prelepa porcelanska solja

prelepa solja --nemacka keramika

solja za belu kafu ili caj visine 10 cm precnik 8,20 cm

neobicna soljica sa motivima zivotinja

solja ----lopta

Dimnezija, 5 cm, visine (dubine) i 10,5 cm. prečnik gornjeg oboda.

Starinska damska šolja iz 1930. Cvetno oslikana predratna solja, zapremine 2,5dl. Bez ostecenja.

Stara šolja iz perioda Jugoslavije. Dimenzije visina 10 cm, a prečnik 7 cm.

NATPIS SVE GOVORI

Stara tegla, 330ml, 12cm visine i šoljica, visine 5,5cm i otprilike tolikog i prečnika. Tegla je dopadljivog uvijenog oblika, veoma je stara, pronađena je u okruženju stvari čini se iz 80-ih godina prošlog veka. Šolja je malo iskrzana na mesu kod drške, ali, može se praktično koristiti. Ja nekako što se obe stvari tiče, zamišljam ih kao dekoracije. :)

Stara, dopadljiva i karakteristična šolja bez drške, retkog izgleda i gotovo jedinstvena u ponudi. Floralnog motiva i braon nijansi, osmougaonog oblika. Visina šolje je 6-7 cm, a prečnik otvora je 5 cm.

Izuzetan, redak kolekcionarski primerak velike `MARVEL` šolje, 11 x 11 cm. Višestruko snižene cene zbog karakterističnog nedostatka. Šolja je jedna određeni preiod korišćena za neko bilje, pa je formirana rupica na njenom dnu, što se može videti na jednoj od fotografija. Unutrašnjost je takođe žiličasto prošarana zbog svojevremenog prisustva zemlje i vlage. Postoji mogućnost čišćenja i restauracije, poznavalac te problematike verovatno poseduje znanje i mogućnost, ali, kolekcionaru verovatno i ovako predstavlja značajan primerak. U svakom slučaju, cena je veoma niska. Na dnu šolje je napisano `SHERWOOD, Made in China, Sherwood Brands, LLC, Rockville, MD 20850. 2005, Sherwood Brands .... All Rights Reserved. www. sherwoodbrands.com`

Dimenzija šoljice je, visina 7,5 cm, a gornji prečnik otvora 8 cm. Primetno je na fotografiji, na jednom mestu oboda malo iskrzanje. Primerak solidan za kolekcionare posuđa ove robne marke.

Čehoslovačka stara šolja. Postoje određena stara oštećenja, vidi se na fotografiji. Dimenzija šolje je, visina 10 cm. a širina 6,5 cm.

Source of fine Chine CAC Ceramic Shirley Made in China Visina (dubina) 7,5 cm Širina gornjeg oboda oko 8,5 cm.

Zapremina 2dl. Obostrano oslikana cvetovima breskve. Sitni tragovi koriscenja.

Zapremina 2,5dl. Sindikat inženjera i tehničara HIP petrohemije `Nezavisnost`. Kao nova.

Ređi model šolje sa slikom grada Rijeka. Pri vrhu dve pozlaćene linije i jedna zelena. Zapremina 2 dl. Bez ostecenja.

Ređi model šolje sa slikom grada Rijeka. Pri vrhu dve pozlaćene linije i jedna zelena. Zapremina 2 dl. Sitni tragovi korišćenja.

Stara šolja sa dve tacne. Veoma dopadljivi voćni motivi. Visina šolje je 5,5 cm, a prečnik je 5 cm. Prečnik tacni je 11,5 cm.

Stare šoljice za kafu, FP Zaječar Yugoslavia Jedna je malo iskrzana po obodu na tri mesta, nezavisno od toga, ima i ona funkcionalnu svrhu, a u svakom slučaju su obe kolekcionarski primerci. Dimenzija šoljica je, visina 6,5 cm, a gornji prečnik 7 cm.

Stari par Ex Yu šoljica za kafu. FP Zaječar Yugoslavia Jedine preostale i sačuvane od nekadašnjeg seta. Veoma dopadljiv primerak sa kišobranima i šarenom kišom. Vidi se na obe po jedna mala iskrzanost na obodu, na jednoj veoma mala. Dimenzija šoljica, dubina /visina/ 5,5 cm, a gornji obod 6 cm.

Fena Porcellan tacna bez solje. Precnik 12 cm. Ex Yu, retko.

VILLEROY & BOCH - Tacna za šoljicu `Burgenland` Dimenzije: Prečnik: 14,5 cm Visina: 2 cm Prečnik mesta za šoljicu: 5 cm Težina: 150 g Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) BURGENLAND METTLACHER KUPFERDRUCK * UNTERGLASURDEKOR * SEIT 1748 * MADE IN GERMANY (kružno oko svega) Fabrika “Villeroy & Boch” proizvodila je novu verziju dekora “Burgerland“ od 1964. do 2001. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). Prodaje se bez držača za tanjir. (121/35-45/148)

VILLEROY & BOCH - Dva mala tanjira (1874-1909) Dimenzije Prečnik: 16 cm Visina: 1,5 cm Težina: 280 g Na oba tanjira glazura je sitno ispucala na čitavoj površini i pukotine su potamnile, na jednom tanjiru više, na drugom manje - vidljivo je na kolaž slikama. Žig na dnu: VILLEROY & BOCH (u krugu, u traci ispod crteža Merkura) METTLACH (u polukrugu ispod trake) GESETZLICH GESCHÜTZT (zaštićeno zakonom) Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu koristila je žig između 1874. i 1909. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (123/36-46/153)