Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori. Čitaj dalje

Opis Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči… uzmi kredit, troši! Samo uđi… ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi… Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče… Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.

Iz recenzija: ’’Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena… … Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.’’ Petar Peca Popović ’’Predrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.’’ Prof. Ratko Božović

Opis proizvoda Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „„roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „„aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „„pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena…… Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „„zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.Petar Peca PopovićPredrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „„koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.Prof. Ratko Božović

Ако прихватимо мишљење да је афоризам „роман без сувишних речи”, онда Нинус Несторовић одавно заслужује статус нашег романописца класика! Без обзира на његов став да је „афоризам књижевно дело у којем писац има веома мало простора за доказивање”, сам Несторовић низом истинских бравура-каламбура указује колико „прави дриблинг духа у скученом пределу” нуди шансу за шире сагледавање наше средине и овог времена… … Све што Нинус ради само је кап друге боје у океану нашег пораза. Али океан би без те капи био компликованији за бродоломнике. Та кап светли! Тамо где се свака врста власти одликује бесношћу и бајном егзистенцијом, од велике је користи читати власника „заоштреног пера”. Као вид неслагања и немирења са терором тако успостављене стварности. Петар Пеца Поповић Предрасуде, лажи и манипулације и мистификације постају предмет жустре ироничне опсервације у сатиричном афоризму Нинуса Несоторвића. Ту су се нашли нови прилози за глосаријум нашег пропадања. Код афористичара сатиричног смера какав је Несторовић нема ни лагања, ни пренемагања, ни сентименталности. Он говори у своје име, али и у име оних који нису у прилици да се успротиве проклетству поништавања вредности људског достојанства. Кад брани слободу, правду и вредност, кад брани човечност, чини то јасно да јасније не може бити. Био је то његов пут до прочишћеног афоризма као неумољиве мисли наше суморне садашњости. Показало се да такав афористичар није само паскаловска трска „која мисли” већ и трска која пробада чиреве људске трулежи. Проф. Ратко Божовић Naslov: Bože, uprosti nam: aforizmi Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 206 (cb) Strana u boji: 206 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-515-1603-3

Muzika i mozak ŠTA NAS MUZIKA MOŽE NAUČITI O MOZGU, MOZAK O MUZICI, A ŠTA OBOJE O NAMA SAMIMA? Šta je muzika? Odakle potiče? Zašto nas neki nizovi zvukova toliko pokreću, dok drugi - kao što je lavež pasa ili škripa kočnica - u mnogima izazivaju neprijatna osećanja? Mnogi ljubitelji muzike tvrde da ništa ne znaju o njoj, a postavljati pitanja o jednoj osnovnoj i sveprisutnoj ljudskoj veštini znači istovremeno postavljati i pitanja o evoluciji. Zašto ljudi stvaraju muziku i uživaju u njoj? Zašto se ljudi vezuju za određeni muzički ukus i zašto tokom godina raste odbojnost prema novoj muzici? Da li postoji „bezbedna" i „opasna" muzika? Da li slušanje muzike aktivira mozak? Kako moć muzike koriste majstori reklama, režiseri, vojni komadanti, majke? Petar Peca Popovic, rok kriticar i publicista u svojoj redovnoj kolumni u Blicu napisao je o ovoj knjizi: Mudrost vremena nesigurnosti, Blic, 28. februar 2012., str. 26 KNJIGA SA KOJOM ĆE BITI ODUŠEVLJENI ČAK I ONI KOJI NEMAJU SLUHA! O knjizi: Knjiga se bavi naukom o muzici iz perspektive kognitivne neuronauke - oblasti koja je na raskršću između psihologije i neurologije i donosi neka od najnovijih istraživanja koje su provodili autor i drugi istraživači o muzici, o značenju muzike i zadovoljstva koje muzika izaziva. Te studije daju uvid u neka veoma značajna pitanja - ako svi mi muziku čujemo na različit način, kako da objasnimo dela koja tolike ljude emotivno pokreću - na primer Hendlov Mesija? S druge strane, ako svi mi muziku čujemo na isti način, kako onda objasniti velike razlike u muzičkim ukusima - kako to da je za nekog Mocart ono što je nekom drugom Madona? Muzika je za autora knjige najlepša ljudska opsesija, a mozak i muzika zajedno pred-stavljaju način da se razumeju najdublje skrivene tajne ljudske prirode. Upravo zbog toga je i napisao ovu knjige, kaže autor u predgovoru. Namenjena je širokoj čitalačkoj publici, jer je Levitin nastojao da pojednostavi teme (ali ne previše) i sva istraživanja objavljena u knjizi su objavljena i u eminentnim stručnim časopisima Dok je radio kao muzički producent Levitin se često pitao zašto neki muzičari postaju velike zvezde, dok drugi jedva tinjaju, kako muzika nekome ide tako lako od ruke, a drugima ne, odakle potiče kreativnost i kakva je u svemu tome uloga percepcije, te nedokučive sposobnosti velikih muzičara i tonskih snimatelja da čuju nijanse koje većina ljudi ne čuje? Traženje odgovora na ta pitanja navelo ga je da pohađa predavanja iz neuropsihologije gde je shvatio da je psihologija nauka koja ima odgovore na neka od njegovih pitanja - o pamćenju, percepciji, kretaivnosti, i o jedinstvenom instrumentu koji pokreće sve to: ljudskom mozgu. Rekli su o knjizi: Uzbudljiva otkrića o tome šta i kako radi naš mozak dok slušamo, izvodimo ili stvaramo muziku. Knjiga koju će zavoleti muzičari, psiholozi i svi ostali. Prof. dr Blanka Bogunović, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd Prava knjiga za sve nas koji jednostavno volimo dobru muziku. Aleksandra Slađana Milošević Sadržaj: Uvod - Volim muziku i volim nauku - zašto onda da ih spajam? Šta je muzika? - Od visine do boje tona Dobovanje uz ritam - Raspoznavanje ritma, glasnoće i harmonije Iza kulisa - Muzika i mašina zvana um Anticipacija - Šta očekujemo od Lista (i Ludakrisa) Znaš mi ime, pronađi moj broj - Kako kategorizujemo muziku Posle deserta, Krik je i dalje sedeo četiri stolice mene - Muzika, emocije i reptilski mozak Šta čini muzičara? - Stručnost pod lupom Moje omiljene stvari - Zašto volimo muziku koju volimo Muzički instinkt - Najveći hit evolucije Bibliografske beleške O autoru: Danijel Dž. Levitin (Daniel J. Levitin, 1957) je direktor Laboratorije za muzičku per-cep¬ciju, kogniciju i ekspertizu na Univerzitetu Mekgil, gde nosi titulu profesora Džejmsa Mekgila (priznanje koje se dodeljuje istraživačima najboljim u svojoj oblasti i obavezuje ih da napreduju) i Belovu titulu za psihologiju elektronske komunikacije. Pre nego što je postao neuronaučnik, radio je kao sešn muzičar, tonski inženjer i muzički producent, sarađivao je sa umetnicima kao što su Stivi Vonder i Blu ojster kalt. Objavio je brojne članke u naučnoj periodici i u muzičkim časopisima, kao što su Gremi i Bilbord. Prikaži više