Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

Zapisi o pijenju čaja i zemljotresima Leona Bogdanova u okviru specijalnog projekta „Iskustvo drugačijeg mišljenja: ruski non-fikšn XX veka” književne nagrade „Nova književnost” 2012. godine uvršteni su među četrdeset ključnih dela ruske nefikcijske književnosti XX veka, zajedno s delima Aleksandra Solženjicina, Nadežde Mandeljštam, Vladimira Nabokova i Nine Berberove. Kultno delo lenjingradske nezvanične književnosti, ovenčano nagradom „Andrej Beli” za prozu 1985. godine, zauzima potpuno posebno mesto u ruskoj književnosti. S jedne strane, krajnje je originalno i radikalno, a, s druge, nastavlja tradiciju i bavi se svakodnevicom i najobičnijim stvarima. Ukrštanje najrazličitijih postupaka i uticaja i neobična biografija i životna pozicija autora doveli su do nastanka jednog od najboljih obrazaca ruske proze druge polovine dvadesetog veka. Leon Bogdanov (1942–1987) bio je lenjingradski slikar i pisac, pripadnik nezvanične kulture. Za života objavljivao je samo u samizdatu. Umro je od infarkta u četrdeset petoj godini.

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. Prevod sa španskog: Jasmina Milenković

Nova knjiga, nekorišćena knjiga. Izdavač: Dereta Broj strana: 311 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”.

Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari. Čitaj dalje

Tripo Vučinić: SVEDOK DVA RATA 1991 - 1996, Izdavač autor Beograd 2007, tvrdi povez, str. 280. Rat u Jugoslaviji; Bosna i Hercegovina; Vojska Repuiblike Srpske. Očuvanost 4. Tripo Ćetka Vučinić, Rodenjen 31. januara 1924. godine u selu Orah, Opština Bileća, Hercegovina. Osnovnu školu (4 razreda, jer je tada osnovna škola trajala 4 godine) završio je u Čepelici. Godine 1936. odlazi na zanat (šegrtovanje) u Beograd, gde završava 4 godine Trgovačke škole. Ovaj trgovački život nije mu se dopadao i, mada je već postao ”kalfa ”, napušta zanat krajem 1939. godine i odlazi na izučavanje novog, u Fabriku motora u Rakovici (Beograd). Smešten u dom za šegrte i radeći sa drugim radnicima upoznaje gorak radnički život. Tada je radni dan trajao 12 sati. Sa radnicima i šegrtima 01. maja 1940. godine učestvovaoje u radničkim demonstracijama. Nakon hapšenja je sproveden u Centralni zatvor u Beogradu, gde je proveo 50 dana. Iz ovog zatvora bio je premešten u zatvor u Zenici, u kome se po prvi put sreo sa komunistima. Iz zeničkog zatvoraje prebačen u zatvor u Bileći, odakle je pušten na slobodu sa zabranom povratka u Beograd. On se, ipak, bez dokumenata vratio u Beograd, gde ga je ilegalno zaposlio Pero Glogovac (kum njegove porodice). Tom prilikom je upoznao napredne omladince i 15. septembra 1940. godine bio je primljen u organizaciju Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Šestog aprila 1941. godine, za vreme nemačkog bombardovanja Beograda, biva ranjen. Javio se u dobrovoljce jugoslovenske vojske. Doživeo je kapitulaciju i razočaranje. Početkom juna 1941. godine napustio je Beograd i otišao u rodni kraj, gde se odmah uključio u borbu sa ustaškim zlotvorima, u borbu za spas srpskog naroda. Tuje, u prvim borbama, bio i lakše ranjen. Petnaestog septembra 1941. godine stupioje u prve partizansko jedinice. Do aprila 1942. godine bio je u Bilećkom partizanskom bataljonu, a zatim u Drugom udarnom bataljonu NOV i partizanskih odreda Jugoslavije. Petnaestog aprila 1942. godine primljen je u KPJ. Od marta meseca 1943. godine postaoje borac Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade, gde je ostao do kraja rata. Učestvovao je u mnogobrojnim manjim i većim borbama (oko 600). Borio se na prostoriłna Bosne i Hercegovine (Bileća, Trebinje, Nevesinje, Ulog, Kalinovik, Prozor, Gornji Vakuf, Jajce, Drvar, na reci Drini i na drugim bojištima), u Dalmaciji, Crnoj Gori, zapadnoj Srbiji, Valjevu, Ubu Mladenovcu, u bici za Beograd, na Sremskom frontu, pa sve do Zagreba. Bio je borac i rukovodilac. Oficir je postao sa 19 godina. Iz rata izlazi u činu poručnika, da bi u maju 1945. godine bio unapreden u čin kapetana I klase. U borbama je ranjavan sedam puta. U činu pukovnika proveo je 17 godina. U Jugoslovenskoj narodnoj armiji bio je na dužnostima: načelnika štaba puka, političkog komesara brigade i puka, zamenika načelnika artiljerije korpusa, načelnika artiljerije mostarskog područja, načelnika Škole za usavršavanje artiljerijskih oficira, načelnika odeljenja u Nastavnoj upravi Generalštaba JNA. Penzionisanje 1980. godine sa 41 godinom radnog staža. U JNA je završio: Školu artiljerijskih oficira - vrlo dobrim uspehom, zatim Školu za usavršavanje komandanata artiljerijskih pukova - odličnim uspehom i Komandno-štabnu akademiju JNA - odličnim uspehom. Nosilac je četiri ratna odlikovanja - dva Ordena za hrabrost, Ordena bratstva i jedinstva i Ordena zasluga za narod, kao i dvanaest mirnodopskih odlikovanja. Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koju je bezgranično voleo i verovao u njenu dugu postojanost, njenu snagu, a naročito u JNA i stanovništvo, i pored toga štoje u zadnjoj deceniji 20. veka bilo mnogo nagoveštaja zla, nije mogao da prihvati, te se 1991. godine opredelio za odbranu SFRJ. Svestan izdaje SFRJ od strane onih koji su joj se do juče zaklinjali na vernost, kao i snage separatista i njihovih namera, svestan zle sudbine koju pripremaju izdajnici srpskom narodu, iako u poodmaklim godinama - odlučuje da se svrsta u redove boraca za spas srpskog naroda. Zajedno sa svojim sinovima stupa u tu borbu. Sinovi odlaze na front, a on svoj doprinos toj borbi daje na način koji će biti najkorisniji. Zajedno sa grupom patriota angažuje se na prikupljanju humanitarne pomoći za narod i vojsku Hercegovačkog korpusa. Suočen sa svim onim što se događalo, i dobro i loše, odlučio je da napiše ono što je doživeo tokom poslednjeg rata na našem prostoru. U njegovom gledanju svega iznetog u ovoj knjizi ima dosta subjektivnog, iako se trudio da iznese istinu. Nijedan čovek i nijedno mesto na koje upućuje u ovim memoarima nisu izmišljeni.`

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta. VULKAN Broj strana: 256 ODLIČNO OČUVANO

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Opis proizvoda Radnja romana smeštena u srednji vek prati tri zasebne, ali tematski i motivski povezane priče o islamskim misticima različitih epoha: El-Mukaffi, El-Halladžu i El-Tevhidiju. Kombinujući detektivski zaplet i političke intrige na istorijskoj pozornici Istoka sa svojim besprekornim poznavanjem sufizma, Karahasan se naslanja na književnu tradiciju blisku stvaralaštvu Meše Selimovića, istovremeno šireći i preispitujući njene domete.Istočni diwan je 1989. ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, zajedno sa Basarinom Famom o biciklistima ali će ta dodela ostati upamćena upravo po tome što nijedno od ta dva remek-dela nije osvojilo ovu prestižnu nagradu, što se smatra jednom od najkontroverznijih odluka u njenoj istoriji.

Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari. O AUTORIMA Autori tekstova su profesori Univerziteta u Sofiji: Dmitar Popov, Ivan Božilov, Cvetana Georgijeva, akademik Konstantin Kosev, Andrej Pantev i Iskra Baeva. Priređivač Srđan Pirivatrić saradnik je Vizantološkog instituta SANU. Naslov: Istorija Bugarske Izdavač: Clio Strana: 435 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 16 x 24 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7102-305-4

Polazeći od toga da se avangarda od svih drugih umetničkih pravaca 20. veka izdvaja po tome što unosi fragmente realnosti u umetničku fikciju, R. Stanarević u prvom delu knjige izlaže istoriju ove makrostilske formacije, počev od kubizma (Brak, Pikaso), nastupa dadaističkih grupa (Cara, Bal; Dišan, Pikabija; Hausman, Hana Heh) i nadrealista (Dali, Bunjuel, Breton, Maks Ernst) prvih decenija veka, do neovangardnih konkretnih umetnika (Gomringer, Hajsenbitel, Mon), radova Bečke grupe (Artman, Bajer), hepeninga (Kaprou, Fostel) i hipi i bluz književnosti (Fesper, Cal, Oklopdžić) u drugoj polovini prošlog veka. Kako je avangarda istovremeno i internacionalna i višemedijska pojava (mešaju se i uzajamno prosecaju i preobražavaju likovne umetnosti, književnost, fotografija, film i pozorište), ovaj istorijski pregled predstavlja ujedno osnovu za teorijska razmatranja u drugom delu knjige, sa težištem na paradigmatskom postupku i tehnici avangarde, a to je montaža. U tom teorijskom razmatranju koje obuhvata kako Blohove i Benjaminove studije, tako i Birgerovu teoriju, autorka posebnu pažnju posvećuje avangardnoj montaži u književnosti, pri čemu se izdvajaju razni vidovi citata stranog porekla, kada se, u krajnjoj liniji, dešava da oni potpuno potisnu fikciju i originalni umetnički tekst i da se život izjednači sa umetnošću. Pored mešanja originalnog i citiranog materijala u avangardnom književnom delu se, međutim, pojavljuje još jedan sloj, tzv. automatski govor, što sve zajedno avangardnom delu pridaje fantastična svojstva koja se teško razumeju i gotovo ih je nemoguće teorijski objasniti. Da bi se u predstavljanju avangardne književnosti ipak ostvario i taj korak, autorka u trećem, hermeneutičkom delu knjige iscrpno razmatra dva najvažnija ostvarenja nemačke avangarde, Deblinov roman Berlin Alexanderplatz (1929) i scensko ostvarenje Petera Vajsa Mara / Sad (1965).

Na suprotnim polovima: dobitnici i gubitnici u istoriji ljudskog razvoja Knjiga Na suprotnim polovima prati evoluciju čovečanstva počev od kamenog doba do kraja 20. veka, posmatranu iz vizure susretanja i sukobljavanja razvijenog Severa i nerazvijenog Juga planete. Ta dva pola čovečanstva postala su uzajamno ranjiva: pre industrijske revolucije Sever je bio siromašniji nego teritorije koje je eksploatisao, a danas Sever čini jednu četvrtinu populacije planete Zemlje a troši preko tri četvrtine planetarnih resursa. Sadržaj knjige je opor i katkad je neprijatan, ali njena poruka je da ne treba gubiti nadu: Jug i Sever – zajedno – mogu početi da oblijuju svet jednakih svet koji može biti ekološki i društveno održiv. Kao što u predgovoru kaže R. Radovanović: „Nesumljivo, u vremenu afirmacije individualizma (da ne kažemo sebičnosti), u vremenu u kome, što reče Gordon Geko u filmu Vol strit – pohlepa predstavlja vrlinu, u vreme sve primetnijeg odsustva solidarnosti, i kada većina živi od danas do sutra, ovaj entuzijastički pokušaj autora koji su skrenuli pažnju na najveću (sic!) krizu kojom se čovečanstvo suočava – zaslužuje svaku pohvalu.“

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Antologija ruske priče XX vek - komplet 1-5 Antologija ruske priče XX vek - komplet 1-5 Ovaj luksuzni komplet u pet knjiga sadrži dela sledećih autora: Knjiga 1: Fjodor Sologub - Čovečuljak Maksim Gorki - Makar čudra, Starica Izergil Ivan Bunjin - Braća, Gospodin iz San Franciska Mihail Kuzmin - Priča o Ksantu, kuvaru cara Aleksandra i njegovoj ženi Kali Valerij Brjusov - Sada kad sam se probudio Leonid Andrejev - Eleazar, Ben-tovit Aleksej Remizov - Zanofa, Đavolović Aleksandar Grin - Pacolovac Andrej Beli - Gospodarica visina Arkadije Averčenko - Prijateljsko pismo Lenjinu, Smrt marksiste Pavel Muratov - Leroska zmija, Konkvistadori, Morali Jevgenije Zamjatin - Priča o onom najvažnijem, Pećina, Ivani Velimir Hlebnjikov - Iskušenje grešnika, Ka, Ka2, Labudija budućnost Sigizmund Kšižanovski - Most na Stisku Aleksandar Čajanov - Slučaj frizerske lutke Boris Pasternak - Nadmeni prosjak Osip Mandeljštam - Egipatska marka Mihail Bulgakov - Čičikovljevi doživljaji, Holanđanin lutalica Konstantin Feđin - Vrt, Tišina, Pseće duše Knjiga 2: Martina Cvetajeva - Đavo Leonid Dobičin - Otac, Susreti s Liz, Portret Isak Babelj - Kako se to radilo u Odesi, Priča o mome golubinjaku, Di Graso Mihail Zoščenko - Istorija bolesti, Kaljača, Griška Žigan, Starica Vrangel, Mamac, Žrtva revolucije, Aristokratkinja, Mersi Boris Piljnjak - Smrtno mami, Bez naslova, Čovečji vetar Jurij Tinjanov - Istorijske priče Georgij Ivanov - Raspad atoma Vselovod Ivanov - Dete, Mikail – srebrne dveri, Bog Matvej Nikolaj Nikitin - Ljubav Nikolaj Tihanov - Čajdžinica kod Labi-hauza Ilja Iljf i Jevgenije Petrov - Kako se stvarao Robinzon, Rezervisano mesto Mihail Slonimski - Kapetan druge klase Rotčenko, Đavolji točak Jurij Olješa - Ljubav Vladimir Nabokov - Poseta muzeju, Bajka Leonid Leonov - Drvena kraljica, Tuatamur Andrej Platonov - Makar sumnjalo, Treći sin, Povratak Lav Lunc - Akt No 37, Nenormalna pojava Venijamin Kaverin - Anali grada Lajpciga za 18… fodinu Aleksandar Vedenski - Gde. Kad, Nekoliko razgovora Danil Harms - Slučajevi, Anegdote Knjiga 3: Konstantin Pustovski - Potoci u kojima igraju pastrmke, Sneg, Bela duga, Kišni osvit, Telegram, Skupocena prašina Nina Berberova - Rukavice, Priča koja nije o ljubavi, Večna obala Gajto Gazdanov - Crni labudovi, Smrt gospodina Bernara, Ožiljak, Salomina sudbina Mihail Šolohov - Ždrebe, Put u život Vasilij Grosman - Nekoliko tužnih dana Varlam Šalamov - Apostol Pavle, Ukrotitelj zmija, Sentencija Vladimir Dudincev - Novogodišnja bajka Aleksandar Solženjicin - Matrjonino domaćinstvo Jurij Nagibin - Svetlo u prozoru Jurij Trifonov - Golubija smrt Vitalij Sjomin - Na reci Andrej Sinjavski - Zlatna pertla Jurij Kazakov - Adam i Eva, Na ostrvu, Dvoje u decembru, Eno trči pas Knjiga 4: Čingiz Ajtmanov - Džamilja, Prvi učitelj Vasilij Šukšin - Osobenjak, Nepokolebljiv čovek Anatolij Kuznjecov - Statista Boris Vahtin - Njena lična stvar Jurij Mamlejev - Mrtvački sanduk, Mladoženja, Potopi mi glavu, Pisma Kaći Fridrih Gorenštejn - Starice Vasilij Aksjonov - Na pola puta do meseca, Doručak četrdeset treće godine, Riđokosi iz susednog dvorišta Vladimir Vojnovič - Rastojanje od pola kilometra, Crtica, Miris čokolade Vasilij Belov - Dan za danom Vladimir Maramzin - Ja, sa šamarom u ruci Anatolij Gladilin - Dve godine do proleća Valentin Rasputin - Šta da kažem vrani Vladimir Makanjin - Usamljeno mesto, Priča o priči Viktorija Tokareva - Korida, Lavina Knjiga 5: Andrej Bitov - Penelopa, Vrata, Puškinova fotografija Mark Haritonov - Kazanova Ljudmina Petruševska - Crni kaput, Dva carstva, Iza zida Vladimir Kazakov - Moji susreti, S Vladimirom Kazanovom Anatolij Kim - Bićemo krotki kao deca, Visoka trava Valerij Popov - Šta se to dešava Dimitrij Prigov - Večno živ Sergej Dovlatov - Kofer – Predgovor, Pristojno odelo sa dva reda dugmadi Vladimir Krupin - Stvarni događaji Eduard Limonov - The Night Supper Saša Sokolov - Uznemirena lutka Jevgenij Popov - U kući nema nikoga Vjačeslav Pjecuh - Centralno – jermolajevski rat Viktor Jerofejev - Anino telo ili kraj ruske avangarde, Krah svega, Putovanje pupka u Lasu Nina Sadur - Veštičine suze, Zle devojke Tatjana Tolstoj - Pesnik i muza Jurij Bujda - Modre usne, NSCDTČNDSI, Smrt elefanta, Svi ključevi, sve brave, sva srca Vladimir Sorokin - Početak sezone, Hirošima Aleksej Slapovski - Život Lagarpova Jegor Radov - Ćutanje je znak odobravanja, Jedan dan sa ženom, Dnevnik jednog klona Viktor Peljevin - Bubanj za gornji svet, Ivan Kublahanov Vladimir Belobrov i Oleg Popov - Muva ili Lavrentije Zajcev na službenom putu Igor Martinov - Noć kada su sovjetski elefanti ušli u Prag Zinaida Kitajceva - Tranzit Glorije Mundi Andrej Gelasimov - Žana Jekaterina Sadur - Dečak sa šibicama

Antologija Švarcmaleri austrijske pozornice okupila je četiri drame četiri različita autora: Elijasa Kanetija, Jure Sojfera, Tomasa Bernharda i Vernera Švaba. Iako je njima obuhvaćen jedan dugačak vremenski period dvadesetog veka, bezmalo 60 godina, od 1933. kada je Elijas Kaneti napisao “Svadbu” do 1991, kad je objavljena drama “Zatiranje naroda” Vernera Švaba, postoji povezna nit koja opravdava svrstavanje ovih drama zajedno. Tačka njihovog susreta je upravo taj mračni inventar sadašnjosti i ne manje mračan pogled u budućnost (ako ga uopšte ima) koji je samim naslovom „Švarcmaleri” okarakterisan i omeđan. Moglo bi se reći da je ovaj izbor na neki način ilustruje tradiciju koju V.G. Zebald opisuje kao najdublju osobenost Austrije i njene kulture: “da je samokritičnost učinila svojim osnovnim principom”. Prve dve drame, Kanetijeva i Sojferova napisane su uoči događanja koja su napravila mračni hijatus, još uvek racionalno neobjašnjivu i emotivno nesavladivu cezuru u istoriji 20. veka, dok druge dve, Berhardova i Švabova, napisane daleko nakon II svetskog rata beznadno dijagnostikuju gotovo nepromenjeni socijalni i politički ambijent. Nastanak Kanetijeve i Sojferove drame pripada periodu procvata „jevrejske” austrijske kulture između dva svetska rata, čije obrise nagoveštavaju rečenice na početku ovog teksta. Iako obojica na pozicijama društvene kritike, oni su ipak različito društveno stratifikovani, Kaneti unutar intelektualnog i književnog establišmenta a Sojfer, na njegovoj krajnjoj levici, u potkulturi bečkih kafana, doslovno u njihovim podrumima gde raste i neguje se jedan novi žanr – žanr bečkog političkog kabarea.

Futura publikacije Novi Sad, 2019. 21 cm, 362 str. meki povez, latinica ISBN: 9788671881852 Antologija Švarcmaleri austrijske pozornice okupila je četiri drame četiri različita autora: Elijasa Kanetija, Jure Sojfera, Tomasa Bernharda i Vernera Švaba. Iako je njima obuhvaćen jedan dugačak vremenski period dvadesetog veka, bezmalo 60 godina, od 1933. kada je Elijas Kaneti napisao “Svadbu” do 1991, kad je objavljena drama “Zatiranje naroda” Vernera Švaba, postoji povezna nit koja opravdava svrstavanje ovih drama zajedno. Tačka njihovog susreta je upravo taj mračni inventar sadašnjosti i ne manje mračan pogled u budućnost (ako ga uopšte ima) koji je samim naslovom „Švarcmaleri” okarakterisan i omeđan. Moglo bi se reći da je ovaj izbor na neki način ilustruje tradiciju koju V.G. Zebald opisuje kao najdublju osobenost Austrije i njene kulture: “da je samokritičnost učinila svojim osnovnim principom”. Prve dve drame, Kanetijeva i Sojferova napisane su uoči događanja koja su napravila mračni hijatus, još uvek racionalno neobjašnjivu i emotivno nesavladivu cezuru u istoriji 20. veka, dok druge dve, Berhardova i Švabova, napisane daleko nakon II svetskog rata beznadno dijagnostikuju gotovo nepromenjeni socijalni i politički ambijent.\ Nastanak Kanetijeve i Sojferove drame pripada periodu procvata „jevrejske” austrijske kulture između dva svetska rata, čije obrise nagoveštavaju rečenice na početku ovog teksta. Iako obojica na pozicijama društvene kritike, oni su ipak različito društveno stratifikovani, Kaneti unutar intelektualnog i književnog establišmenta a Sojfer, na njegovoj krajnjoj levici, u potkulturi bečkih kafana, doslovno u njihovim podrumima gde raste i neguje se jedan novi žanr – žanr bečkog političkog kabarea.

Opis POSLEDNJI DEO TRILOGIJE O DOJRANSKOM „Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije preksutra“ jedan je u nizu romana Duška Rodeva koji pripovedaju o sudbini mladića po imenu Dojranski. Radnja je smeštena u period izgradnje države Jugoslavije, u jednu od njenih saveznih republika, Makedoniju. Zajedno s romanima „Razgovori s Dojranskim“ i „U očekivanju Nobelove nagrade“ (sa kojima je srpska čitalačka publika već upoznata) ovaj roman čini trilogiju o dva prijatelja koja su svoje gimnazijske dane proživljavali tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, nakon Drugog svetskog rata. Kontekst posleratne Jugoslavije ovde je prikazan iz ugla tinejdžera koji istovremeno prolaze kroz ozbiljne društvene ali i fiziološke promene. Školski dani zaljubljivanja, šetnji korzom i popravljanja slabih ocena, prepleteni su sa političkim govorima druga Aceta, gimnazijskog vođe, random akcijom i paradama. Raskid Jugoslavije s a Informbiroom 1948. godine ironično je prikazan kroz brojne novinske naslove i članke, gde provejavaju imena Staljina, Molotova, Ždanova i drugih, kao i šaljiva ali i logična razmatranja Dojranskog koja se na samom kraju romana pokazuju ne tako bezazlenim. Momak završava na sudu i dobija pet godina robije, a njegov izobličen lik može se videti još jedino kroz prozor američkog džemsa što ga odvodi u dugu, tamnu noć. s makedonskog preveo autor

Knjiga NA SUPROTNIM POLOVIMA prati evoluciju čovečanstva počev od kamenog doba do kraja 20. veka, posmatranu iz vizure susretanja i sukobljavanja razvijenog Severa i nerazvijenog Juga planete. Ta dva pola čovečanstva postala su uzajamno ranjiva: pre industrijske revolucije Sever je bio siromašniji nego teritorije koje je eksploatisao, a danas Sever čini jednu četvrtinu populacije planete Zemlje a troši preko tri četvrtine planetarnih resursa. Sadržaj knjige je opor i katkad je neprijatan, ali njena poruka je da ne treba gubiti nadu: Jug i Sever – zajedno – mogu početi da oblijuju svet jednakih svet koji može biti ekološki i društveno održiv. Kao što u predgovoru kaže R. Radovanović: ”Nesumljivo, u vremenu afirmacije individualizma (da ne kažemo sebičnosti), u vremenu u kome, što reče Gordon Geko u filmu Vol strit – pohlepa predstavlja vrlinu, u vreme sve primetnijeg odsustva solidarnosti, i kada većina živi od danas do sutra, ovaj entuzijastički pokušaj autora koji su skrenuli pažnju na najveću (sic!) krizu kojom se čovečanstvo suočava – zaslužuje svaku pohvalu.” Naslov: Na suprotnim polovima: dobitnici i gubitnici u istoriji ljudskog razvoja Izdavač: Albatros Plus Strana: 119 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-6081-312-3

POSLEDNJI DEO TRILOGIJE O DOJRANSKOM „Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije preksutra“ jedan je u nizu romana Duška Rodeva koji pripovedaju o sudbini mladića po imenu Dojranski. Radnja je smeštena u period izgradnje države Jugoslavije, u jednu od njenih saveznih republika, Makedoniju. Zajedno s romanima „Razgovori s Dojranskim“ i „U očekivanju Nobelove nagrade“ (sa kojima je srpska čitalačka publika već upoznata) ovaj roman čini trilogiju o dva prijatelja koja su svoje gimnazijske dane proživljavali tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, nakon Drugog svetskog rata. Kontekst posleratne Jugoslavije ovde je prikazan iz ugla tinejdžera koji istovremeno prolaze kroz ozbiljne društvene ali i fiziološke promene. Školski dani zaljubljivanja, šetnji korzom i popravljanja slabih ocena, prepleteni su sa političkim govorima druga Aceta, gimnazijskog vođe, random akcijom i paradama. Raskid Jugoslavije s a Informbiroom 1948. godine ironično je prikazan kroz brojne novinske naslove i članke, gde provejavaju imena Staljina, Molotova, Ždanova i drugih, kao i šaljiva ali i logična razmatranja Dojranskog koja se na samom kraju romana pokazuju ne tako bezazlenim. Momak završava na sudu i dobija pet godina robije, a njegov izobličen lik može se videti još jedino kroz prozor američkog džemsa što ga odvodi u dugu, tamnu noć. s makedonskog preveo autor

Limes prožima istoriju Jugostočne Evrope. Dimenzija granice civilizacija te osećaj rubnog prostora između Istoka i Zapada neprestano se ponavljaju kroz antropologije i kulture ovoga dela Evrope, kroz uzdizanje i pad država i naroda, u tokovima dva milenija prošlosti. Nikola Samardžić uspeo je dati ubedljivu sintezu u kojoj istorija postaje jedini verodostojan pristup dubinskoj spoznaji Balkana, njegovog bivstva i smisla, sintezu doslednu (još uvek) postmodernog vremena u kojem živimo. Profesor Eđidio Ivetić, Padova Nikola Samardžić u jedanaest tematskih celina ispituje istorijske uzroke relativnog zaostajanja Jugoistočne Evrope u odnosu na evropski razvoj u razdoblju rane i zrele moderne istorije. Teme se odnose na strukture svakodnevice, analizu mentaliteta, mesto Jugoistočne Evrope u razvoju ranog kapitalizma, mirovne ugovore i fenomene granica i razgraničenja, na koncepte jezgra i periferije.Centralni motiv ove studije je uloga granice koja je bila jedan od retkih trajnih činilaca, zajedno s reljefom i klimom, u preobražajima koji su dopuštali da se Jugoistočna Evropa poredi s geografski sličnim prostorima poput Apeninskog ili Iberijskog poluostrva, čiji je razvoj autor istraživao u nekoliko studija o italijanskoj i španskoj istoriji 16. i 17. veka. Od posebne je važnosti uporedna analiza evropskih sistema u periodu 16–20. veka u smislu odnosa centra i periferije, istorijske i kulturne dinamike čije proučavanje privlači sve više pažnje savremene evropske istoriografije, sagledane prvenstveno u zavisnosti od relativne snage svojih administracija i razvoja ekonomije. Studija je u zaključnim razmatranjima posvećena političkim i kulturnim identitetima Jugoistočne i Istočne Evrope nakon pada Berlinskog zida 1989. kada su se istočne evropske periferije počele uključivati u procese demokratizacije, integracije i intenzivnih ekonomskih promena. Profesor Vlada Stanković, Beograd

Zamena Autorka bestselera Zajedno u stanu „Ovo će nesumnjivo biti romantična komedija godine. Besani u Sijetlu 21. veka!“ – Sunday Express Magazine Lina Koton je mlada, veoma ambiciozna i uspešna. Međutim, zbog porodične tragedije, upropastiće jednu važnu prezentaciju na poslu. Poslodavac joj savetuje da se povuče na dva meseca, odmori se i razmisli o svojoj karijeri. Lini ne preostaje ništa drugo nego da se sakrije u kući svoje bake Ajlin u malom jorkširskom selu. Ajlin uskoro puni osamdeset godina i nedavno je i sama doživela fijasko – muž joj je pobegao sa drugom! Ipak smatra da još uvek nije kasno da ponovo otkrije ljubav. Jedini problem je što u selu nema zanimljive gospode... Lina i Ajlin tako dolaze do ideje da se zamene. Ajlin će živeti u unukinom stanu u Londonu, tamo upoznavati nove ljude, vrevu gradskog života i isprobavati moderne izlaske za penzionere. Za to vreme Lina će se dva meseca brinuti o bakinoj kući i bašti i preuzeće Ajlinine seoske društvene obaveze. Uskoro će se pokazati da je isprva briljantna ideja za obe mnogo teži zadatak nego što su pretpostavile. Hoće li im novo iskustvo pomoći da shvate šta žele? Da li je kasno za promene ili je svako vreme pravo samo ako čvrsto odlučiš da prinađeš sebe? „Junakinje koje ćete doživeti kao bliske prijateljice, priča koja će vas nasmejati, raznežiti i osnažiti.“ – Kirkus Reviews „Sve češće živimo u neželjenoj osami. Zamena je dobar podsetnik da treba da otvorimo i srce i vrata dobrim ljudima koji nas okružuju. Ljupka priča o tome koliko je važan život u zajednici.“ – BookPage Prikaži više

Trijumfalna završnica čuvene trilogije o životu Žozefine Bonaparta Posle četiri godine braka s naprasitim, tvrdoglavim, čudnovatim, ali jedinstvenim i veličanstvenim Napoleonom, Žozefina doživljava počast kakvu je malo žena doživelo: njenu glavu ovenčava carska kruna. No na samom vrhuncu moći, slave, ljubavi, suočiće se s najdubljom ljudskom patnjom: okružena neprijateljima i spletkama, a istovremeno svesna da ljubav znači i žrtvu, moraće da se odrekne ljubavi svog života kako bi Francuska dobila naslednika. Zajedno sa Žozefinom, gasne i Napoleonova srećna zvezda. Najmoćnije evropsko carstvo bliži se krahu, najvećem vojskovođi novog doba predstoji progonstvo, Žozefina proživljava poslednje godine svog života... ali priča o neponovljivoj ljubavi između dve jednako strasne i velike duše ostaje da traje na stranicama koje je majstorski ispisala Sandra Galand. Burna od strasti i burna jer se događa na sve uzavrelijoj evropskoj pozornici, poslednja knjiga o Žozefini prava je kruna koja ovenčava prethodna dva dela Sandre Galand - romane Mnogi životi i tajne tuge Žozefine B. i Priče o strasti, priče o jadu. Temeljito istražena, vešto spisateljski preoblikovana, tanano iznijansirana osećajnom ženskom rukom, istorija na ovim stranicama oživljava i vrtoglavo uvodi čitaoca u svet osamnaestog i devetnaestog veka. Ova trilogija, već dugi niz godina među najčitanijim istorijskim delima širom sveta, ujedno je i nezaboravna ljubavna priča o dve velike ličnosti koje su promenile taj isti svet.

Izdaje - Agora Beograd POSLEDNJI DEO TRILOGIJE O DOJRANSKOM „Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije preksutra“ jedan je u nizu romana Duška Rodeva koji pripovedaju o sudbini mladića po imenu Dojranski. Radnja je smeštena u period izgradnje države Jugoslavije, u jednu od njenih saveznih republika, Makedoniju. Zajedno s romanima „Razgovori s Dojranskim“ i „U očekivanju Nobelove nagrade“ (sa kojima je srpska čitalačka publika već upoznata) ovaj roman čini trilogiju o dva prijatelja koja su svoje gimnazijske dane proživljavali tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, nakon Drugog svetskog rata. Kontekst posleratne Jugoslavije ovde je prikazan iz ugla tinejdžera koji istovremeno prolaze kroz ozbiljne društvene ali i fiziološke promene. Školski dani zaljubljivanja, šetnji korzom i popravljanja slabih ocena, prepleteni su sa političkim govorima druga Aceta, gimnazijskog vođe, random akcijom i paradama. Raskid Jugoslavije s a Informbiroom 1948. godine ironično je prikazan kroz brojne novinske naslove i članke, gde provejavaju imena Staljina, Molotova, Ždanova i drugih, kao i šaljiva ali i logična razmatranja Dojranskog koja se na samom kraju romana pokazuju ne tako bezazlenim. Momak završava na sudu i dobija pet godina robije, a njegov izobličen lik može se videti još jedino kroz prozor američkog džemsa što ga odvodi u dugu, tamnu noć. s makedonskog preveo autor. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 127.strana

Izdavač: Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: Latinica Povez: Mek Dobitnik nagrada „Ivo Andrić“ i „Meša Selimović“. Nagrada „Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti Osoben Kecmanovićev stil, način tematizovanja odnosa glavnih junaka, majstorsko i nenametljivo oslikavanje današnjih prilika i sudbina likova našeg podneblja pribavljaju ovom romanu visoko mesto u srpskoj književnosti na početku 21. veka. Pisan u maniru trilera, napet od početka do kraja, Feliks je istovremeno variranje biblijskog motiva sukoba oca i sina, koji je u svakoj kulturi i svim vremenima isti, a koji se ispoljava uvek na različit način. „Kroz pokušaj dijaloga sa ocem koji ga je decenijama ranije napustio, izgubljeni sin će, u toj jedinoj noći njihovog života koju će provesti zajedno, u stvari izvesti pred nama jednu veliku potragu za smislom. Kecmanovićev roman o Feliksu ocu i Feliksu sinu pisan je stilom koji ne ostavlja daha čitaocu.“ Bojan Bosiljčić „Roman Feliks ima jedan mnogo širi kontekst od priče o dva lika koji lažima i obmanama dolaze do svojih ciljeva. Taj kontekst govori o celom svetu, ovom u kojem živimo. Svetu u kojem je sve postalo relativno, i istina i laž. U takvom svetu ovakva dva antiheroja postaju romantični junaci koji više vole da varaju nego da budu prevareni. A njihove sitne prevare možda su zapravo pobuna protiv sistema. Bez obzira na to da li smo ovde ili na nekom drugom kraju sveta.“ Darko Bajić „Ispitivanjem pravila pripovedanja na jednostavan i lako razumljiv način, Feliks otvara prozor prosečnom čitaocu ka temeljnim zakonitostima prozne književnosti. To nije samo najbolji, nego i najzabavniji srpski roman u godini kad je objavljen, a zabavnost umetničkog dela je kod nas potcenjen i prezren, zaboravljen kvalitet.“ Vesna Trijić