O knjizi: Dobitnik World Fantasy Award 2013 za najbolji horor roman. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem...

O knjizi: Dobitnik World Fantasy Award 2013 za najbolji horor roman. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem...

KATARINA GINIĆ - STAN IZDAVAČ: FEMINISTIČKA 94 BEOGRAD STRANA: 144 MEKOG POVEZA STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 74

Knjiga priča, putopisa i eseja o književnosti. Dve nove priče Mihajla Pantića. Putopisi iz Sibira, Poljske i Egipta. Rasprave o tome šta je danas književnost, ko je danas klasik, kako nas drugi vide, zašto je čitanje beskrajna priča i zbog čega je vedrina jedini način da opstanemo.

Knjiga priča, putopisa i eseja o književnosti. Dve nove priče Mihajla Pantića. Putopisi iz Sibira, Poljske i Egipta. Rasprave o tome šta je danas književnost, ko je danas klasik, kako nas drugi vide, zašto je čitanje beskrajna priča i zbog čega je vedrina jedini način da opstanemo.

U Parizu se nalazi jedan atelje, skriven u dnu ulice obrasle zelenilom, previše savršen da među svojim zidovima ne krije poneku tajnu. Madlin ga je iznajmila da bi uživala u samoći i pronašla malo mira nakon ljubavne krize i niza nerešenih slučajeva. Usled nesporazuma, ovoj mladoj londonskoj policajki pridružuje se Gaspar, pisac i mizantrop, koji je doputovao u Pariz da bi pisao u tišini. Tako su sada ove dve usamljene i nemirne duše prinuđene da nekoliko dana žive pod istim krovom. Atelje je pripadao slavnom slikaru Šonu Lorencu i još odiše njegovom strašću prema bojama i igri svetlosti. Skrhan zbog gubitka sina, Lorenc je umro ostavivši za sobom tri slike, koje se vode kao nestale. Fascinirani njegovom genijalnošću i zaintrigirani njegovom tužnom sudbinom, Madlin i Gaspar odlučuju da udruže snage kako bi pronašli izgubljene slike i pronikli u Lorencove tajne. Ipak, moraće da se suoče sa sopstvenim demonima, u uzbudljivoj istrazi koja će ih zauvek promeniti.

U Parizu se nalazi jedan atelje, skriven u dnu ulice obrasle zelenilom, previše savršen da među svojim zidovima ne krije poneku tajnu. Madlin ga je iznajmila da bi uživala u samoći i pronašla malo mira nakon ljubavne krize i niza nerešenih slučajeva. Usled nesporazuma, ovoj mladoj londonskoj policajki pridružuje se Gaspar, pisac i mizantrop, koji je doputovao u Pariz da bi pisao u tišini. Tako su sada ove dve usamljene i nemirne duše prinuđene da nekoliko dana žive pod istim krovom. Atelje je pripadao slavnom slikaru Šonu Lorencu i još odiše njegovom strašću prema bojama i igri svetlosti. Skrhan zbog gubitka sina, Lorenc je umro ostavivši za sobom tri slike, koje se vode kao nestale. Fascinirani njegovom genijalnošću i zaintrigirani njegovom tužnom sudbinom, Madlin i Gaspar odlučuju da udruže snage kako bi pronašli izgubljene slike i pronikli u Lorencove tajne. Ipak, moraće da se suoče sa sopstvenim demonima, u uzbudljivoj istrazi koja će ih zauvek promeniti.

oldično očuvana orke sten nikols vellok

Opis "Stan u Parizu - Gijom Muso" Zavirite u misteriozni svet umetničkog stvaranja u trileru 'Stan u Parizu' od autora Gijoma Musoa. Madlin i Gaspar, dve usamljene duše, udružuju snage u potrazi za izgubljenim slikama slavnog slikara Šona Lorenca. Otkrijte tajne i suočite se sa demonima u ovoj nezaboravnoj istrazi koja će vas držati prikovane uz stranice. Format: 145x205 br. str.: 278 povez: broš Pismo: latinica

STAN BR. 16 Adam Nevil 2013 laguna na predlistu ispisana kratka posveta stanje vrlo dobro

Informacije SKU 9788610020267 Kategorije STRANI PISCI, TRILERI Težina 0.38 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Broj strana 280 Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Gijom Muso Godina izdanja knjige 2017 Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format 145x205x17 mm Tagovi Gijom Muso Mono i manjana Knjiga Alnari Knjizara Bestseleri Vulkan Vulkan izdavaštvo Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Najcitanije knjige Nova knjiga Alnari knjige Gijom Muso romani Trileri Online knjižara Stan u Parizu Gijom Muso

Knjiga je kao nova! praktično nekorišćeno stane bez posvete , vidi slike Retko imam od istog pisca i Kult Novu za 899 dinara 418 strana 350 grama Dobitnik World Fantasy Award 2013 za najbolji horor roman. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem. .. Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . količinski popust na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

*** oštećenje na donjem uglu korice, unutrašnjost korektna i kompletnaLusi Foli Stan u ParizuIzdavač Laguna Beograd 2023Autorka bestselera Spisak zvanicaJedan stanar je nestao.A ključ je kod drugog. . .Dobro došli u Ru Dez Amon br. 12. Prelep stari stambeni blok, duboko u sporednim ulicama Monmartra. Mesto zavojitih stepenica, zaključanih soba, budnih očiju sa svakog prozora. Mesto gde nikom ništa ne promiče i svako nešto krije. Mesto ubistva.Pažljiva nastojnicaPrezrena ljubavnicaRadoznali novinarNaivna studentkinjaDobar tipNeželjena gošćaZagonetka je zaključana iza vrata stana broj 3. Ko drži ključ rešenja?„ Lusi Foli nas je ponovo obradovala promoćurnim trilerom ispunjenim neizvesnošću. “– People„ Čitalac se oseća kao da se vozi najluđim ringišpilom dok prati radnju pripovedanu iz uglova različitih junaka. Pun neuobičajene napetosti, zabavan i zanosan roman koji se poigrava našim slutnjama do samog kraja. “– Vogue„ Lusi Foli je savremena Agata Kristi. “– Entertainment Weeklymek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 358 strana2/9

JDP SEZONA 81-82 BEOGRAD 1982g. 50str.

RUS4)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedan od najvećih pesnika dvadesetog veka, sa ogromnim uticajem na naredne generacije pesnika, Odenov život je protegao dva svetska rata i nastavio se do 1970-ih. U ovom pristupačnom vodiču za Odenov život i rad, Sten Smit nudi čitaocima plodove svog opsežnog znanja i unapredi istraživanje, informišući svoju studiju sa širim razumevanjem - ne samo o književnoj, društvenoj i kulturnoj klimi u kojoj je Oden živeo i pisao, već i o književnoj tradiciji kojoj je tako bogato doprineo. Obogaćen svešću o savremenim kritičkim teorijskim pristupima, Smitov podsticajan tekst čitaocu koji je upoznat sa Odenom, ništa manje nego novopridošlom pesniku, nudi sveže uvide u Odenovo značajno kako u njegovo vreme tako i danas. Vistan Hju Oden (Wystan Hugh Auden; 21. februar 1907 – 29. septembar 1973) potpisivao je svoje radove kao W. H. Auden, bio je angloamerički pesnik,[1] rođen u Engleskoj, a kasnije američki državljanin, smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka.[2] Njegov rad se odlikuje visokim stilskim i tehničkim dostignućem, angažovanošću u moralnim i političkim pitanjima i raznovrsnošću tona, forme i sadržaja.[3][4] Glavne teme njegove poezije su ljubav, politika i građanstvo, religija i moral i veza između jedinstvenih ljudskih bića i anonimnog, bezličnog sveta prirode. Oden je odrastao u Birmingemu u obrazovanoj porodici srednje klase i studirao je književnost na Oksfordu. U njegovim ranim pesmama, napisanim krajem 1920-ih i početkom 1930-ih, smenjuje se telegrafski moderni stil i tečan tradicionalni. Napisane su u intenzivnom i dramatičnom tonu i postavile su njegovu reputaciju pesnika i propovednika levice. Ovu ulogu je napustio nakon što se preselio u SAD 1939. godine, gde je uzeo američko državljanstvo 1946. Njegove pesme iz 1940-ih bave se religijskim i etičkim temama na manje dramatičan način nego što je to bio slučaj sa njegovim ranijim radovima, ali u njim još uvek kombinuje tradicionalne forme i stilove sa novim formama koje je Oden sam stvorio. Tokom 1950-ih i 1960-ih mnoge njegove pesme se fokusiraju na načine kako reči otkrivaju i sakrivaju emocije. Počeo je da piše libreta za opere, što je bila idealna forma za usmeravanje izražavanje snažnih osećanja.[5] Bio je, takođe, plodan pisac eseja i prikaza na književne, političke, psihološke i religijske teme, a povremeno se bavio i dokumentarnim filmom, petstkim pretstavama i drugim formama. Tokom svoje karijere bio je ujedno i kontroverzan i uticajan. Nakon smrti neke njegove pesme (posebno „Funeral Blues” („Stop all the clocks”) i „September 1, 1939”) postale su poznate širim krugovima kroz njihovu upotrebu u filmovima i drugim popularnim medijima.[2] Život Detinjstvo Oden je rođen u Jorku u Engleskoj. Njegov otac, Dordž Ogastus Oden bio je lekar, a majka, Konstans Rozali Biknel Oden bila je pripremana za medicinsku sestru, ali nikada nije radila. Bio je najmlađe dete u porodici sa tri sina. Najstariji brat, Džordž Bernard Oden, postao je farmer, a srednji, Džon Biknel Odeon, geolog. I jedan i drugi deda su mu bili sveštenici i on je odrastao u anglokatoličkog porodici, koja je pratila „visoku” formu anglikanizma, u kojoj su rituali sličniji katoličkim.[6][7] Svoju ljubav prema muzici i jeziku delimično pronalazi u crkvi.[8] Verovao je da ima islandsko poreklo i njegov fascinacija islandskim legendama i drevnim nordijskim sagama može se primetiti u njevim delima. Godine 1908. njegova porodica se preselila u Harborn, u Birminghamu, gde je njegov otac postao najpre predavač, a kasnije profesor medicine. Odenovo interesovanje za psihoanalizu ima začetke u očevoj biblioteci. Od svoje osme godine školovan je u internatima, a kući je dolazio samo za raspuste.[6] Do svoje petnaeste godine mislio je da će postati inženjer rudarstva, ali je počeo da razvija strast prema jeziku. Kasnije je pisao: „reči me toliko uzbuđuju da me pornografska priča, na primer, više uzbudi nego što to može prava osoba.”[9] Obrazovanje Odenova prva škola bila je St. Edmundova škola, u Sariju, gde je upoznao Kristofera Išervuda, kasnije poznatog pisaca. Sa trinaest godine prešao je u Grešamovu školu u Norfolku, gde ga je 1922. godine prijatelj, Robert Medli pitao da li piše poeziju, nakon čega je Oden odlučio da postane pesnik.[6] Ubrzo zatim je „shvatio da je izgubio veru”.[10] U školskoj postavci Šekspira igrao je Katarinu u The Taming of the Shrew, 1922. godine[11], i Kalibana u The Tempest, 1925. godine, njegove poslednje godine u Grešamovoj školi.[12] Njegove prve pesme su se pojavile u školskom časopisu 1923.[13] Godine 1925. počeo je sa studijama biologije na koledžu Hristove crkve u Oksfordu, ali se u drugoj godini prebacio na studije književnosti. Među prijateljima koje je sreo na Oksfordu bili su Sesil Dej Luis, Luis Maknis i Stiven Spender; njih četvorica su tokom 1930-ih bili poznati kao „Ordenova grupa” zbog svojih levičarskih, ali ne identičnih, uverenja. Ponovo je sreo Išervuda 1925. godine i narednih nekoliko godina mu je Išervud bio mentor, kome je slao svoje radove na kritiku. Oden se verovatno zaljubio u Išervuda i tokom 1930-ih imali su intimne veze u periodima kada su bili bez partnera. Između 1935. i 1939. sarađivali su na tri predstave i putopisu.[14] Od dana na Oksfordu pa nadalje, prijatelji su ga redovno opisivali kao smešnog, ekstravagantnog, simpatičnog, plemenitog i, delimično po njegovom sopstvenom izboru, usamljenog. U kontaktu sa ljudima nedostajalo mu je samopouzdanja i bio je stidljiv, osim kada je bio siguran da je dobrodošao. Bio je tačan i opsesivno se trudio da poštuje rokove, ali je živeo u fizičkom haosu....

Gramatik, 2021 U Svečanoj sali Srpske književne zadruge juče je predstavljena zbirka poezije „Stan i hrana“ Duška Babića, upravnika SKZ, u izdanju „Gramatika“. O knjizi su govorile dr Aleksandra Žeželj Kocić i dr Maja Stokin, profesorka Karlovačke gimnazije, a stihove je čitala dramska umetnica Ana Marija Serda. Gđa Žeželj Kocić je svoj prikaz započela mapiranjem Babićevog pesničkog sveta, pozivajući se na njegove ranije zbirke, koje zajedno sa ovom poslednjom potvrđuju da pesnik uvek ima na umu jednu knjigu, koju stalno piše proširujući kontekst, dok su sve pesme povezane unutrašnjim saglasjem. U širokom rasponu tema kojima se Duško Babić bavi u svojoj poeziji, dr Žeželj Kocić se naročito zadržala na jednoj, dominantnoj i u prethodnim zbirkama, a to su starost i starenje. „Starost se uvek čini dvosmislenom kategorijom, jer može biti sinonim za istrošenost ali i za mudrost koju donose godine. Od našeg obrasca zavisi kako ćemo je sagledavati, jer sa jedne strane donosi propadljivost, strah od smrti, postaje tragedija, a star čovek, bez obzira na svoja dostignuća, postaje suvišan“, istakla je gđa Žeželj Kocić. U novoj zbirci, u pesmama koje pripadaju ciklusu „Snimci starenja“, pesnik nas vraća na sam proces starenja, donosi pogled spolja, poput slika uhvaćenih foto-aparatom, ne posmatrajući samo sebe, nego i druge. Nije spreman da se preda bez borbe, jer može se i drugačije biti star, ukazuje pesnik, bodreći sebe da mirno prihvati svoje šezdesete i sve što dolazi. Međutim, najveći njegov strah je da će sve izgubiti onog trenutka kad ne bude više mogao da stvara, jer kao što potvrđuje u pesmi „Curriculum vitae“, koja je svojevrstan pesnički autoportret – on je u poeziji pronašao sebe. „Pesnik bi bez svega mogao, na sve bi pristao, osim na ponižavajući nedostatak stvaralačke snage od koje mu sam život zavisi. Sreća je po nas čitaoce što je Duško Babić svoj dom u poeziji sagradio, jer odatle i stari i mladi kradu svoja zadovoljstva i kreću na daleka putovanja“, zaključila je svoj prikaz Aleksandra Žeželj Kocić. Dr Maja Stokin je podsetila na izjavu koju je Duško Babić dao u jednom intervjuu: „Oduvek sam poeziju shvatao kao neku vrstu skloništa. Poezija je put ka onom suštinskom, glavnom“, i dodala da je u pesmama iz zbirke „Stan i hrana“ najbliži temama kojima se u svojim esejima oduvek bavio, a to su: narod, nacija, ćirilica, znameniti srpski pisci, kao i egzistencijalna dimenzija u savremenom društvu, koje je sve češće desakralizovano. Tumačeći svaki od sedam pesničkih ciklusa „Stana i hrane“ Maja Stokin se najviše zadržala na prvom – „Čitanje pisma“ – za koji i pisac predgovora Mario Paovica ističe da donosi na jedinstven način opevane osnove srpskog kulturnog identiteta, prvenstveno ćirilicu. „Pesnik u lirsko ruho zaodeva prekretničke događaje i ličnosti srpske kulture. Pokazuje da je azbuka prostor čuvanja vekovnog kolektivnog iskustva, najvećih istina i lepota postojanja, trajni otisak narodne duše, sudbine, identiteta. Azbuku je zamislio kao nerazorivu crkvu u kojoj o nama brine sa tri ruke Presveta Majka, a što nam je posebno potrebno danas“, istakla je Maja Stokin. Potom se osvrnula i na ciklus posvećen zavičaju, u kome pesnik, baveći se tragedijom napuštanja zavičaja i zemlje, nastoji da pokaže da je čovek bez susreta sa zemljom – ništa. Jer, sam si ništa – izmaglica, pena listić na vetru, repa bez korena. („Da propeva u tebi“) Pozivajući se na stihove pesme „Slovo o odlasku“: Čovek počinje tamo gde prestaje ravnodušnost. / Naše je samo ono što volimo: pesme, zvezde, ljudi…, gđa Maja Stokin je zaključila: „Kultura bez sećanja i ljubavi je mrtva, čovek bez ljubavi je mrtav i sve veliko i večno sazdano je iz srca punog ljubavi. Samo takva ljubav osvetljava čoveku njegovu prošlost, njegovu duhovnu vezu sa rodnim narodom, nacionalnom pripadnošću, duhovno i duševno okrilje na zemlji, samo iz srca punog ljubavi može se služiti dobrom cilju, a da nam je to i dobro i važno, da je to naš stan i hrana, poručuje i ova zbirka“. I ako išta može da nas sačuva to su reči ljudske, slabosti i rane, iz kojih, ponekad, božja suza padne na svet, da ga umije. („Slovo o odlasku“) Duško Babić je rođen 1959. godine u selu Skucani kod Glamoča, Bosna i Hercegovina. Završio je Grupu za jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao na temu: Mističko iskustvo u pesništvu srpskog romantizma. Od 1995. godine bio je zaposlen u Filološkoj gimnaziji u Beogradu kao profesor književnosti. Od decembra 2007. do decembra 2019. godine obavljao je dužnost direktora u ovoj školi. Sada je upravnik Srpske književne zadruge.

Mek povez, po knjizi nema pisanja niti posvete, kao ni podvlacenih redova, spolja manja okrznuca jedino.

Autor: Kristijan Oster Povez: broširan Br. strana: 174 Format: 11x18 Moj veliki stan mogao bi se nazvati malom odisejom, prekidanom i nastavljanom, ali bez povratka na polaznu tačku. Reč je o stalnom kretanju, inače svojstvenom Osterovim junacima, o istinskom premeštanju koje nije samo geografsko. Osim radnje, osvaja nas i način na koji autor posmatra svoje junake, kao i reči koje koristi kako bi ispričao to što vidi: ritam rečenice prati ritam disanja pripovedača. Za roman Moj veliki stan, svoj sedmi i prema mišljenju kritike najbolji roman, Kristijan Oster (1949) dobio je nagradu Medicis 1999. godine.

Jedan stanar je nestao. A ključ je kod drugog... Dobro došli u Ru Dez Amon br. 12. Prelep stari stambeni blok, duboko u sporednim ulicama Monmartra. Mesto zavojitih stepenica, zaključanih soba, budnih očiju sa svakog prozora. Mesto gde nikom ništa ne promiče i svako nešto krije. Mesto ubistva. Pažljiva nastojnica Prezrena ljubavnica Radoznali novinar Naivna studentkinja Dobar tip Neželjena gošća Zagonetka je zaključana iza vrata stana broj 3. Ko drži ključ rešenja? „Lusi Foli nas je ponovo obradovala promoćurnim trilerom ispunjenim neizvesnošću.“ – People „Čitalac se oseća kao da se vozi najluđim ringišpilom dok prati radnju pripovedanu iz uglova različitih junaka. Pun neuobičajene napetosti, zabavan i zanosan roman koji se poigrava našim slutnjama do samog kraja.“ – Vogue „Lusi Foli je savremena Agata Kristi.“ – Entertainment Weekly

Autorka bestselera Spisak zvanica Jedan stanar je nestao. A ključ je kod drugog... Dobro došli u Ru Dez Amon br. 12. Prelep stari stambeni blok, duboko u sporednim ulicama Monmartra. Mesto zavojitih stepenica, zaključanih soba, budnih očiju sa svakog prozora. Mesto gde nikom ništa ne promiče i svako nešto krije. Mesto ubistva. Pažljiva nastojnica Prezrena ljubavnica Radoznali novinar Naivna studentkinja Dobar tip Neželjena gošća Zagonetka je zaključana iza vrata stana broj 3. Ko drži ključ rešenja? „Lusi Foli nas je ponovo obradovala promoćurnim trilerom ispunjenim neizvesnošću.“ – People „Čitalac se oseća kao da se vozi najluđim ringišpilom dok prati radnju pripovedanu iz uglova različitih junaka. Pun neuobičajene napetosti, zabavan i zanosan roman koji se poigrava našim slutnjama do samog kraja.“ – Vogue „Lusi Foli je savremena Agata Kristi.“ – Entertainment Weekly

Stan br. 16 - Adam Nevil Format: 13x20 cm Broj strana: 424 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 28. jun 2014. ISBN: 978-86-521-1529-7 Prevodilac: Vesna Stojković Vrlo dobro očuvana knjiga. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem... --------------------------- 20.3.24.K

Zavirite u misteriozni svet umetničkog stvaranja u trileru `Stan u Parizu` od autora Gijoma Musoa. Madlin i Gaspar, dve usamljene duše, udružuju snage u potrazi za izgubljenim slikama slavnog slikara Šona Lorenca. Otkrijte tajne i suočite se sa demonima u ovoj nezaboravnoj istrazi koja će vas držati prikovane uz stranice. Format : 145x205 br. str. : 278 povez : broš Pismo : latinica

Retka knjiga iz čuvene Edicija Ars dramatica JDP-a. Dodaci: Ilustracije - fotografije glumaca, reditelja, scenografije. - Tekstovi o piscu ove drame i o reditelju ovog izvođenja na sceni JDPa. Inače, prvo izvođenje ove drame u Beogradu, na sceni Narodnog pozorišta, bilo je 23.03.1934 godine u režiji J. Raktina, kome je prisustvovao i mlađi brat Bulgakova. Meki povez, latinica, 52 strane. Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, 1982. Edicija Ars dramatica br. 20. Prevod: Milan Čolić. Reditelj: Ivica Kunčević.

Izdavac - Vulkan, Beograd Godina - 2017. Prevela Ivana Sugic Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,mek povez,format 20 cm,275 str. (24)