi do potpune relaksacije i praznine. Kada je um postao savršeno miran, budite potpuno svjesni vašeg unutrašnjeg bića i budite svjedok mirnoće. To svjedočenje će vas odvesti do vas samih. Morate vježbati ove dvije meditacije. No zapravo su one umjetna pomagala i ne trebate ih se držati. Uz njihovu pomoć rastapa se nemir uma. I kao što više ne trebamo ljestve nakon što smo se popeli, jednog dana moramo odbaciti i to pomagalo. Meditacija postiže savršenstvo onog trenutka kada postaje nepotrebna. Upravo to stanje je samadhi. Sada je noć poodmakla i nebo je puno zvijezda. Drveće i doline pošli su na počinak. Hajdemo i mi na spavanje. Kako je sve mirno i tiho! Hajde da se stopimo u taj spokoj. U dubokom snu, u snu bez snova idemo tamo gdje Bog prebiva. To je spontani, nesvjesni samadhi koji nam je priroda podarila. Uz pomoc ovog kampa sadhana i mi možemo doseći isti cilj. No tada ćemo biti svjesni i budni. To je razlika i to stvarno velika razlika. U prethodnoj spavamo; u kasnijoj mi smo širom budni. Hajdemo se povući na spavanje s nadom da ćemo postići samadhi. Kada su naše nade popraćene odlučnošcu i pravim nastojanjem sigurno će se ispuniti. Neka nas Bog povede ovom stazom. To je moja jedina molitva.’’

Knjaževac Narodna knjiga, 1985. Biblioteka Mona Liza Prelepo izdanje po mnogima najvećeg romana u istoriji svetske književnosti. Blago iskrzane korice (vidi se na slikama), sve ostalo odlično. Ana Karenjina (rus. Анна Каренина) je roman ruskog pisca Lava Tolstoja, koji je prvo objavljivan u delovima od 1873. do 1877. godine. Prva pojava romana je bila u Ruskom glasniku (rus. Русский Вестник), ali nije objavljen do kraja, pošto je Tolstoj došao u sukob sa urednikom Mihailom Katkovim oko pitanja koja su pokrenuta u završnom delu. Stoga je prva pojava romana u celini bila u obliku knjige. Naširoko smatranu vrhuncem realizma, Tolstoj je ovu knjigu smatrao svojim prvim pravim romanom.[traži se izvor] Lik Ane je verovatno, makar delom, inspirisan Marijom Hartung (1832—1919), starijom ćerkom ruskog pesnika Aleksandra Puškina. Zanimljivo je i to da je kao prototip za lik grofa Vronskog poslužio pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je zaista, kao dobrovoljac, učestvovao u Srpsko-turskom ratu i tamo poginuo. Glavni likovi Porodično stablo Ane Karenjina Ana Arkadjevna Oblonska, udata Karenjina (rus. Анна Аркадьевна Каренина): sestra Stepana Oblonskog, Karenjinova žena i ljubavnica Vronskog. Grof Aleksije Kirilovič Vronski (rus. Алексей Кириллович Bpонский): Anin ljubavnik, konjički oficir. Knez Stepan „Stiva” Arkadjevič Oblonski (rus. Степан `Стива“ Аркадьевич Облонский): Anin brat, državni službenik (34 godine). Kneginja Darja „Doli” Aleksandrovna Oblonska (rus. Дарья „Долли“ Александровна Облонская): supruga Stepana Arkadjeviča, (33 godine). Grof Aleksije Aleksandrovič Karenjin: Anin muž, visoki državnik. Broj njegovih godina nije poznat, ali je poznato da je punih dvadeset godina stariji od nje. Konstantin „Kostja” Dmitrevič Ljevin: Kitin prosac, bliski prijatelj Stepana Arkadjeviča i zemljoposednik, (32 godine). Nikolaj Dmitrijevič Ljevin: Konstantinov stariji brat, osiromašen alkoholičar. Sergej Ivanovič Koznišev: Konstantinov polubrat, proslavljen pisac, (40 godina). Kneginja Jekatarina „Kiti” Aleksandrovna Ščerbacki: Dolina mlađa sestra i kasnije Ljevinova supruga, (18 godina). Kneginja Jelisaveta „Betsi” Fjodorovna Tverska: petrogradska bogatašica, sestričina Vronskog, Anina drugarica. Grofica Lidija Ivanovna: Vođa visokog društva, koji uključije Karenjina, a izbegava princezu Betsi. Njeni poslovi su mističnog i spiritualnog karaktera. Grofica Vronski: majka Aleksija Vronskog Sergej „Serjoža” Aleksijič Karenjin: sin Ane i Aleksija Karenjina Ana „Ani”: ćerka Ane i Vronskog Varenjka: mlada devojka siroče, poluusvojena od strane bolesne ruske plemkinje madam Štal, sprijateljuje se s Kiti dok boravi u inostranstvu. Radnja  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige! Roman je podeljen na osam delova. Njegov epigraf je Osveta je moja, ja ću je vratiti preuzeta je iz poslanice Rimljanima 12:19. Roman počinje sa jednim od Tolstojevih najčešće citiranih redova: „ Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. ” Prvi deo Roman počinje scenom Stepana Arkadijeviča Oblonskog („Stive”), moskovskog aristokrate i državnog službenika koji je prevario svoju ženu Darju Aleksandrovnu („Doli”). Doli je otkrila da ju je muž prevario sa njihovom guvernantom, pa porodica i čitavo domaćinstvo pati. Stiva obaveštava ukućane da njegova sestra, Ana Arkadjevna Karenjina, dolazi u posetu iz Sankt Peterburga u pokušaju da smiri situaciju. U međuvremenu, Konstantin Dmitrijevič Ljevin („Kostja”), Stivin prijatelj iz detinjstva, stiže u Moskvu, kako bi zaprosio Dolinu najmlađu sestru, princezu Katarinu Aleksandrovnu Ščerbacki („Kiti”). Ljevin je strastveni, nemiran ali stidljiv aristokratski zemljoposednik koji, za razliku od njegovih prijatelja iz Moskve, bira da živi na selu na svom velikom imanju. Tu on saznaje da ima suparnika u pogledu Kitine udaje, grofa Aleksija Vronskog, vojnog oficira. Čekajući Anu na železničkoj stanici, Stiva susreće Vronskog, koji je tu da dočeka svoju majku, groficu Vronsku. Ispostavlja se da su Ana i grofica Vronska putovale i razgovarale zajedno u istom vagonu. Nakon što se svako pronašao sa svojima i Vronski video Anu po prvi put, jedan železnički radnik gine, slučajno padnuvši ispred voza. Ana to tumači kao „loš znak”. Vronski je, međutim, opčinjen Anom. Ana je, pak, zabrinuta, jer se po prvi put odvojila od svog malog sina Sergeja („Serjože”) na duže vreme. U kući Oblonskog Ana govori emotivno i otvoreno sa Doli o Stivinoj aferi i ubeđuje je da je Stiva još voli, uprkos neverstvu. Doli je dirnuta Aninim govorom i odlučuje da, zbog dece, oprosti Stivi. Kiti, koja dolazi u posetu Doli i Ani, ima samo osamnaest godina. Njoj je ovo prva sezona kada je roditelji daju na udavanje i ona očekuje da će se uskoro udati za čoveka iz svog staleža. Vronski joj pokazuje značajnu pažnju, a ona očekuje da će igrati sa njim na balu te večeri. Kiti je veoma zadivljena Aninom ličnošću i lepotom i postaje opsednuta njom, baš kao i Vronski. Kada Ljevin nasamo zaprosi Kiti u njenom domu, ona ga nespretno odbija, verujući da se Vronski zaljubio u nju i da će je zaprositi. Na taj korak se odlučuje pod uticajem njene majke, ubeđene da je Vronski bolja prilika za Kiti, za razliku od Kitinog oca, koji favorizuje Ljevina. Na balu napravljenom u Kitinu čast, Ana se, na opšte iznenađenje svih, pojavljuje u crnoj somotskoj haljini, jednim delom od crne prozirne čipke koja, u ono vreme, nikako ne priliči Ani, jednoj uglednoj ženi, supruzi i majci. Kiti je ubeđena da će je Vronski definitivno zaprositi i da će se ovim balom sve razrešiti, ali on celo veče igra sa Anom, birajući je kao partnerku za ples pred šokiranom Kiti slomljenog srca. Kiti shvata da se Vronski zaljubio u Anu i da nema nameru da je prosi, uprkos njegovim otvorenim flertovanjima. Vronski je smatrao svoje odnose prema Kiti samo kao izvor zabave i pretpostavljao je da je i Kiti motivisana istim razlozima. Ana, iako je svojevoljno plesala sa Vronskim sve vreme na balu, potresena Kitinim slomljenim srcem, iste večeri se vraća u Sankt Peterburg. Vronski putuje istim vozom. Tokom putovanja, u neko doba noći, njih dvoje se susreću i Vronski izjavljuje Ani svoju ljubav. Ana ga odbija, mada je njegova pažnja ne ostavlja ravnodušnom. Ljevin, uvređen i razočaran što ga je Kiti odbila, vraća se na svoje imanje, napuštajući svaku nadu za brak. Ana se vraća u Sankt Peterburg kod svog supruga, Aleksija Aleksandroviča Karenjina, visokog vladinog zvaničnika i kod sina Serjože. Videvši svog muža po prvi put nakon njenog susreta sa Vronskim, Ana shvata da je on ne privlači, da joj se gadi, iako ona sama kaže da je dobar čovek. Drugi deo Porodica Ščerbacki konsultuje lekara zbog Kitinog zdravlja, koje je narušeno od kada se razočarala u Vronskog. Mladi specijalista savetuje da Kiti treba da ide u inostranstvo, u banju, da se oporavi. Doli govori Kiti da je razume u patnji zbog Vronskog i Ljevina, koga je uzaludno povredila. Kiti, koja se oseća poniženom od strane Vronskog i mučenom od strane njenog odbijanja Ljevina, vređa sestru, pozivajući se na Stivina neverstva, rekavši joj da nikada ne može voleti čoveka koji ju je prevario. U međuvremenu, Stiva posećuje Ljevina na njegovom seoskom imanju radi prodaje šume u blizini parcele, zbog slabe materijalne situacije porodice Oblonski. Za to vreme, u Sankt Peterburgu, Ana počinje da provodi više vremena u krugu kneginje Betsi, moderne bogatašice i rođake Vronskog. Vronski nastavlja da prati Anu. Iako ga se ona u početku pokušavala otarasiti, ipak mu poklanja svoju pažnju. Karenjin podseća ženu da s njene strane nije u redu u javnosti poklanjati previše pažnje Vronskom, jer postaje predmet ogovaranja. On je zabrinut zbog svog i ugleda svoje supruge, iako se nada i želi da veruje da je Ana iznad svake sumnje. Vronski, inače strastveni konjanik, učestvuje u trkama, previše naprežući svoju kobilu Fru-Fru. Njegova neodgovornost je uzrok pada i slomljene kičme nesrećnoj kobili. Ana, sve posmatrajući sa tribina u masi, nije u stanju da sakrije svoju uznemirenost tokom nesreće. Neposredno pre toga, Ana je rekla Vronskom da je trudna i da nosi njegovo dete. Karenjin je takođe prisutan na trkama i, shvativši da je Anino ponašanje neprikladno, nakon trka je opominje. Ana, u izlivu ekstremnog stresa i emocija, priznaje svoju aferu mužu. Karenjin je zamoli da prekinu sa tim, da bi se izbegli dalji tračevi, verujući da će njihov brak biti očuvan. Kiti i njena majka putuju u nemačku banju, da se Kiti popravi zdravlje. Tamo upoznaju madam Štal u invalidskim kolicima i njenu usvojenu kćerku Varenjku. Varenjka ostavlja snažan utisak na Kiti pomaganjem bolesnicima u banji, čitanjem im Jevanđelja i svojim ponašanjem u celini. Pod njenim uticajem tokom druženja, Kiti postaje izuzetno pobožna, ali i razočarana kritikama njenog oca, kada sazna da madam Štal glumi svoju bolest. Uskoro zatim vraćaju se u Moskvu. Treći deo Ljevin nastavlja da radi na svom imanju, pokušavajući da fizičkim radom nekako zaboravi na Kiti i duševni bol, što mu skoro u potpunosti i uspeva. Uskoro mu u posetu dolazi njegov brat Sergej Ivanovič Koznišov. Ovde su posebno istaknute suprotnosti dvojice braće. Dok Ljevin na selu uvek radi, vredan je i gotovo da nema vremena za odmor, Sergej selo smatra mestom za razonodu i relaksaciju. Ljevin razvija svoje ideje, koje se odnose na poljoprivredu, kao i jedinstven odnos između poljoprivrednog radnika i svoje rodne zemlje i kulture. Smatra da se mora nešto promeniti u sistemu, kako bi radnicima bilo stalo do toga što rade i da bi sa zemljoposednicima razvili prijateljski odnos, što i pokazuje ličnim primerom. On veruje da evropske poljoprivredne reforme neće imati efekta u Rusiji zbog jedinstvene kulture i ličnosti ruskog seljaka. Kada Ljevin, na molbu Oblonskog, poseti Doli u obližnjem selu Jerguševu, ona pokušava da razume šta se desilo između njega i Kiti i da objasni i opravda Kitino ponašanje. Sam razgovor o Kiti izbaci Ljevina iz ravnoteže i on stvori odbojnost prema Doli. Nakon toga, Ljevin odlučuje da će zaboraviti Kiti i da će se oženiti seljankom. Međutim, sutradan slučajno viđa Kiti u njenoj kočiji i shvata da slobodno može odbaciti misli o navedenom braku, jer je on još uvek voli. Uskoro mu u posetu stiže drugi brat, Nikolaj. On je vrlo bolestan, razdražljiv i Ljevin oseća sopstvenu krivicu što mu je Nikolaj naporan. Već drugog dana njih dvojica su se posvađali i, iako su znali da je Nikolaj zbog bolesti poslednji put ovde, on odlazi kući. U međuvremenu, u Sankt Peterburgu, Aleksije Karenjin je napisao pismo Ani, u kome traži da se ona vrati kući, ali pre nego što joj je pismo stiglo, ona mu piše da sa sinom odlazi u Moskvu. Dobivši njegovo pismo, Ana se našla uvređena i bila je ubeđena da je njen muž želi kod kuće dokrajčiti i uništiti. Potom se nalazi sa Vronskim i govori mu da njen muž zna za njih dvoje. Kada je Ana najzad otišla kući, njen muž je nije dočekao, već ga je ona našla u kabinetu. Karenjin odbija razvod, insistirajući na tome da će se njihov odnos nastaviti. Zahteva od nje da se prestane viđati sa Vronskim i preti joj oduzimanjem Serjože. Četvrti deo Ana i Aleksije Karenjin nastavljaju da žive zajedno, a sa Vronskim se viđa samo van kuće. Kada ih je jednom muž zatekao u kući, smatra da su preterali i konsultuje se sa advokatom oko dobijanja razvoda. U to vreme, razvod u Rusiji se mogao zahtevati jedino od strane nedužnog supružnika, ali je potrebno ili da optuženi priznaje preljubu − što bi upropastilo Aninu poziciju u društvu ili barem nju prilikom nove udaje − ili da krivac bude uhvaćen u preljubi. Karenjin uzima od Ane neka ljubavna pisma od Vronskog, koja advokat smatra kao nedovoljan dokaz afere. Stiva i Doli su isključivo protiv razvoda Karenjinih. Ana ima težak porođaj. Porođajna groznica, od koje umire 99% žena, traje joj tri dana. Za to vreme, zahteva da se, pored njenog kreveta, Karenjin i Vronski pomire i, pruživši mu ruku, tu Karenjin sve oprašta Vronskom. Međutim, Vronski se oseća neprijatno zbog Karenjinove velikodušnosti, oseća se bezvrednim i poniženim, pokušava samoubistvo, pucajući sebi u grudi, ali pogađa rame i ostaje živ. Tada dolazi do preokreta. Ana se oporavlja i smatra da ne može da podnese život sa Karenjinom, uprkos njegovom oproštaju i njegovoj vezanosti za novorođenče Anu, o kojoj se jedini zaista brinuo i kome je jedino bilo stalo do nje. Kada je saznala da Vronski odlazi u Taškent, po vojnoj obavezi, ona postaje očajna. Tada Ana i Vronski zajedno beže u Evropu, uzevši malu Anu sa sobom, ostavljajući Serjožu i Karenjinovu ponudu razvoda. U međuvremenu, Stiva deluje kao provodadžija sa Ljevinom. On organizuje sastanak između njega i Kiti, što dovodi do njihovog pomirenja i veridbe. Peti deo Ljevin i Kiti su se venčali i započeli novi život na svom imanju. Iako su bili srećni i voleli se, prvih par meseci im je bilo teško da se priviknu jedno na drugo. Ljevin se oseća nezadovoljno zbog vremena koje Kiti želi da provede sa njim i shvata da par meseci ništa konkretno nije uradio. Kada se brak počinje poboljšavati, Ljevin saznaje da njegov brat Nikolaj umire od iscrpljenosti bolešću. Kiti se ponudi da odu zajedno do Nikolaja i tamo se pokazuje od velike pomoći bolesniku. Videvši da je njegova supruga preuzela kontrolu nad situacijom neuporedivo bolje i sposobnije od njega, Ljevinova ljubav prema Kiti raste. Kiti na kraju saznaje da je trudna. U Evropi, Vronski i Ana se bore da pronađu prijatelje koji će ih prihvatiti. Dok se Ana oseća srećno što konačno može da bude nasamo sa Vronskim, on se oseća ugušeno pored nje. Oni ne mogu da se druže sa Rusima iz visoke klase i teško im je da nađu način da se zabave. Vronski, koji je verovao da je Ana ključ za njegovu sreću, shvata da mu je sve dosadno i nezadovoljan je sobom. On počinje da slika. Međutim, Vronski ne vidi da sva ta njegova umetnost nema talenta ni strasti, a da je njegov razgovor o umetnosti izuzetno pretenciozan. Postaje sve nemirniji, biva im sve dosadnije i Ana i Vronski odlučuju da se vrate u Rusiju. U Sankt Peterburgu Ana i Vronski borave u jednom od najboljih hotela, ali su uzeli odvojene apartmane, navodno zbog bebe Ane. Postaje jasno da njima tu nije mesto i da nisu prihvaćeni u ruskom društvu. Svi ih izbegavaju, čak i Anina stara prijateljica Betsi. Ana ima česte promene raspoloženja, napade ljubomore i izlive besa. Ana počinje da se plaši da je Vronski više ne voli. U međuvremenu, Karenjin nalazi utehu kod grofice Lidije Ivanovne, entuzijastkinje verskih i mističnih ideja, osavremenjenih u višim klasama. Ona ga savetuje da drži Serjožu podalje od Ane i Serjoži govori da mu je majka mrtva. Međutim, Serjoža, koji je bio vrlo vezan za majku, odbija da veruje da je to istina. Ana, maskirana, nepozvana odlazi u posetu Serjoži na njegov deveti rođendan, ali ju je zatekao Karenjin. Ana, očajnički pokušavajući da povrati bar neke od svojih nekadašnjih pozicija u društvu, prisustvuje predstavi u pozorištu, na kojoj su prisutni svi iz visokog društva Sankt Peterburga. Vronski je moli da ne ide, ali on nije u stanju da, prvenstveno sebi, objasni zašto ona ne bi trebalo da prisustvuje toj predstavi. U pozorištu, Ana je otvoreno odbijena od svojih bivših prijatelja, od kojih joj jedan namerno pravi scenu, vređa je i ona napušta pozorište. Ana je beznadežna. Ne može da nađe mesto za sebe u Sankt Peterburgu. Iako se često svađaju i prepiru, Ana i Vronski se dogovaraju da odu na njegovo seosko imanje. Šesti deo Doli sa majkom i decom provede leto sa Ljevinom i Kiti. Ljevinov život je jednostavan i neiskvaren, iako je Ljevinu pomalo nelagodno zbog prisustva tolikog broja Ščerbackih. On postaje izuzetno ljubomoran kada jedan od posetilaca, Kitin brat od strica, Veslovski, otvoreno koketira sa trudnom Kiti. Ljevin pokušava da prevaziđe svoja osećanja, ali na kraju podlegne njima i stvara neprijatnu scenu, bukvalno isteravši Veslovskog iz svoje kuće. Veslovski odmah ide da ostane sa Anom i Vronskim na obližnjem njihovom imanju. Kada Doli ode u posetu Ani, ona je pogođena razlikom između Ljevinovog aristokratskog, ali jednostavnog kućnog života i neskrivenog luksuznog i raskošnog imanja Vronskog, na selu. Ona takođe nije u stanju da održi korak sa modernim Aninim haljinama i ekstravagantnim trošenjem Vronskog na bolnicu koju gradi. Pored toga, Ana i Vronski nisu u najboljim odnosima i Doli to primećuje. Takođe vidi da se Ana jako promenila, da je postala anksiozna i da otvoreno flertuje sa Veslovskim. Doli je neugodno zbog toga, a Vronski traži od nje da ubedi Anu u razvod od Karenjina, tako da može da se uda za njega i živi normalno. Ana je postala izuzetno ljubomorna na Vronskog i ne može da podnese kada on odlazi čak i na vrlo kratke izlete. Kada Vronski odlazi na nekoliko dana za vreme pokrajinskih izbora, Ana postaje ubeđena da mora da se uda za njega, kako bi ga sprečila da je napusti. Nakon što Ana napiše pismo svom suprugu Karenjinu, ona i Vronski napuštaju selo i idu za Moskvu. Sedmi deo Dok je u poseti Moskvu, Ljevin se brzo navikava na gradski brzi, skup i frivolan život u visokom društvu. On prati Stivu u džentlmenski klub, gde se njih dvojica susreću sa Vronskim. Ljevin i Stiva posećuju Anu, koja svoje prazne dane provodi brinući se o devojčici bez roditelja iz Engleske. Ljevin se u početku oseća nelagodno zbog posete, ali Ana ga lako očara. Kada priznaje Kiti da je posetio Anu, ona ga optužuje da se zaljubio u nju. Njih dvoje se kasnije mire, shvatajući da je život u moskovskom društvu imao negativan, koruptivni efekat na Ljevina. Ana ne može da razume zašto može da privuče čoveka poput Ljevina, koji ima mladu i lepu ženu, ali više ne može da privuče Vronskog. Njen odnos sa Vronskim je pod sve većim naprezanjem, jer on može slobodno da se kreće u ruskom društvu dok ona ostaje isključena. Njena sve veća ogorčenost, dosada i ljubomora uzrokuju da se njih dvoje posvađaju. Ana koristi morfijum da joj pomogne da zaspi, što je navika koju je stekla dok je živela sa Vronskim na njegovom imanju. Postala je zavisna od toga. U međuvremenu, nakon dugog i teškog porođaja, Kiti rađa sina Dmitrija („Mitja”). Levin je istovremeno užasnut i duboko dirnut prizorom malene, bespomoćne bebe. Stiva posećuje Karenjina i traži od njega da odobri Ani razvod kao nevinoj stranci (što bi od njega zahtevalo da prizna nepostojeću aferu), ali Karenjinovim odlukama sada upravlja francuski „vidovinjak” kojeg je preporučila Lidija Ivanovna. Vidovnjak je imao viziju u snu tokom Stivine posete i daje Karenjinu zagonetnu poruku koju on tumači na način da mora da odbije zahtev za razvod. Ana postaje sve ljubomornija i iracionalnija prema Vronskom, za kojeg sumnja da ima ljubavne veze sa drugim ženama. Takođe je uverena da će on popustiti u majčinim planovima da ga oženi bogatom ženom iz visokog društva. Gorko se posvađaju i Ana veruje da je njihova veza gotova. Počinje da razmišlja o samoubistvu kao o bekstvu od svojih muka. U svojoj mentalnoj i emocionalnoj zbunjenosti, ona šalje telegram Vronskom tražeći od njega da dođe kući kod nje, a zatim posećuje Doli i Kiti. Anina zbunjenost i bes obuzimaju je i, u svesnoj simetriji sa smrću železničara pri prvom susretu sa Vronskim, ona se sa fatalnom namerom baca između točkova vagona teretnog voza koji prolazi kraj železničkog perona. Osmi deo Poslednju knjigu Sergeja Ivanoviča (Ljevinovog brata) čitaoci i kritičari ignorišu i on učestvuje u ruskoj posvećenosti panslavizmu. Stiva dobija radno mesto koje je toliko želeo, a Karenjin preuzima starateljstvo nad Vronskijevom i Aninom bebom, Ani. Grupa ruskih dobrovoljaca, uključujući suicidnog Vronskog, odlazi iz Rusije da se bori u pravoslavnoj srpskoj pobuni koja je izbila protiv Turaka, šire identifikovanoj kao Rusko-turski rat (1877—1878). Na Ljevinovom imanju dešava se grmljavina dok su njegova žena i novorođeni sin napolju i, u strahu za njihovu bezbednost, Ljevin shvata da zaista voli svog sina koliko voli Kiti. Kitina porodica je zabrinuta da čovek tako nesebičan kao što je njen muž ne smatra sebe hrišćaninom. Nakon što je opširno razgovarao sa jednim seljakom, Ljevin se istinski predomislio, zaključivši da veruje u hrišćanska načela koje je naučio u detinjstvu i da više ne dovodi u pitanje svoju veru. On shvata da čovek mora sam da odluči šta je prihvatljivo u pogledu sopstvene vere i uverenja. Odlučio je da ne kaže Kiti o promeni kroz koju je prošao. Ljevin je u početku nezadovoljan što njegov povratak veri ne donosi sa sobom potpunu transformaciju u pravednost. Međutim, na kraju priče Ljevin dolazi do zaključka da je, uprkos novoprihvaćenim uverenjima, ipak samo čovek i da će i dalje praviti greške. Njegov život sada može biti smisleno i istinito usmeren ka pravednosti. Stil i glavne teme Tolstojev stil u Ani Karenjini mnogi kritičari smatraju prelaznim, čineći most između realističkog i modernističkog romana.[1] Prema Rut Benson u svojoj knjizi o Tolstojevim heroinama, Tolstojevi dnevnici pokazuju koliko je bio nezadovoljan svojim stilom i pristupom pisanju u ranim nacrtima Ane Karenjine, citirajući ga kako je izjavio: „Gnušam se onoga što sam napisao. Galije Ane Karenjine za aprilski broj Ruskog vestnika sada leže na mom stolu, a ja stvarno nemam srca da ih ispravljam. Sve je u njima tako trulo, i celu stvar treba prepisati − sve što je i štampano − otpisati, istopiti, baciti, odreći ga se (1876, JI 62: 265)”.[2] Naširoko se smatra da Ana Karenjina istražuje teme licemerja, ljubomore, vere, vernosti, porodice, braka, društva, napretka, telesne želje i strasti i agrarne veze sa zemljom u suprotnosti sa načinom života u gradu.[3] Prema teoretičaru književnosti Korneliju Kvasu, u romanu Ana Karenjina „nezvanične institucije sistema, predstavljene kroz društvene salone, funkcionišu kao deo aparata moći koji uspešno smiruje poremećaj nastao Aninom iracionalnom emocionalnom akcijom, koja je simbol otpora sistemu društvene kontrole ponašanja”.[4] Prevodilac Rouzmari Edmonds napisala je da Tolstoj ne moralizuje eksplicitno u knjizi, već umesto toga dozvoljava da njegove teme prirodno izbiju iz „ogromne panorame ruskog života”. Ona takođe kaže da je jedna od ključnih poruka romana da „niko ne sme da gradi svoju sreću na tuđem bolu”.[5] Ljevin se često smatra poluautobiografskim prikazom Tolstojevih uverenja, borbi i životnih događaja.[traži se izvor] Tolstojevo ime je „Lav”, a rusko prezime „Ljevin” znači „Lavov”. Prema fusnotama u prevodu Pevear/Volohonski, gledišta koja Ljevin podržava kroz roman u svojim argumentima poklapaju se sa Tolstojevim otvorenim stavovima o istim pitanjima. Štaviše, prema V. Garetu Džounsu, Ljevin je zaprosio Kiti na isti način kao Tolstoj Sofiju Bers. Pored toga, Ljevinov zahtev da njegova verenica pročita njegov dnevnik kao način da otkrije njegove greške i prethodne seksualne odnose paralelan je sa Tolstojevim zahtevima njegovoj verenici Sofiji.[6] Istorijski kontekst Događaji u romanu odvijaju se u pozadini brzih transformacija kao rezultat liberalnih reformi koje je pokrenuo ruski car Aleksandar II, među kojima je glavna reforma emancipacije iz 1861. godine, praćena reformom pravosuđa, uključujući sistem porote; vojne reforme, uvođenje izabranih lokalnih samouprava (zemstva), brz razvoj železnice, banaka, industrije, telegrafa, uspon nove poslovne elite i pad stare zemljoposedničke aristokratije, slobodnija štampa, buđenje javnog mnjenja, panslavistički pokret, pitanje žena, volja da se pomogne Srbiji u njenom vojnom sukobu sa Osmanskim carstvom 1876. itd. Likovi u romanu žestoko raspravljaju o ovim dešavanjima.[7] Prigradska železnička stanica Obiralovka, gde je jedan od likova izvršio samoubistvo, sada je poznata kao grad Željeznodorožni u Moskovskoj oblasti . Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910)[1] bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba.[2] Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja oslikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.[3] Bio je esejista, poznati borac za prava radnika, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar.[2] Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[4] i Gandi.[5] Prema glasanju 125 poznatih svjetskih autora Tolstojeve knjige uvrštene su u najveće knjige svih vremena.[6] Biografija Tolstoj u svojoj dvadesetoj godini, 1848. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7,5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[7][8] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[9] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci.[2] Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[10] Tolstoj je napustio univerzitet usred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji.[11] U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledili istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[12] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[13] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indiciraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvojica su diskutovali o obrazovanju, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bih pokazao da je u mom ličnom iskustvu on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škola za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[14] Tolstojevi obrazovni eksperimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao direktna preteča A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[15] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[16] Oni su imali 13 dece, od kojih je osam preživelo detinjstvo.[17] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak je od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[16] Uprkos tome, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[16][18] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedska pevačica Viktorija Tolstoj[19] i švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njegovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, izjavio je: „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seoskom imanju, napisao je: „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[20] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscem od svih“.[20] Džejms Džojs je zapazio: „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnosti: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode.“ Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabokov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[21] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[22] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofskog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustva već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u Ratu i miru, Levin u Ani Karenjinoj i u izvesnoj meri princ Nehludov u Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugih fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vremena romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako se ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[23] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep u prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[24] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[25] Uprkos svim pohvalama koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[26] U svom romanu Vaskrsenje Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je predani zagovarač postao pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena.[27] I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela Rat i mir, Ana Karenjina. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu Kozak (1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo Ana Karenjina (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[28] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje škole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa Jasna Poljana, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagošku aktivnost, kada objavljuje Azbuku, Novu azbuku i Rusku knjigu za čitanje, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitanja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[28] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Jasnoj Poljani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[29] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplašiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu Jasna Poljana, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se da je Tolstojeva aktivnost izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-ih godina.[28] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[28] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola unapred određuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju im je Tolstoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[30] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobuđuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[28] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa objašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposredno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja. Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji priznati su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada sa decom.[28] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom.[31] Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“.[32] Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste. Dela Tolstojev portret iz 1887. koji je naslikao Ilja Rjepin Romani i novele Detinjstvo (rus. Детство; 1852) Dečaštvo (rus. Отрочество; 1854) Mladost (rus. Юность; 1856) Porodična sreća (novela, 1859) Kozaci (rus. Казаки; 1863) Rat i mir (rus. Война и мир; 1865–1869) Ana Karenjina (rus. Анна Каренина; 1875–77) Smrt Ivana Iliča (rus. Смерть Ивана Ильича; 1887) Krojcerova sonata (rus. Крейцерова соната; 1889) Vaskrsenje (rus. Воскресение; 1899) Hadži - Murat (rus. Хаджи-Мурат; napisano 1896–1904, izdano 1912) Kratke priče Upad (1852) Sevastopoljske priče (rus. Севастопольские рассказы; 1855–56) Ivan glupak: Izgubljena prilika (1863) Polikuška (1863) Kavsaski zarobljenik (rus. Кавказский пленник; 1872) Putnik: Priča jednog konja (1864, 1886) Koliko je čoveku poterbno zemlje? (rus. Много ли человеку земли нужно; 1886) Kozak i radnik (1895) Otac Sergej (rus. Отец Сергий; (1898) Komadi Carstvo mraka (rus. Власть тьмы; (tragedija, 1886) Voće prosvećenja (komedija, 1889) Živi leš (rus. Живой труп (1900) Naučna dela i polemike Ispoved (Ispovedь; 1882) U šta verujem (i pod nazivom Moja vera) (rus. В чём моя вера; 1884) What Is to Be Done? (1886) Carstvo Božje u tebi (rus. Царство Божие внутри вас; 1894) Jevanđelje u pismima (1896) Šta je umetnost? (1897) Zakoni ljubavi i nasilja; 1940.

Kapitalni presek karijere kompozitora Zorana Simjanovića, probranih 13 sati najboljih i najdražih radova za TV i radio, od čak 300 sati koliko je snimio. Ili kako sam Zoran kaže: Tu ima svega, od špica za dnevnik i razne TV emisije, preko TV drama, serija, kao što su: "Grlom u jagode", "Petrijin venac", "Nešto između"... Tu su i razni songovi, festivalske pesme... Izdanje upotpunjuje luksuzni booklet na preko 130 strana! Spisak numera: CD1 1-1 Studio B Radio Vesti + Špica Početka I Kraja Programa 1-2 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste - Najavna Tema 1-3 Reklame Studija B - Špica 1-4 Agrostemin 1-5 Beobanka 2, Hartije 1-6 Cat Club Designer, Jugoplastika 1-7 Čiča Gliša, Crna Gora Coop 1-8 Divčibare 1-9 Propagandna Akcija Studija B, Štd Za Bgd 1-10 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Tele Song 1-11 Tv Serija Grlom U Jagode, Najavna Špica 1-12 Festival Beogradsko Proleće, Svako Zna 1-13 Tv Film Noć Od Paučine 1-14 Tv Drama Ljubičice 1-15 Tv Serija Ne Tako Davno, Špica 1-16 Tv Serija Kako..., Kako Kupiti Automobil 1-17 Reklame Studio B 1-18 Agrokomerc Dimolat 1-19 Alin 1-20 Alkaloid Boje 1-21 Banini, Južna Amerika 1-22 Bebi Sapun, Merima 1-23 Legalizacija 1-24 Beogradski Kviz, Najavna Špica 1-25 Tv Serija Podijum, Predstava Beogradosti, Gde Se Mladost I San Spare 1-26 Tv Drama Proleće U Limasolu 1-27 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje - Daždevnjak 1-28 Akcija Za Evropsko Fudbalsko Prvenstvo, Fudbalska Pesma 1-29 Dokumentarni Film Milivoje Živanović 1-30 Tv Serija Slagalica, Najavna Špica 1-31 Tv Serija Ivo Andrić 1-32 Tv Emisija Ulični Svirači, SCCR 1-33 Tv Serija Mandat, Špica 1-34 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Da Muž I Žena U... 1-35 Tv Serija Balkan Ekspres 2, Dukat Tamburaši 1-36 Javni Prenos Iz Jajinaca: Koračamo Slobodom, Žica 1-37 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Odjavna Špica CD2 2-1 RTB Dnevnik, Špica 2-2 Reklame, Špica 2-3 Beozoo Vrt 2-4 Arrow 2-5 Beolovko 2-6 Cini Grejač 2-7 Čokolend, Čokoladne Figure 2-8 Izborna Akcija DPS-a, Crna Gora 2-9 Tv Serija Mandat, Pisaća Mašina 2-10 Tv Emisija Za 8. Mart Ljubav Do Groba 2-11 Tv Drama Kordon 2-12 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Burduš 2-13 Tv Serija Art, Špica 2-14 Tv Emisija Za 8. Mart Kud Bi Šta Bi... 2-15 Hronika BITEF-a 2-16 Tv Serija Balkan Expres 2, Daleke Jecaju Zvezde 2-17 Subotički Festival, Tebe Volim 2-18 Tv Film Dvostruki Udar 2-19 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Kit 2-20 Reklame, Špica 2-21 Beobanka 2-22 Čokolita 2-23 Dafinka Začin 2-24 Zepter Građevina 2-25 Njam Njam Pašteta 2-26 Tv Serija Vreme Čuda 2-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Zamisli Se Sine 2-28 Himna Beozoovrta 2-29 Akcija Protiv Bombardovanja, Unknown Soldier 2-30 Tv Serija Podijum, Špica 2-31 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Zemun 2-32 Tv Drama Ljubičice, Instrumental 2-33 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Mama Tata I Dete 2-34 Tv Serija Međutim, Prva Verzija 2-35 Javni Prenos Iz Jajinci Koračamo Slobodom, Beograd CD3 3-1 Tv Špica Studio B 3-2 Reklame, Špica 3-3 Duga 3-4 Energodata Ajnštajn 3-5 Eureka 3-6 Hleb Sava 3-7 JIK Banka 3-8 Zastava 101 3-9 Tv Serija Studio 5. Špica 3-10 Jesenja Pesma 3-11 Tv Serija Stanica Običnih Vozova 3-12 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Kad Se Nešto Staro Ruši 3-13 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 3-14 Tv Serija Stočić Kaže Doviđenja, Odjavni Song 3-15 Tv Film Pucanj U Šljiviku Preko Reke 3-16 Tv Serija Puls, Špica 3-17 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Svilena Buba 3-18 Tv Drama Jelena Gavanski, Tema 3-19 Crtani Dugometražni Film My Name John Peaplefox (Nedovršeno) 3-20 Reklame, Špica 3-21 Pekabela Sladoledi 3-22 DDOR 3-23 Đukić Trikotaža 3-24 Igrijada Glišijada 3-25 Jet Set Cat, Čokolend 3-26 GSB, Song 3-27 Tv Serija U Znaku Nauke 3-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Ima Jedno Pravilo 3-29 Tv Serija Grlom U Jagode, Igre 3-30 Tv Emisija Ulični Svirači, Srpski Pesnik 3-31 Tv Film Sve Što Je Bilo Lepo (Bunba) Tema 3-32 Ruke U Vis 3-33 Tv Serija Thune, 1. Epizoda 3-34 Tv Emisija Sportski Život, Dalje Dalje Skokom Skokom CD4 4-1 RTS Dnevnik 98 I Headlines 4-2 Reklame, Špica 4-3 Big Novine 4-4 DPS Spot 4-5 Fabrika Slatkiša Soko Štark 4-6 Frikom Smrznuto Testo 4-7 Fest Špica, Torta 94. 4-8 Follow Me 4-9 Tv Serija Petrijin Venac, Valcer 4-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Živim U Neko Staro Vreme 4-11 Kviz 100 Godina Filma, Špica 4-12 Kratki Igrani Most 4-13 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Pesnici Mu Nisu Odoleli 4-14 Tv Film Bife Titanik 4-15 Festival Beogradsko Proleće, Voli Me 4-16 Crtani Film Pisma Čitalaca 4-17 Tv Emisija Ulični Svirači, Beogradska Razglednica 4-18 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Dajte Nam Šansu 4-19 Evropsko Prvenstvo Kajak Kanu PESK, Fanfare 4-20 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Vrač 4-21 Tv Serija Gledajući Televiziju, Al Veruj Dragi... 4-22 Reklame, Špica 4-23 Invest Banka 4-24 Intermeco 4-25 Genel 4-26 Jugoexport, My Way 4-27 Jugoturs London 4-28 Tv Akcija Za Automobil Yugo 4-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Muško Il Žensko 4-30 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Valcer 4-31 Tv Serija Iz Kulture Petkom U 22, Špica 4-32 Tv Serija 1001 Kameni Brod, Engleska Verzija 4-33 Tv Serija Iz Kulture Međutim, Nova Verzija 4-34 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Nosorog 4-35 Tv Serija Reč I Slovo 4-36 Tv Serija Ne Tako Davno, Grešnica 4-37 Tv Serija Broz I Ja CD5 5-1 BG Hronika, Špica 5-2 Reklame, Špica 5-3 Osvetli Me 5-4 Padobranci 5-5 Mami 5-6 Robne Kuće Beograd, Škola 5-7 JAT Moskva 5-8 Tv Serija Istra 5-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscjelitelji, Plovi Patka 5-10 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Lula Mira 5-11 Tv Serija Thune, Najavna Špica 5-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Pesma Dim Dim Dim 5-13 Dečija Tv Emisija Evropska Razmena, Lubenice 5-14 100 Godina Jednog Veka, Crtani Film 5-15 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Budućnost 5-16 Tv Serija Reč I Slovo, Špica 5-17 Tv Serija Balkan Expres, Dukat 5-18 Dokumentarni Film Talking About Chess 5-19 Festival Beogradsko Proleće, Za Jednu Smo Ljubav Stariji 5-20 Reklame, Špica 5-21 Šveping 5-22 Taf 5-23 Valera 5-24 Simod 5-25 Agrokomerc Prašak Za Pecivo 5-26 Voban 5-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Eskulap 5-28 Tv Feljton, Emisija 11. Bijenale Grafike U Ljubljani 5-29 Crtana Serija Pinkulusi 5-30 Tv Serija Grlom U Jagode, Hurricanes 5-31 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Song 5-32 Dokumentarna Serija Jugoslavija All Together 5-33 Crtani Film Mućak 5-34 Mostarske Kiše, Emisija O Pesmi Pere Zupca 5-35 Tv Serija Slike Bez Rama, Epizoda Car Kaišar 5-36 Tv Serija Sjaj U Očima CD6 6-1 RTS Dnevnik Sa Satom I Head Lines-om 6-2 Reklame, Špica 6-3 Ljubljanska Banka Srbija 6-4 Merima Baby Sapun 2. 6-5 Lucky Strike 6-6 Nanis Pelene 6-7 Pirosi 6-8 Tv Emisija Lošinj 6-9 Tv Serija Gledajući Tv, Žalila Se Riba Žabi 6-10 Sportska Dokumentarna Emisija 90-86 6-11 Crtani Dugometražni Film Džon Piplfoks..., Devojke Iz Havane (Nedovršen) 6-12 Specijalna Emisija (Titova Smrt) 6-13 Televiziska Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, U Skupštini 6-14 Dokumentarni Film A Town Betrayed 6-15 Hej, Hej 6-16 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Tema 6-17 Dečija Tv Serija Imam I Ja Neka Prava, Špica 6-18 Tv Serija Puls 6-19 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Jugoslavija 6-20 Reklame, Špica 6-21 Hamburger PKB 6-22 Gloria 6-23 JAT 40 60 6-24 Jugopetrol Petronije 6-25 Leksikon CG 6-26 Lepše Je Sa Kulturom 6-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Srednji Vek 6-28 Crtani Film Krst, Kvadrat, Krug Kazimira Maljeviča 6-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Sutra U 5 6-30 Tv Serija Varošarije, Epizoda Kruševac, Sa Krfa 6-31 Tv Serija Muke Za Unuke, Super Deka Špica 6-32 Dokumentarna Emisija Maslina, Drvo Koje Znači 6-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Bekstvo 6-34 Tv Serija Balkan Ekspres, Frida, Tri Udovice 6-35 Crtani Film Romeo I Julija 6-36 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Igraj Glumac 6-37 Crtani Film Love Story 6-38 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, I Onda Smo... CD7 7-1 RTS Jutarnji Program, Špica 7-2 Reklame, Špica 7-3 Bonito 7-4 Frikom 2010 7-5 Kaja Jaka Radoviš, Skoplje 7-6 NBG, Večera U Hodniku 7-7 Koštana 7-8 Gardoš 7-9 Tv Serija Ne Tako Davno, Čarobnjaci 7-10 Tv Emisija Jugoslavija U Oktobru, Zarumenio Se Mesec 7-11 40. Festival Kratkog Metra, Špica 7-12 Dečija Tv Emisija Lubenice, Evropska Razmena, Putovanje 7-13 Tv Serija Ne Tako Davno, Tako To Biva 7-14 Tv Serija Grlom U Jagode, Ljubavna 7-15 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Psihoanaliza 7-16 Crtani Film A 1 7-17 Dokumentarni Film Srbija Godine Nulte 7-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Mu Je Opet Onaj Koš 7-19 Reklame, Špica 7-20 Genel Fax 7-21 Narodna Knjiga Klub Čitalaca 7-22 Hepi Žvaka 7-23 Izborni Spot DPS 7-24 Tv Serija Muke Za Unuke, Gusari 7-25 Crtani Film Moj Svet 7-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Da Li Pamti... 7-27 Tv Serija Balkan Expres, Na Balkonu 7-28 Festival Beogradsko Proleće, Starogredske Pesme, Jablanovi 7-29 Tv Serija Istra, Danas 7-30 Tv Serija Sportski Život, Gde Je Kraj Snovima Mojim 7-31 Tv Serija Ne Tako Davno, Naroz 7-32 Serija Zapamtite, Kamion 7-33 Tv Emisija YU All Together 7-34 Tv Serija Gledajući Televiziju, Otkad Se To Tako Zove 7-35 Crtani Film Memento Mori, Crtani CD8 8-1 RTS Serija Danas, Špica 8-2 Reklame, Špica 8-3 29. Novembar 8-4 Ljubljanska Banka Slovenija 8-5 Sajam Nameštaja 8-6 Sintelon 8-7 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Neuroze 8-8 Tv Serija Broz I Ja, Crkva 8-9 Crtani Film Raj 8-10 Tv Serija Podijum, Uspavanka 8-11 Tv Serija Istarske Legende 8-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Stari Platan 8-13 Reklamni Film Energoinvest 8-14 Crtani Film Sic Transit Gloria 8-15 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Na Dobošu Sreće 8-16 Tv Film Apstinenti 8-17 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Zajedno 8-18 Reklame, Špica 8-19 Srbijanka Valjevo 8-20 Vuneni Znak 8-21 Sojavita 8-22 Tako Biskvit 8-23 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Galeb 8-24 Crtani Film Big Apple 8-25 Tv Prenos Proslave 175 Godina Prvog Srpskog Ustanka 1804-1979 8-26 Tv Serija Nešto Između 8-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Shadow Boogie 8-28 Crtani Film Leptir 8-29 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Brice 8-30 Tv Film Crna Mačka 8-31 Tv Serija Gledajući Televiziju, Špica 8-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Ko Da Nas Leči... 8-33 Tv Serija Sjaj U Očima, Kafić 8-34 Tv Serija Turneja, Antigona CD9 9-1 RTS Srbija Na Vezi, Špica 9-2 Reklame, Špica 9-3 Eko Gliša 9-4 Fortitudo 9-5 Rok Sladoledi Pekabela 9-6 Sintelon Persijski Tepisi 9-7 Čokolend, Školjke 9-8 Crtani Film Olovka Dečak I San 9-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Frankenštajn Mjuzikal 9-10 Reklame, Špica 9-11 Riana 9-12 Zanzi Sokovi 9-13 Potens Kreveti 9-14 Vrnjci Kisela Voda 9-15 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Disco 9-16 Tv Serija Gledajući Televiziju, Dva Skleka Tri Bifteka 9-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Ne Pitaj Me Vesna 9-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Volela Se Dva Šarafa 9-19 Dokumentarni Film Zoran Radmilović 9-20 Bikić Studio, Špica 9-21 Crtani Film Hogan Strašni 9-22 Tv Film Nevjeste Dolaze 9-23 Tv Prenos Vrapci, Beograd Čuvam Ko Malo Vode Na Dlanu 9-24 Crtani Film Dugme 9-25 Tv Emisija Dani Bola I Ponosa 9-26 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Odjavna Špica CD10 10-1 RTS BG Hronika, U Radu 10-2 Reklame, Špica 10-3 Loto Rastanak 10-4 Politika Vek Prvi 10-5 Spendi Sladoled 10-6 Sokovi Fani 10-7 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Prvi Stav The Beginning (Početak) 10-8 Kviz To Je To, Špica 10-9 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Tvoja Ljubav U Meni 10-10 Tv Film Ćorkan I Švabica 10-11 Tv Serija Ne Tako Davno, Albatros 10-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Doktore 10-13 Tv Serija Balkan Ekspres 2., Šubi Dubi Trio 10-14 Reklame, Špica 10-15 Robne Kuće Beograd 10-16 Soko Štark 10-17 Pikolo 10-18 Žvazbuka 10-19 Tv Serija Grlom U Jagode, Swingl Singers 10-20 Tv Serija Ne Tako Davno, Valentina 10-21 Tv Serija Bračno Savetovalište, Mali Jel' Hoda 10-22 Kviz To Je To 10-23 Tv Drama Budite Isti Za 20 Godina 10-24 Špica Festivala Kratkog Metra 10-25 Crtani Film Neobičan San Jednog Alhemičara 10-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Rođendani 10-27 Dokumentarni Film Kićanović 10-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Zamisli 10-29 Tv Serija Balkan Expres 2., Ludi Mida 10-30 Tv Serija Jadranski Otoci, Dalmatinska 10-31 Crtani Film Tri Početka CD11 11-1 Kulturni Dnevnik 11-2 Reklame, Špica 11-3 Prvi Maj Pirot 11-4 Pera Delfin Soko Štark 11-5 Slavija Banka 11-6 Kremodor 11-7 Trošić Enterijeri 11-8 Tv Goša Dnevnik 11-9 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Drugi Stav Manifesto (Manifest) 11-10 Kviz Put Oko Sveta, Špica 11-11 Tv Drama Malograđanin 11-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Hop Hop Hop 11-13 Snimak Pozorišne Predstave Narodni Poslanik, Lagana Tema 11-14 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 11-15 Tv Serija Podijum, Prolećna Pesma 11-16 Dokumentarni Film Poludeli Ljudi 11-17 Reklame, Špica 11-18 Sintelon Galerija 11-19 Soleta 11-20 Super Sok, Fanfare 11-21 Roki Kameni Bombon 11-22 Vitaminka Prilep 11-23 Tv Emisija Golden Silence 11-24 Tv Film Hole In A Soul 11-25 Tv Serija Bračno Savetovalište, Slobodna Ljubav 11-26 Crtani Film Blue Eyed Moon 11-27 Serija Zapamtite, Železničar 11-28 Kratki Igrani Film Delfini Su Sisari 11-29 Tv Serija Thune 11-30 Javni Tv Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Život 11-31 Kratki Igrani Tv Film Noć 11-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Savremeno Doba 11-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Svadba 11-34 Tv Serija Balkan Expres 2. Dukat, Tri Udovice 11-35 Špica Festivala Valencija 11-36 Kratki Igrani Film Mario Je Gledal Morje Z Zaljubljenimi Očmi CD12 12-1 RTS Teleobjektiv, Špica 12-2 Reklame, Špica 12-3 Udružena Banka 12-4 Stil 12-5 Super Sok Fructal 12-6 PTT Brza Pošta 12-7 Sonata Sladoled 12-8 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Rock 12-9 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja Treći Stav Skill (Veština) 12-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Autoput I Ja Na Njemu 12-11 Tv Emisija 80 Godina YU 12-12 Tv Drama Malograđanin, Hor 12-13 Reklame, Špica 12-14 Soko Štark Keks 12-15 Telekom, Poklon Za Vernost 12-16 Tigar Gume 12-17 Sladoledi Pekabela 12-18 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 12-19 Tv Serija Bračno Savetovalište, Kada Ti Dosadi Izgled Sobe 12-20 Tv Emisija Istra, Disko 12-21 Crtani Film Tv Or Not Tv 12-22 Prenos Otvaranja Manifestacije Mermer I Zvuci Aranđelovac 12-23 Beogradski Kviz, Špica 12-24 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Jelovnik 12-25 Tv Serija Broz I Ja, Duhovi 12-26 Crtani Film H?O 12-27 Tv Serija Balkan Expres 2. Tango Smrti Na Brodu 12-28 Tv Serija Muke Za Unuke, Drugarstvo 12-29 Tv Serija Zooteka, Emisija Životinje, Jegulja 12-30 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 12-31 Crtani Film Pare Ili Život 12-32 Evropsko Prvenstvo U Kajaku I Kanuu PESK, Izlazak Takmičara CD13 13-1 RTS Sportski Dnevnik, Špica 13-2 Reklame, Špica 13-3 Sintelon Tapisoni 13-4 Robne Kuće Beograd, Fanfare 13-5 Slatki Gumeni Zoo Vrt 13-6 Jugopetrol 13-7 Žvazbuka U Tubi 13-8 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja, Četvrti Stav Public Feat (Narodno Veselje) 13-9 Tv Serija Sjaj U Očima, Tema Sa Frulom 13-10 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Svi Su Ludi 13-11 Crtani Film Šizif 3. 13-12 Tv Serija Čik Pogodi, Epizoda Kompozitor, Kompo Kompo Kompozitor 13-13 Tv Serija Jadranski Otoci, Glavna Tema Instrumental 13-14 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Ulice Znaju 13-15 Tv Serija Gledajući Televiziju, Tako Je To 13-16 Tv Serija Neobavezno 2. Špica 13-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Džezabel 13-18 Festival Dečije Pesme Niš, Dvojka 13-19 Kratki Eksperimentalni Film Apstraktni Eksperiment 13-20 Reklame, Špica 13-21 Frikom Utakmica 13-22 Monte Gliša 13-23 Start Žvake 13-24 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 13-25 Tv Serija Zip Magazin, Špica 13-26 Tv Serija Thune 5. Epizoda 13-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Dr Frojd 13-28 Tv Serija Balkan Expres 2., Ide Veče, Kvartet 13-29 Tv Serija Turneja, Špica 13-30 Tv Serija Junaci, Kataklizma 13-31 Tv Serija Sjaj U Očima, Razni Jezici 13-32 Tv Serija Slagalica, Odjavna 13-33 Emisije Protiv Bombardovanja, I Have To Explain You Baby 13-34 Tv Serija Grlom U Jagode, Odjavna Špica