Nova knjiga, necitana, nema posvete. Projektno učenje : za predškolski i mlađi školski uzrast - Amanda Klark Izdavač: Clio Godina izdanja: 2022 Broj strana: 313 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Revolucionarna studija Sare Lev, Amande Klark i Erin Starki dokazuje da projektno učenje u radu sa decom mlađeg uzrasta izuzetno dobro funkcioniše. Smelo i argumentovano autori pobijaju brojne pretpostavke, zablude i predrasude koje predstavljaju glavnu prepreku njegovom ostvarivanju. Ova knjiga sadaži neophodne alate, resurse, nastavne strategije i praktične savete za razvejavanje mitova i otkrivanje istine. Vaspitači, nastavnici i mentori će biti u prilici da steknu duboko razumevanje projektnog učenja u ranom detinjstvu, ali i samopouzdanje da sve učenike uključe u ovaj oblik rada, i to tokom čitave nastavne godine. Amanda Klark je 16 godina radila kao nastavnik u osnovnoj školi, koordinator za programe čitanja i pisanja i kao instruktor za nastavu. Diplomu mastera i doktora nauka stekla je na Univerzitetu Drejk u De Mojnu, Savezna država Ajova. Trenutno je vanredni profesor pedagogije i bavi se pripremanjem nastavnika da u svojim budućim učionicama koriste prakse orijentisane ka učeniku i PU. Amanda je takođe članica Nacionalnog tima predavača za PBLWorks. Sa suprugom živi u De Mojnu, Saveznoj državi Ajova. Erin Starki je profesionalnu karijeru započela 2008. godine, pošto je diplomirala na Hrišćanskom univerzitetu Ebilin. Odmah nakon završetka osnovnih studija, uključila se u program koji vodi Društvo nastavnika države Teksas, posle čega je već 2009, tokom prve godine rada kao nastavnik, stekla i diplomu mastera iz oblasti pedagogije. Ima bogato iskustvo kao nastavnik, instruktor za nastavu, okružni stručnjak za nove tehnologije u nastavi, autorka je nastavnih planova i programa a pomagala je i organizovanje mnogih radionica. Trenutno je član Nacionalnog tima predavača za PBLWorks. Živi sa porodicom u San Antoniju, Savezna država Teksas. Sara Lev radi kao nastavnica za decu mlađeg uzrasta u državnim, privatnim i samostalnim školama još od 2005. godine, gde je imala različite rukovodeće uloge i pružala podršku nastavnicima u socijalnom i emocionalnom učenju i PU. Godine 2017, postala je član Nacionalnog tima predavača za PBLWorks, u kojem je pomagala realizaciju radionica širom Sjedinjenih Država. Sara je stekla diplomu mastera u oblasti obrazovanja dece mlađeg uzrasta na Koledžu Benk Strit u Njujorku. Živi u Los Anđelesu sa suprugom i dvojicom sinova.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Steve McNiven Scenario: Mark Millar Crtež: Dexter Vines / Steve McNiven Naslov originala: Civil War Broj originala: 1-7 Format: 170 x 260 mm Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 208 Marvelov univerzum se menja. U osvit velike tragedije Kapitol hil predlaže Registracioni akt za superheroje, koji zahteva da svi kostimirani heroji skinu maske i otkriju svoj identitet vladi. Podeljeni, najveći junaci moraće da donesu odluku kako će reagovati – odluku koja će im zauvek promeniti živote! NA ČIJOJ SI TI… …STRANI? Građanski rat je možda najgora vrsta sukoba, jer u njemu učestvuju ljudi sa istog podneblja zbog različitih ideoloških stanovišta, te ga zbog toga nazivaju još i bratoubilačkim ratom. Ipak, kad su učesnici jednog takvog sukoba superljudi, posledice su – možete misliti – mnogostruko veće i pogubnije. U stripu koji je pred vama svedočićete upravo o takvom okršaju, u koji su uvučeni Osvetnici – tim sačinjen s namerom da našu planetu održi čitavom, tim koji se iz Građanskog rata neće izvući čitav. Pred superjunake i superzlikovce Američki kongres postavlja ultimatum – Zakon o registraciji superheroja, koji podrazumeva da svi borci pod maskama moraju biti registrovani i zavedeni kao oružje za masovno uništenje, te da im se delanje svede na potrebe države. Svi oni koji se ne povinuju novom zakonu biće uhapšeni i s njima će se postupati kao s federalnim prestupnicima. Potreba državnog vrha da demaskira i kontroliše kostimirane ratnike dovešće do ideološke podele među njima: na one koji smatraju da je ovakav zakon ispravan, jer prema njihovom mišljenju jemči bolju sigurnost građana, i na one koji će se odmetnuti od zakona, smatrajući da otkrivanje identiteta i rad pod državnim aparatom znače ograničavanje slobode, ranjivost i iskorišćavanje. Takva podela preti da eskalira u pakleni sukob. Svet se menja dok kažeš rat. Može se reći da je sve počelo spoznajom Vande Maksimof – Skerletne Veštice (inače Magnetove ćerke) da su njena deca zapravo plod njene mašte. Posledica toga je nervni slom, iz kojeg će se, umesto dece, izroditi izvitoperena realnost zbog koje će stradati ne samo infrastruktura Njujorka, uključujući i vilu Osvetnika, već i Skot Lang – Entmen, Vizija i Oko Sokolovo. Vanda naposletku shvata šta je učinila, no već je prekasno: njene moći, pomešane s njenim željama i očajem, od nje stvaraju potpuno nestabilnu osobu, nemoćnu da kontroliše svoje postupke. Stoga će se realnost promeniti još jednom. Ovog puta Piter Parker oženjen je davno preminulom Gven Stejsi, mutanti naseljavaju veći deo Amerike, a obični ljudi su manjina. Izgleda kao da jedino Vulverin ima sećanja na pređašnju stvarnost, onu pravu. Pošto i ostali povrate sećanje na svet kakav je nekad bio, dolazi do konačnog sukoba sa Skerletnom Vešticom. Posle Vandinih reči: „Dosta s mutantima” svet ponovo postaje onakav kakav je bio, s jednom velikom razlikom – gotovo svi mutanti ostaju bez moći. Taj dan biće zapamćen kao Dan M i za posledicu će imati to što će pojedine ekstremističke grupe ganjati preostale malobrojne mutante. Američka vlada će uključiti robotizovanu jedinicu pod nazivom Čuvari da motri na X-mene, održavajući tako red i mir. (Cela avantura ove Marvelove mini-sage zasad se može pročitati u originalnom američkom serijalu House of M.) Ksavijer se skriva u Škotskoj. Nik Fjuri, legendarni rukovodilac Shielda, radi iz senke, dok Shield dobija novu upravu. Tora više nema. Bog groma stradao je u borbi s Ragnarokom, nordijskom tminom. Razjareni Hulk u rušilačkom pohodu po Las Vegasu (o povodu za Hulkov bes i razaranje Las Vegasa zasad se može pročitati u originalnom američkom serijalu Fantastic Four #533– 535 i Incedrible Hulk #88–91) odnosi živote dvadeset šest civila, zbog čega biva deportovan na drugu planetu (o njegovim putešestvijima na planeti Sakaar možete čitati u stripu Planeta Hulk, kao i o njegovom povratku na Zemlju u stripu Hulk – Svetski rat, oba u izdanju Darkwooda). Konačno, Toni Stark, čovek u metalnom odelu, poznatiji kao Ajron Men, pred Iluminate (tajno društvo superheroja koje čine Doktor Strejndž, Crna Munja, Čarls Ksavijer, Rid Ričards, Namor i Ajron Men) iznosi nacrt zakona o demaskiranju superheroja. Čini se da je tvorac ovog (sad već kultnog) stripa, višestruko nagrađivani škotski strip-scenarista Mark Milar, bio inspirisan zakonskim normama novijeg doba, u kojem se sigurnost koristi kao eufemizam za ograničavanje slobode. Ruku na srce, Milar tvrdi kako nije želeo da Građanski rat ima jaku političku konotaciju, već je hteo da sukobi superheroje, a da mu je politika samo poslužila kao alatka za pokretanje okršaja. Njegovo volšebno naratorsko umeće nateraće vas da gotovo istog trenutka osetite snažnu empatiju prema svim junacima ovog stripa i involviraće vas u samu srž konflikta. Atmosferu Građanskog rata na neverovatan način vizualizovao je crtač Stiv Makniven. Kako je rekao u jednom intervjuu, Milarov kinematografski pristup pripovedanju u potpunosti je odgovarao njegovom senzibilitetu, što se ogleda u dinamičnom crtežu i briljantno iskorišćenim kadrovima. Koherentnost dvojice majstora pokazaće vam na najbolji način fizičku i nadasve unutrašnju borbu omiljenih superheroja – borbu koja će eskalirati u pravi građanski rat. Dakle, jeste li spremni da odaberete stranu? Građanski rat samo što nije počeo! Stefan Marković