Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14x21 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Arhipelag Knjiga priča, putopisa i eseja o književnosti. Dve nove priče Mihajla Pantića. Putopisi iz Sibira, Poljske i Egipta. Rasprave o tome šta je danas književnost, ko je danas klasik, kako nas drugi vide, zašto je čitanje beskrajna priča i zbog čega je vedrina jedini način da opstanemo.

Broj strana: 208 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 9. mart 2019. Izdavač: Laguna Ko je ko u samoći starog stana? Mladi samozvani pesnik Nikola Nikolajević bez prihoda je i bez krova nad glavom. Njegova sestra mu pronalazi stan u drugom gradu i ubrzo posle preseljenja nestaje bez traga. Samome u ogromnom stanu koji kao da je zaboravljen od sveta, prelivajući se kroz njegove prostore, u Nikolajeviću se bude strahovi koje uzavrela mašta samo uvećava. Da stvar bude gora, čudna porodica kojoj stan pripada stanuje na istom spratu. Nikolajević se trudi da ostane neprimećen, provodi dane u preispitivanju i snolikim predstavama, razgovarajući sa sobom i zamišljenim prijateljem. Sluteći da prezime vlasnika na pločici ulaznih vrata predstavlja upozorenje, ispunjen strepnjom da sam stan povlači konce njegove sudbine, neočekivano dobija priliku da otkrije izlaz iz sveta u kojem lebdi između sna i stvarnosti. Suptilno pripovedajući o borbi za fizičku slobodu i slobodu duha, stvarajući filmsku atmosferu Polanskog i Hičkoka, Persson izrasta u uzbudljivu savremenu priču o samoći, unutrašnjim lomovima i ljubavi.

Broj strana: 263 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Ovo je priča o ljubavi. Pogrešnim i pravim izborima. Priča o braku, deci, poslu, karijeri. Priča o prijateljstvu između dve žene (zvaćemo ih Kevica i Mlađana)... Priča o životu, PRE i POSLE... „Do svoje tridesete, bila sam ubeđena da sam uradila sve i da su posao, stan, ušteđevina i iskustvo moje najveće blago i karta za putovanje u prvoj klasi kroz ono što zovu život. A onda je taj isti život odlučio da mi objasni neke stvari. Da malo zatalasa… Da pokaže šta znači živeti. I sada, dok ovo pišem, a maleni zmaj iz ogradice na svakih pet minuta podseća da mu je dosadno i da treba da se ubrzam, kontam da uopšte nije teško biti samo domaćica. Još je lakše biti samo uspešna karijeristkinja. Ma, do jaja je biti samo u braku. Čak je najviše do jaja baviti se samo detetom. A sve to zajedno, u 24 sata, na jednu osobu, dve ruke, dve noge i dve sise, neispavano telo i prodrmanu psihu do srži... ’Ajde stani mi na crtu… U potpisu, Kevi.“

ISBN: 9788644704713 Broj strana: 318 Povez: Tvrdi Godina izdanja: 2009 Izdavač: Plato Kada možete da počnete?Da li je knjiga koja je štampana ujedno i konačna?Ima li sličnosti između biblioteke i botaničke bašte?Čemu recepti, ako nešto ne možeš da dodaš po svome ukusu?I sada ćeš nam reći šta si uradio?Može li seu isto vreme biti u stanu i van njega?Ovolicko, za onoliko svega?Varkamo se, šta nam drugo preostaje?Je li to ni vas neće nijedna priča?

Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 13. decembar 2017. Izdavač: Laguna Roman o ljubavi i zlu. Budi živ, ljubavi. Molim te, budi živ! Posle nasilne smrti roditelja, Marko izrasta u sitnog delikventa kojem su nevolje jedina perspektiva. „Pao“ je već na početku kriminalne karijere. Odmah po izlasku iz zatvora prihvata „posao“, ali naseda na nameštaljku i umalo bi ostao bez glave da ga pod svoje nije uzeo Bubavšaba, jedan od opakijih likova iz podzemlja. Jedva živ od povreda, upoznaje polumrtvu Marinu, žrtvu otmice i mučenja, devojku koja se ne seća oca, a pamti majčino umiranje od side. S prevelikim bremenom i mnogo nade iznajmljuju oronuli stan u prigradskoj tami. Nakon osam godina zajedničkog preživljavanja, Marko je na prekretnici: nastaviti „uredan porodični život“ izbacivača u noćnom klubu ili učiniti nešto značajnije: prihvatiti posao kurira između dva stara kriminalca kojim će se odlepiti sa dna. Marinino protivljenje ovakvoj dilemi i Markova odlučnost da zaigra na poslednju kartu preokrenuće im živote. Sve što znaju o sebi biće dovedeno u pitanje, boriće se za opstanak i spasonosna znanja, a za izlazak iz košmara nasilja, bizarnih zločina i ironičnih obrta biće im potrebno onoliko snage i ljubavi koliko ih traži ispunjenje nemilosrdnih zahteva neupokojene prošlosti. „Umešno preplićući sudbine junaka i stavljajući ih na sve veća iskušenja u dramatičnoj radnji ispunjenoj preokretima, Mladen Marković na žestok način piše o svetu i ljudima koji su nam možda nevidljivi, ali su svakako tu, skriveni u senkama, i krvare, vole i muče se da bi za sebe osvojili nešto malo sreće i pravde.“ Pavle Zelić, pisac i scenarista

Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14.5x20.5 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Vulkan izdavaštvo U sredu po podne, Mihailu, beogradskom profesoru srednjih godina, komšija vatrogasac donosi nagorele papire s čudnim znacima, koje je pokupio s mokrog poda jednog stana u zapaljenoj višespratnici. I dok Mihailo usput pokušava da dešifruje tajne znakove, oni misteriozno menjaju njegov usamljenički život u velikom stanu na Dorćolu: profesor iznenada počinje dobro i obilato da jede, a još bolje da pije, a u njegov život ulaze i vraćaju se žene. Uz tajnovite lepotice i još tajnovitije papire-artefakte, uz tužnog srpskog pesnika čije pesme recituje ovim fatalnim damama, uz muziku, knjige i filmove koji mu se javljaju, Mihailo će ići dalje – u svoju prošlost, otkrivajući skrivene tajne svog porekla – u drugi život, koji vodi na Savamali – među zvezde gde ga odvode crvene cipele koje zaverenički nose sve ove žene njegovog života. U potrazi za značenjem čudnovatih artefakata, koji liče na vanzemaljske, ovaj dorćolski profesor sve više ulazi u ovozemaljsku stvarnost pravih tajni koje su mu bile nadohvat ruke, sukobljava se s misterijama Beograda kao što su: Gde je nestala Bajlonova pijaca? Šta se krije na potezu Nemanjina – Balkanska – Železnička stanica? Zašto više nema beogradskih ćevapa? I dok se on bavi tajnama, ljudi i žene iz njegovog života menjaju lica, pokrenuti kao i Mihailo tajanstvenim znakovima koji će na kraju biti pročitani, ali Mihailov život više nikada neće biti isti, kao ni Beograd u kome živi skupa s vama.

Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 20. decembar 2021. Izdavač: Laguna NOVA KNJIGA SRĐANA VALJAREVIĆA DECENIJU I PO NAKON PROSLAVLJENOG ROMANA „KOMO“! Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina… Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život. „Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“ – Vladimir Arsenić

Broj strana: 152 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Geopoetika „Staračke bore i ispucala koža grada nisu mu smetali. Naprotiv. Bio je počastvovan što ovaj grad ne krije lice iza pudera, iscrtanih očiju i nategnutog face-liftinga, mada, umivanje bi mu dobro došlo. Nisu mu se sviđali ulickani gradovi Srednje Evrope, raznobojnih fasada, zanovljenih krovova i popločanih trgova kojima ne nedostaje nijedna kamena kocka; ne voli retuširane fotografije i ulepšavanje prošlosti.“ Ostoja, svršeni student arhitekture, napušta Nemačku u koju je s roditeljima pod nejasnim okolnostima izbegao po upisivanju studija, i vraća se u rodni Beograd. Sa najboljim drugom Urošem uređuje stan u kom je odrastao, zaljubljuje se u britku i zavodljivu galeristkinju Mašu i preko svog nekadašnjeg profesora dobija priliku da radi u struci. Nošen petooktobarskom verom u nailazeće političke i društvene promene, Ostoja je rešen da se oproba na svim ovim poljima. Međutim, kako to samo ovaj grad ume, Beograd ga svojim neotesanim šarmom opije, a onda i iskoristi. Neodoljivi spoj topline i grubosti koji nose ulice, noći, neznanci, bliski ljudi, pa i on sam, okreće svoju drugu stranu. U sudaru sa složenom realnošću zemlje koju je jednom napustio, red i emotivna distanca koje pruža razvijeni svet Zapadne Evrope deluju primamljivo. Ali, da li je neko ko „ne voli ulepšavanje prošlosti“ spreman na ulepšavanje sadašnjosti? Đorđe Miketić svojim prvencem predstavlja glas generacije koja je stasala dovoljno rano da živi neki obećani, bezbrižni život u izgnanstvu, ali suviše kasno da prestane da se nada istom takvom životu u svojoj zemlji. Rastrzan između ove dve mogućnosti, naš junak preispituje i dekonstruiše sve postulate i uverenja na kojima je odrastao i zasnovao svoje životne ciljeve. U ovom bolnom procesu u kom roditelji postaju ljudi, gradovi više od zgrada, a snovi manje od maštanja – jedan momak postaje čovek.

Broj strana: 424 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 30 x 25 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Vulkan izdavaštvo JEDNA SLIKA VREDI 1.000 REČI, A U 1.000 SLIKA STANE ČITAVA ISTORIJA SRBIJE! Svedočanstva o ostacima materijalne kulture na prostoru današnje Srbije, od prvih društava do modernog doba, prikazana su kroz više od 1.000 artefakata, iz pera 22 odabrana stručnjaka i preko 200 saradnika i konsultanata. Ova jedinstvena enciklopedija predstavlja bogatu riznicu figurina, oruđa, oružja, nakita, odeće, religijskih i umetničkih predmeta, koji svedoče o spletu različitih kultura i civilizacija koje su ostavile traga na ovom tlu, oblikujući svest, mentalitet, kulturu, običaje i tradiciju nas danas. Ako je pamćenje duša sveta, onda je duh ovog prostora, u svim svojim manifestacijama, oživljen i sačuvan na stranicama ove knjige.

Opis "Vetrovi sa Himalaja - Beroslav Stojanović" „Vetrovi sa Himalaja“ je prvi roman Beroslava Stojanovića, koji govori o filozofiji života, o tome da ljudi treba da vole i da se raduju onome što imaju, a ne da tuguju i pate zbog onoga što nemaju. Priču je jednim delom smestio na Tibet gde ljudi mirno žive u skladu sa prirodom. Drugi deo priče se odvija u Srbiji u kojoj su mnogi prihvatili američku i evropsku trku za novcem, pa se često raduju stanu, automobilu, nameštaju, odeći ili obući i drugim materijalnim dobrima. Oni su sretni samo dok to ne nabave. Ukoliko postignu cilj, prestaje radost i počinje razmišljanje i borba da se neka nova stvar nabavi, pa i nervoza i sekiracija što se to nema. Ljudi naprosto zaborave da se raduju onome što imaju, nekim običnim sitnicama, jer upravo je to ono što život svakog od nas čini izuzetnim.

Broj strana: 200 Pismo: Latinica Format: 15,5 x 23,5 cm Izdavač: VBZ Roman Bijeli udovac dirljivo je, ispovjedno štivo o gubitku; intimni oproštaj s onima koji nas napuštaju, no još više budućnosti okrenuta kronika nužnoga ostanka. Minuciozno, dnevnički opširno te biografski precizno ispisujući povijest jednog života u dvoje, čitateljima se otkriva fino tkanje bračnoga odnosa koji je za protagonista bio upravo to – njegov život. Od prvih susreta, preko mladenačkih epizoda – stidljivosti i strasti – preko dugogodišnjeg plodnog intelektualnog i ljubavnog odnosa do tragična kraja: prešućene zloćudne bolesti. A upravo se u anatomiji toga neumitnoga kraja koji će svima doći raspliću priče, prije svega pokušaj da se pronađe razlog toj posljednjoj šutnji, odustajanju od liječenja sve do posljednjeg časa. Bez obzira na težinu tema koje sa sobom nosi, Bijeli udovac lijepo stane u vlastiti naslov – njegova je dominanta, poslije svega, ipak svijetlo, nastavak – život onih koji ostaju, nepredvidivi bljesak budućnosti. Dragan Pavelić dobitnik je V.B.Z. nagrade za roman »Proljeće u Karolinentalu«.

Broj strana: 206 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Izdavač: Plato Ispripovedan iz perspektive embriona koji donosi odluku da se ne rodi, jer je ljudski svet u koji treba da stupi pelcovan od svakog dobra a zlo je postalo njegova zvanična vrednost, novi roman Sonje Atanasijević oštra je kritika društva i alarmantna opomena i poziv svima da stanemo na put nekontrolisanom zatiranju ljudskosti i tradicionalnih vrednosti. Radnju svog romana autorka situira u jednoj od tipičnih multinacionalnih kompanija u kojima je uvećavanje profita smisao svakog postojanja i zadatak pretpostavljen međuljudskim odnosima. Stres koji junakinja romana proživljava, neprestani mobing i strah od otkaza, iako prepoznatljivi kao realnost savremenog života, u ovom romanu pokazaće se kao najmanje zlo, odnosno kao logična posledica takvog ustrojstva sveta koji više nije zasnovan na dobru, moralu i saosećanju. U napetom finalu romana, alegorijska slika globalne zavere država i korporacija predstavljaće šokantno otrežnjenje u kojem će svaki čitalac moći da se prepozna... I da se konačno pokrene.

Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd, pun kolor, ilustrovano Format: 21x27 cm Godina izdanja: 2011 Izdavač: Mladinska knjiga Koji vas đavo tera da: ● izblebećete ono što ne treba ● lupate ko Maksim po diviziji ● smejete se ko lud na brašno ● popujete, zabadate nos gde ne treba i svima delite savete ● zvocate bez kraja i konca ● zabodete prst u tortu za goste ● davite ljude oko sebe ko zmija žabu ● slušate kao bela lala ● stanete na ludi kamen? I kog vraga vi imate s pundravcima, neizdržima i drugim andracima, proverite u najnovijem priručniku za neobjašnjive ljudske porive NE ZNAM ŠTA MI BI! Iz pera Aleksandra Milajića, graditelja kula u vazduhu na temeljima suve istine, i četkice Bojane Dimitrovski, koja i dalje tvrdi da ne ume piscima da čita misli, a oni joj ništa ne veruju. Koliko su ilustracije za knjigu dobre zna i žiri 45. Zlatnog pera Beograda i Politikinog zabavnika (http://www.ulupuds.org.rs/pop%20up/45%20zlatno%20pero/nagrade.htm). Ako NE ZNATE ŠTA IM BI, prelistajte knjigu sami!

Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Mek, pun kolor, ilustrovano Format: 21x27 cm Godina izdanja: 2011 Izdavač: Mladinska knjiga Koji vas đavo tera da: ● izblebećete ono što ne treba ● lupate ko Maksim po diviziji ● smejete se ko lud na brašno ● popujete, zabadate nos gde ne treba i svima delite savete ● zvocate bez kraja i konca ● zabodete prst u tortu za goste ● davite ljude oko sebe ko zmija žabu ● slušate kao bela lala ● stanete na ludi kamen? I kog vraga vi imate s pundravcima, neizdržima i drugim andracima, proverite u najnovijem priručniku za neobjašnjive ljudske porive NE ZNAM ŠTA MI BI! Iz pera Aleksandra Milajića, graditelja kula u vazduhu na temeljima suve istine, i četkice Bojane Dimitrovski, koja i dalje tvrdi da ne ume piscima da čita misli, a oni joj ništa ne veruju. Koliko su ilustracije za knjigu dobre zna i žiri 45. Zlatnog pera Beograda i Politikinog zabavnika (http://www.ulupuds.org.rs/pop%20up/45%20zlatno%20pero/nagrade.htm). Ako NE ZNATE ŠTA IM BI, prelistajte knjigu sami!

ISBN: 9788651921233 Broj strana: 156 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20x24.5 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Službeni glasnik Priče Dragana Bosnića jesu svojevrsno putovanje u prošlost, koje nagoveštava uzbudljivu avanturu dečaka rođenog i odraslog na beogradskoj kaldrmi šezdesetih godina prošlog veka. Nova generacija koja stasava u to vreme i koja nije pamtila minuli rat, pokušava da kroz život gazi igrajući se i stvarajući novi duh grada. Dragan Bosnić poznaje pravi izraz lepote Beograda onda, ali i sada kada je asfalt uveliko zamenio kaldrmu, jer su, prema rečima Žaka Prevera, najbolji poznavaoci grada „oni koji su mu žrtvovali svoje korake rasipajući ih neštedimice“. „Fotograf, putopisac, novinar, pre svega skitač po vlasititom duhu i izboru, autor svedoči o skitnji kao najuzbudljivijem obliku putovanja. Od Palilule do Zemuna, od Đerdapa do Kablara, od Trsta do Komiže, Bosnić punih pedeset godina govori rečju i foto-aparatom. Njegov stvaralački prostor podseća na kaldrmu bez kraja, čije su kocke isklesane koliko rečju, toliko i fotografijom – onom u koju ne stane hiljadu reči. Nego više. Ili manje, nije važno. Važno je da fotografija bude selektivno oko. I da nas, stopljena s rečju, uči da život posmatramo s lepše strane. Kao što čini ova knjiga“. Vladimir Roganović

Broj strana: 160 stana Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13X20 Izdavač: Laguna U toku je „nezaboravna“ 1993. godina. Razvod primorava glavnog junaka da ode u Mađarsku, gde on ne uspeva da pokrene ozbiljniji posao, ali zato upada u niz situacija koje su nesumnjivo zanimljivije nego da se zaposlio. Ni putem do Bugarske nije obezbedio izvor prihoda, ali jeste poznanstvo sa nizom zanimljivih devojaka, među kojima je svakako najnepredvidljivija Srpkinja Silvija, privlačna ekspertkinja za manipulisanje muškarcima. Priča Ikona, uprkos temi devedesetih, sugestivno vraća nadu u ljude – nakon što je nekoliko meseci radio kao raner jednog hotela u Grčkoj, glavni junak koji ostaje bez važeće vize upoznaje porodicu iz Patrasa koja, kao u čudu, odlučuje da mu pomogne iako je „perfektni stranac“, da bi se na kraju otkrili i njihovi pravi motivi. Ove nesvakidašnje, međusobno povezane pripovesti na okupu drži ne samo tema devedesetih i snalaženja u okruženju, nego i duhoviti Test za čitaoce i prilog Anegdote o autoru – koji donekle podseća na glavnog junaka većine priča. Nastupajući u prozi ne manje duhovito, a svakako slojevitije nego u rep-pesmama, poznati muzičar Vudu Popaj se nameće i kao veoma talentovan pripovedač na koga sasvim sigurno treba obratiti pažnju.

Broj strana: 198 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Biblioner Prvenac Marka Srdanovića „Lažov“ ušao u širi izbor za NIN-ovu nagradu, među 40 najboljih, u konkurenciji 170 naslova. Roman o našoj generaciji izgubljenoj u tranziciji, o nama koji iznenada spoznajemo da nismo završili neke ozbiljne stvari i koji tek sad pokušavamo da shvatimo da smo odrasli, jedan je od retkih iz kojih izbija humor i autoironija Glavni akter knjige je dvanaestogodišnji Luka Simović koji odrasta u disfunkcionalnoj porodici. Maglovito svestan onoga što je aksiom života, oslabljen otuđenošću roditelja, dečak grčevito pokušava da o(p)stane na ispravnom putu. Majka, koja radi kao knjigovođa bizMismena, nema mnogo vremena za sina; otac, filozof koji studira „Životni fakultet“, pijanac je i zanesenjak koji još i vara ženu. Lažov, kome su antičke vrline uzor ali ih u praksi ne poštuje, sina vaspitava na srčanosti filmskih junaka kojom se i sam besomučno kljuka. O takvom ocu sin počinje da piše dnevnik čije stranice brzo cepa jer ga svaki pedalj na stazi odrastanja uči da je život sazdan na prevari. Ili, prema aporiji njegovog oca, „Sve je laž, osim istine“.

Opis "Priči nikad kraja - Jelica Greganović" Knjiga koju ste nekad nekom pozajmili i više је nikad niste dobili nazad. „Gorica Nešović i Jelica Greganović druže se već duže od četiri decenije. Pomislite samo koliko priča može da stane u to vreme, od devojaštva u gimnaziji, preko studiranja, izlazaka, rada u medijima, momaka, supruga, venčanja i razvoda, do dece, а bogami i unučića. Ovo је knjiga koja ne beleži samo događaje i vreme već predstavlja i jedinstvenu istoriju jednog ženskog prijateljstva. Sve ove priče su one jedna drugoj ispričale, а onda su ih podelile sa čitaocima. Zato је priča koja se krije iza svih ovih ona najvažnija, večita, retko ispričana priča о prijateljstvu, о drugarici sa kojom možeš da podeliš sve lepe i teške trenutke koje život donosi. А u ovoj naizgled kolokvijalnoj frazi dve ovdašnje genijalne prijateljice otkrivena је velika istina: priči nikad kraja...“ – Dragan Ilić „Čarobni šareni svet ima svoju geometriju. U toj geometriji između idealnog i onog mogućeg, između gostinskih soba koje žive u hladnoj tišini prostora i dnevnih boravaka prepunih devojačke vriske, od detinjstva gusto naseljenog babama i dedama do trenutka kada vi dobljete dedu (svekra) na čuvanje, u geometriji izmedu ćutanja i negde mora da se eksplodira, stanuju priče koje pričaju Jelica i Gorica.“ – Vojka Pajkić Đorđević

ISBN: 978-86-7958-021-4 Broj strana: 162 Pismo: Latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2009 Izdavač: LOM Roman o sudbini jedne žene koja nije ni tamo ni ovde, knjiga o obmanama duše, mračnim strastima i posledicama ostvarenih želja. „I dok je svom snagom svoga bića želela da umre i zamišljala kako pluta jezerom ispod sloja tankog leda, u razlivenoj venčanici, širom otvorenih očiju, u jednom starom beogradskom stanu, sa visokim plafonima i dvokrilnim vratima, velika žurka bila je u toku i svi su pričali samo o Dragani. Ali ona to nije mogla da zna." „Ni noćna plovidba po Amazonu, gde je ušla u srce tame i čula krike i uzdahe nevidljivih zveri, ni poseta selu majušnih Indijanaca obučenih u suknjice od lišća, koji su joj mazali neku crvenu pastu sa mirisom šljive po licu, ni rojevi vilinih konjica koji su je plašili jer su joj ličili na velike repate muve, nisu uspeli da ostave tako dubok utisak na Draganu kao što je to učinila stara Nemica iz njihove grupe... „Sedela je blizu vodiča i gledala ga svojim mutnim očima, ispod trepavica, nalik na pijavice, i smežuranih kapaka ofarbanih u zeleno. Iz natapirane izblajhane punđe, kao gomile spržene letnje trave, virila su dva zarđala patenta. Pošto nije umrla na svojoj svadbi, kako je htela, Dragana je osetila bolnu šupljinu u stomaku i paničan strah da će i ona završiti kao ova tužna žena."

Broj strana: 272 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Službeni glasnik Novak Bjelić, naš savremenik, kosovski Srbin i junak, dugogodišnji rukovodilac Trepče, dao je sebi truda da ispiše iscrpnu, dragocenu istoriju ovog slavnog rudnika od 1303. do 2018. godine. Tu istoriju je naslovio Kazivanja o Trepči, dajući primer drugima da istinitim svedočenjima stanu u odbranu svoje očevine i dedovine, koju nikakva okupaciona sila ni oružana pljačka ne mogu oteti i proglasiti svojom. Matija Bećković U Kazivanjima o Trepči na razmeđi dva milenijuma, Bjelić na speci-fičan, slikovit i ubedljiv način svedoči o periodu urušavanja i očajničkih napora da se sačuva najvredniji neobnovljiv kapital koji Srbija poseduje: mineralno-sirovinski kompleks. Prof. dr Slobodan Vujić Kada je Novak Bjelić preuzeo dužnost generalnog direktora Trepče 1995, pokazao je da ljudska volja i znanje mogu da preusmere istorijska kretanja. Uveliko propali, opljačkani i razoreni srpski privredni gigant vraćen je na noge. Sprečena je rasprodaja nacionalnog, rudnog bogatstva strancima. Ono što se nije uspelo propagandom i „stranim ulaganjima“ ostvareno je, međutim, vojnom agresijom: SR Jugoslavija je napadnuta 1999, Kosovo je okupirano, a Trepča osvojena prepadom američkih i francuskih trupa. Kazivanja o Trepči biće dragocen izvor za sva buduća proučavanja krupnih istorijskih događaja iz doba 1995–2001 godine. Dr Miloš Ković Bez vere u uspeh nema uspeha! – poručuje svima Novak Bjelić svojom knjigom. Čak i da nije ove jednostavne i univerzalne poruke, knjigu bi trebalo pročitati jer svedoči o vremenu teške borbe i izdržljivom borcu koji ne odustaje. Živadin Jovanović

Broj strana: 225 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Izdavač: Nova poetika - Argus Books & Magazines Glavni junak romana GLAMOČKO GLUVO je Đuro, još i zvani Đuka i još zvani i Ludi Đusa. Đurom ga zovu kad su ozbiljni u razgovoru, Đukom u nekim drugim situacijama, a Ludim Đusom, kada se smeju njegovim zgodama ili nezgodama ili citiraju neke njegove misli u prigodnim za to situacijama. Ja sam fasciniran Đurom, Đuro je fasciniran Miladinom, Miladin je fasciniran Glamočkim gluvim kolom, uživa u njemu i pruža priliku svima da ga zaigraju i kad im je volja i kad im nije, pa im posle postane. Đuru živcira Zid pred kojim se nađe na putu do onog trećeg što ni san ni java nije. Iza tog Zida, prozirnog, čvrstog, pruženog u visinu beskrajnu i dužinu još beskrajniju nalazi se smisao njegovog puta. Ljut je na Zid, ali ga razume, jer i Zid ima svoj Zid sa kojim mu je najljepše. Zašto je Zid tu gde je? Ne zna, ali zna da i to svoj smisao ima. Takođe i zna da ga mora proći da bi došao tamo gde će mu biti najlepše. Kroz njega ili oko njega, svejedno, samo da prođe. Izubijali smo se i on i ja, tražeći način da ga preskočimo, da ga obiđemo, da naćemo neku pukotinu, neku rupu, ma koliko mala bila, u savršenstvu njegovom. Đuro mi je rekao, da svaki čovek jednom, a neki i više puta, stane pred svoj Zid sa namerom da ga prođe, jer sa one druge strane Zida je sve ono što želi, što traži i što mu treba. Marka, s početka, nervira sađenje tikava sa Đurom, kasnije poznaje sve ono u Đuri što kod drugih ljudi nema i zajedno sa njim ulazi u svoje najtajnije tajne. Ivan sa Đurom druguje, iskreno, kao i svi bonvivani što znaju biti iskreni. Ratku, zatečenom velikom istorijom, čiji važan deo ili šraf, svejedno, postaje, Đurino prisustvo i smeta i nesmeta, prihvata ga i ne prihvata ga, otima se i ne otima. U vremenu koje počinje da se pretvara u Ludnicu, Đurin razum, kojim osuđuje tu vrstu ludila, jer samo ljubav i ljepota imaju smisla, oni su bili i pre početka i biće i posle kraja, kose se sa Ratkovim shvatanjem potrebe velikih promena, pa makar to moralo i biti teško i neobjašnjivo, pa makar i kroz najgore morali proći. Slaže se i Ratko da su i ljubav i lepota to što jesu, ali do toga se mora doći, ma kako teško bilo i ma koliko bolno bilo. Đuro se ne slaže sa načinom koji Ratku postaje izgleda jedini kojim se može tamo gde želi stići… Kao i u većini muških priča, ovo je priča i o ženama, koje svemu smisao daju i svemu smisao jesu i bez kojih smisla nebi bilo. Ovo je priča i o Ženi, onoj Đurinoj, sa kojom on tek postaje ono što jeste, kad od dvoje razdvojenih jedno postanu. Đuro otvoreno razgovara sa Bogom, nudi Mu da ponovo svet napravi, sedam dana Mu je trebalo da svet sačini i manje će Mu trebati da ga popravi, da više u njemu nema mržnje i Zla, da nema suza i bola, i da sve bude ljubav i ljepota, tako Ga Đuro i savetuje i bodri i moli da to učini. Tuguje Đuro zbog sudbine Mojsijeve, koji vide zemlju u koju je krenuo, pokaza mu je Bog, al mu nedade u nju ući… Na mnoga moja pitanja Đuro je dao odgovore, nekad dečijom naivnošću, nekad dubokom filozofskom mudrošću, najčešće je to činio kroz šalu, a nije se ustezao ni da bude grub i tvrd u svojim stavovima. Đuro je veoma zahtevan lik. Nasmejao me je do suza mnogo puta, rastužio ponekad, on zna da se iskreno raduje i iskreno tuguje. Jurio sam za njim, jer on se kreće velikom brzinom, uzalud mi je bilo da zapomažem – Đuro, zastani malo čoveče, ja sam samo tvoj pisac, nije hteo da stane, terao je svojim putem, svojom brzinom…Oćeš da se družiš sa Anđelima, evo ti prilike za to, dobre, odlične, rekao mi je. Morao sam za njim, jer takve likove moraš da voliš, ma kakvom se brzinom i ma po kakvim putevima kretali. A i anđeli neće drugačije, nego baš tako, a ko bi normalan odbio da se druži s Anđelima?